tag:blogger.com,1999:blog-83443227411593853142024-02-08T07:58:23.065-08:00Nada JovanovicAnonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.comBlogger23125tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-34510865433346937972013-09-15T11:29:00.008-07:002013-09-15T11:30:06.849-07:00Slom nebeskog mlina<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
Слом небеског млина</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Кад једном крочите на плато Гизе, више ништа није као пре.
То што тамо видите, фасцинантније је него што вам се учини. До те мере да бар
крајичком свести помислите: ко је ово направио? Испричаће вам, тамо, неку причу,
али вео неверице остаће да лебди. И у Карнаку, и у Луксору и у Абу Симбелу, и
свугде где ногом ступите. Истраживачи, египтолози, астрономи, физичари,
залуђеници за ствар око пирамида, пронашли су безброј занимљивости на платоу
Гизе.</div>
<div class="MsoNormal">
Велика Кеопсова пирамида има 203 засебна слоја (степеници
високо око 73 цм). Висина јој је 143.73 м, са полупречником 921.46 м, дужина
основе по страни је 230.12 м. Обложена
је плочама површине 22 јутра – 115000 комада од по 10 тона. Њен врх је базна линија
(тачка за утврђивање географских тачака о величини и облику Земље); која сече
регион делте Нила на две половине. Дијагонале од врха Пирамиде, теку ка
северо-истоку и северо-западу (у продужетку) до Средоземног мора, са којим чине
троугао. Она је и геодетски маркер за врх Делте: врх је пол, периметар је
Екватор. Однос радијуса и висине Пирамиде је 2 Пи ( 2 пута 3,14). Кад смо код
Пи, да кажемо и ово. Сунчева пирамида у Теотихуанаку, Јужна Америка, има однос
4 Пи (висина 7.17 м, у размери 4 пута 3,14 са периметром основе – 893.91 м).
Висина Велике пирамиде у Гизи, представља Северну хемисферу Земље у размери 1:
432000 (број 432 је фиксни, а то је вечита прецесија осе Земљине ротације око
еклиптике – у којој се тачка пролећног еквиноција, 23. Марта, помера дуж појаса
зодијака за 72 године – 1 степен; 2160 година – 30 степени; 4320 година – 60
степени).</div>
<div class="MsoNormal">
Укупна тежине Велике пирамиде је 6,5 милиона тона; 2,5
милиона блокова постављено је у њену конструкцију на платоу на 13,1 јутро. Врх
Пирамиде је тачно изнад основе центра, на 30 (29 степени, 58 минута, 51
секунда) географске ширине.</div>
<div class="MsoNormal">
Најзанимљивија су тумачења око питања сврхе пирамида и
Сфинге. Да то нису гробнице фараона, више нико ни не тврди. Зашто су настале?
На питање како су настале, данас је тешко или немогуће одговорити! На платоу
Гизе Сфинга лежи у правцу север- југ. Тежина блокова је око 200 тона ( у доњој
зони). Та лежећа фигура симболизује праскозорје првог дана пролећа године 10
450. п.н.е.. Она гледа у правцу излазећег Сунца, 21. марта на еквиноцијско
јутро, уочи сазвежђа Лава. На тај начин поручује нам о процесу, који траје мимо
наших жеља и воље, неумитности Земљине судбине и онога што се са њом,
током „Дугог бројања“, дешава. А
дешавају се промене, у којима ми Земљани учествујемо, али не можемо на њих да
утичемо.</div>
<div class="MsoNormal">
Пирамиде су настале, као врста поруке, по тумачењу Хенкока у
„Траговима богова“, далеко савршеније цивилизације, него што је наша. И то због
прецесије еквиноција (прецесија је кретање Земље, ротирајућег тела, због силе
која настоји – Сунце, Месец – да промени смер осовине тела). Прецесија и
катаклизмички поремећају, у вези са њом, о којој је овде реч, догодила се пре
10450 година! Тада је почело отапање ледених плоча (потоп) и до пораста нивос
мора. Само у тој години положај на јужном небу Зодијачког сазвежђа Ориона, био
је идентичан положају три пирамиде на платоу Гизе у Египту : под углом од 45
степени по дијагонали север-југ, с тим што је трећа Микеринова мало измештена,
као и Сунчево „кученце“ ( звезда пратиља Сиријус). </div>
<div class="MsoNormal">
То није једино што су нам ти „уврнути“, моћни преци оставили
као поруку. На различитим странама (света) Земље, њихове камене поруке стоје,
као врста упозорења, о сазнањима које су имали, па су их и нама оставили.
Поруке у камену налазе се у Боливији, Преуу, Чилеу, Мексику. Град Теотихуан, на
језеру Титикака, има три објекта: Сунчану пирамиду (1,5 милиона тона тежине);
Месечеву пирамиду (3 милиона тона); храм Квецекоатла, белог бога, и цитаделу.
На том локалитету, приказана је мапа неба – слика Плејаде Влашића – са „Путем
мртвих“. За те грађевине сматра се да су и низ повезаних рефлектујућих базена,
некада напуњених водом, који су регистровали сеизмичке земљотресе по свету. О
томе сведочи и материјал, лиску, уграђен у храмове. (Лискун се данас користи
као изолациони материјал у електротехници.) У Мачу Пикчуу и Чичен Ицуу
)Мексико, Јукатан), постављени су зигурати (зарубљене пирамиде), четири
платформе са 91. степеником ( некада их је било 365). Сматра се да је то
повезано са вером Маја, у белог бога Виракочу, који их је учио много чему, па и
о бесмртности душе. А бесмтрност је , опет, у вези са сазвежђем Ориона (
такозвамо „место постојања“). И ови зигурати у Мексику, постављени су као скице
на Земљи, слика сазвежђа Ориона на небу, у трнутку велике катаклизме у 11.
миленијуму п.н.е. И у Гватемали је град, који су наследиле Маје, а око 1000
година пре њих Олмеци, од нама непознате високо развијене цивилизације, који
представља модел сазвежђа Ориона на Земљи. И цртеж паука на платоу Наска, исто
је Орион, у истом временском раздобљу.</div>
<div class="MsoNormal">
На другом крају света, у Камбоџи /култура Кмера), налази се град од 15 храмова, Анкхор
Вату (Анкх Хор= Бог Хор-у-с живи). Распоред храмова фрада, данас у
непроходној џунгли, симболизује дазвежђе Змаја (Ориона) на Северном небу, у 11.
миленијуму п.н.е. </div>
<div class="MsoNormal">
А у Јапану, потопљени град Јонагуни (острво Окинава) има
исти распоред храмова, са сазвежђем Ориона.</div>
<div class="MsoNormal">
Ова четири локалитета ( стара 10000 година) приказују један
тренутак у историји Земље, када је дошчо
до „слома небеског млина“. Тај слом, пребацио је излазак Сунца, на дан
пролећног еквиноција, из сазвежђа Девице у сазвежђе Лава. Тада се Сфинга
загледала (постављена је) на платоу Гизе.</div>
<div class="MsoNormal">
Зашто баш тада!?</div>
<div class="MsoNormal">
Кроз свемир витламо брже од метка, 18,5 миља у секунди.
Нагнути смо (Земљина оса) 23,50 степени вертикално, и тај угао, „косина еклиптике“
променљив је – од 22.1 до 24.5 степени – за три степена. Земља се око своје
осе, окреће супротно од казаљке на часовнику, са осталим планетама Сунчевог
система, креће се у смеру казаљки на часовнику. То колебање, од три степена,
око своје осе и око Сунца је – прецесија. Сунце, у ствари Земља ( ми се
крећемо, а чини нам се да Сунце излази и залази), кроз једну кућу Зодијака,
пређе 30 степени за 2160. г.; 360 степени за 26000. г. . кроз цео циклус
прецесије. Кас се Сунце „ врати“ на почетак циклуса, на Земљи се дешавају
катаклизме. Цунами, померање плоча Азије и Европе, сударање Африке и Европе,
померање Месеца због експлозија у Млечном путу... У предањима је забележено око 600 легенди о
катаклизмама на Земљи, а око 500 их је о потопу. Већина прича каже да је било „
четири пропасти света“ а пета је требало да буде 23. децембра 2012.г. <a href="file:///C:/Users/pc/Desktop/Dimitrije/%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA">атак</a> Катаклизме описане у „Зен Авести“, код Тоби Индијанаца (Ј.
Америка), у тевтонских племена (Германа, Скандинаваца), говоре о „Великој
хладноћи“, сталној зими у Азији, Аустралији, на Новом Зеланду. У Европи, то
раздобље познато је као „Вурм“, када је Земљина кора била под ледом дебљине
шест милиона кубних метара. У том периоду нестало је 40 милиона животиња,
изумрло 34 животињске врсте само у Сибиру; а нађене су и кости – око 20 000
мамутских кљова, које су преломљене и сабијене, као да је у једном тренутку
бујица или ледник, понео гомиле животиња и спљескао их. Још се из желудца
смрвљених мамута може утврдити, методом угљеника Ц-14, шта су јели непосредно
пре несреће!</div>
<div class="MsoNormal">
Геолози кажу да се међу катаклизме убраја и померање Земљине
коре. По неким мапама, чија се веродостојност није могла потврдити у ранијим
вековима када су објављене, него тек сад помоћу сателитских снимака, Антартик
је лежао 30 степени северније него данас . Владало је лето, тропска клима,
биљни и животињски свет био је богат. Онда је нешто померило континент.</div>
<div class="MsoNormal">
Некад није постојало пет континената, него један, који се
распао на више делова. Земљина кора налази се на житком слоју Литосфере, испод
које су топли слојеви, све до Језгра које је ужарено. Пошто кора није чврсто
повезана са Језгром и Литосфером, услед промена у Космосу, долази до померања
Земљине коре. Фактори који доводе до померања су: прецесија, искошеност Земљине
осе, центрифугално кретање Земље, гравитацијска снага Сунца, Месеца, планета,
маса леда на Јужном полу ( у току године накупи се леда величине језера
Онтарио). Када би се два или више фактора одиграла на Земљи – истовремено,
поћела би катаклизма!</div>
<div class="MsoNormal">
Ако пирамиде у Гизи и зигурати у Јужној Америци поручују о
вези прецесије –„небеског млина“ и катаклизмама на Земљи, која је њихова веза
са загробним животом, бесмртношћу и сеоби душа?</div>
<div class="MsoNormal">
Судећи по свему, пирамиде су биле и места за иницијацију,
припрему (врата) за загробно путовање, које се одвијало на небу. Оне су део
религиозно-мистичног трагања за знањем о регији на небу, кроз коју душе путују
после „земаљске смрти“. Ту регију су Египћани звали #скривени круг Дуата“, а
она је укључивала сазвежђе Ориона, Лава и сам Млечни пут. Све ово ишчитавамо у
„Текстовима пирамида, врата, саркофага“, „Књиге мртвих“, „Књиге о ономе што је
у Дуату!. То су били приручници за путовање душе, а састојали су се од
бајалица, клетви и свих других изговорених речи, које би биле од користи на
путу у онај свет. </div>
<div class="MsoNormal">
У Мексику – Паленке, провинција Чиапас – гробница господара
Пакала, показује загробно путовање Пакалове душе. У Мачу Пикчуу, бели бог
Виракоча припремао је Олмеке и Индијанце за загробни живот и сеобу душа. У
граду Каласасаја, била је небеска обсерваторија за бележење еквиноција –
„Капија Сунца“ ( чији су камени делови тешки око 10 тона); уједно и „Пут
мртвих“ до одређеног сазвежђа на небу где живе бесмртни. И у Пума Пунктуу
(Јужна Америка), постоји капија у облику крста са дршком ( у Египту познат као
„Кључ Нила“ са значењем дух живота, вечни живот). </div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-16176659793365076342013-09-15T08:09:00.001-07:002013-09-15T08:10:47.880-07:00"Crtice", Petar Barisic - Lule <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ПЕТАР БАРИШИЋ - ЛУЛЕ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ЦРТИЦЕ <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ОЧИ ЧОРНИЈЕ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> И одједном се нађем поред н</span>e<span lang="SR-CYR">ке викендице, године 198-сет и неке, гдје је снијег дубок, а очи смеђе
посве тужне.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Дубока, тешка ноћ. Вртоглава зима, која нас присиљава да се силно
љубимо, како би пронашли у себи извор топлине, и огријали се на властитом,
разваљеном тијелу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Чорниј вјечер, бијелиј снијег...А вечерас жени којој сам љубио чланке на
ногама, жени, која ми је пјевала “Очи чорније”, жени са очима црним, сад
окрутним, дубоким, сад ~ пјевам ја!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Одлази жена. Напушта ме, као и увијек када ми животна снага клоне, кад
поцрним од властитог пламена, који је тако дуго давао сјај нашој срећи. Густо
су се онда везле душе, претанко су се ткале судбине.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ноћу, у викендици, углавном је био њен глас. Харо је њен алт, “Очију
чорних”, вијали су се вјетрови по таласима Саве, цаклили су се снажни, чаробни
снијегови пред помамним паром!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Једино ноћу могу наћи 1980. и неку годину што живи као чар очију чорних!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Чиним што могу! Не могу јести! Не
могу пити! Не могу се узбудити! Бит ће то дуга, дуга тамна ноћ! Било је, чак и
онога што се зове љубав. А сада! Ничега. Обична лица која не говоре. Пролазе.
Смију се. И ништа више!...Хтио бих да сам чврст. Могао бих сјести и почети
испочетка, а ја оклијевам и чекам да вријеме нешто учини. Вани је Ођак, небо је
црно у 14 и 40 по подне.</span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Да тијело се предаје самртној досади. Можда ће се дјесити каква
промјена...тако је то. Прихватамо без суза. Живио пријатељу!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Не смијеши се, док излазиш. То је вулгарно. Ти си дама. Награђујеш их
што си ту. Кад бих бирао Бога, ти би била бог, с нешто више доброте. Ти си као
светица, имаш стила. Увјери их у то!</span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Искористит ћу прилику да ти испричам по нешто о малој сапутници, и да ти
је објасним, како тако. Како и зашто се она нашла у овом свијету, изван је мог
познавања ствари. Међутим, она ме је од првог сусрета, али врло постепено и
свијесно и врло упорно, почела да увлачи у круг својих фикција. Да ме упознаје
са својим луткама, или како би то она рекла, да ме приводи стварима. Госпођица,
другарица, сапутница, моја саговорница, мала болесница, интересовала ме је
много више него све њене лутке заједно. Велики лутак, мондени лутак, лутак
космополита, мужевни лутак, гавранолики пајац, било је то сасвим природно.
Дивио сам јој се, а плашио се помало, гледајући је у њеном, мутном и помало
распамећеном свијету, на махове врло логичну, јасну, немилосрдну чак! Нисам је
до краја упознао, то знам. А оно што сам из ње грабио, грабио сам правом онога
који не резумије ствари до којих му је стало! Али она се никада није давала, а
још мање је могла смислити да се предаје мојим дивљачким грабљењима, јер друго
она и нису била. Сватко, ко би покушао
или посегао за њом, њеном мајушном, мало болесном душом, посезао је за њеном
грађевином, кварио ју је! И тај је био њен непријатељ. Оно што ју је
одређивало, то су лутке и бројеви. У пријатељици, малој болесници, бројеви
откуцавају своје ритмове, прожимају је, голицају као мале, живе бубице. Има
добрих и злих бројева, финих и грубих, неодлучних, женских. Има их бијелих и
црних, њежних и свирепих. Њој важни, врло потребни, то су бројеви пријатељи,
такви којих се и она, понекад умије домоћи, и који очигледно дозвољавају да се
над њима разапне, да се натегне. Али још важнији бројеви су чауши логоса. Но,
врховни број, њен, то је изгледа, сам себи довољан, кључ који откључава и
разумије све друге бројеве, јер их у себи садржи, прије но што су настали. Био
сам запањен, па и заплашен том најездом бројева, чудовишном игром без краја.
Био сам склон да, првобитно њена одбројавања протумачим као сасвим обично
сујеверје. Затим сам почео, јер ме на то често наводила, да размишљам о
релативности ствари којима сам окружен. Њени мали, дјетињи прстићи, провидни и
слабашни, тару се један о другога, као да желе да се увјере јесу ли сви на
броју, али и то су одбројавања! И прстићи су запослени у том свијету бројева!
Ако кажем да су је бројеви каткад и еротски узбуђивали, нећу погодити суштину
ствари, али нећу много ни погрешити.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
На дивљање моје, она ће да ослушкује глас свога господара. Зачуће га у
вјетру. Или ће је изненадити цвијет поред пута, убрат ће га, одбројат му
латице, спојиће га са другим, одбројат ће латице и овоме, ћутећи док то ради.
Убјеђујући ме да је сама док то ради, јер тако мора бити, кад помно ослушкује
шапат, који не чујем. “Животиње као што си ти, не броје се, не одбројавају се
јер немају шта да одброје“ - рекла је бијесно једном приликом. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> “Брута
нон нумерант”, помислио сам!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Пут уз море је још пуст. Не чују се ни кораци ни ријеч. Тек разговор
валова што запљускују обалу и смокву која се нагнула над њим. Шум стабла и шум
мора.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Гледам на далеку пучину: препуштен сам себи, ни за кога, На изглед. Ипак
за неког самотног галеба. Раскриљен над морем и нагнут у страну, овај се галеб
чини носталгичним. Море као да га хоће само за себе!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Данас, ако се одлучим да тако одријеђујем вријеме, пробудио сам се
уморан. Нашао сам се у непознатој кући, у непознатој постељи. Али, исто тако,
не без чуђења, схватио сам да се не узнемиравам због тога, моје животно
искуство, изнутра у мени је куцало као сат. Било што је било и било како је
било, није далеко од памети да се све могло и горе завршити. Сам сам свој,
најбољи, можда и једини пријатељ. Имам ли их још?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> РУКАВИЦЕ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Имала је тридесет и пет година и осјећала је да постаје неуротична. Осим
тога, била је болно свјесна да је рођена у знаку дјевице, која жртвама даје
сензибилитет, умјетничку жицу и пуно боли.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Сунчала се нага, уосталом сви су се овдје сунчали тако. Испод спуштених
трепавица посматрала је квргаве, равномјерно преплануле мушкарце, трбушасте од
пива. Кад год би се неки од њих усправио, осјетила би хладне трнце.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Је ли била крива њена мајка? Њене упорне напомене о смраду, навикама и
ружноћи мушкараца, слушала је од своје дванаесте године, заједно са савјетима
да не једе сладолед кад има менструацију, чега се и дан данас држала, мада је
знала да се понаша глупо.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Није била ружна, још су се окретали за њом, још су јој се покушавали
приближити модели, премда се прочуло који је њен модел мушкарца. Није више била
дјевица, само због несвјесног естетичара, и од тада јој се испричавао кад год
би се срели на отварању неке изложбе или концерта. Чак јој је понудио и брак,
али тада је добила хистеричан напад и огребала му образ ноктима. Да и ја теби
пустим мало крви, викала је, међу укоченим слушаоцима на трибини, који су
покушавали да прискоче упомоћ нападнутоме. Послије је сазнала да је ионако
ожењен!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Преврне се на лежаљци, мало рашири ноге,
опрезно, јер ни сунце није ништа мање агресивно од ових павијана. У том се
тренутку појави нешто између двије стијене. Припадао је мушкоме роду, очито,
али није био са ове планете. Бијел, гладак, усправио се и протрљао косу. Она је
отворила уста, и очи некако, готово је узвикнула од среће, али није се ни
помакла, бојећи се да га не уплаши. Проклетство, на рукама је имао рукавице!
Гол мушкарац, са рукавицама и то
фротирским! Могла је схватити рукавице и лежерније, чак су пружале могућност
духовитих закључака, али она је одмах била сигурна у једно: с његовим рукама
нешто није у реду, нешто гадно не ваља! А што је мушкарац без прстију...какве
лијепе руке имају њени модели, ону ствар не морају имати, али прсте, да! Можда
и нема прсте! Она се згрози. Или их има, али има и неку гадну, одвратну болест.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Осјети да се зауставио и да је проматра, и она се сјети да је незнатно
раширила ноге, али упркос рукавицама није осјетила потребу да их стисне.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Па, намјерава се окупати, а онда ће скинути рукавице прије него што уђе
у воду, и она ће видјети у чему је ствар. Можда пролазна алергија, надала се,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Он се, дискретно накашља, она га погледа.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR"> Опростите, смета ми музика - рекао је.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Онда
нисте требали доћи. Овдје су иначе, музичке вјечери!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Знам,
рече он, жалосно. – Хоће ли вам сметати ако се спустим до вас?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ако
сматрате да сам тако ниско пала, онда, спустите се. Али, не на мене! Размишљала
је како да га натјера на то да скине рукавице. Онда се досјетила. Отворила је
торбу, узела два сендвича, пруживши му један.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Нећете
тако јести?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Зашто
не?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Мало
је чудно...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ах,
и ви сте чудни, а немате рукавице!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Можда.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Послије
му је предложила да се заједно окупају. Пристао је.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Алергија
на морску воду или сунце?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Да
је барем!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Него?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Боље
да вам то не причам. Знате, као дјечак живио сам у Африци. Мој отац је био
инжињер. Ондје се појавила нека чудна кожна болест, у облику бијелих мехура...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Алга
вам је у коси - прекину он одједном. Допустите да вам је...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не,
врисну она и заплива снажно. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">На концерту је имала добро мјесто,
у првом реду, мало са стране, да боље види пијанисту. Име и презиме на плакату,
ништа јој није говорило. Публика се утишала, гледала је у празан, помичан
подиј, на коме је стајао калавир. Затим се он појави, витак, висок, насмијешен,
с увојцима што су падали преко ревера фрака.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Свирао је Шопена, Шумана, послије
станке Скрјабина и Прокофјева. Ударац му је био јасан и тачан, а лијепе руке су
је дубоким тоновима шкакљале по трбуху, док је основна мелодија обузимала
цијело њено тијело.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Одушевљено су му пљескали и викали
“браво”, а она је викала “варалице”. Отишао је у гардеробу, вратио се, клањао,
а онда јој је пришао, додирнуо јој руке без рукавица!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Медузе,
рекао јој је послије концерта, кад су сједили у каменој коноби. Једном су ми
опржиле прсте, тако да данима нисам могао свирати.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">А
на копну?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ах,
то су већ комплекси, насмијао се. Морам се ријешити тога. А шта мучи тебе?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Неки
комплекси, такођер. И ја их се морам ријешити!
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"> </span><span lang="SR-CYR"> НЕ
ЖЕЛИМ УМРИЈЕТИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> ИЛИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> ЗАР
СЕ НЕ БИСТЕ И ВИ ЗАЉУБИЛИ У Н.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Кад је теби хладно, кад ти зуби цвокоћу, кожа ти се јежи од зиме, а
прсте на ногама ти не могу угријати ни властитим дахом, ја скидам све са себе,
ходам бос по бетонском ходнику (тебе хвата још већа дрхтавица), отварам прозоре
и мокре косе стојим на промаји! Не, није то драга моја, ништа смишљено. Не
радим ја то, теби у инат, или да ти нашкодим. Знаш, ја само слабо подносим
топлоту, или одвајкада сам навикао на хладноћу! Бојим се да се не размазим,
бојим се да се не раскравим. Ја сам као Снијешко Бијелић, у овој јадној пјесми,
и нећу да од мене остане само "лонац, мрква и барица воде”. Ја се већ сада
спремам на онај Сибир, у којему ћу се наћи кад ме ти напустиш! Чула си за цара
Митридата, који је од ране младости узимао мале дозе отрова и тако стекао
имунитет. Знао је да ће га за вријеме његова царевања, многи покушати отровати,
па их је хтио предухитрити.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ти ми често кажеш да сам ја себи највећи непријатељ. Може бити. Ти,
напросто обожаваш свијеже земичке, а ја упорно купујем црни хљеб, не једем га
три дана, чекам да се окамени! Ти добијаш алергију, осип, при самом погледу на
кревет у којем спавам, на постељину којом се покривам! А ја, не могу да ти
објасним каква ме милина ухвати када легнем на то. Не могу да ти објасним, да
ја не познајем мекоћу чистих чаршафа, да се гушим у пернатим јастуцима, да ми
мирис опране постељине не да спавати!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ти би ми рекла, да себе мучим осјећањима. Одговорит ћу ти: зар би ми
било лакше да ме неко други подсјећа на то! Зар бих се боље осјећао?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Можемо ми, ако се договоримо од твојег вина и моје воде направити
шприцер, од твојег млијека и моје црне кафе направити бијелу, а можемо ако
умјесимо твоје бијеле земичке и мој црни хљеб, јести полубијели. Али све су то
небитне разлике, ситне разлике умјесто нас! Све су то разлике о којима не треба
ни говорити.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"> </span><span lang="sr-Cyrl-RS"> </span><span lang="SR-CYR">ДРАГА КОМШИНИЦЕ <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Просто ми се смучи кад чујем људе шта све не говоре о теби. Те да си
покварена, бескрупулозна, хладна, крволочна, једном ријечју вјештица! Не знају
они, какав си ти тежак живот имала! Ја те се сјећам још док си живела на
периферији села. Сјећам се како си свако јутро на чесми у авлији прала веш, све
док ти крв не би процурила испод ноктију. Вукла си тешке цекере, ишла по кућама
и нудила своју помоћ у кућанским пословима, да зарадиш који динар, јер твој муж
није умио ни динара доњети у кућу, све што би зарадио остављао би у биртији. И,
то му је било мало па је, кад год би се напио, а то је било само кад је имао
пара, тукао те тако крвнички да је цијела улица затварала уши да не чује твоје
позиве у помоћ!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Он је први почео да те оптужује да си
вјештица, да си му душу украла, да си га омађијала, да све његове невоље почињу
откад је тебе упознао. Свеједно, ти си трпјела. Кад су ти жене из комшилука
савјетовале да га оставиш, ти си говорила да не можеш, да га волиш, да он није
лош, да то ракија проговара из њега...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ја се сад више не сјећам, како и гдје си га упознала, како си се за њега
удала и како си имала храбрости да напустиш нерадника. Било како било послије
вјенчања са њим, постала си друга жена. Ко зна? Можда тако треба. Ја знам само
како цијела чаршија прича, да си увијек и била вјештица, ида су они и прије
знали шта си и каква си!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Једини твој први муж, пијан плаче и куне се да си ти за њега увијек била
и остала свјетица!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Толико ти јављам Твој
комшија</span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">НОЋ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Муж и жена разговарају уз кафу. Он ће:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Говорим
о оном вријемену крај ријеке.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Молим?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Први
пут. На мосту. Кад смо почели на мосту.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не
сјећам се.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">На
мосту. Стали смо и посматрали ријеку. Била је ноћ. Свијетиљке уз стазу. Били
смо сами. Посматрали смо ријеку. Дотакао сам ти груди! Сјећаш се? Завукао сам
руку под твој капут.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Је
ли то било у зиму?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Наравно
да је то било у зиму. Кад смо се срели. Кад смо шетали заједно, први пут. Мора
да се сјећаш тога?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Сјећам
се шетања. Шетања са тобом.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Први
пут. Наше прве шетње.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Да.
Свакако се сјећам. Сишли смо низ пут до поља, и наслонили се на ограду.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не.
На мосту смо стали.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">То
је било са неком другом!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Глупости!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">То
је било са неком другом дјевојком!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Прошло
је много година. Заборавила си. Сјећам се свијетла на води!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Мог
лица на твојим рукама, док смо стајали поред ограде. Био си врло пажљив, био си
тако њежан. Твоје су очи посматрале моје лице. Питала сам се ко си? Питала сам
се што ћеш да урадиш?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">То
је било на забави!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Шта
је то било?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Шта?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Учинило
ми се да чујем дјетињи глас!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ништа
се није чуло....Касно је. Сједнимо овдје. Требало би да смо у кревету. Морам
рано да устанем. Имам много посла. Зашто се препиреш?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">- Не
препирем се и ја бих у кревет. Имам пуно тога да урадим!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">- Б.
је приредио забаву. Ти си га познавала. А ја сам га тек био упознао. Знао сам
му дјевојку. Ту сам те срео. Стајала си крај прозора. Насмијешио сам ти се, а
ти си на моје велико изненађење
узвратила осмијехом. Допао сам ти се. Био сам ти привлачан! Касније си ми
рекла. Свиђала ти се моја коса!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">- А
теби су се свидјеле моје очи. Додирнуо си ми руку. Питао си ко сам, и шта сам и
да ли сам свијесна да ми дотичеш руке, да се твоји прсти провлаче кроз моје?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">- Стали
смо на мосту. Ја сам био уз тебе. Завукао сам руку испод капута, и додирнуо ти
груди! Осјетила си на себи моју руку.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Били смо на забави код Б. Знао си му дјевојку.
Гледала те је као да си јој био љубавник. Вољела те је. Ја, нисам. Ја те нисам
познавала. Имали су прелијеп стан. Крај ријеке. Отишла сам да узмем капут, и ти
си ме чекао. Понудио си да ме отпратиш. Размишљала сам како си учтив, пажљив.
Обукла сам капут и гледала кроз прозор, знајући да ме чекаш. Онда сам изашла и
сишли смо до ријеке, поред ограде. Мора да је то био некакав парк.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Дотакао
сам ти груди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Гдје?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">На
мосту.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Заиста?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Док
сам стајао иза тебе. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Питала
сам да ли би, да ли си хтио...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Да.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Питала
сам се како ћеш ти то да урадиш, да ли си довољно хтио.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Завукао
сам руку испод џемпера. Дотакао ти груди.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Неке
друге ноћи. Друга дјевојка.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не
сјећаш се прстију на кожи?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Јесу
ли ти биле у рукама?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Твоје
груди?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Да.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не
сјећаш се руке на твојим грудима?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Док
си стајао иза мене?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Да.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Али,
ја сам била наслоњена на ограду. Осјећала сам ограду иза себе. Ти си ми био
окренут лицем. Посматрала сам ти очи, и капут ми је био закопчан. Било је
хладно.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Откопчао
сам ти капут.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Било
је јако касно. И прехладно!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Онда
смо сишли са моста и пошли стазом до стана.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">И
ти си рекао да си се заљубио, и да ћеш увијек да бринеш о мени.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Да,
то сам рекао.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">И
ти ме волиш заувијек.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Да.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Онда
смо добили дијете. Сједали. Разговарали, а ти си се сјећао жена на мостовима и
стазама.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">А
ти си се сјећала ограда и мушкараца што су те држали за руке и посматрали ти
очи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">И
њежно ми говорили...А твој мекан глас, ноћу, њежно</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">ми</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">се</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">враћа...Рекли су, вољећу те заувијек...Говорећи: вољећу те
заувијек! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ноћас, заправо је већ било до подне, између осам и девет, када најтврђе
спавам, упала је моја драга у сан, на прилично паклен начин. Управо сам био са
новом пријатељицом, а она пак, са својим мужем који ју је оштро грлио. Били смо
за шанком, на неким острвима. Нисмо се дуго натезали и љубакање је прерасло у
секс, био сам силно пажљив са својом пријатељицом. Била је тако узбуђена да је
скоро у истом часу крикнула како долази. Можда, дјелић секунде прије, посве ме
је разоружао други глас. За мене је то , све скупа, превише!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
У својој љубави, која ме је обузела, сјетио сам се прошлогодишњег
Ускрса. Били смо сви у З., дан је миран, Ивин се смијех разлегао двориштем. И,
што ми је било најдраже, сви смо заједно! Не знам зашто нисмо сви искрени и
мало практичнији, па да признамо да ипак, није ријеч само о прољећу, већ...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Пробудио сам се!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Пингвиница Н. </span><span lang="sr-Cyrl-RS">р</span><span lang="SR-CYR">ијетко
посјећује мој прозор. Обрва јој се баршунаста, кадкад напући у пољубац а кадшто
у стријелу ветрова. Пингвиница Н. има лијепи, танкоћутни рукопис. Пршти од боја
и гласова као слијепи Борхес у својим лавиринтима. И дан данас вјерујем како ми
слова најљепших писама утискује у папир, обрвама замоченим у млијеко. Кокосово.
Хм, пингвиница Н., ријетко посјећује мој прозор. Ваљда зато и пушим двије
кутије дневно.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
На трепавице мојега пингвина, сваког јутра слијеће лептир јаве и благим
је пољупцем отима из њезиног свијета снова и паучине. Очигледно се сваког јутра
зарумени, дивећи се дојкицама мојега пингвина. Затим, док је додиром пробају
водени млазови, из очију мазно испушта двије пингвинске сузе, које се одмах
претварају у свету прашину. Тако је њено купатило дебело прекривено слојем
свете прашине, која се, кад у њу угази незвана нога, раствара у муљ и у житко
блато.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ово је посљедња година када ћу се ласно предати несрећи. А, онда ће
проћи дуги низ година, када ћу памтити. Памтићу како сам заједно са звијерима и
вуцима, западао у несреће. Мислио сам, ако ти одам ову бол, која ме доводи у
стање лудила, а топла цијев чека право мјесто, мислио сам да ће негдје бити
спаса, и предавши ти моју бол, твоје је бдијење. Непотребно, јер ме је већ
разјело оно што сам гладио. Зато се ти сачувај за неку блажу замку.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ми, што ватру уздижемо, ми димничари, будемо
црни и од онога што уцаклимо. Зато је ово посљедња година, остале ће ме
сачекати на мирном мјесту. Отуда ћу памтити или ће ми се привиђати. Као:
надносим се над гладна уста, и тражим да није која кост, златом окована? А иза
тога, ти ћеш кроз замагљена окна, угледати чудесно биће: блиједило, бесћутност.
Ни трун његове стварности нећеш затећи у овим ријечима. И вјеруј, у овом
посљедњем љету, свега нам је више поштеђено, него чистих ријечи истине!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
У великој соби са великим прозорима и вратима, у том великом хладном
свијету, у постељи мојој, остаће још само мирис мога тијела, мирис зноја под
пазухом. Свуда ће остати само мирис мога тијела.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Путовање.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Доље ће бити кочија. Сјести ћу у њу. На високом сједишту бит ће
кочијаш...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ваше ствари су тако лагане, рећи ће он. И ви сте тако лаки, додаће суво.
Ви сте, уопште најлакша ствар на свијету коју сам одавде превозио!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Путовање!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">9.11 / 1986.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"> </span><span lang="SR-CYR">БЕЗ ВИЗЕ(БЕЗ ВЕЗЕ)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Сремом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Затекао ме снијег<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Дегустиран<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Из викендице<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Закржљалог и жгољавог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Турског брда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Спласнутих удова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Крочећи Славонијом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Хрватском<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Стигао сам до<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Задра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">До св. Доната <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">И<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Његове љепоте<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Заустављен без визе (везе)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">27.4/1987.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Постоји у мени упоран и неискорењен
страх од заборава. Од времена до времена, због тога чиним малу сентименталну
инвентуру:поново реконструишем слике.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ево, у кући, твојој, међу рукотворинама, џемперима од вуне, шаловима,
капама, кошуљама, књигама, предметима од керамике, фигурицама, ту је, мајчица
достојанствена, у бордо џемперу, патикама и панталонама, мир и свјежина сја из
њене појаве. Она има диплому, комотни одјећу, па и смијех јој је некако умудрен
и изваган, мање испрскан оним сунчаним пјегама. Њена уљудност, отмјена
једноставност, понос и гостољубивост учинили су је, на кратко, мојом станицом!
Данима је овдје текла прича, мрачних и свијетлих детаља, растанака, смрти,
неизвјесности. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
На тавану куће зачела се дјевојчица. Сачуваћу у времену руку, која
бескрајном пажњом полаже цвијет у вазу, или дјевојчицину главицу ниско сагнуту
над папиром, док се по десети пут труди нацртати коња, чије ноге неће бити
кратке и климаве, већ способне претрчати све ливаде на Фрушкој гори.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"> *</span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Полако се разданило. Свлачим мајицу која ми не пристаје. Била је
преуска, купљена од сјете и нешто млаке мржње. Наједном без окова, савршено без
икога, имам свој стари неспоразум. Није ствар у нејасним ријечима. Друге је
врсте, ова потпуна тишина. У огледалу твој лик, у венама крв и навика. Добро.
Све је исто. Подне.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Добро је што сам изгубио адресе. Што не знам имена ниједном човјеку, што
су телеграми спаљени у етеру.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">30.5/1987.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
* <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Неко опет рече: ти мораш кренути. Али ја још не путујем. Ја још не желим
да идем. Не, заиста ја не путујем, мислим у инат њима и све некако желим да их
заварам том мишљу. Иначе се опирати не могу и остати не могу! И, још није вече,
инатим се ја. Ипак све је узалудно, оно је већ ту!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Проклето. Чини ми се - лудим! У прашину отичу бистре капи суза,
неповратно. Они се, на моје запрепашћење, сви одреда некако злокобно, пакосно
насмијаше. То им дође као неко одличје, помислио сам...........9.11/ 1986.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<h2>
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></h2>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> СУСАК, ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
У једном јефтином хотелу, изнајмљује собу свлачи се бјелокожна, у тами прегорјеле
сијалице. Препушта се црнопутој страсти, која је милује и љуби дуж цијеле њене
бијеле појавности. Она, отвара врата свога тијела и зеленим оком мачке гледа
вјетар како претура странице неке књиге. Размишља, шта би то могло бити, и тако
се враћа у страшну ноћ. Дозива се свијести и пуна воље, ко аутогени тренинг,
прикупља све крпице своје, лијепа, ко у фармеркама дуге ноге.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Тишина.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Има двадесет година и ни једне длачице. На рубу психичке галаксије,
стоји ко ђак на распусту.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><span lang="sr-Cyrl-RS"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"> </span><span lang="sr-Cyrl-RS"> </span><span lang="SR-CYR">Ово је књига од врвећих страна
улица и зграда. Цијело небо на два прозорска крила с одломцима Малога Лошиња.
Душа у скаутском одијелу. Дебела
Црнкиња, датула шета сама у
вечерњим часовима, и док пјесник млад, проба свој нови поетски опус, њу на бини
један Јапанац фотографише. Она, затим скреће у простор, као Френки кад иде у
Холивуд.</span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">А прича би могла изгледати овако:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ти стојиш крај мојега узглавља!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ова досадна киша, упорна и примитивна, угурала ме је у моју нову собу.
Сједим и размишљам: љето је одлетјело. Треба писати! Ни лакшег повода, ни тежег
посла!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Читам твоје писмо, а слогани само врцају: глупи пјетао! Срање! Егоиста!
Успут се осјећам као код посластичара, гдје ми се нуди једна врста колача, коју
сам посластичар највише воли да једе. Нашој дјевојчици колач, теби колач са
седам кора, мени кривица! Али, зашто ти колачи не би били још слађи, а моја
кривица већ?! Вјероватно би било потребно да се ријешим заблуда, и да ми срце
не буде срчаније од твојега! Пошто ти не знаш због чега патиш, за ким чезнеш и
кога желиш, ја знам!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ја патим због своје природе, чезнем за вама и желим вас!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Не
знам, има ли више смисла трпјети?!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Ово што сада записујем затвара се у
прошлост. Мало по мало, као онима што граде мозаик, додавани су нам каменчићи.
Мало по мало очи су нам се отвориле, и ми нисмо више они исти, јер не гледамо
исто на свијет. Који је то свијет што га гледамо данас. Из чега је сачињен? Но,
то је тек оно чега се сјећа срце! Што је то што нам још преостаје, и надамо се
да би могли још открити у нашем даљњем животу? То наше слабашно и расипничко
“ја”, запутило се у: можда, у негдје, у збиља бих могла с тобом живјети само
кад би...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Док смо ми били извор, нисмо у властитом зноју могли чути никакав глас,
никакву битну поруку. Сад одмотавамо мокре, смрдљиве као прљав веш, смотуљчиће
и читамо што нам је било намјењено, онда. Какве ли замке за илузије! И није ми
ово први пут!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR">*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Првих
дана недјеље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Уситњавам ручак<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Послије сврати плач<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Често посјећује мој јастук<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Гасим жеђ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">И ако ме питају гдје је<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ту је, одговарам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Подијељен на плакање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Те вечери<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Било је тако лијепо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Да смо плакали заједно!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Само кад не би било тираније од наслова, ипак ми се пришуњао!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
На почетку дана, међу минулим воњем одмора, слутњи и сновиђења, вијешто
се уклапа глас пијетла. Јутро је. Када ти пукне зора, а сви животни филмови су
ти већ пукли, а онај још не отровани пијетао ти закукуриче, онако храпаво, када
устанеш на десну ногу, и онако босоног за зорњачки арлаук нагазиш на прибадачу,
а кава неподгријана, чарапе неопране, брада боцкава, коса масна, а вани цвили
јесен, када те прва јутарња цигарета угриза за плућа и накупи ти се онај
јутарњи глиб у ждријелу, док вода цури у канализацију, рукавом бришеш уста, а
очи мутно колутају са разлогом, котрља се живот и купи смог. И све те нешто
мучи, притишће ти леђа, криви ход, прожима те неки мук и безвоља. И црно је. И
мрак је. А дан је! Отиђи у З. Одлучи се на живот који те чека тамо!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Пиши! Пиши! Лажи себе и друге1<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Жалим ли ја истину, која је колико год ми се чинила окрутном, истина?
Или жалим себе? Како загазити натраг? Мотрим ове ријетке данас, а другачије
призоре зрем!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Моја пријатељица је једно јутро рекла: “Овога пијетла би требало
отровати!”<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
</span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Никад нисам имао осјећање кривице, али је увијек било осјећање бескрајне
слабости! То је чудан губитак своје воље над самим собом!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Да ли ти се прохтијело жена?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Не!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Зашто?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ако сам се и забављао тим “стварима”то је због експеримента. Проматрао
сам!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
А закључак?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
То је погрешан разговор!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Бол који наноси живот, јачи је од интересовања за живот! Не знам да ли
је моја душа сатављена од прљавштине, њежности и туге?!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">20.8/1987.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Путовање.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
То је сасвим сигурно. Оно стоји предамном попут разоткрите земљописне
карте, отужно познатих предијела, па ипак не знам куда ми ваља кренути? Јер,
тако то навијек бива, одлазим увијек овако тихо и помало, и све сам даље и
проклето даље од нечега што ми се одвајкада чинило недостижним, а само сам то
некако подмукло осјећао, нешто као живот. Мислим, како је смијешна та ствар:
двије крајности између мене и тебе, и треба ли да се радујем што је тако?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> * <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Кад падне снијег, шетам. Обујем чизме, фатиране сивим филцом и огрнем
радничку бунду од непромочивог цирадног платна. Снијег бијел као млијеко, цврчи
под притиском моје тежине. Окренем се, за мном остаје утабана линија правилно
распоређеног корака. Мада сам ја сам тако нераспоређен! Цијели живот сам био
(не) радник, али мора да је у мени, негдје тињала “пјесма”. И кад сам као
дијете учио енглески, увијек сам тражио неку “пјесмицу”. Можда не бих ни
почињао, да нисам срео младу учитељицу! Она ми је рекла да сам пјесник. Ја сам
јој рекао да ја то нисам. Она ме је питала: јесте ли покушали? Рекао сам, да
нисам. А она је рекла: ипак, ти си пјесник!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> И
шта онда бива?!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Везан сам с тобом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Не својим тијелом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Већ својом душом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Па ипак, знам да ћу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Морати да се пењем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">И пењем, кроз седам небеса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">И свако ће бити празно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Хтио бих да знам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Да ме ти волиш<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Да су крици човјека<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Гласни као трубе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Које су <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Отвориле камене капије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Које су између нас<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Што сам на свијету желио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ја сам, скорио, црни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Хљеб на води<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Размишљање стане<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">И оживи стварност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Оно је, као и све остало<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Што је било потребно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Да би се нагомилавало<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">И нагомилано претворило<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У оно што сада кажем:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Колико сам прошао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">И све ово одавно живио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Знам већ шта је шта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Зашто да поново покушам!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ја сам толики егоист да се свог весеља не могу одрећи. Презрен, немам
снаге, не ради себе, него ради других да било шта учиним!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Толико тога се десило!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Играм се и даље, са људима, водом, земљом, различитим корама дрвета.
Нико од њих нема уста!.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Прислоним своју ципелу уз нечију малу, и опет разлика у ширини ђона
крије љубав, коју ја не познајем.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Ходам
по жици завезаној за флашу шампањца и маслачак. Па, ипак мени су довољне мале
груди, најтананије, најчвршће. Замишљам их голе, буквално, без придјева и
глупости. Од свију ријечи пратим оне, које су везане за њих. Тако, мјесецима
смишљам сценариј радост, с тога ако сам по природи још и мало дијете, а у
животу ме водили лако(вијерни), умни догађаји, нисам никако могао бити у крилу
обитељи! Нисам створен за обитељ! Попут играча, знао сам да се све може
изгубити, али нисам вјеровао да се то мени може догодити. Играчи, што више
губе, тим више желе играти да би повратили изгубљено. Синоћ одлучих да се престанем играти
и да ми се почне дешавати стварност. Стварност, посљедња ријеч која се научи са
љубављу. Игра постаје стварност! Морам открити љубав!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Те јесени вјетар је носио старе новине и комаде бурека са месом у којем
није било меса, старе папирне новчанице за које се нико није сагињао, планове и
програме телевизијске и остале. Ни за њима се нико није освртао.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Застала је, сјетивши се, како је заборавила нешто. И чинило јој се да је
нешто битно заборавила. Рецимо, нешто као адресу или број телефона. У ствари,
осјећала је да нема више коме да се обрати. Изнад њене главе висило је увело
лишће, које је одбијало да отпадне, ружно, маторо лишће, које ни Превер не би
ставио под ноге својих љубавника. Иза ње, фасада зграде је полако пуцала и
одбијала да се сруши. Прозор на фасади био је сазидан. А, онда је осјетила да
је све лакша, да је вјетар подиже, да не осјећа тло под ногама. Осврнула се још
једном: земља је била све даље. Тада је вјетар стао, а она није падала.
Лебдјела је уз напуклу фасаду, са које је малтер одлучно одбијао да отпадне,
испод бившег лишћа, испод сазиданог прозора који је одбијао да пропусти било
шта ...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
И, што је најгоре, осјећала је да Она нема шта да одбије, да је нико ништа
није ни питао, и да ће стајати ту, ко зна колико. Узалудна дјевојка у учмалој
улици!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
*</span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Једина ствар, која ме тијеши у мојој биједи, јесте разонода! А то је
највећа од мојих биједа! То ме, углавном спречава да мислим о себи и што ме
неосијетно, упропашћује!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Смијешно је што се ослањам на дружење са “својима”, кукавни као и ја,
немоћни као и ја! Треба да радим, као да сам сам! Страшна је ствар осјећати
како нестаје све што ми припада!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Негдје
сам прочитао: ”Јеси ли мање роб, зато што те Господар милује и воли? Баш си
срећан, робе! Господар те милује, ускоро ће те тући!”<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS"> </span><span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
“Је ли ти хладно? Октобар је! Шта се одиграва у твојој глави? Да ли
икада зуриш у слике на зиду? Да ли читаш те твоје књиге, досадне књиге, мртвих
писаца о људима који никада нису ни постојали? Да ли жудиш за куцањем на
вратима? Да ли се надаш да ће нетко доћи, у ноћи, пијан?! Да ли икада размишљаш
о прошлости? Зашто ти, све тако неосјетно и непријатно измиче ван домашаја? Да
ли схваташ да су такве душе изгубљене за свагда и да су осуђене на неуспјех?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Сјећаш се “Јапанке”, твој цртеж на зиду у мојој кући? Збио се чудан
догађај са њом! Када си ми пре два дана рекла да се виђаш са мушкарцима, знам,
рећи ћеш: па, ми смо се развели, зар не? “Јапанка“ ме је питала: зашто си у
заблуди? Остави је!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Не могу и нећу да је оставим, да бих је поново тражио, одговорио сам!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
“Јапанка” се тресла од плача. Помислио сам: хвала Богу да је нетко жив у
овој кући!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Играш се! Играш се као од шале! Играш се као кад дјечије усне пију
млијеко! Тако се играш! Радо бих с тобом подијелио своја душевна расположења,
премда знам да би ме у твом присуству та жеља прошла.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Чудан
је гост данас код мене. Прошао је кроз зид, право! Чудан гост. Он није
гостовао, он је владао! Сместио се поред мене и тражио од мене да ти пишем!
Хоћу ли се икада научити да видим свој живот без тебе!? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<h1 align="left">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-weight: normal; mso-ansi-language: #281A;">
</span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-weight: normal; mso-ansi-language: EN-US;"> </span><span lang="SR-CYR">Фрагмент
телефонског разговора</span></h1>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Шта
имаш да се виђаш с њим? Даћеш му повода да узме слободу...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Али,
ја нећу да спавам с њим!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Шта
то треба да значи?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">О,
па ти си љубоморан!?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Кучко,
шашава!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не
буди тако наиван! Није он тај тип. А шта и ако јесте? Па, у том случају, ја не
бих изашла с њим!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ма,
немој! Зашто он не води своју жену у биоскоп?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Откуд
ја то знам!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">То
му годи! То је типичан малограђански швалер!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ох,
то је грозно! (женски смијех)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Зашто
се смијеш?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не
знам! Можда из саосјећања. У сваком случају ћу изаћи. Тако ми је мило што си
био узнемирен, не зато што те је то озловољило, него зато што се ја добро
осјећам кад видим да ти је стало до мене.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Стало
до “тебе”. Мислиш ли да сам те ја вријеђао кад сам ти рекао да те волим?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не,
не, ја ти вјерујем. Свим срцем ти вјерујем! Обећавам ти да ћу мислити на тебе
цијеле вјечери!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">И
ја ћу мислити на тебе!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Рекла је: сјест ћемо, разговарат ћемо!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Благо убогима духом, који још вјерују у ову рјеченицу!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Њему није била довољна “превара” да би се прибрао и видио своје право
лице. Он је ипак, и даље наивно вјеровао, да се у позиву: сјест ћемо,
разговарат ћемо, крила могућност стварног рјешења!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Каква иронија! Па, смисао онога “сјест ћемо” и
јест у томе да се тражи особа која је “одговорна за своју превару”.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
И шта се догађа, питао је
невјерника након извјесног периода, како је, зашто је? Не, атмосфера је и даље
била људска, другарска, типична брачна. Славили су се рођендани, јело се, пило
се, водила се љубав! Али није то оно, битно што човјек треба! Кроз раздрагано
лице невјерника, кроз слатки осмјех, крије се ружно лице “преваре”.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Јадан човјек! Па зар још увијек не види да, једино што га спашава од
“издајничке” људске топлине, јест та ледена кора “преваре”, и да је с њеним
отапањем, коначно и дефинитивно пропао!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Превелико је мноштво мушкараца, и у оптицају је “спаривање” које не
допушта јединки ни тренутка осаме, ни капљу плодне самоће!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Шта
да раде жене које су се родиле да буду невјерне? Оне су пропале, али су и даље
остале “невјерне”. Можда, у томе, што осим тога не знају, или тек толико да
живе своје нестајање из “брака”.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Гризући ноћу, неопрану јастучницу, у соби где га нико не види, мисли на
бијег од срамоте као смисао живота. Па, то је онда несрећа!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Између срамоте и несреће, шта остаје? Остаје сан! Сањати, то могу само
ријетки! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Не. Има још ствари за које је вриједно живјети. У ове октобарске дане,
срећан је због туђе несреће. Ипак је упорно жели смањити! Несрећа није промашај
среће!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Хтио је бити сретан, а није мога. Није умио!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">19.10/1985. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> </span><o:p></o:p></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Зар се тако све завршава?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Повратио је по прсима, преслаб да се помјери! Осјећао је како му душа
измиче из тијела! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
- Курво, врати се, рече својој
души! Душа му се насмијала: предуго си лоше са мном поступао, сад имаш оно што
си заслужио!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
За њега смрт није била важна. Важне су му биле недовршене ствари, односи
са особама! Чарапе и гаће по поду, рачуни за струју и воду, дијелови њега у
одбаченим пријатељствима, одбаченим ципелама. Његова ћерка и бивша жена...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Било
је тако тужно, тако јако тужно. Тко је могао исказати бол у њеној стварној
величини? Нитко! То је то! То нитко не може, нити је икад учинио. Могли су само
покушати и постати тужнији од бола, јер није било повратка. Зајебао сам, Боже,
зајебао ствар, мислио је!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> -
Да, пријатељу, зајебао си, одговори му душа!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> -
Али, хтио бих поново покушати!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
- Ти ниси човјек. Ти си мекушац!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
- Мекушац сам, у праву си ја сам
мекушац!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Више
му ништа није могли помоћи. Ни таблета за смирење, ни цигарета. Тада је постало
још горе. Подигнуо се и с напором упалио сијалицу, која је била само једна гола
жаруља, уосталом као и он. Дохватио је разгледницу пристиглу пре неки дан:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">„ Хвала ти на папирићу...Била бих наивна...“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Бацио
је разгледницу на под. Није било важно. Кад би барем могао осјетити највеће
самосажаљење, или лагани бијес, или неку осветољубивост, спасило би га! Но, све
је пресахло у њему. Усахло и глупо!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Душа му је изашла из собе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">20.10/1985.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Што сам ја то, тако предано желио да учиним?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Шта сам од тога могао да очекујем?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Олакшање! Задовољство у добру, што га другом
чиниш? Срећу у срећи на туђем лицу, којег лишаваш брига и озарујеш радошћу!?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Нову љубав, нови мир? Смирај, хармонију?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Опој, занос. Сладак бол обостраног прожимања,
без плана, без лишавања, без брига, без сврхе...?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">“Ништа ме не боли, али ми се срцу рана
позлијеђује стара”. Можда то! То питање, та неизвјесност, та слатка мука!.
Гушим се у слаткој неизвјесности чежње, у болу бесмисла!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Као да сам у некој врећи из које не могу
напоље. Неки ми глас, стално говори да ће временом бити боље. А време је просто
стало, па се смије и мени и мом болу!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Брзи воз Београд, Задар број 842, други
разред, вријеме између три и четири ујутро, мјесто Бихаћ. Временске прилике
зимске, снијег, студен, 1984.г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ходник воза, осим њих нема никога.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Докле
путујете?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">До
(Задра) краја.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Живите
тамо?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Радите?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Студирате?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">А,
онда путујете тек тако!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не
путујем тек тако. Свако путовање има свој циљ, сврху.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ја
не волим да путујем. Била сам у Чаковцу, код пријатељице, али смо путовале
аутом, па смо због великих сметова, морале путовање наставити влаком.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Па,
како сте дошле до Бихаћа?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ишле
смо путничким влаком до Бихаћа, па смо читав дан чекале, овај. Биле смо у кину
и хотелу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Пушиш?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не
пушим те, пушим 160.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Које
су то, 160?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Види
се да ниси из ових крајева. Одакле си?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ја
сам из З.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Одакле
си ти?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">А
ја сам из З.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Шта
иначе радиш?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ништа.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Баш
ништа?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">А,
код куће понећто урадим. Завршила сам средњу економску, па сад чекам посао.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Па
зар ти није досадно?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Је,
досадно је, али шта могу кад немам посла?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Значи
ти се досађујеш у досади?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Молим?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Кажем,
ти се досађујеш у досади.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Да.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Навечер
излазиш?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Изађем
понекад у кафић. З. је пун кафића. Познајеш З.?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не,
први пут идем у З.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Први
пут?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Први
пут.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Па,
зар ниси био на одмору у З.?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не,
нисам. Био сам у другим мјестима, али у З. Никад. Ово ми је први пут.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Онда
видјет ћемо се у З.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Неколико дана касније видио сам је у З., на тргу св Доната, и правио сам
се да је не видим.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Она плану. Њене дивне очи се замаглише. Лице јој се осу пјегама, и она
се с оним ружним изразом жртвовања, који се најчешће зауставља на лицу,
предаде. И с ведрим, дјетињастим осмјехом, корачајући несигурно и бојажљиво,
приђе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Ја сам ћутао, а она је страшно брбљала. Најзад сам почео гласно да се
смијем.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Ти
си добар и паметан човјек, говорила ми је пред крај и штете што си тако кратко
у ...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Изгледало је као да је хтјела нешто да прочита на мом лицу. Слушала ме
је, али очевидно није чула што сам јој говорио. Нека брига и замишљеност
појавили су се на њеном лицу. Бојао сам се за њу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Сјећам
се, нетремице и врло упорно, гледала ме у лице, не мичући с мјеста, чак не
мјењајући позу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Ни
сада не разумијем себе! И све је то пролетело као сан, чак и моја страст, а она
је била снажна и искрена, гдје је сад?! Доиста, мало, мало па ми сине у глави
да нисам ја тада полудео и да нисам све вријеме био у некој лудници, или сам
чак и сад у њој?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Како
да јој кажем да је волим? Шта бих рекао, тиме? И шта се другоме може рећи о
томе. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Пошао
је, у мислима, погрешним путем и све даље иде, тамо у себи. Срце се ничему не
радује. Све већа даљина је иза њега, а све што је могло бити остало је на дугој
стази, и треба се само вратити. Ништа није лакше од тога, и ништа теже!
Освртање није враћање! То је жаљење!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Она
то не зна. Она га мирно гледа. Гледа као некуд у даљину, гдје нисам ја! Не види
и ништа не зна о мени. То је предност, коју би човјек увек могао да жели, а
ријетко је остварује. То је она стара његова жеља да буде невидљив! Бити ту,
остати на истом мјесту, у истој тами!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Вечерас када се дома вратих, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">чудан се догађај збио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">а нико и не обрати пажњу на мене!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Не приђе ми жена да пита<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Хоћеш ли чаја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ћерка
ме није ни погледала<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Запрепашћен, питао сам се<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> гдје је
моје тијело данас<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Књигу хтедох да узмем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Али ми руку нема<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Нешто сам хтио да кажем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Устију нема<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Погледах тамо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Очију немам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Размишљах као да главе немам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Како ли само дома стигох?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Почех да увиђам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Глава ми у Задру,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Грешком оста<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Је ли тупост <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Која притиска мене, непостојећег<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Такође њезин дио?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Колебао се читаво вече, не узимајући лијек. Очекивао је од свога тијела
да оно одлучи уместо њега. У писму које је добио прије два дана, бивша жена га
зове на ћеркин рођендан.Обузела га је нека ружна радост. Желео је да поштеди
себе бола који ће га још једном савладати. У исто вријеме, оставио је жени
могућност да остане међу својим стварима, пријатељима, ништа не мјењајући у
својим навикама. Одлучио се да се не миче!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
То писмо, тако поетско и истовремено реално, потакло га је да уместо
одговора напише пјесму:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Изашло је сунце<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Испод лијевог бедра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Улице Цара Душана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Пружам кораке слободно уз бријег<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Нетко, међутим свијетло пригушује<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">А мени</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">се срце стеже<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">За тај дио улице!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Свестан да његовој ћери не треба пјесма већ он, чита: здрава је кћи,
личи на тебе, покреће ствари, уједно је и несретна, дозива те на вратима куће:
ћаћоскооо.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Толико му је болно да је запао у сан. Тишина. Све му се смучило. Схватио
је да овдје нема више што да тражи. Устао је и у светлости угледао
прилику...Стајала је пред кућом, непомична и хладна. Покушао је да ухвати њен
поглед, да одгонетне њене мисли. Провалија времена отворила се између њих.
Гледао ју је кроз месечину, полако се угибала у његовим очима. Није имао што да
јој каже, далек и стран њеним чулима.
Окренуо се и упутио се излазу. Изашао је. Знајући да ће се вратити, њој!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Уморан лежим. Гледам у плафон, у ваздух и прашину. Отишла је кроз мрак.
Купа се у кориту под млазом воде и дрхти од хладноће. Квасила ју је, сасвим
сама. Сисе су јој помодриле и укрутиле се. Црвене брадавице! Завршила је
књижевност. Задњица јој се најежила, и постала храпава као шмиргла. Обрисала се
вуненим џемпером. То је био један бијели, тешки џемпер. Вуна из праисторије
дошла је по инстинкту међу њене ноге.. Када се протљала, зашуморио је вјетар. У
мојим ушима! Сада спава под чистим ћебетом, као и све меке ствари, њене сисе,
ноге, трбух. У пространој и топлој соби. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ја волим ноћ, онда пада наниже.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Колико
сте пута, у току ноћи полно општили?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Боже...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Бога
нема. Одговори!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Три
до четрири пута.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Реци,тачно!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Три
пута.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">И
суботом?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">И
суботом!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Је
ли било пријатно?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Било
је природно.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Без
моралисања, молим те.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Било
је дивно!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Боље
него са мном?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">То
се не може упоређивати.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Тако
сам и мислио. Опиши.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ти
си био груб!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ја
сам дубље проваљивао у тебе?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Да,
осјећала сам се као разапета.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Разапета
или рашчеречена?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ван
себе, избезумљена...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Послије
колико је наступао оргазам?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не
разумијем.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Разумијеш
ти то добро.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Како
кад.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">А
са мном?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">С
тобом, никад!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Промијенимо
тему. Нисам ти донио цвјеће. Имаш га свуда.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Да,
као на гробљу. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">А
како би било да ствари погледаш и са љепше стране. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Извини.
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Морам
и ја теби да се извиним. Моја патња је моја ствар!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">А
што је сам повећаваш?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ја
на свој начин осјећам ствари. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Ти,
све кријеш! Ја, хоћу да одем одавде!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">То
ти је постала манија. Не можеш више да се скрасиш на једном мјесту!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Препоручујеш
ми да останем овдје, да будем мирна и да се одушевљавам дивним животом који
овдје водим?!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR"> Ти ништа не разумијеш, или те баш брига за све!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Немоћан сам. Тужан. Замишљен. Ни вјере ни мира, ни кућишта. Никад
ничега. Ко зна куд и зашто ме води, ја идем за њом. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Лежим на столу у вечери дима и прљавштине, у загрљају једне жене са
очима замагљеним. Она је у мојим рукама, а није моја. И све што је око мене,
моје је, а није моје!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Ништа
нема смисла, све је пропало у ових пет година. Страховито уплашено, пажљиво ја
гледам у њима живот и држим га у рукама што дрхте.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Лијепо је бити искрен, мислио је,
али не треба бити циничан. Уосталом, чему да исповиједам тежње које би на тај
начин постале коначно стварнима?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Жалим слаба бића која овај вјетар јесењи тако окрутно разноси, да ми
срце увијек остане далеко од њих. Растужио би ме и најмањи облачак на небу.
Због неколико капи кише, наврле би ми сузе на очи. Живот мој, нијема је пјесма и утолико су сјета и
патња у њој још ганутљивије!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR">*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Питам се, шта би било када бих своју пријатељицу оставио лезбејкама? Шта
би били када би све жене овога свијета, нестале? Без сумње, било би великих
ратова, ратова страшнијих од оних који су се икада догодили. Људи би једни
другима вадили дроб не би ли за себе задржали посљедњу жену. Потом, када би посљедње жене нестале,
отимали би се за женке животиња, све до посљедње!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Добро сам то видио, како се истребљују ради
посједовања посљедње мајмунице, посљедње крмаче! Двадесет пута за редом почињао
сам да пишем причу о женама и двадесет пута морао сам да се зауставим! Нисам
успијевао да пронађем тко треба да пише причу? Та прича о женама врти ми се у
глави и не да ми да спавам!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Звао сам је “моја удовица” да бих се пошалио!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Добар
дан господине. Је ли стигао “Свијет”?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Још
није, господине.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Добро.
Дајте ми “Јаке груди”.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Купио сам “Јаке груди”, савио часопис на двоје
и ставио га у џеп. Потом је она стигла. Отишли смо да попијемо кафу. Уз пут сам
мислио на дијалог који сам водио са продавцем новина: Добар дан господине. Јели
стигао “Свијет”...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> Смијао
сам се сам са собом, плакао од смијеха. Моја ме пријатељица радознало
погледала.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Шта
ти је, шта плачеш?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Не
плачем, смијем се.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .25in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Треба
да се лијечиш!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">
Написаћу то. Испричаћу како су, мушкарци мастурбирали пред часописима,
ноћу, сами. Како су жене, понекад када би попиле чашицу више, шириле за себе,
својим шиљатим прстима, усне сопственог секса, најприје прве, потом друге, да
мушкарци могу да гледају на танком, тако откривеном вагиналном зиду, каткад
блиједо ружичастом, оне трагове који плачу, горе над нашим главама.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-41217247370318853842013-09-10T03:26:00.001-07:002013-09-11T06:25:26.638-07:00Енума елиш - еп о стварању<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
ЕНУМА ЕЛИШ - еп о стварању, Марко Вишић<br />
<br />
"Кад горе на небу, Земља не имађаше име"<br />
<br />
*теогонијски и космогонијски: о постању света, богова и људи; симболочне мисли<br />
*сумерске, акадске концепције о постанку универзума од космичких сила (богова)<br />
*сложеност и међуповезаност предања Блиског истока, од Сумера до Хебреја преко Канаанаца тј. Феничана, Угарићана који су баштинили богату културу Египћана, Смера, Бабилона<br />
*филозофска порука митолошких предања о постанку света, космички принципи, обоготвореност тих принципа<br />
*утицај блискоисточне мисли на јонске философе<br />
<br />
*Велика мајка богова - Еуринома у загрљају с Вјетром у облику змије, рађа космичко јаје из којег настаје свет / мит код Пелазга<br />
<br />
*хелиопољски мистериј - "Познавање Ра-ових стварања и обарања Апофиса" - Атум-Ра израња из животодајних вода Ну и ствара свет<br />
<br />
*мемфијски мистериј - метафизички Нетер, Почело > бог Птах је афирмација живота кроз материју, Татенен (тата, Н.Ј.) у виду огња и влаге (воде) ствара свет<br />
<br />
*Сумери (нема биљака, животиња, птица у настанку света); мит о "Лахару и Ашнан" - бог Ан ствара Анунакије (занимљиво је видети шта о стварању ишчитава у сумерским текстовима, па и о Анунакијима Захарије Сичин у "Дванаестој планети", "Степеницама ка небу" - прим Н.Ј.) на планини; Наму - Мајка која рађа Небо и Земљу - Ан, Ки - а ови Ен-Лила (Господар-зрак) и Ен-Кија (Господар-земља), а ови рађају флору, фауну<br />
<br />
*акадско, бабилонско предање, Енума елиш, има све савременије богове за стварање света -<br />
Апсу - хаотичне воде - Тијамат<br />
Лахму, Лахаму > Ан-шар и Ки-шар > Ану и Еа > Мардук<br />
<br />
*канаанско - угаритска космогонија (Феничана и Угарићана)<br />
бог Ел - Баал (бели бог, Н.Ј.) - ствара примогенетске воде - Горње, слатке, мушки симбол и Доње, слане, женски симбол - Мајка Хубура ( у морепловаца ху - хук воде, бура - на мору, прим Н.Ј.) је океан слане воде као и Тијамат, а зове се и Мајка понора (понирати у воду, а и потонути у воду, у понор, понорница - прим. Н.Ј.)<br />
<br />
*други феничански еп<br />
Мајка богиња Бау ( као и пелашка Еуринома) израња из хаотичних вода и оплођује је бог Колпија у виду Северног ветра - Бореја (Офијон пелашки)<br />
Никта, Ноћ у вези са Еребом, Тамом рађа Етер (ваздух), светло, Дан - код Хелена<br />
<br />
*Хебреји - Библиј, Генеза<br />
523.г.п.н.е. - Хошек - Тама, Техом - Бездан, Тоху-ва-боху, Хаос, хаотичне воде<br />
Јхве из хаоса ствара небо (одваја Горње и Доње воде); звезде - дан од ноћи; птице, звери, људе<br />
а<br />
Мардук - располућује тело мајке богиње Тијамат - на небо и земљу, планете, сазвежђа, Месец (који ствара ноћ); док сунце Шамаш (ствара дан); дрвеће, биље, животиње<br />
човек је настао из крви Кингуа, сина богиње Тијамат<br />
<br />
*Философске основе постања:<br />
визија/ исконски пар/ један родитељ/ духовни акт<br />
<br />
1. визија - Египат: свет је рођен као сунчано дете из лотоса...или је крава...или Феникс...или јаје бога Геба, Гакача<br />
<br />
<br />
<br />
2. исконски пар (Египат, Сумер, Хелени):<br />
*Египат - Шу (ваздух) и Тефнут (вода) > Геб (глиб, расквашена земља, прим Н.Ј.)<br />
и Нут (небо) > Озирис, Изида, Сетх, Нефтидх; а Озирис и Изида ><br />
Хорус-па-хер <br />
<br />
* Сумер - Ан (небо) , Ки (земља) + лил ( светли, зрачни простор) > Етер - Енлил и Ен-Ки, Еа (земља)<br />
* Хелени - Уран (небо) и Геа ( земља) > Титани (Инемносине, последња Титанка, оличава свесно деловање, ум; а Темида, ред, хармонију у космосу), Киклопи, Оријаши<br />
<br />
3. један родитељ -<br />
*Египат - Атум-Ра (фатум, судба,прим. Н.Ј.) израња из воде Ну, на хумци, оточићу ствара Амона<br />
*Сумер - Ан из вода Куру, на планини ствара Небо, Земљу<br />
<br />
4. духовни чин - "нека буде"; божанска заповест, Логос<br />
Ра, Птах (Египат)<br />
Мардук (М есопотамија)<br />
Јахве (Хебреји)<br />
*дадох - сумерска теогонија - Нин-хурсаг и Енки - није само духовни акт стварања него и акт подвајања бога као бића духовног; у њој се види моћ Творца - познавање света чисте мисли, апстракције, спекулације - логоморфне а не само техноморфне и материјалне предоџбе<br />
- материјални почета - биљке, животиње, птице, воде - Хубура, Ну, Океанос<br />
лончарско витло - бог Кхнум из Елефантине<br />
- духовна почела - Мисао, Реч, Атум-Ра, Јахве, Ху и Сиа, Мумму и Ме, Енем и Амат<br />
* обоготвореност, принципи постојања<br />
1. безвременост, вечност, бесмртност<br />
2. пролазност, временост > време<br />
3. објективност - извирање (постање, бивствовање)<br />
увирање, престајање > материјални, хтонски принципи:<br />
ватра (топлота)>суво<br />
влаг (вода); хладно<br />
земља, зрак<br />
време, простор, кретање > безвременост, мировање - као покретачи света<br />
<br />
*први принцип - супротности - Думуз и Инана (сумерски9<br />
Тамуз и Иштар (бабилонски) <br />
Озирис и Изида (египатски)<br />
Баал - Алијан и Анат (канаански, угаритски)<br />
Адон и Аштарта (сиријски)<br />
Телепин и Кибела (хетитски)<br />
*мушко-женски пар - Апсу/Тијамат<br />
Атум/Ну<br />
Океанос/Тетија<br />
<br />
*силе светла - таме: Љубав - Мржња<br />
Озирис - Сет (егпт)<br />
Ра - Апофис (егпт)<br />
Ахура Мазда -Ахриман (маздаизам ,Заратустра)<br />
Зеус -Тифон (хеленски)<br />
Кур - Нинурта (сумерски)<br />
<br />
*јонски космолози - 6.век п.н.е.<br />
Талет, Анаксимен, Анаксимандер<br />
Хераклијт Ефешанин из М. Азије<br />
рационалан приступ одвајања духа од материје; појаве су објект разматрања - превласт духовног над природним<br />
код докласичара (од 8-5. века п.н.е.) - дух, склад,ред, лепота су највиши идеал<br />
за разлику од источних народа код којих постоји јединство духовног и материјалног - овде је творац субјект, непроменљив, бог - субјективно, непроменљиво; победа интелекта, добра, разума над осећањима, духовног у природном - душа од тела, разлаз са митским и интуитивним<br />
<br />
*сумерско - акадски еп о стварању (7. таблица - 125. стих):<br />
херојска епопеја + догматска поема - борба млађих са старијим боговима, творац Мардук<br />
4 верзије (немачка из Ассура, 11-9. век п.н.е., препис са бабилонског у Берлину)<br />
Лангдонова (3,6. таблица) из Киша; 8,7. век п.н.е. у<br />
Ашмолеанском музеју<br />
Х.Расом, Џ.Смит; Асурбанипалова библиотека, 662-627. у<br />
Ниниви, Бабилон<br />
новобабилонски период из Сиппара (Акада)<br />
<br />
* Прва династија 1900-1711.гп.н.е.<br />
<br />
језик - староакадски (као у епу о Гилгамешу)<br />
химничко-епски дијалекат<br />
старе херојске поеме<br />
постање - два предања (по Енума елиш)<br />
1. сукцесиван ток и сређивање космичких сила<br />
2. творац Мардук ствара свет по смакнућу Тијамат (две групе богова - Иггиги и Мардук су горњи, небески а Ануннаки и Тијамат су доњи, земаљски)<br />
<br />
Мумму (Апсолутно биће) зачиње<br />
Мисао - Логос -Реч<br />
Вода (слатке воде, горње) Апсу, Тијамат (слане воде, доње); Огањ<br />
Лахму и Лахаму; Ан-шар (небо) и Ки-шар (земља) - све су то старији богови > хаос<br />
Ану; Еа и Енлил - млађи богови > космос: желе да развију из хаоса космос; старе статичке силе Анунаки желе да затру младе богове - Еа их прозре<br />
Тијамат сачини чудовишну војску са сином Кингуом<br />
младим боговима придружују се и старији Лахму и Лахаму Ан-шар и Ки-шар; требало је да против Тијамат изађу Ану и Еа, не смедоше, зато изађе Мардук - са оружјем: ватра, муња, ветар и по победи, он сређује космос:<br />
Тијамат > Земља Небо<br />
Сазвежђа < од предела где владају велики богови<br />
одређује путање Сунца, Месеца, звезда, планета<br />
уређује живот на Земљи<br />
од Кингуа ствара човека (као роба који ће заменити бог.)<br />
*ликови у Епу<br />
<br />
Апсу - мрачан, зао, нетрпељив отац, на планини Машу, слатка вода из њега извиру све воде, исконска сила, космичко почело, горње воде (аб зу)<br />
<br />
Тијамат - црно/бела; добра, склона праштању ( прво певање); зла (треће певање) само у поређењу са Мардуком > у моралном смислу победа добра (М.) над злом (Т.)...у суштини она није зла, већ је олујна (море) у поређењу са Мардуком (пролеће)...она је чудовиште из мора (утицај сумерских предања - Нинпур - Нифара против које се бори бог сунца Нинурта, и акадских предања); она је станиште Доњих вода, тама, змијолика, хтонска = хаос = неиздиференциран, једнообразно стање некретања из којег израња Земља<br />
(Библија, Ргведе) - ипак позитиван принцип, неопходан, покретачка снага<br />
покретачка сила која мора да савлада те силе Таме; она и Апсу немају моћи - они су статички, неорганизовани...она пола мушко пола женско, има 4 ока, рогове и реп<br />
Мумму - Апсолутно биће,тројство са Апсуом и Тијамат - гласник Апсуа, зло, саветује сатирање младих богова; зачиње у себи мисао - примогене воде/ огањ...<br />
Лахму и Лахаму - деца Тијамат и Апсуа; не мешају се много у послове родитеља; њихова деца Ан-шар (жели да се одупре баби Тијамат, али препушта борбу млађим боговима - Еи, Ануу, Мардуку) и Ки-шар<br />
Еа - апстрактан, без карактера, нема људске особине - то је у свим религијама Сунце<br />
Ану - мудар, свезнајући, чаробњак, узима абзу (слатке воде) да би се родио у њима, он и Еа су организовани<br />
Мардук - другоразредно божанство до 1900.г.п.н.е., доласком аморићанске династије постаје највише божанство; он је свршетак божанске еволуције;<br />
редукција веровања и култова у корист једног бога...он се усуђује да изађе<br />
пред Тијамат под условом да му богови дају прерогативе власти и 7 таблица судбе...најзад он је моћан да ствара свет...он је нов, сређен, организован, космос (као у хелиопољском мистерију списку Ан-Анум, Хесиодовој "Теогонији")...сунчано божанство као Индра, Ра, Зеус...Мардук је убивши Тијамат морао да навуче засун да она не би излила своје воде (Јахве затвори Техом са засуном и двоја врата - Стари завет)<br />
Кингу - персонификације силе зиме што их у пролеће ништи младо Сунце<br />
жртвени јарац одговоран за одлуку старих богова да униште млађе - јер од његовог теле створено је човечанство; његова смрт објашњава законитост Мардуковог узимања таблица судбине...иста свечаност, обреди, моћи - прате Мардуково, устоличење од стране богова, и Кингуово, од мајке Тијамат<br />
<br />
*Еп - 7 таблица; 4 верзије, 125/165 стих, херојска епопеја, догматска поема (код З. Сичина - оно што се стварно догодило, као и код Хенкока у "Траговима богова" - прим Н.Ј.)<br />
Прва бабилонска династија (1900 - 1711.г.п.н.е.), библијско наречје надовезано на акадски језик<br />
*порекло епа- мешавина разних митова, легенди<br />
- сумерски мит из Нипура - "Поема о стварању света": Енлила, бога светла убија олујна птица Зу (зима), његова душа лута у лику магарца...у живе га враћа син Нинурта (младо сунце), који је савладао чудовиште Асага, Енмашара, Зу...Нинурта = Мардук (иста оружја - Вихор, Мрежа; победа над чудовиштвима; ускрсава мртве богове)...Енлил као Мардук ( исти божански атрибути, преузима од Мардука творачку способност<br />
- бабилонски - опис првобитног хаоса; стварање света; опис борбе млађих и старијих богова; опис чудовишта...епизоде доприносе живости, мисаоном јединству, уздизању личности Мардука (50 имена браће и очева припадала су Енлилу)<br />
<br />
*око 1900.г.п.н.е. Сумери, под све јачим утицајем Западних Семита - Аморићана, ишчезавају; Семити преузимају баштину, па и Енума елиш; тако Мардук у акадској тј. старобабилонској верзији Епа, постаје јунак који се бори са Тијамат (Куру, сумерским)<br />
Мардук < Енлул < Еа < Нинурта<br />
<br />
*око 1000.г.п.н.е. - асирска држава месопотамија<br />
Мардук > Ашур<br />
<br />
*у египатској митологији Мардук < Асари = Озирис<br />
* Мардук > Христ - исти су им смрт, васкрс, заробљен у доњем свету, положен ( са злочинцем) у гроб, стража, мајке и неке богиње (жене) оплакују<br />
<br />
*значење Епа<br />
<br />
- мит о Сунцу (истина о ванземаљцима Анунакима код З. Сичина, прим Н.Ј.)<br />
- распра из астрономије (6. певање) - Мардук/Нибуру (Јупитер)...Кингу (Јарац)...<br />
сазвежђа и станишта богова : Нинурта / Крон, Сатурн (Лира)...Енлил /Мардук / Зеус / Јупитер ( Рак)...Нергал/Ареј/Марс (Јарац)...Уту - Шамаш/Хелиос/Сол (Ован)...Син -Нанне/Селена/Луна (Бик)...Инанна -Иштар/Афродита/Венера (Риба)...Набу/Хермес/Меркур (Девица) <br />
звезде стајалице - 3 зоне: унутрашња звезда/путања паралелна са севером - Енлил<br />
средишња звезда/појас екватора - Ану<br />
вањска звезда/паралелна са Ануовим појасом - на југ<br />
<br />
*симболика бројева -12 чудовишта; 4 стране света, ока уха Мардукова, ветра; 7 сфера, планета, светских чуда, ветрова; 50 имена Мардукових <br />
<br />
*херметичко дело<br />
- део ритуала око новогодишње свечаности<br />
- процесија од Мардуковог храма Есагила (зигурат, сграђен на небу, где су у дворани судбине већали богови) до Акхита ( статуа којој се народ моли неколоко дана); даље до Еуфрата, поново до Акхита, назад у Есагил, свештеници (уриггалу) четвртог дана рецитују "Енума елиш"<br />
- уздизање локалног бога Мардука у врховно божанство Месопотамије, са највишим моралним квалитетима и највећим моћима <br />
<br />
*имати име - значи постојати а то је суштина човека (нада - надати се)<br />
добро име = добра судба ( одређивање судбе - смер, ток, домет живота, над чиме брине 50 богова сумерско-бабилонског пантеона, Анунаки и 7 планетараних<br />
божанстава)<br />
<br />
*аждаје, змајеви (< Тијамат) - духови воде, ватре<br />
лахама, мушушше (Сумер, Гудеја 22. век п.н.е.)<br />
Левијатан (7 глава) - порекло из канаанских-угаритских предања: бог Баал је заточен са змијоликим бићем Лвјтнм - опасује свет (Сумери - 3.в.п.н.е.), као и хеленски Океан<br />
Рахаб (хаотично море, у Библији владар мора) - са њим се боре Баал, Јахве, Ела, Мардук<br />
Људи шкорпије ( и у "Гилгамешу") - изглед страшан, поглед на њих доноси смрт, на планини Машу где Шамаш (Сунце) одлази<br />
<br />
*човек риба (погледај Ернест Мулдашев "Од кога смо постали" - генофонд - Лемуријанци и Атлантиђани, прим. Н.Ј.)<br />
Оаннес (Белос, свештеник бога Белог у Бабилону, помиње човека рибу од кога смо постали - он израња из Еритрејског мора, глава и ноге као у човека, тело рибе, глас људски - све је научио људе да раде) <br />
Дагон (погледај Реља Новаковић о словенском богу Дагону, прим. Н.Ј.) - Филон из Библоса, и код Филистејаца бог има исте атрибуте; он је уствари угаритси- феничански бог, отац Баала (зато га библијски текстови мрзе)<br />
Еа (сумерски) - творац универзума = Нудимуд (" за очеве своје створитељ би")<br />
<br />
*таблице судбине (и код Захарија Сичина) - ко их поседује одређује ток, време; Тијамат их није смела узети и ставити на груди сини Кингуу<br />
<br />
*Еа, први сазнаје (у "Гилгамешу") за уништење људи, зато говори Утнапиштаму (11. таблица)<br />
<br />
* 4/5 певање Енума елиш је центар - стварање, уређење света<br />
<br />
* 12.певање Гилгамеша (Херакло) - жали се Г. богињи сабитум Сидури: тумарам не би ли живот нашао за Енкидуа ( створила га Аруру = Нинлил)<br />
<br />
*Утнапиштам = Ноа = Зиусудра (сумерс.) = Атрахасис (бабил.), одаје Гилгамешу тајну о травки вечне младости<br />
<br />
* мит о Адапи (сумерс.) - син бога мудрости Еа; богови га саветују да ништа не једе код врховног бога Ануа ( који му нуди хлеб и воду живота), поучен Адапа одбија<br />
<br />
*ватра, муња, 7 ветрова су у власти Мардука, а олујна кола вуче чудо-животиња Суруш<br />
вртлог је оружје Тијамат; има задах од којег се Мардук штити црном машћу<br />
<br />
*побеђена чудовишта (птица Зу) постају Мардукова пратња<br />
<br />
*Упу (Нергал) = Кингу су божанства доњега света = Енмешар; божанства васкрснута, вегетација<br />
<br />
*на Нову годину у Бабилону Мардук је са таблица утврђивао судбину - сви владари су морали да дођу<br />
<br />
<br />
*Баб - Илу (Илијина) = Врата Бога<br />
<br />
* богови стварају људе за слуге, да их замене у раду (код З. Сичина у рудницима Африке) у текстовима:<br />
Поема о потопу (мајка Белит-или)<br />
Ен-ки<br />
Нин-мах<br />
Лахар<br />
Ашнан </div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-10922882297474118292013-09-07T05:45:00.001-07:002013-09-07T06:21:29.948-07:00Zavesa na vetru<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Татина
балерина<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Мама </span>je<span lang="RU"> желела да будем балерина. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">На вечер</span><span lang="SR-CYR">њим</span><span lang="RU"> часовима балета </span>J<span lang="RU">елица нас </span>je<span lang="RU"> учила уметности и вештини покрета, а Регина, са беспрекорном паж - фризуром,
ударала </span>je<span lang="RU"> такт на клавиру. Показало
се да сам талентована. Радна, оз</span><span lang="SR-CYR">биљ</span><span lang="RU">на у свему што ми
се повери, аналитична и неустрашива у контакту са публиком. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Годинама сам ишла у балетску школу,
где ми </span>je<span lang="RU">, на</span>j<span lang="RU">в</span><span lang="SR-CYR">ећи</span><span lang="RU"> проблем био повратак кући. Бо</span>j<span lang="RU">ала </span>ce<span lang="RU"> мрачних улица
кроз </span><span lang="SR-CYR">ко</span>je<span lang="RU"> сам морала пролазити - па ме </span>je<span lang="RU"> некада сачекивао деда, или бих молила дево</span>j<span lang="RU">ке из Економске или Гимнази</span>je<span lang="RU">, да идем са њима. Смело сам им прилазила
и говор</span><span lang="SR-CYR">ил</span><span lang="RU">а шта ме мучи. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Могу ли са вама - кроз мрак? Бо</span>j<span lang="RU">им се сама! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Наравно да може! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> А на</span>j<span lang="RU">чеш</span>h<span lang="RU">е </span>je<span lang="RU"> по мене долазио
тата. А ако би ме и водио на балет, обувала сам лаковане ципелице, </span><span lang="SR-CYR">ко</span>je<span lang="RU"> су знача</span>j<span lang="RU">но, звонко ударале о тротоаре. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Играла сам са татом, тада неку, само
нама </span><span lang="SR-CYR">својствену</span><span lang="RU"> и</span><span lang="SR-CYR">г</span>p<span lang="RU">у. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> У повратку, стигли бисмо пред млечни
ресторан у Главно</span>j<span lang="RU"> улици,
таман пре затварања. Тамо су точили </span>j<span lang="SR-CYR">о</span><span lang="RU">г</span>yp<span lang="SR-CYR">т</span><span lang="RU">. У разнобо</span>j<span lang="RU">ним високим чашама на </span>je<span lang="RU">дн</span>y<span lang="RU"> стопу, са шареним сламчицама - жутим,
црвеним, наранђастим. Уз то, обавезно, погачица. Некада се подразумевало да
сам гладна, па смо тата и </span>ja<span lang="RU">
улазили по погачице са </span>j<span lang="SR-CYR">о</span><span lang="RU">г</span>yp<span lang="SR-CYR">том</span><span lang="RU">, а некада сам дискретно буљила у шарени млечни
ресторан и морала да кажем - да свратимо! Али увек би тата рекао исту ре- <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">Ченицу – идемо, добро,
али </span><span lang="SR-CYR">немо</span>j<span lang="RU"> мами да кажеш за </span><span lang="SR-CYR">мо</span>j<span lang="RU"> црни фонд! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Нећу, тата! - чврсто бих обе</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">ала. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> </span>J<span lang="RU">ош не бисмо честито ни ушли у кућу, </span>a ja <span lang="RU">бих с врата довикнула: мама,
мама! Тата ме </span>je <span lang="RU">водио на погачице са </span>j<span lang="SR-CYR">о</span><span lang="RU">г</span>yp<span lang="SR-CYR">том.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> И онда - </span><span lang="SR-CYR">свађа</span><span lang="RU">. О неповерењу, лажима, неразумевању, тешком животу, крпљењу </span><span lang="SR-CYR">к</span>paja<span lang="RU"> с </span><span lang="SR-CYR">крајем</span><span lang="RU"> - а он тако! </span>Ja<span lang="RU"> бих тада, док би </span>c<span lang="SR-CYR">вађа</span><span lang="RU"> тра</span>j<span lang="RU">ала, безбрижно
превртала модне часописе - </span>jep<span lang="RU"> се мене та </span>c<span lang="SR-CYR">вађа</span><span lang="RU"> наравно и не тиче.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Мама и тата су се већ одавно посвађали, због
свега и разводили све до мо</span>je<span lang="RU"> тринаесте, када су се стварно и развели. И поред </span>c<span lang="SR-CYR">вађ</span>a<span lang="RU">, знам да би се и око следе</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">ег часа балета понављала иста ствар. Тата би рекао
- </span><span lang="SR-CYR">немој</span><span lang="RU">, а </span>ja<span lang="RU"> - не</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">у. Никада ми ни</span>j<span lang="RU">е пребацио или престао да купу</span>j<span lang="RU">е </span>jo<span lang="RU">гурт у тим елегантним, шареним чашама.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Због те њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="SR-CYR">в</span>e<span lang="RU"> упорне,
безгранично, доследне попустљивости, </span><span lang="SR-CYR">коју</span><span lang="RU"> више нигде нисам
пронашла, живот сам провела сама. <o:p></o:p></span><br />
<span lang="RU"><br /></span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Лице бож</span></b><b><span style="font-size: 14.0pt;">j</span></b><b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">е<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Само ме </span>je <span lang="SR-CYR">мајка</span><span lang="RU"> - тако смо
звали мамину маму - док смо се шетале, држала </span><span lang="SR">иза</span><span lang="RU"> врата, овлаш руком, и понекад високо изнад надланице - пушта</span>j<span lang="RU">ући ме повремено да слободно потрчим
испред њ</span>e<span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> На</span>j<span lang="RU">чешће смо се шетале гробљем на Гардошу- главном ле</span>j<span lang="RU">ом католичког, где су се на стубићима, са
стране, налазиле правоугао</span><span lang="SR-CYR">не </span><span lang="RU"> дрвене кути</span>j<span lang="RU">е са двокрилним вратанцима- калварије. Док </span>je <span lang="SR-CYR">мајка</span><span lang="RU">, ногу пред
ногу, шетала ле</span>j<span lang="RU">ом, </span>ja<span lang="RU"> сам ишла од </span>j<span lang="RU">едне до друге кутије и отварала их, гледа</span>j<span lang="RU">ући ре</span><span lang="SR-CYR">љ</span><span lang="RU">ефне, на дрвету, резбарене фигурице. Касни</span>j<span lang="RU">е сам сазнала, са мотивима из новозаветних
текстова. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> </span>Ma<span lang="SR-CYR">јк</span>a<span lang="RU"> ми ништа ни</span>j<span lang="RU">е говорила,
а </span>ja<span lang="RU"> нисам питала. Само сам
гледала. </span><span lang="SR-CYR">Н</span>a j<span lang="RU">едно</span>j<span lang="RU"> од њих пуно људи
седи за столом и </span>j<span lang="RU">еде. Н</span>a<span lang="RU"> друго</span>j<span lang="RU"> неки човек дели мале хлебове, или сто</span>j<span lang="RU">и раширених руку пред окупљенима око њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU">. Интересовало ме је, наравно, зашто мора да вуче тај велики тешки дрвени
крст на брег, и зашто га </span>je<span lang="RU"> и
ко ставио на </span><span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU"> крст? Али мајка </span>je<span lang="RU"> била увек замишљена, гледа</span>j<span lang="RU">ући негде, а не у кути</span>j<span lang="RU">е које сам ја разгледала – па је никада ништа
нисам питала. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Када </span>je<span lang="RU"> већ одавно ни</span>j<span lang="RU">е било међу нама, мама ми </span>je<span lang="RU"> причала да </span>je <span lang="RU">мајка била љута на бога. Често </span>je<span lang="RU"> говорила да би желела да стане пред лице
бож</span>j<span lang="RU">е и да га пита за неке
неправде. Ннарочито за једну. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Из свог првог брака, мајка </span>je<span lang="RU"> имала ћерку - умно поремећену. Лекари су
рекли да </span>je<span lang="RU"> дете као беба
имало упалу мозга, али </span>je <span lang="RU">мајка говорила да </span>je<span lang="RU"> дете такво рођено - од самог почетка са њом нешто ни</span>j<span lang="RU">е било у реду. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Кад год би изговарала те богохулне речи о божи</span>j<span lang="RU">ем лику и правди, мо</span>j <span lang="RU">деда би узимао Библи</span>j<span lang="RU">у у руке и читао. Иако њој ни</span>j<span lang="RU">е говорио ништа - она би започињала свађу
са њим. Као да би он требао да одговори на сва та компликована и нерешива питања.
Деда би само црвенео у лицу и ћутао, држећи Библи</span>j<span lang="RU">у у рукама. Он никада ни</span>j<span lang="RU">е ишао у цркву - био </span>je<span lang="RU"> нека врста иконоборца - нити ме </span>je<span lang="RU"> водио на гробље да гледам дрвене
фигурице, али је имао само њему знане путеве божије. </span>Taj<span lang="RU"> разговор ма</span>j<span lang="RU">кин са дедом - преко Библи</span>j<span lang="RU">е - завршавао се дединим одмахивањем руке. - Ех,
Кека, мани се....- на шта би се мајка, разочарана што више нема саговорника,
окретала на другу страну и настављала да говори сама са собом - о несрећи </span><span lang="SR-CYR">ко</span>ja jy je<span lang="RU"> снашла.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">
Носила </span>je Taj <span lang="RU">сво</span>j<span lang="RU"> крст, не зна</span>j<span lang="RU">ући ни зашто </span>je<span lang="RU"> крива, ни ко </span><span lang="SR-CYR">ју</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="RU">је на то осудио, ни коме
то треба - све до </span>c<span lang="SR-CYR">в</span>oje<span lang="RU"> осамдесете године. Девет месеци пре њ</span>e<span lang="RU"> умрла </span>je <span lang="RU">њ</span>e<span lang="SR-CYR">на</span><span lang="RU"> малоумна ћерка.<o:p></o:p></span></div>
<span lang="RU">
</span><br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Лопух<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Прошле </span><span lang="SR-CYR">н</span>e<span lang="RU">д</span>e<span lang="RU">љ</span>e<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="RU">пљуштала </span>je<span lang="RU"> киша. Затекла
сам се у граду. Сто</span>j<span lang="RU">им испод
г</span>pa<span lang="RU">њ</span>a<span lang="RU"> и </span><span lang="SR-CYR">ви</span><span lang="RU">дим лопух - биљку
великог лишћа </span><span lang="SR-CYR">к</span>oja<span lang="RU"> се ретко налази у граду. Сеоска деца
често се игра</span>j<span lang="RU">у са њом
користећи </span>je<span lang="RU"> као кишобран или
сунцобран. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Лопух, та велика, безазлена биљка,
промиче мо</span>j<span lang="RU">им сећањем. Под њом
су у Бравском, у Босанско</span>j<span lang="RU">
кра</span>j<span lang="RU">ини нашле спас две дево</span>j<span lang="RU">чице, чи</span>j<span lang="RU">е су родитеље и укућане спалили,1941. у </span>ceoc<span lang="SR-CYR">к</span>oj<span lang="RU"> цркви. На</span>j<span lang="RU">пре су виђени</span>j<span lang="RU">е љ</span>y<span lang="RU">д</span>e<span lang="RU"> окупили на договор, а
онда их у долини стрељали. Кад су жене дошле да оплаку</span>j<span lang="RU">у и сахране мртве како долику</span>j<span lang="RU">е - старци су саветовали да се деца пош</span>a<span lang="RU">љу у летње лагуме, док т</span>paje<span lang="RU"> опело. Што </span>je<span lang="RU"> стигло да се сакри</span>j<span lang="RU">е, преживело </span>je<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> остало </span>je <span lang="RU">сп</span>a<span lang="RU">љено уз по</span>j<span lang="RU"> црквених отаца. Дево</span>j<span lang="RU">чице под лопухом чуле су дозивање, </span>ja<span lang="RU">ук</span>e<span lang="RU">, вриску деце, клетве, псовке - али се нису смеле промолити испод великога
лишћа. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> У селу </span>je<span lang="RU"> било око стотинак ку</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">а српских и шест хрватских - из ко</span>j<span lang="RU">их </span>je<span lang="RU"> дошло зло.</span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Звао </span>je<span lang="RU"> при</span>j<span lang="RU">атељ из младости. Причамо. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">Каже да не тражи
разлоге ни за шта и пита зашто говорим да осећам према њ</span>e<span lang="RU">м</span>y<span lang="RU"> нешто од чега ме обузима туга? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Од како се оженио чешће нас посећу</span>j<span lang="RU">е. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">Лепо </span>je<span lang="RU"> видети га али су многе ствари не</span>jac<span lang="RU">не и мутне. Кажем му - мрзим те зато што
ме подсећаш на оно </span><span lang="SR-CYR">н</span>ajrope<span lang="RU"> у мени. Мислим на сво</span>j<span lang="RU"> живот у браку - као и њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="SR-CYR">в</span><span lang="RU"> - не </span><span lang="SR-CYR">в</span>a<span lang="RU">љ</span>a<span lang="RU">! А ништа не чинимо да то променимо! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Хтела бих да говорим о мислима </span><span lang="SR-CYR">к</span>oje<span lang="RU"> ме заок</span>y<span lang="RU">пља</span>j<span lang="RU">у. Страшним. Без
светла. Мислима ко</span>j<span lang="RU">их се
тешко ослобађам - о злу </span><span lang="SR-CYR">к</span>oje<span lang="RU"> би неко могао да учини мо</span>j<span lang="SR-CYR">о</span>j <span lang="RU">ћерки. </span>J<span lang="RU">уче у аутобусу </span>j<span lang="RU">една, у
лицу дебељушкаста дево</span>j<span lang="RU">чица,
плаче. Мени, однекуд наилази слуз у устима и мисао: да ли </span>je<span lang="RU"> могуће да не волим сво</span>jy <span lang="RU">ћерку? Мора бити да </span>je<span lang="RU"> тако, </span>jep<span lang="RU"> ако су парагва</span>j<span lang="RU">ски инди</span>j<span lang="RU">анци Гварани толико волели сво</span><span lang="SR-CYR">ју</span><span lang="RU"> децу да их нису кажњавали,
чак ни викали на њих ... Хтела бих да говорим о смрти. Те мисли су ми тешке. Недомишљене.
Д</span>a<span lang="RU">њ</span><span lang="SR-CYR">у</span><span lang="RU"> их лакше потиску</span>j<span lang="RU">ем.
Страх ме ноћи и несанице. Оне ноћи сањала сам мужа. Покушао </span>je<span lang="RU"> да провали у некакав стан у </span><span lang="SR-CYR">којем</span><span lang="RU"> сам се крила. Када сам га угледала, умакла сам на
балкон. Дошао </span>je<span lang="RU"> до мене,
ухватио ме за руку, рекавши: хоћу нешто да ти кажем, само </span>j<span lang="RU">ош то. Схватам да ме вуче да паднем са
балкона. У </span>j<span lang="RU">едном тренутку
допусти о </span>je<span lang="RU"> да одлучим хоћу
ли са њим или не. Гурнула сам га. Касни</span>j<span lang="RU">е неко у стан доноси крваву ногавицу његових фармерки, тражећи од мене да
по</span><span lang="SR-CYR">ђ</span><span lang="RU">ем доле. Нисам могла да ходам због бола у
препони ко</span>j<span lang="RU">и ме </span>je<span lang="RU"> и пробудио. Тако сам га убила. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<o:p>
</o:p></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
<div class="MsoNormal">
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Сусрет<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Размишља</span>j<span lang="RU">ући о ништавилу човековог живота; о мимоилажењу
оних ко</span>j<span lang="RU">и се сретну и не
позна</span>j<span lang="RU">у; о свакодневици </span><span lang="SR-CYR">к</span>oja<span lang="RU"> протиче у об</span>a<span lang="RU">вљањ</span><span lang="SR-CYR">у</span><span lang="RU"> неопходних послова;
заваравању у </span><span lang="SR-CYR">у</span><span lang="RU">љ</span><span lang="SR-CYR">у</span><span lang="RU">љ</span><span lang="SR-CYR">к</span>a<span lang="RU">ност породичног живота; о несрећама ко</span>je<span lang="RU"> погађ</span>ajy<span lang="RU"> човека - па се чини да има тако мало среће да проживи миран, не срећан -
миран живот на земљи; налети на њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU">. Некада </span>je <span lang="RU">окупира њене мисли, заробио дух -
па је ишла као у магли. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Прошетали су </span>j<span lang="RU">едном, по</span>j<span lang="RU">ели кувана </span>jaja<span lang="RU"> у њиховом
прљавом стану и допала јој се њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="RU">ва мама. Тачно </span>je<span lang="RU"> знала шта хоће од живота, а знала </span>je<span lang="RU"> како то и да узме. Допао јој се портрет њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="SR-CYR">в</span>e<span lang="RU"> неостварене љубави и допао јој се - он. Толико се уси</span>j<span lang="RU">ала, мислећи на њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> да за њу ни</span>j<span lang="RU">е посто</span>j<span lang="RU">ала стварност. То замагљивање изнутра, био јој </span>je <span lang="RU">омиљен метод. Кад прође, пита се
како </span>je<span lang="RU"> до тога уопште
могло доћи, али долазило </span>je<span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> После тог првог, </span>j<span lang="RU">единог састанка тражила га свуда и чекала
надајући се да ћу га срести.</span><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> За то време он </span>je<span lang="RU"> био са њеном пријатељицом, која </span>j<span lang="RU">е од почетка знала све о њему, о њој. Делила је собу, храну, гардеробу,
шминку, мисли са њом. Кревет са њим и - ћутала. Када више нису били за</span>j<span lang="RU">едно испричала јој </span>j<span lang="RU">е све, додавши: животињице, не љутиш се ?! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Сада
јој он каже да се сећа њене пријатељице - имала </span>je<span lang="SR-CYR"> чврсте груди,</span><span lang="RU"> велике и тврде брадавице – никада такве није
видео. Долазила </span>je<span lang="RU"> свеже окупана
са мирисом </span>j<span lang="RU">ефтиних парфема.
Брзо се договарала, увек слободна и спремна да га види. Била </span>je<span lang="RU"> искусна...</span><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Прошло </span>je<span lang="RU"> десетак година од онда. Гледа га. Ко је овај? Потпуно
јој </span>je<span lang="RU"> непознат, небитан,
чудовишан и уствари тако нормалан у свом свету. И опет, покушава, гледа</span>j<span lang="RU">ући га - исти </span>je<span lang="RU">, чак лепши, мужевнији - труди се да одгонетне
себе. Причају, присећа се њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="SR-CYR">в</span>o<span lang="RU">г имена - знала га је, био јој </span>je<span lang="RU"> важан! Сад је пита - куда жури? Жели да
је посети! Да! Да! <o:p></o:p></span></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Не може да се сети њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="SR-CYR">в</span>o<span lang="RU">г имена!</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Добровољац<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Сто</span>j<span lang="RU">имо код Никола</span>j<span lang="RU">евске цркве, пола два по поноћи. Он плаче, слине
му цуре из носа, уста, док понавља - трудним женама сам вадио децу из утроба -
шта </span>j<span lang="RU">ош хоћете од мене ... ја
више не могу - шаком кида кошуљу са груди: не могу више ... <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Рат </span>je<span lang="RU"> у Босни </span>j<span lang="RU">ош т</span>pajao<span lang="RU"> и </span>ja<span lang="RU"> се, гледа</span>j<span lang="RU">ући у њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> - као у нестварно -
присећам </span>j<span lang="RU">едног младог човека
са ванредних испита. Две године узастопно долазио </span>je<span lang="RU"> да полаже код мене. Први пут ми се поверио да
долази са ратишта у Босни. Отишао </span>je<span lang="RU"> као добровољац. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - На Белом брду смо опколили усташе,
а </span>ja<span lang="RU"> допао некаквог опаког
команданта. Трезан </span>je<span lang="RU"> био
добар, миран човек, а кад попи</span>j<span lang="RU">е - опак. Стигнемо џипом у попаљено село. </span>Bojc<span lang="SR-CYR">к</span>a<span lang="RU"> тумара, </span>ja<span lang="RU"> за
командантом - пи</span>j<span lang="RU">ан </span>je<span lang="RU">. Наилазимо на кућерак, крова нема, пуши
се згариште, али дрвена тараба са капи</span>j<span lang="RU">ом </span>j<span lang="RU">ош ни</span>j<span lang="RU">е пала. У довратку, у црнини распела се
као Христ, нека баба и не да командиру у двориште. Он вади пиштољ, репетира, </span>ja<span lang="RU"> гурам бабу - склања</span>j<span lang="RU">ући јој прсте којима се закачила за довратак и
вичем: бежи баба да в</span>ojc<span lang="SR-CYR">к</span>a<span lang="RU"> прође! Сто</span>j<span lang="RU">ећи између њих видим, командир не распозна</span>j<span lang="RU">е ко </span>je<span lang="RU"> ко! Убиће ме - помислим - и д</span>a<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU"> се рвем са обома, луди су обо</span>j<span lang="RU">е, не попушта</span>j<span lang="RU">у! Баба
поче бежати око згаришта, командир за њом, ја за њима. Онда се командир
спотакне око неког нагорелог корита и падне, </span>ja<span lang="RU"> се бацим на њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> да не пуца насумице, а баба шмугну у нагорели к</span>y<span lang="RU">ћ</span>e<span lang="RU">рак. Слагао сам команданта да </span>je<span lang="RU"> побегла у село и он се примирио. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Испричао ми </span>je<span lang="RU"> ту причу тај унезверени, нервозни млади човек, са
широм отвореним очима и брзим покретима руку и тела - ко</span>je<span lang="RU"> би као да негде оде из себе. Нисам знала
шта да урадим или кажем, па сам му дала из књижевности оцену - четири. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">
</span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span style="font-size: 14.0pt;">K</span></b><b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">азна<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Треба се сакупити. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Узети од свакога оно парче себе, део
изгубљеног стаклића и направити розету. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Бежећи од онога што ми се не догађа,
прошла ми </span>je<span lang="RU"> кроз свест
мисао - шта сам све себи ускратила. Чезнем - а не призна</span>j<span lang="RU">ем! Желим - а не тражим. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> И опет се спремам да негде одем.
Свега ми </span>je<span lang="RU"> доста. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Сви</span>j<span lang="RU">у ми </span>je<span lang="RU"> доста. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Желим да одем да нико не зна где
сам. То личи на смрт, али </span>j<span lang="RU">а
не мислим о смрти. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Мада </span>je<span lang="RU"> сањам. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Кад год бих признала себи да имам жеља,
страх од тога терао ме </span>je<span lang="RU"> у
бег, а онда казна. Некада сам годинама сањала ма</span>j<span lang="RU">чину смрт. Сад сањам ћеркину. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> У сну продавница. Између - мене и лекара
тезга. Довела сам ћерку, жалила се на бол, али не зна где. Сад ми </span><span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU"> лекар, на тезгу уместо ћерке, враћа на тањиру -
мали ружичасти бубрег, црн с </span>j<span lang="RU">едне стране као угљевљ</span>e<span lang="RU">. </span>Ja<span lang="RU"> то преврћем виљушком и чу</span>j<span lang="RU">ем лекара да каже: жао ми </span>je<span lang="RU">, ћерка вам </span>je<span lang="RU"> умрла. Окрећем се и одлазим да </span>je<span lang="RU"> тражим. Питам све ко</span>je<span lang="RU"> позна</span>j<span lang="RU">ем, видим </span>je<span lang="RU"> свуда пред собом и хоћу да </span>je<span lang="RU"> загрлим, а осећам да лудим и да више не
знам ко сам. Дозивам бога - питам зашто? Стиснутих песница, набреклих вратних
жила, лежим на стомаку и видим - пред мене израња божанство, Бог, стар, сед,
дуге косе и браде, несагледив и строг. Одговара ми, не покрећући усне, па ми се
чини да сама питам и сама одговарам. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Рећи ћу ти зашто, али кад сазнаш и
сама ћеш умрети. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">За трен нисам
била сигурна, желим ли да знам зашто?! Одлучила сам да наставим да туг</span>yj<span lang="RU">ем без одговора. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">
</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Пробудила сам се не желећи да мењам сво</span>j<span lang="RU"> живот за ћеркин. Будна сам уз сазнање да ће
ме скупо коштати ако опет будем нешто тражила. Зато </span>je<span lang="RU"> на</span>j<span lang="RU">боље да мислим да ми ништа не треба - ускратићу себи и помисао.<o:p></o:p></span><br />
<span lang="RU"><br /></span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Удес<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Та соба, и цео њихов стан личио </span>je<span lang="RU"> на малу капелу. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Ту </span>je<span lang="RU"> све </span>j<span lang="RU">ош мирисало на смрт и тугу. На зиду изнад тв-а, слика младе, насмејане жене
у светло плаво</span>j<span lang="RU"> хаљини. Испод
фотографи</span>j<span lang="RU">е </span>j<span lang="RU">ефтин зидни календар. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Ормани препуни њених </span>c<span lang="RU">ук</span>a<span lang="RU">њ</span>a<span lang="RU"> у фалте, </span><span lang="SR-CYR">џ</span><span lang="RU">емпера, блуза, старомодних </span>j<span lang="RU">акни што миришу на нафталин. Све </span>je<span lang="RU"> ту као да </span>je<span lang="RU"> малопре отишла у продавницу и брзо ће да се
врати. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> А, она </span>je<span lang="RU"> већ више од годину дана мртва. Дан уочи смрти,
вратили су се она, дво</span>j<span lang="RU">е деце
и муж са летовања. Тога дана су ишли на свадбу у Ниш, али не возом како </span>je<span lang="RU"> планирано већ колима - по њ</span>e<span lang="RU">но</span>j<span lang="RU"> жељи. Возио </span>je <span lang="RU">њен
брат од тетке. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Возио </span>je<span lang="RU"> пребрзо, кола су очешала бан</span><span lang="SR-CYR">ки</span><span lang="RU">ну, занела се и ударила о ивичњак. Певали су
секунду пре тога, а онда су полетели. Она </span>je<span lang="RU"> ударила главом о куку пртљажника и летела </span>j<span lang="RU">ош десетак метара. Муж </span>je<span lang="RU"> пао на другу страну, са двогодишњом дево</span>j<span lang="RU">чицом у крилу, ко</span>ja<span lang="RU"> му </span>je<span lang="RU"> ту и у колима спавала. Сво</span>j<span lang="RU">им телом заштитио </span>je<span lang="RU">
тело детета. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Кад сам погледао на њену страну,
лежала </span>je<span lang="RU"> у крви не мичући
се. Отпузао сам до њ</span>e<span lang="RU">. Глава </span>j<span lang="RU">о</span>j je<span lang="RU"> била обливена кр</span><span lang="SR-CYR">в</span><span lang="RU">љу, очи испале а </span>j<span lang="RU">език </span>jy je<span lang="RU"> давио у самртном ропцу. Придржао сам </span>j<span lang="RU">език да </span>j<span lang="RU">ој помогнем ... имала </span>je<span lang="RU"> само тридесет година! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Уместо на свадбу, враћао се кући са
мртвом женом. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Маму сам одвео живу од деце, а враћам
</span>je<span lang="RU"> овакву. Шта да им кажем? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Кад </span><span lang="SR-CYR">га</span><span lang="SR-CYR"> </span>je <span lang="RU">син видео,
рекао </span>je<span lang="RU">: да се то
теби десило </span>ja<span lang="RU"> бих се убио! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Онда су се сви т</span>poje<span lang="RU"> загрлили и исплакали <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> </span>J<span lang="RU">ош су мамине ствари ту по собама и орманима, као
реликви</span>j<span lang="RU">ари. Али деца </span>je<span lang="RU"> не помињу, нити плачу за њом пред
другима. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> У тој успомени нешто недоста</span>j<span lang="RU">е? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Где </span>j<span lang="RU">е мама? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Зашто </span>je<span lang="RU"> нико не спомиње? Нико осим мене! <o:p></o:p></span></div>
<span lang="RU">
</span><br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Пролазник<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Син ми </span>je<span lang="RU"> данас испихти</span>j<span lang="RU">ао директора, и то не обичног - него генералног.
Кад сам га питала зашто сине, он каже: пре подне - бело, по подне - црно. Сутра
исто. Пре подне - бело, по подне - црно. И прексутра, исто. Ето зашто, мајко. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Села </span>je <span lang="RU">наспрам мене у љубичасто</span><span lang="SR">-</span><span lang="RU">шареној блузи и сукња - бермуда панталонама. Очи</span>j<span lang="RU">у асиметричних и полузатворених од прекомерног
алкохола. Око три по подне увек </span>je<span lang="RU"> таква. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - </span>Ja<span lang="RU"> теби да кажем, као мајка - сви су оно гола </span><span lang="SR">..</span><span lang="RU">., с поштов</span>a<span lang="RU">њем; знаш
синко ко њих ... </span>Moj<span lang="RU"> муж </span>je<span lang="RU"> био претседников пратиоц, и </span>ja<span lang="RU"> имам стан, сина </span>j<span lang="RU">единца и ћерку, велику пензи</span>jy<span lang="RU">; а сад ћу преко везе да доби</span>j<span lang="RU">ем </span>j<span lang="RU">ош </span>j<span lang="RU">едан стан. Зато што
сам убола тамо где треба. Риба се туче с главе. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="RU">*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Кроз прозор, иза њ</span>e<span lang="RU">не главе, видим како из спачека излазе
жена и мушкарац и </span>j<span lang="RU">една одрасла
дево</span>j<span lang="RU">чица. У колима остављ</span>ajy<span lang="RU"> само</span><span lang="SR">,</span><span lang="RU"> мало</span><span lang="SR">,</span><span lang="RU"> дете од око три године и прелазе прометну
улицу. Помишљам, шта би било да нека пи</span>j<span lang="RU">ана будала налети на паркирани спачек? Или се у ауту нешто откочи и крене у
саобра</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">а</span>j<span lang="RU">. То је судбина, све је могуће. Било шта, све би могло да се догоди...Треба
мислити... Дете седи мирно, не љути се што су га оставили; не плаче и ко зна о
чему размишља - док се </span>ja<span lang="RU"> питам:
зашто су га оставили? Дете прелази на предње седиште, отвара прозор и - гледа. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Ти ме не слушаш, синко и немо</span>j<span lang="RU"> да се љутиш што ћу да ти кажем ... Гледаш
ти мене а гледа</span><span lang="SR">m</span><span lang="RU"> и </span>ja<span lang="RU"> тебе. Ниси ти за ов</span>aj<span lang="RU"> посао овде. Ти треба да идеш у Железничку или код
доктора Суботи</span>h<span lang="RU">а. Тамо да
идеш за психи</span>j<span lang="RU">атора. Не љутиш
се што ти то кажем, као мајка ти кажем. </span>Ja<span lang="RU"> причам</span><span lang="SR">,</span><span lang="RU"> а ти ме само гледаш и
слушаш - зато </span>ja<span lang="RU"> тако - ти
треба за психи</span>j<span lang="RU">атора. Можеш
ти да будеш нашминкана како год хо</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">еш, и да се ту
модулираш у шарене хаљине - ти си незаменљива. Нагло уст</span>aje<span lang="RU">, љуби ме у косу и одлази. Не стижем ништа
да кажем. <o:p></o:p></span><br />
<span lang="RU"><br /></span>
<span lang="RU"><br /></span></div>
<o:p>
</o:p><br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Завеса на
ветру<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Кажеш ми да те слика «Плаве завесе»
Оливере Поповић Савић, потсећа на распетог Христа, и на судбину ко</span>ja<span lang="RU"> се исто тако игра нашим душама као ветар
том завесом. Веровала сам у тебе, а ти ме сламаш. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Нема места патњи. Све </span>je<span lang="RU"> то само проток молекула и игра електрона.
Трепта</span>j<span lang="RU"> електрона у нашо</span>j<span lang="RU"> свести. </span>J<span lang="RU">а сам 90% мртав човек. Сада само могу да се
припремим и чекам смрт, а она ми </span>je<span lang="RU"> ту са леве стране и никада се довољно брзо не окренем да </span>je<span lang="RU"> видим. Први пут </span>je<span lang="RU"> део мене умро када сам са осамнаест година
мислио да имам леукеми</span>j<span lang="RU">у.
Други део мене </span>je<span lang="RU"> умро када
сам велику љубав жртвовао због матери</span>j<span lang="RU">алног добра и жеље за славом. И сада сам славан. Имам сво</span>jy<span lang="RU"> приватну клинику и приватне алкохоличаре,
чувени сам психотерапеут, об</span>j<span lang="RU">ављу</span>j<span lang="RU">ем књиге - али и д</span>a<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU"> умирем на кашичицу. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Причао ми </span>je<span lang="RU"> већ, о својој жени. Напустила </span><span lang="SR-CYR">г</span>a je jep<span lang="RU"> се з</span>a<span lang="RU">љубила у седам година мл</span>a<span lang="RU">ђег колегу и отишла да живи са њим. Рекао </span>je<span lang="RU"> да је жали </span>jep<span lang="RU"> ни</span>j<span lang="RU">е свесна да ће млади</span><span lang="SR-CYR">ћа</span><span lang="RU"> то про</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">и, а она </span>je<span lang="RU"> стварно з</span>a<span lang="RU">љубљена. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">
- Купио сам пиштољ, али се нисам убио из триви</span>j<span lang="RU">алног разлога. Отац и мајка су ми били на мору, и
</span>ja<span lang="RU"> сам помислио: таква </span>je<span lang="RU"> врућина, наћи ће ме усмрђеног, уцврљалог
кад се врате. То ми се згадило. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Нисам могла да </span><span lang="SR-CYR">в</span>epyj<span lang="RU">ем у то што ми прича. Зашто раздрљу</span>j<span lang="RU">е себе овако предамном? Какав утисак хоће
да остави? У чему то ужива? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Видиш какав сам фолирант? Уосталом
то се види и по томе што </span><span lang="SR-CYR">ј</span>e<span lang="RU"> све што ти кажем
са позици</span>j<span lang="RU">а човека ко</span>j<span lang="RU">и </span>je<span lang="RU"> обезбедио сво</span>jy<span lang="RU"> егзистенци</span>j<span lang="RU">у. Нисам ни аутентичан - </span>ja<span lang="RU"> само играм улоге ко</span>je<span lang="RU"> су ми дате. Успешан психолог, добар син,
преварени муж, лош отац ... једино што збиља имам </span>je oce<span lang="SR-CYR">ћ</span>a<span lang="RU">њ</span>e<span lang="RU"> одговорности, а то </span>je<span lang="RU"> оно што увек пролази. Можеш да будеш
покварен или глуп, али ако си одговоран </span>To je<span lang="RU"> ОК. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Схватила сам да </span>je <span lang="RU">мо</span>ja<span lang="RU"> улога небитна. Просто сам се затекла. Можда се
исповеда и зато што зна да </span>j<span lang="RU">а
ни на ко</span>j<span lang="SR-CYR">и</span><span lang="RU"> начин немам приступа њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="SR-CYR">в</span><span lang="RU">ом стварном животу. Ни</span>j<span lang="RU">е
га брига шта тиме чини мени. Испљуваће
то, окренути се и отићи без гриже савести. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Кажем ти, екстравертнима припада
свет, интровертнима душа, а </span>ja<span lang="RU"> сам на граници. Ти као </span>ja<span lang="RU"> су на</span>j<span lang="RU">гори. Као сви на
међи, паралисани су и немоћни да било шта предузму. О томе да нисам успешан
тип, могао бих да напишем стотине страница густо куцаног текста.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Можда сам га нечим и подстакла да ми све то
исприча, али </span>je<span lang="RU"> тиме учинио и
да од њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> зазирем и данас кад га случа</span>j<span lang="RU">но сретнем.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Жена му се вратила и видим га, док
она пазари на земунско</span>j <span lang="RU">пи</span>j<span lang="RU">аци, он </span>je<span lang="RU"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"><span lang="RU">чека негде по
страни, са рукама у </span><span lang="SR-CYR">џ</span><span lang="RU">еповима капута, белим шалом око врата и
качкетом на глави. Нетремице гледа оним сво</span>j<span lang="RU">им крупним очима и све му се чини да ће се нагло, довољно
брзо окренути да види са леве стране сво</span>jy<span lang="RU"> смрт.</span> </span><br />
<span lang="RU"><br /></span>
<span lang="RU"><br /></span></div>
</div>
<div class="MsoNormal">
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">При</span></b><b><span style="font-size: 14.0pt;">j</span></b><b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">атељице<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Годину дана сам овде, у Црној Гори.
Радим у школи, живим као подстанар и чекам дан када ћу се вратити кући.
Посетио ме </span>je<span lang="RU"> изненада, успут
</span>je<span lang="RU"> дошао са аматерским
падобранским клубом. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Тих дана мучили су ме хемороиди,
болни, натекли, упорни и била сам тотално глува. Од прехладе, имала сам упалу ушију
и то је затворило све путеве гласовима око мене. Нисам се трудила да говорим,
или разумем друге. Савршенство мира и спокоја је владало у мени и око мене. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Навратио </span>je<span lang="RU"> после часова и хтео да легне у мо</span>j<span lang="RU"> кревет. Млак, неспретан, као да се извињава
сваким покретом - што сам глува, </span><span lang="SR-CYR">ва</span><span lang="RU">љд</span>a <span lang="RU">је успешни</span>j<span lang="RU">и љубавник кад га слуша</span>j<span lang="RU">у. Била сам збуњена у сво</span>j<span lang="RU">ој тишини! Шта хоће ов</span>aj<span lang="RU">? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> А сећам се када сам га пре неколико
година први пут срела. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Данима смо планирале </span><span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU"> излазак </span>y<span lang="RU">т</span>poje<span lang="RU">. Она </span>je<span lang="RU"> била задовољна због тога и обазриво ми </span>je<span lang="RU"> причала о њ</span>e<span lang="RU">м</span>y<span lang="RU">. Он пита за мене, поздравља ме и воли кад о мени прича</span>j<span lang="RU">у. Слушам </span>je<span lang="RU">, видим да </span>joj<span lang="RU"> годи, желим да </span>je<span lang="RU"> забавим и правим се да ми је важно оно што прича
- више него што јесте. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Слатко </span>j<span lang="RU">едемо сланину и црни лук обе нашминкане, смејемо
се тој ситној превари и тешимо пеперминт жвакама. Мама предлаже да по</span>j<span lang="RU">едемо по колут лимуна или зрно кафе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Каснимо,
он нас сигурно чека, узнемирена </span>je<span lang="RU"> и греши где треба да зауставимо такси. Ста</span>j<span lang="RU">ем</span>o<span lang="RU">, неко нам маше. Он </span>je<span lang="RU">.
Стисак руке - улива поверење. Она прави распоред ко ће где да седне. Да он
гледа у мене! Не радим што ми други кажу, али то је неважно, седам тако да он
гледа у мене. Причамо о послу, речник му </span>je<span lang="RU"> обог</span>a<span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">ен, али се због њ</span>e<span lang="RU"> уздржава да не псу</span>j<span lang="RU">е, па му на уснама пршти и пропиње се - п - укочено
и осакаћено, а мени долази да исп ... све т</span>poje<span lang="RU"> за</span>j<span lang="RU">едно и понаособ. Пребацу</span>j<span lang="RU">ем ноге, трудећи се да га не поткачим. Пуначке бутине, под столом притиш</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">у </span>j<span lang="RU">една другу, а он махинално погледа у сто као да кроз мермерну плочу може
да види. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Понекад у разговору засме</span>j<span lang="RU">ем се, ухватим га за мишицу, танушну,
чврсто стегнем за трен, а онда се примирим. Видим како се она полако одмиче,
мирна </span>je<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> али се измиче као да би што боље да
погледа шта се збива. Слушам, он прича о некаквом адвокату који </span>je<span lang="RU"> направио посао у </span><span lang="SR-CYR">Ш</span><span lang="RU">ва</span>j<span lang="RU">царским банкама, са поштанским маркама. Ништа не разумем и не тиче ме се.
Сад она почиње усиљено да се </span>c<span lang="RU">ме</span>je<span lang="RU">. </span>C<span lang="RU">ме</span>je<span lang="RU"> се дуго, сад се </span>c<span lang="RU">ме</span>je<span lang="RU"> и он, само </span>ja<span lang="RU"> ништа. Каже смешни смо </span>jep<span lang="RU"> смо неприродни. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Знам да обо</span>j<span lang="RU">е мислите на друге ствари са вашим темпераментом и
сексипилом, са тво</span>j<span lang="RU">им ногама
и кокетеријом - а ви причате о послу! Ти му се свиђаш! Прича</span>j<span lang="RU">те о томе. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Кључам! Када су се пре две године
почели виђати, причала је само о њему. Сада би он требало да каже да му се свиђам,
а да поред њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> буде, њ</span>e<span lang="RU">гов</span>a<span lang="RU"> интимна, а мо</span>ja <span lang="RU">дугогодишња
пријатељица? </span>Ja<span lang="RU">,
уствари не знам шта се са њима догодило. И сада су мене довукли ? Тако сам
мислила, а рекла сам - ти ниси искрена
према мени! - гледала сам </span>je<span lang="RU">
нетремице понавља</span>j<span lang="RU">ући то - и
сада знам да то што сам овде на</span>j<span lang="RU">више вр</span>e<span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU"> мене саму! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Зашто </span>je<span lang="RU"> теби то неприродно? - пита ме, нарогушено. - Шта
мислиш да ли бих се </span>ja<span lang="RU">
свидела човеку кога ти изабереш? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Н</span>e<span lang="RU"> знам. Могуће </span>je<span lang="RU"> да би, али то не значи да треба да завршимо у
кревету! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> -</span><span lang="SR-CYR">На</span>j<span lang="RU">више и на</span>j<span lang="RU">важни</span>j<span lang="RU">е </span>je<span lang="RU"> да му се свидиш као човек. И </span>ja<span lang="RU"> тврдим да бих се оном кога ти
одабереш, </span>ja<span lang="RU"> свидела. То </span>je<span lang="RU"> нормално. Ако си изабрала њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> и мене искрено, природно </span>je<span lang="RU"> да ћемо се ми свидети </span>j<span lang="RU">едно
другом. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Не схватам шта </span>j<span lang="RU">е заиста хтела? Како нас то воли?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Причали смо и даљ</span>e<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> али сам </span>ja<span lang="RU"> била одсутна.
Она му не </span><span lang="SR-CYR">в</span>epyje<span lang="SR-CYR"> – мислила сам</span><span lang="RU">. Можда </span>je<span lang="RU"> хтела да га натера да нешто каже или уради? Шта </span>je<span lang="RU"> очекивала? Расплет? Или њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="RU">во вр</span>a<span lang="RU">ћ</span>a<span lang="RU">њ</span>e <span lang="RU">њој, одби</span>j<span lang="RU">ањем мене? Рекла сам - како очеку</span>j<span lang="RU">еш да он осећа нешто према мени кад и сама знаш да жели тебе?! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Али он </span>je<span lang="RU"> поступио како </span>je<span lang="RU"> желела. Пошто </span>je<span lang="RU"> очекивала од нас да будемо природни - тако што ћемо
говорити о уза</span>j<span lang="RU">амном свиђању
- он </span>je<span lang="RU"> био природан. На
неприродан начин рекао </span>je<span lang="RU"> да
ме </span>je<span lang="RU"> заволео из њених прича
и да жели са мном да се виђа.<o:p></o:p></span></div>
<o:p>
</o:p><br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Откривши ту њену страну, почела сам
да се уд</span>a<span lang="RU">љавам полако, касни</span>j<span lang="RU">е све брже
од ње.<o:p></o:p></span><br />
<span lang="RU"><br /></span>
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Минђуше</span></b><b><span lang="SR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR;"><o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR"> </span><span lang="RU">Знала </span>je<span lang="RU"> да су </span>joj<span lang="RU"> припремили
нешто за кр</span>aj<span lang="RU">. Делила </span>je<span lang="RU"> дипломе сво</span>j<span lang="RU">им матурантима, честитала им, а онда </span>joj <span lang="RU">је пришао ученик са малом кути</span>j<span lang="RU">ом пажљиво упакованом, на врху бела
машница. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> -Отворите! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Чека</span>j<span lang="RU">у да виде реакци</span>j<span lang="RU">у. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Свиђа</span>j<span lang="RU">у вам се - вичу и загледа</span>j<span lang="RU">у </span>je<span lang="RU">? - Ћути. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Не свиђа</span>j<span lang="RU">у. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Па, лепе су! - каже, а зна да они
зна</span>j<span lang="RU">у истину. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Мале, златне минђуше, цветног
орнамента. Боже, помисли, педесет ми </span>je<span lang="RU"> година ... Ти цветићи су за младе! мењ</span>a<span lang="RU">ћу их. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Где су к</span>y<span lang="SR-CYR">пљ</span>e<span lang="RU">не? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Гроцка - кажу. Добро. Идем у Гроцку.
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Знаш ли ти где </span>je<span lang="RU"> Гроцка? - пита га нестр</span><span lang="SR-CYR">пљ</span><span lang="RU">иво. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Наравно да знаш, кад си таксиста.
За пола сата пред школом. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> За пола сата возе се, дан сунчан,
зелени предели изван градске вреве. Мир. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Развео сам се - каже изненада. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Ти!? Не </span><span lang="SR-CYR">в</span>epyj<span lang="RU">ем. Када? Зашто? Твој брак, такав какав </span>je<span lang="RU"> био, могао </span>je<span lang="RU"> да т</span>paje<span lang="RU"> вечно. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Ипак, развео сам се. Знао сам да
жена то неће лако поднети. Мислим да се надала да ћу одустати, и плакала је кад
сам рекао у суду да </span>o<span lang="RU">ст</span>a<span lang="SR-CYR">ј</span><span lang="RU">ем</span>o<span lang="RU"> при нашој одлуци да се разведемо, споразумно. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Њихов брак такав какав </span>je<span lang="RU"> био т</span>pajao je<span lang="RU"> двадесет година. Има</span>j<span lang="RU">у сина и ћерку. Жена </span>je<span lang="RU"> знала да он увек има </span><span lang="SR-CYR">још </span><span lang="RU">по неку, али се понашала као да не зна. Често </span>je<span lang="RU"> правио читаву пом</span>e<span lang="SR-CYR">т</span><span lang="RU">њу са љубавницама. Имао их </span>je<span lang="RU"> више истовремено, па су биле љубоморне </span>j<span lang="RU">една на другу. </span>J<span lang="RU">една од њих </span>je<span lang="RU"> непогрешиво знала када </span>je<span lang="RU"> у истом дану био са другом. Њушила га </span>je<span lang="RU"> кад год би се састали, говорећи: долазиш
од друге. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> И она </span>je<span lang="RU"> долазила од мужа, са ко</span>j<span lang="RU">им </span>je<span lang="RU"> имала детешце, али </span>joj<span lang="RU">
то ни</span>j<span lang="RU">е сметало да се
обрушава на љубавника </span>j<span lang="RU">ош док
би возио. Погинућемо, женска главо - бранио се. Ни</span>j<span lang="RU">е се обазирала. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Добро, развео си се и шта сад? Тек
си завршио кућу. И сав </span><span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU"> труд. </span>Jyp<span lang="RU">њав</span>a <span lang="RU">око плаца, годину дана ти </span>je<span lang="RU"> само на то отишло! Па очева викендица у
Сланкамену - продао си </span>je<span lang="RU"> да
би завршио кућу - а она ти </span>je<span lang="RU"> била успомена на оца. И шта сад?! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Ништа. Кућа </span>je<span lang="RU"> ту. </span>Ja<span lang="RU"> сам ту. Жена кува, ми </span>j<span lang="RU">едемо, све исто само што смо се развели. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - А деца? Шта кажу деца? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Син </span>je<span lang="RU"> у во</span>j<span lang="RU">сци, а ћерка и д</span>a<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU"> не говори са мном, више од годину дана. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Син </span>je<span lang="RU"> био повучен, тих момак. Упознала га </span>je<span lang="RU"> на мору. Гледао </span>je<span lang="RU"> у оца нетремице и сме</span>jao<span lang="RU"> се на све што ов</span>aj<span lang="RU"> каже. Ни</span>j<span lang="RU">е завршио средњ</span>y<span lang="RU"> школу,
али му је отац купио диплому за возача Ц-е категори</span>j<span lang="RU">е, у Нишу. По </span><span lang="SR-CYR">н</span>ace<span lang="RU">љ</span><span lang="SR-CYR">у</span><span lang="RU"> се прича да момак дува. Кад </span>je<span lang="RU"> покушала то оцу да каже одбио </span>je<span lang="RU"> - он </span>je<span lang="RU"> добар момак - рекао </span>je<span lang="RU">. Сви су они добри момци - додала </span>je<span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Ћерка </span>je<span lang="RU"> била њен</span>a<span lang="RU"> ученица. Модерно обучена, са златом на себи, вешто исплетеним кикама са
шареним џинџувама и цинично - ироничним изразом лица. Ретко би се по</span>j<span lang="RU">ављивала на часовима. Прву годину </span>je<span lang="RU"> завршила са </span>j<span lang="RU">еданаест </span>j<span lang="RU">единица, али су сва деца - у пакету, због Али</span>j<span lang="RU">ансе и бомбардовања - прешла у наредни разред. У
друго</span>j<span lang="RU"> години </span>je<span lang="RU"> имала девет слабих. На молбу колегинице и
да дете не </span><span lang="SR-CYR">г</span>y<span lang="RU">би годину дали су професори прелазан
успех. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Треће године за њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="RU">ву ћерку ни</span>j<span lang="RU">е хтела да
моли никог и ова </span>je<span lang="RU"> из</span><span lang="SR-CYR">г</span>y<span lang="RU">била право на школовање. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Он </span>joj<span lang="RU"> то ни</span>j<span lang="RU">е опростио! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> И, ево, сад се возе по те минђуше.
Бивше комши</span>j<span lang="RU">е у педесетим.
Она разведена двадесетак година, он се развео после двадесет година. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Па, добро. Пошто си се сад тако
лепо удесио и пошто си слободан човек, свратићемо Лики и </span>ja<span lang="RU"> да поседимо, попи</span>j<span lang="RU">емо кафу, испричамо се. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Жена би полудела! Не иде то тако
брзо... треб</span>a<span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">е </span>joj<span lang="RU"> времена. Истерала би нас све за</span><span lang="SR-CYR">ј</span><span lang="RU">едно напоље - изговара то пажљиво као да некога
не увреди. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Какав ти </span>je<span lang="RU"> то живот у страховлади и тиранији жене за коју
кажеш да је никада ниси волео? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - </span><span lang="SR-CYR">Она </span><span lang="PL">je</span><span lang="RU"> мајка мо</span><span lang="PL">je</span><span lang="PL"> </span><span lang="RU">деце! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Ах, да мајка - понавља , за њим. </span>Ma<span lang="RU">јк</span>a<span lang="RU">! Била је мајка све ове године, твог бесомучног швалерисања!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - То је друго! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - И друге су </span><span lang="SR-CYR">м</span>a<span lang="RU">јк</span>e<span lang="RU">, само то ништа не вреди. И опет ти кажем, те твој</span>e<span lang="RU"> жене су луде што те трпе, и има</span>j<span lang="RU">у луду </span>cpe<span lang="RU">ћ</span>y<span lang="RU"> што те позна</span>j<span lang="RU">у. Као и </span>ja<span lang="RU"> сада. Ко би ме возио у Гроцку по минђуше?
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Одабрала </span>je<span lang="RU"> алкице. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> У повратку </span>je<span lang="RU"> пита - </span>xo<span lang="RU">ћем</span>o<span lang="RU"> ли преко Малог мокрог
луга? Обо</span>j<span lang="RU">е се </span>c<span lang="RU">ме</span>jy<span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Наравно, ако </span>je<span lang="RU"> тако д</span>a<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU">. Морамо проћи туда. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> У време када су се бивше комши</span>j<span lang="RU">е поново зближиле због ћеркине школе случа</span>j<span lang="RU"> М. м. луга био </span>je<span lang="RU"> већ окончан. Али свеж. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - </span>Ja<span lang="SR-CYR">в</span><span lang="RU">љ</span>a<span lang="RU"> ли се? – пита </span>j<span lang="RU">е. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Не, али </span>c<span lang="SR-CYR">в</span>pa<span lang="RU">ћ</span>a<span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> -И? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - И, ништа. Знаш </span>Ba<span lang="RU">љд</span>a<span lang="RU">. У кући увек има неког. А и да нема, то </span>je<span lang="RU"> готово. Не знам ни да ли </span>je<span lang="RU"> икад било нешто? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Било </span>je<span lang="RU">, наравно да </span>je<span lang="RU"> било, само би ти волела да ни</span>j<span lang="RU">е. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - </span>Ba<span lang="RU">љд</span>a<span lang="RU"> си у праву. Мада </span>ja<span lang="RU"> на
све то гледам сада са благом ирони</span>j<span lang="RU">ом. Богомољка - како каже твој кум. Прождирем инфериорне мушкарце. </span>J<span lang="RU">едино ни</span>j<span lang="RU">е праведно према деци што смо их у све то увукли.
А знаш ли шта ми </span>je<span lang="RU"> рекла њ</span>e<span lang="RU">гов</span>a <span lang="RU">мајка? Та неписмена жена са Власине, рекла </span>je<span lang="RU"> - курво, расцопаћу ти главу као керу, ако
те </span>j<span lang="RU">ош </span>j<span lang="RU">едном видим у мо</span>jy<span lang="RU"> кућу! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> -А он?! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Он?! Сто</span>j<span lang="RU">и и ћути. Гледам га и не схватам с ким сам то живела?
За кога сам оставила сво</span>jy <span lang="RU">ћерку да бих гледала њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="RU">ву ? За чи</span>j<span lang="RU">у сам мајку заменила сво</span>jy<span lang="RU">? Гледам га и мислим ко </span>je <span lang="RU">ов</span>aj<span lang="RU"> човек, ту сад? Ко </span>je<span lang="RU"> то?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Је</span>c<span lang="RU">ам ли ти рекао да </span>je<span lang="RU"> она луда жена - каже. Пролазе кроз М.м. луг.
Градска врева. Шпиц. Уморни ле</span><span lang="SR-CYR">пљ</span><span lang="RU">иви од зно</span>j<span lang="RU">а, гладни и исцеђени људи враћ</span>ajy<span lang="RU"> се с посла. Препуни аутобуси, аутомобили
у колони - </span>c<span lang="SR-CYR">т</span>oje<span lang="RU"> или миле. Њима у сусрет то прашњавом
асфалту иде гола жена. Распуштене косе, са масницом испод десног ока. Корача
одлучно, боса по асфалту, опуштених усана, груди, обрва. И гледа негде напред.
Пролази поред њиховог аута тако да се њих две могу скоро очешати да ни</span>j<span lang="RU">е прозорског стакла. Жена промиче док она
седи и у висини њених очи</span>j<span lang="RU">у -
голи трбух, густе црне длачице и задњица - је</span>p<span lang="RU"> она је прати погледом неверице. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">
</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Ово смо ми! - каже му - и нико да
помогне? Нико ништа! Свет </span>je<span lang="RU">
полудео!</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Ларин<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">Ларин </span>je<span lang="RU"> био њен</span>a<span lang="RU"> прва љубав. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">Спремали су приредбу за кр</span>aj<span lang="RU"> школске године - </span><span lang="SR-CYR">он</span>a<span lang="RU"> је, као Аска, импровизовала, а он </span>je<span lang="RU"> свирао - нешто. Ни </span>j<span lang="RU">едно ни</span>j<span lang="RU">е знало шта ће оди</span><span lang="SR-CYR">г</span>p<span lang="RU">ати, одсвирати други, све</span>j<span lang="RU">едно су то одлично радили за</span>j<span lang="RU">едно. Био </span>je<span lang="RU"> годину дана стариј</span><span lang="SR-CYR">и,</span><span lang="RU"> али им се придружио у завршном разреду основне школе, провевши претходну
годину у болници - упала плу</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">а. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Зближени том приредбом, мислили су и
да се воле. Он </span>je<span lang="RU"> доносио
колаче, пратио је кући, дочекивао с кишобраном после хора. И био љубоморан. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Онда је схватила да јој смета - гуши
је њ</span>e<span lang="RU">гов</span>a<span lang="RU"> пажња, увиђавност, љубав, љубомора. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> А рекла му то када му </span>je<span lang="RU"> из носа вирила зелена слина, због прехладе. Уместо да га замоли, или му сама
обрише нос, одбацила је </span>j<span lang="RU">едину
праву љубав свог живота. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> После су се годинама пролазили ћутећи.
Одселио се, ипак нешто га </span>je<span lang="RU">,
сем носталги</span>j<span lang="RU">е вукло њеном кр</span>ajy<span lang="RU">. Небро</span>j<span lang="RU">ено пута хтела је да га ослови, да каже да </span>j<span lang="RU">е сво то д</span>ype<span lang="RU">њ</span>e<span lang="RU"> смешно - а никад ништа није рекла! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Тих дана, надала се да ће га срести.
Срела је школску другарицу, и ту реченицу: умро </span>je<span lang="RU"> пре пола године. Плућа или тако нешто, рекла </span>je<span lang="RU"> лаконски. Штета млад човек. Прешао
тридесету. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Забављао се са другарицином мл</span>a<span lang="RU">ђом сестром, и мада </span>je<span lang="SR-CYR"> то</span><span lang="RU"> давно било завршено некако </span>je<span lang="RU"> и даље знала шта се са њим збивало. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Тада </span>j<span lang="RU">ош није знала да је школска другарица, лаже. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Ни за </span>j<span lang="RU">едну смрт јој ни</span>j<span lang="RU">е рекла истину. Схватила је да </span>je<span lang="RU"> не позна</span>j<span lang="RU">е, мада су
живеле у суседству већ педесет година. З</span>aj<span lang="RU">едно ишле у основну и </span>cpe<span lang="RU">дњу школу, зна </span>j<span lang="RU">ој мужа, кад </span>je<span lang="RU"> била трудна и кад се порађала. Ипак, не позна</span>j<span lang="RU">е </span>je<span lang="RU">! Да је лаже сазнала је неколико година касни</span>j<span lang="RU">е, кад је </span><span lang="SR-CYR">другарици</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="RU"> умро брат од стрица. Рекла </span>je<span lang="SR-CYR"> -</span><span lang="RU"> срце. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Кад </span>joj je<span lang="RU"> умро други брат од стрица, у двадесет шестој, </span>pe<span lang="RU">кла </span>je<span lang="RU"> - плућа. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Оба брата, у ствари, имала су
проблем са дрогама. Говоркало се то по комшилуку, а она је сазнала од родитеља,
који то и нису крили.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Онда се опет по</span>j<span lang="RU">авио Ларин. Срела је њ</span>e<span lang="RU">говог на</span>j<span lang="RU">бољег друга, сада професионалног фотографа на </span>j<span lang="RU">едном </span>po<span lang="RU">ђенд</span>a<span lang="RU">н</span>y<span lang="RU">. Видевши је сетио се
како му </span>je<span lang="RU">, кад су она и
Ларин раскинули, </span>pe<span lang="SR-CYR">као -</span><span lang="RU"> сад </span>je<span lang="RU"> волим </span>j<span lang="RU">ош више! Није се
усудила да пита фотографа, шта се
догодило са школским другом, али </span>je<span lang="RU"> он знао да треба да јој каже све. - Увек </span>je<span lang="RU"> био залуђен музиком. Пред кр</span>aj je<span lang="RU"> ударао бубњеве у неко</span>j<span lang="RU">
групи, женске су га и даље спопадале, али </span>je<span lang="RU"> остао сам. </span>Ja<span lang="RU"> сам се као клинац и качио за њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU">, </span>jep<span lang="RU"> их </span>je<span lang="RU"> толико било около. Када </span>je<span lang="RU"> запао у кризу са дрогом, престао сам да
га виђам. Тако </span>je<span lang="RU"> сам и
завршио. Штета.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"><span lang="RU"> Сав њен гнев усмерио се на другарицу.
И њ</span>e<span lang="RU">не лажи. Више није
слушала фотографа. За све јој </span>je<span lang="RU"> била крива - она! Та њен</span>a<span lang="RU"> болесна потреба да изврће т</span>y<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU"> смрти. И животе. Као
да ни</span>j<span lang="RU">е било довољно што су
их они, сами, већ изврнули!</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-align: center; text-indent: 42.55pt;">
<b><span style="font-size: 14.0pt;">Moja</span></b><b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;"> љубав<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-align: center; text-indent: 42.55pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Да ли </span>je<span lang="RU"> то било изненада, неочекивано, непредвиђено,
неосновано - срести га? </span><span lang="SR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Не. Он</span>a<span lang="RU"> сам му се увек надала, чекала га, свуда видела и
знала да ће он кад тад ући поново у њен живот. И после тридесет година. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Срели су се у школском дворишту, добио </span>je<span lang="RU"> четворку из машинских елемената мислећи
на њу, </span><span lang="SR-CYR">и он</span>a<span lang="RU"> се </span><span lang="SR-CYR">з</span>a<span lang="RU">љубљена. Свих тридесет година. Посвађали су се на другом састанку. Ставио </span>je<span lang="RU"> руку у њен</span>y<span lang="RU"> блузу - и </span><span lang="SR-CYR">она</span><span lang="RU"> га је напустила! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Ево га сад, срећно ожењеног, са дво</span>j<span lang="RU">е деце. Ћерка и син. Идеално! Има малу
СТР, </span>cjaj<span lang="RU">н</span>y<span lang="RU"> ниску зуба, густу, проседу косу, затегнут
и мишићав трбух. Прича о Светом Гралу и Маврима - и </span><span lang="SR-CYR">она је</span><span lang="SR-CYR"> </span>j<span lang="RU">ош увек з</span>a<span lang="RU">љубљена. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Све те године чекања, њен пропали брак, </span><span lang="SR-CYR">њен</span>a yca<span lang="RU">мљ</span>e<span lang="SR-CYR">ност</span><span lang="RU"> и гнев што је све то тако - не</span>c<span lang="SR-CYR">т</span>ajy<span lang="RU">. Топе се. И у педесето</span>j<span lang="RU"> може бити вољ</span>e<span lang="RU">на и срећна! </span>Pac<span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU">у се уз пољупце. </span>J<span lang="RU">авиће
се, мора на пут. Опет сусрети, уздрхталост, ишчекивања. Дошао </span>je<span lang="RU"> само да јој каже да га чека сутра. Пре
подне. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Пре подне пада нека досадна киша. Лења да
устане из кревета, не чу</span>j<span lang="RU">е га
да звони, види само како улеће као да га неко прог</span>a<span lang="RU">њ</span>a<span lang="RU"> и ускаче кр</span>aj<span lang="RU"> њее -
полуобучен. Зар већ то - мисли преплашено - честито се и не знамо, били смо
клинци!? Шта знам о њ</span>e<span lang="RU">м</span>y<span lang="RU">? Била си з</span>a<span lang="RU">љубљена! Па, да! Али то </span>je<span lang="RU"> било тада ... <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Док јој </span>je<span lang="RU"> у глави збрка, милу</span>j<span lang="RU">е је </span><span lang="SR-CYR">м</span>a<span lang="RU">њ</span>e<span lang="RU"> више, узалуд. Он охл</span>a<span lang="SR-CYR">ђ</span><span lang="RU">ен од кише - </span><span lang="SR-CYR">он</span>a<span lang="RU"> од осећ</span>a<span lang="RU">њ</span>a<span lang="RU">. Онда јој рамена потиску</span>j<span lang="RU">е на доле. Гура је! Доле?.. Боже, шта ћу сад!? Шта то ради мо</span>ja <span lang="RU">љубав? ... Схватам, али не разумем.
Он би хтео као онда у парку ... нисмо се макли д</span>a<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU"> од блузе? Над</span>j<span lang="RU">ачавају
се. Исплива и наднеси се над њим. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">- Ти би да ми светли нешто флуоресцентно
у устима - каже. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Осећа, као поливен, спласне. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">- Жао ми </span>je<span lang="RU"> - понављао </span>je<span lang="RU"> - немо</span>j<span lang="RU"> ништа ружно да помислиш! - Ни</span>j<span lang="RU">е то што мислиш. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Мисли, ипак то </span>je<span lang="RU">! И мисли, колико ми </span>je o<span lang="RU">дједном далека та мо</span>ja<span lang="RU">
годинама чувана љубав и патња; гади ми се овако први пут са мном гола, млитава
и - </span>j<span lang="RU">адна. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Не сећа се ни када се, ни како, обукао и
отишао. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Ост</span>aj<span lang="RU">е топла, усплахирена, жељна а - не зна чега!? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -7.1pt; text-indent: 42.55pt;">
<span lang="RU">Дошао </span>je<span lang="RU"> и сутрадан, донео "Приче еванђелиста".
Не помињу </span>j<span lang="RU">уче, ни оних
тридесет година између. Неким измењеним гласом, ко</span>j<span lang="RU">и </span>j<span lang="RU">едва чу</span>j<span lang="RU">е - па мора да
седне пред њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU">, он прича. – </span>O<span lang="SR-CYR">н</span>a
je<span lang="RU">, дивна жена. Бољу нисам
могао н</span>a<span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">и. Због мо</span>j<span lang="RU">их пословних </span><span lang="SR-CYR">одс</span>yc<span lang="RU">твов</span>a<span lang="RU">њ</span>a<span lang="RU"> од куће, деца су расла уз њу и - дивна </span>je <span lang="RU">мајка. Наша посао напреду</span>j<span lang="RU">е само захв</span>a<span lang="RU">љу</span>j<span lang="RU">ући њ</span>oj<span lang="RU">. Безбро</span>j<span lang="RU"> пута су покушавали да </span>je<span lang="RU"> направе љубоморном, чак и мо</span>ja <span lang="RU">мајка. Никада им ни</span>j<span lang="RU">е поверовала. Срећан сам што </span>je<span lang="RU"> имам. Пре пет година оболела </span>je<span lang="RU"> од некаквог цревног вируса. Полако, али
сигурно, она се распада. Од тада ми више - учинило јој се да је нешто чула, али
сасвим неразговетно, како </span>je<span lang="RU">
он то назвао, шта </span>j<span lang="RU">е о томе
рекао?! </span>Hac<span lang="SR-CYR">т</span>a<span lang="RU">вљ</span>a<span lang="RU"> да прича. - Ми и д</span>a<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU"> живимо у браку, ништа се ни</span>j<span lang="RU">е променило, само ето, то ...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;"> Чека. Очеку</span><span style="text-indent: 42.55pt;">j</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">е - шта ли ће </span><span style="text-indent: 42.55pt;">j</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">ош, шта би ли </span><span style="text-indent: 42.55pt;">j</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">ош могао ре</span><span lang="SR-CYR" style="text-indent: 42.55pt;">ћ</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">и у сво</span><span style="text-indent: 42.55pt;">j</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">ој патетич</span><span lang="SR-CYR" style="text-indent: 42.55pt;">н</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">ој причи? У ко</span><span style="text-indent: 42.55pt;">jy</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;"> је она, сасвим, до к</span><span style="text-indent: 42.55pt;">paja</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;"> веровала. Само јој ни</span><span style="text-indent: 42.55pt;">j</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">е било </span><span style="text-indent: 42.55pt;">jac</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">но зашто </span><span style="text-indent: 42.55pt;">je</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;"> баш њој
прича? Све те речи... </span><span lang="SR-CYR" style="text-indent: 42.55pt;">т</span><span style="text-indent: 42.55pt;">aj</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;"> циркус... непотребно. И од свега: како је
он то види? Не позна</span><span style="text-indent: 42.55pt;">j</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">е је, њен</span><span style="text-indent: 42.55pt;">a</span><span style="text-indent: 42.55pt;"> </span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">љубав. </span><span style="text-indent: 42.55pt;">J</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">едноставни</span><span style="text-indent: 42.55pt;">j</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">е </span><span style="text-indent: 42.55pt;">je</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;"> било ре</span><span lang="SR-CYR" style="text-indent: 42.55pt;">ћ</span><span lang="RU" style="text-indent: 42.55pt;">и истину! Нисмо се морали толико мучити!</span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Момачко
вече<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> -Морам да те видим! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Знам, чула сам да си ме тражио,
али заузета сам ових дана, до</span><span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">и ћу сутра. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Доћи ћу </span>ja<span lang="RU"> до тебе, после посла. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Снег пада, ситан и топао. Дрвеће </span>je<span lang="RU"> покривено танким сло</span>j<span lang="RU">ем, нагиздано, кочоперно. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Идемо у пицери</span>j<span lang="RU">у код Никола</span>j<span lang="RU">евске. Сећаш се момачке вечери? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Да. Дошла сам са Турског брда да
покосим траву и зали</span>j<span lang="RU">ем цвеће
и да ме ошишаш. Ти ми кажеш: дођи пред к</span>paj<span lang="RU"> радног времена да можемо да причамо. Седиш, док
ме шишаш, уморан и одсутан. После смо отишли на Широку стазу, у "Пећину" на вечеру. Дунав, мутан и
спор, чамци, мирис роштиља и топла </span><span lang="SR-CYR">ј</span><span lang="RU">улска ноћ. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Ћутимо. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Ово </span>je <span lang="RU">мо</span>je<span lang="RU"> момачко вече – рекао си. Три сата </span>je<span lang="RU"> по поноћи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Касно је! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Чу</span>j<span lang="RU">еш ли шта ти кажем!? Сутра, данас идем по њу. Без
свадбе, тако смо се договорили. Потрошили бисмо превише да правимо неку лумпера</span>j<span lang="RU">ку. Упознао сам </span>je<span lang="RU"> пре месец дана. Ћале ми каже да треба да се
женим, прешао сам тридесету. А </span>ja<span lang="RU">, </span>ca<span lang="RU">њам сан - као свадба.
Пуно света, све си</span>j<span lang="RU">а,
трубачи, она у белом, </span><span lang="SR-CYR">н</span>ac<span lang="RU">ме</span>ja<span lang="SR-CYR">н</span>a<span lang="RU"> сто</span>j<span lang="RU">и пред попом. Поп
пита: хоћеш ли да се удаш? Да - каже. Сад пита мене, </span>ja <span lang="RU">ћутим. Онда неко из гомиле каже:
да. </span>Ja<span lang="RU"> вичем - ко то
каже! .. Чека</span>j<span lang="RU">! Стани! </span><span lang="SR-CYR">Нис</span><span lang="RU">ам то </span>ja<span lang="RU"> рекао. </span>Ja<span lang="RU"> нећу! .. </span>Ca<span lang="RU">њам тако свадбу, као дешава се мени, а </span>ja<span lang="RU"> посматрам све са стране. Али, готово </span>je<span lang="RU">, неко </span>je<span lang="RU"> рекао - да - и ожењен сам. И стварно, за неколико
сати, кад сване дан отићи ћу по њу и довести </span>j<span lang="RU">е кући." <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Ћуте. Она кратко ошишана, проседа,
срећна што се то њ</span><span lang="SR-CYR">о</span><span lang="RU">ј не дешава, тужна што се то некоме
дешава. И он, њен при</span>j<span lang="RU">атељ и
фризер, ожењен у сну. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Па како ти </span>je<span lang="RU"> у браку - пита га? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Жена ми </span>je<span lang="RU"> добра, пошту</span>j<span lang="RU">ем </span>je<span lang="RU">, кува одлично. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - И то </span>je<span lang="RU"> све! Не питам те то. Питам те стварно! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Сећаш се сна - е тако. Заљубљен
сам у колегиницу. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Шта причаш? Какву колегиницу. Зар
ниси заљубљен у жену? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Гледа га с неверицом. Те њ</span>e<span lang="RU">гов</span>e<span lang="RU">, меланхоличне, крупне очи - скоро буљаве. И усне, пуначке, путене скоро
модро црвене. Од како га је упознала хтела </span><span lang="SR-CYR">ј</span><span lang="RU">е у њему да види нешто друго. Превише </span>je<span lang="RU"> слаб. Он то не може да издржи. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Прича</span>j<span lang="RU"> оно што не знам, полако. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Радио сам некад са њом код газде у
салону. А када сам и сам постао газда сретнем </span>je<span lang="SR-CYR"> - </span><span lang="RU">она без посла. Тако </span>je<span lang="RU"> запослим. Опседнут сам њом </span>j<span lang="RU">ош од пре две године. Мислио сам да то ни</span>j<span lang="RU">е истина кад кажу да љубиш </span>j<span lang="RU">едну, а видиш другу. Сад знам како </span>je<span lang="RU"> то. Заспим и будим се с њом, а поред
мене - мо</span>ja<span lang="RU"> жена. Рекао сам </span>joj<span lang="RU"> пре неки дан да иде из салона. Не могу
више да издржим. Излудећу! А знаш шта </span>j<span lang="RU">е она мени рекла: да </span>je<span lang="RU">
са њом исто. Каже да </span>je j<span lang="RU">ош пре две године причала са оцем - шта би
рекао да се уда за Цигана? И рекла ми </span>je<span lang="RU"> да </span>je<span lang="RU"> мислила да ћу
запросити њ</span>y<span lang="RU"> кад сам причао
да ћу да се женим. Сваки део тела њ</span>e<span lang="RU">ног знам и два младежа иза уха за ко</span>ja<span lang="RU"> ни сама ни</span>j<span lang="RU">е знала. Само то нисам знао, да </span>joj<span lang="RU"> се свиђам и да би била мо</span>ja<span lang="RU">. </span>O<span lang="SR-CYR">н</span>a je<span lang="RU"> бела жена. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> 3астане и полако пи</span>j<span lang="RU">е пиво, као у клопци из ко</span>je<span lang="RU"> не зна где би. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Добро, чека</span>j<span lang="RU"> ни</span>j<span lang="RU">е тако страшно. 3начи она сад после две године, ипак зна. И каже да </span>je<span lang="RU"> са њом исто. Ти си ожењен три месеца. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Пет. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Да пет. Сад и тв</span>oja<span lang="RU"> жена треба да зна. Кажеш </span>joj<span lang="RU"> неспоразум, волим другу. Боље да се разиђемо
док не дођу деца. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Не могу. То нећу урадити. Пошту</span>j<span lang="RU">ем </span>je<span lang="RU">. Добра ми </span>je<span lang="RU"> жена. Ћале ми каже да треба да се уозбиљим и да
мислим на породицу ... Да, али она сутра напушта мој салон и ја сам у паници.
Она одлази и </span>ja<span lang="RU"> - лудим. Хоћу
да остане, да </span>je <span lang="RU">ту, да је гледам ... још ... <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Хтео би да остане, а сам си рекао
да оде. И како би се то могло завршити, швалераци</span>j<span lang="RU">ом? На кр</span>ajy<span lang="RU"> има право да те пита: шта ти хоћеш? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Како сам могао да знам!? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - А како сада знаш? 3ашто тада пре
две године ниси тако говорио са њом? Сећаш се тв</span>oje<span lang="RU"> велике, прве љубави? И она </span>je<span lang="RU"> била бела жена? Само њен тата, кад </span>je<span lang="RU"> сазнао, тукао </span>jy je<span lang="RU"> да ни</span>j<span lang="RU">е могла из куће да
из</span>a<span lang="RU">ђе. Бога </span>je<span lang="RU"> уби</span>j<span lang="RU">ао у њој. Тада сте били клинци. Теби </span>je<span lang="RU"> сад дупло више година, а </span>j<span lang="RU">ош ниси раскрстио с тим! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Знала </span>je<span lang="RU"> да </span>je<span lang="RU"> оча</span>j<span lang="RU">ан, да му треба
утеха, неко ко ће му помоћи да задржи сан о бело</span>j<span lang="RU"> жени, и жену - у њ</span>e<span lang="RU">говом животу. Она, сама ни</span>j<span lang="RU">е имала снове и добро </span>je<span lang="RU"> знала како живот уме да боли. Сад </span>je<span lang="RU"> требало, то, </span>j<span lang="RU">ош </span>j<span lang="RU">едном и с њим да проживи. Видела </span>je<span lang="RU"> да </span>je<span lang="RU"> више не слуша, не
жели да слуша о ономе што га </span><span lang="SR-CYR">ј</span><span lang="RU">еде изнутра и чему
лека нема. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Сутра </span>je<span lang="RU"> Нова година. Иди испава</span>j<span lang="RU"> се, одмори се за дочек. И ако већ знаш шта не
смеш, не можеш, или нећеш учинити, то </span>je<span lang="RU"> већ пола посла. Ост</span>aje<span lang="RU">
ти само да тако и урадиш. И не бо</span>j<span lang="RU"> се да нећеш моћи. <o:p></o:p></span><br />
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<div style="text-align: center;">
<span lang="RU"> <o:p></o:p></span><b style="text-align: center;"><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Мрвица</span></b></div>
</div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">Живела </span>je<span lang="RU"> поред школе. Зато смо могле, увек, после часова
да тркнемо до њ</span>e<span lang="RU">не куће да се
играмо. То </span>je<span lang="RU"> био </span>paj<span lang="RU"> за нас. Благи неред у коме смо се осећале
дом</span>a<span lang="RU">ће. Њени су били колонаши
из Далмаци</span>j<span lang="RU">е. Тата </span>joj je<span lang="RU"> вредно радио да прехрани породицу, али је и њој и њеном брату школа била
на задњем месту.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Понекад смо волеле да се играмо и са нашом
трећом другарицом, чи</span>j<span lang="RU">и </span>je<span lang="RU"> тата био столар. Они су живели у кућици у
дворишту у ко</span>j<span lang="RU">ој </span>je<span lang="RU"> било </span>j<span lang="RU">ош занимљиви</span>j<span lang="RU">е. Тамо си могао све да дираш, </span>jep je<span lang="RU"> све ста</span>j<span lang="RU">ало у некаквом
чудноватом реду. Посебно смо уживале да шћућурене, негде т</span>aj<span lang="SR-CYR">но</span><span lang="RU"> гледамо безобразне карте на ко</span>j<span lang="RU">има су биле голе жене и мушкарци. Неке од
тих слика нисмо баш на</span>j<span lang="RU">боље
разумеле, а неке су нас наводиле на ситан, кикотав смех.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> И код наше другарице и код Мрвице сви укућани
су спавали у </span>j<span lang="RU">едно</span>j<span lang="RU"> соби, само што код Мрвице ни</span>j<span lang="RU">е било кревета на спрат, него обичних. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> У мо</span>j<span lang="RU">ој кући, сви су спавали одво</span>j<span lang="RU">ено, не само у сво</span>j<span lang="RU">им собама него и у сво</span>j<span lang="RU">им креветима. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Када сам поново срела Мрвицу била </span>je<span lang="RU"> удата за Крлета, пет година млађег брата
наше треће другарице. Била </span>je<span lang="RU"> првак </span>J<span lang="RU">угослави</span>j<span lang="RU">е у стоном тенису, мајка два сина, а
оболела од склерозе мултиплекс. Продала </span>je <span lang="RU">сво</span>j<span lang="RU"> стан да би купили кућу и да би свако имао сво</span>jy<span lang="RU"> собу и кревет.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Наша трећа другарица, била </span>je<span lang="RU"> удата за десет година млађег таксисту,
кога </span>je<span lang="RU"> показивала на
фотографи</span>j<span lang="RU">и у белом оделу.
Имали су дво</span>j<span lang="RU">е деце и
простран стан у новоградњи. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Ми смо и даљ</span>e<span lang="RU"> живели у кући, у ко</span>j<span lang="RU">ој нас </span>je<span lang="RU"> било све </span><span lang="SR-CYR">м</span>a<span lang="RU">њ</span>e<span lang="RU"> у нашим засебним собама и усамљеним креветима. <o:p></o:p></span><br />
<span lang="RU"><br /></span>
</div>
<div class="MsoNormal">
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><span lang="RU"> </span><b style="text-align: center;">Г</b><b style="text-align: center;"><span lang="RU">оспо</span></b><b style="text-align: center;"><span lang="SR-CYR">ђ</span></b><b style="text-align: center;"><span lang="RU">а Добрила</span></b></span></div>
</div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> </span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Пуна пи</span>j<span lang="RU">аца голих...!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Слатко се </span>c<span lang="RU">ме</span>je<span lang="RU"> г-ђ</span>a<span lang="RU"> Добрила, седећи с оне
стране стола у љубичасто</span>j <span lang="RU">хаљини из Бурме. Поклон при</span>j<span lang="RU">атељице. Испод широког изреза око руке види се доњи
веш - искрпљен. Њен</span>a ja<span lang="SR-CYR">к</span>a<span lang="RU"> прса, надима</span>j<span lang="RU">у се споро и тешко, као у путених жена, меких и
топлих. Види се, да </span>je<span lang="RU"> некада
била лепа, крупних, тамних очи</span>j<span lang="RU">у, отворена и </span>ja<span lang="RU">сн</span>a<span lang="RU"> погледа, изазовних уста. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Кад сам становала код прве
газдарице, на Ба</span>j<span lang="RU">лоново</span>j<span lang="RU"> пи</span>j<span lang="RU">аци, била сам </span>j<span lang="RU">ош млада и
нисам разумевала шта то значи кад жена пл</span>a<span lang="RU">ћа- кику. </span>Moja<span lang="RU"> газдарица </span>j<span lang="RU">е имала пензи</span>j<span lang="RU">у, а кири</span>j<span lang="RU">у од издавања </span>je<span lang="RU"> давала Свети. Сме</span>j<span lang="RU">ала сам </span>joj<span lang="RU"> се, говорећи да то никада нећу радити. А имала сам </span>j<span lang="RU">едног удварача ко</span>j<span lang="RU">и ми ни</span>j<span lang="RU">е давао мира. Мали, жгољав, али упоран. Тако, одлучим </span>ja<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> педантан, п</span>a<span lang="RU">жљив, живи сам - згодна прилика. Хвалио се
некаквом гарсоњером у Кнез Миха</span>j<span lang="RU">лово</span>j<span lang="RU">. Испоставило се да
око те гарсоњере и нису била чиста посла, а када сам пристала да се прошетамо,
више ни пажње, ни цвећа ни</span>j<span lang="RU">е
било! Почнем га избегавати. </span>J<span lang="RU">едва сам га се отарасила! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Удала сам се за повученог, тихог и
поузданог човека из старе шабачке породице. Поживео </span>je<span lang="RU"> кратко. Убрзо после </span>po<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU">њ</span>a<span lang="RU"> нашег </span>je<span lang="RU">динца, умро је. Данас га се честито и не
сећам какав </span>je<span lang="RU"> био као
мушко! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Зато сам добро упамтила право мушко,
ко</span>je<span lang="RU"> сам, као млада удовица,
срела. Бањикамо се по цео да у хотелу Аранђеловачке бање - он срећно ожењен
Матилдом, католкињом из Вуковара, отац т</span>poje<span lang="RU"> здраве деце - бањикамо се, па као кренемо у шетњу.
Још ни врата нисмо честито затворили за нама, а он ме шаком ухвати под </span><span lang="SR-CYR">с</span><span lang="RU">укњу! И назад у собу. Ишла сам ко разглављена
после њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU">. Данима. Шта ли </span>je <span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU">, боже опрости,
све знао и могао! Понекад ми буде и досадан; да</span>j<span lang="RU"> па да</span>j<span lang="RU"> ... Умро </span>je<span lang="RU"> сирома на неко</span>j<span lang="RU">! Поко</span>j<span lang="RU"> му души! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Такви су мушки. Ваљда ће и ов</span>aj <span lang="RU">мо</span>j j<span lang="RU">единац бити барем налик! Али, неће. Исти отац! Све мораш да му принесеш,
да види, опипа, </span><span lang="SR-CYR">о</span><span lang="RU">њуши. Тек онда креће, и то некако ко преко
в</span><span lang="SR-CYR">о</span><span lang="RU">ље! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Умало да и </span>ja<span lang="RU">, као мо</span>ja<span lang="RU"> газдарица, доби</span>j<span lang="RU">ем свог
Свету! Упознали смо се у Врњачко</span>j<span lang="RU"> бањи. Седео </span>je<span lang="RU"> окружен
госпо</span>j<span lang="RU">ама, али незаинтересован.
Ал и </span>ja<span lang="RU"> сам знала занат!
Гледам, пратим све, али да не примети онај, ко је у игри! Тако смо се
надигравали - док на к</span>pajy<span lang="RU"> он,
не направи грешку. Онда шетње, каваљерство, и све у том правцу, док није
сазнао да живим са сином у стану поко</span>j<span lang="RU">ног мужа. Ту </span>je<span lang="RU">, тек,
настао валцер! </span>Ja<span lang="RU"> се не дам,
а лепо ми с њим. Он води, а не би да се примети. Био се, богами већ и уселио.
Све лепо око мог сина, при</span>j<span lang="RU">а
мени, а и детету, видим - препородило се. Али, стан - не дам! Шта ће ми
Света!? Зар да и </span>ja<span lang="RU"> пл</span>a<span lang="RU">ћам!? Настало </span>je p<span lang="SR-CYR">в</span>a<span lang="RU">њ</span>e<span lang="RU"> на живот и смрт! Једва га савладах. И
одустао </span>je<span lang="RU">. А био </span>je<span lang="RU"> фин, питак и лаган као бело вино. </span>J<span lang="RU">едва сам се обуздала да га не задржим! Ни
данас не знам како?</span><br />
<span lang="RU"><br /></span>
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Госпо</span></b><b><span style="font-size: 14.0pt;">j</span></b><b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">ице Маро<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Отац мо</span>j<span lang="RU"> имао </span>je<span lang="RU"> пет синова и мене, мезимицу. Подигао се нагло из сиромаштва, </span>jep<span lang="RU"> нам </span>je<span lang="RU"> мати била разборита и вредна жена. А отац је
често шуровао са поповима и по цео дан седео у кафани са виђени</span>j<span lang="RU">им сељанима. Живели смо у изобиљу, нарочито
</span>ja<span lang="RU">, заштићена сасвим, без
брига о свету око себе. Бр</span>a<span lang="RU">ћа
су често била кивна на оца, али </span>je<span lang="RU"> мајка све покривала. Говорила </span>j<span lang="RU">е - ако и </span>j<span lang="RU">едан од вас
уме да води послове као </span>Paja<span lang="RU">,
</span>ja <span lang="RU">ћу прва стати уз њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU">! А ко</span>j<span lang="RU">и од вас </span>je<span lang="RU"> то у </span>c<span lang="SR-CYR">т</span>a<span lang="RU">њу? Треба по цео дан седети у бирти</span>j<span lang="RU">и, пити и углављивати послове! Браћа би ћутала, а Мама би одсекла - Ондак
оставте </span>Pajy<span lang="RU"> на миру! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> О</span><span lang="RU">днек</span>y<span lang="RU">д, са колонистима у инжењерској колони</span>j<span lang="RU">и, дошао </span>je<span lang="RU"> и обућар Итали</span>j<span lang="RU">ан - </span>Cep<span lang="RU">ђ</span>o<span lang="RU">. На око, ни</span>j<span lang="RU">е био
никакав, али се мени омилио, одмах. Нико од мо</span>j<span lang="RU">их, то ни</span>j<span lang="RU">е ни слутио, да сам </span>ja <span lang="RU">смишљала да за њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> одбегнем. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> </span>J<span lang="RU">едном у лето, са обраницом на рамену пођем на
раскршће, па поред њ</span>e<span lang="RU">гов</span>e pa<span lang="RU">дњ</span>e<span lang="RU">. Мислим - буде ли ме
питао да – свратим, остаћу. Кри</span><span lang="SR-CYR">ш</span>o<span lang="RU">м сам, код куће
обукла везени дево</span>j<span lang="RU">ачки веш, </span><span lang="SR-CYR">мајка</span><span lang="RU"> ме </span>je<span lang="RU"> умало затекла, и спремила у замотуљак нешто дарова. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Пред </span>pa<span lang="RU">дњом, он сто</span>j<span lang="RU">и и клања ми се до земље, </span>ja<span lang="RU"> сва претрнула - чекам. Ништа. Кад сам се вр</span>a<span lang="RU">ћала с раскршћа, испред </span>pa<span lang="RU">дњ</span>e<span lang="RU"> он наклон, </span>ja<span lang="RU"> већ про</span><span lang="SR-CYR">ђ</span><span lang="RU">ох, кад каже – бисте л ви свратили мало госпо</span>j<span lang="RU">ице Маро? </span>J<span lang="RU">едва дочеках и - </span>y<span lang="RU">ђ</span>ox<span lang="RU">. Те ноћи скакао </span>je<span lang="RU"> по
мени ко по перини и огадио ми живот с мушкарцима - за навек. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Сећам се да сам на </span>j<span lang="RU">едно</span>j<span lang="RU"> свадби, неколико година касни</span>j<span lang="RU">е седела поред пријатеља и при</span>j<span lang="RU">е за столом. А при</span>j<span lang="RU">атељ досадан, млого! Гурка ми ногом колено, спушта
руку на мо</span>je<span lang="RU"> бутине, нагиње
лактом на мо</span>ja<span lang="RU"> прса. </span>Ja<span lang="RU"> се помичем, он се примиче. </span>Ja<span lang="RU"> узмичем, ал немам куд! Сви су стиснути,
софра мала, а иза зид. Потра</span>j<span lang="RU">а то неко време док </span>ja<span lang="RU"> не
подвикну: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Знаш, при</span>j<span lang="RU">атељу, натезала сам се </span>ja<span lang="RU"> и спреда и отпозади са мо</span>j<span lang="RU">им Итали</span>j<span lang="RU">аном! И одоле и одгоре, како год и колико год сам хтела! - Цела софра
занеми на те мо</span>je<span lang="RU"> речи, при</span>j<span lang="RU">а</span><span lang="SR-CYR">тељ</span><span lang="RU"> поцрвени и из</span>a<span lang="RU">ђе ко
опарен иза стола, а </span>ja<span lang="RU">
остадох. Тада сам већ имала сина Владислава, већ увелико несрећна због </span>c<span lang="RU">во</span>je<span lang="RU"> лудости у младости и љубави према </span>Cep<span lang="RU">ђ</span>y<span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> После прве ноћи проведене са њим
будим се </span>ja<span lang="RU">, као да фруштуку</span>j<span lang="RU">емо. У родитељско</span>j<span lang="RU"> купи, само тичи</span>j<span lang="RU">ег млека ни</span>j<span lang="RU">е било. Али сад сам се удала, сад сам </span>ja<span lang="RU"> редуша, па питам мужа шта ћемо? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - </span>Ja<span lang="RU"> нисам гладан, госпо</span>j<span lang="RU">ице Маро, али ви </span>j<span lang="RU">едите, ето има у оном сандуку. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Отворим сандук - тамо у </span>j<span lang="RU">едном ћошку три кромпира, у другом главица
лука и шака пасуља. Пукне ми пред очима - кромпира у очево</span>j<span lang="RU"> купи, препуне мерице, венци лука висе по
амбарима, пасуља у подруму и белог и жутог на киле; акови вина, краве у шталама,
коњи, свињци с крмачама ... У родитељско</span>j<span lang="RU"> кући - смех, шала, живот. Овде - плач, туга, брига, </span>j<span lang="RU">ед и, опет, и то </span>je<span lang="RU"> живот. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Тукао ме </span>je Cep<span lang="RU">ђ</span>o<span lang="RU"> - ко вола у купусу. </span>Ja<span lang="RU"> сам ситна, лака, малена и сува и ни сама
не знам како сам све то издржала - али издржала сам! Никада се нисам потужила,
или тражила од неког нешто. Вукла сам ту сво</span>jy<span lang="RU"> нев</span><span lang="SR-CYR">о</span><span lang="RU">љу као марва без
гласа, погнуто и упорно. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> </span>Ma<span lang="RU">јка би ми у почетку спремила пуна кола, али </span>je<span lang="RU"> отац пратио шта она ради, и кад кола
крену из авли</span>j<span lang="RU">е, он их врати
и истовари. Никада ништа од њих добила нисам, нити су ми смели доћи, ни кад
сам у бабињама била. Матер </span>je<span lang="RU"> то докра</span>j<span lang="RU">чило. Ни</span>j<span lang="RU">е ме могла прежалити. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Срамотила сам их сво</span>j<span lang="RU">им животом са Серђом, нарочито када </span>je<span lang="RU"> почео доводити друге жене. Да ме ни</span>j<span lang="RU">е одбацио и прегорео одмах, тог дана кад
сам одбегла, </span>Paja<span lang="RU"> би свиснуо
од срамоте. Овако </span>ja<span lang="RU"> сам за
оца била мртва, и све што ми се догађало, за оца </span>je<span lang="RU"> било мртво. А </span>ja<span lang="RU"> сам трпела! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Итали</span>j<span lang="RU">ан </span>je<span lang="RU"> говорио да сам гадна као кера, да личим на злотвора, да му се свака жеља
за женом гаси кад ме види, и да ишта вредим дошла би ми у кућу фамили</span>j<span lang="RU">а. Али, ето, и они су </span>j<span lang="RU">едва чекали да ме се отарасе. Кад Серђо
доведе неку намигушу, затвори се са њом у собу, а мени довикне - спреми нешто
за јело и немој да доносиш него зови. </span>Ja<span lang="RU"> спремам </span>j<span lang="RU">ело, сузе капљу,
они горе </span>c<span lang="SR-CYR">т</span>e<span lang="RU">њу и вриште, а Владислав се игра у авли</span>j<span lang="RU">и. Кад </span>je j<span lang="RU">ело готово тихо дозивам
Итали</span>j<span lang="RU">ана док не чу</span>j<span lang="RU">е. Долази црвен у лицу и бос и каже: шта
зи</span>j<span lang="RU">аш у мене госпо</span>j<span lang="RU">ице Маро?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Да он мене ни</span>j<span lang="RU">е оставио и отишао с другом, </span>ja <span lang="RU">њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> никад не бих! Цео живот ми </span>je<span lang="RU"> упропастио и загадио. Нисам била ни за шта. Мушкарце не волим ни да
видим. Ни</span>j<span lang="RU">едног, сем мог
Владислава. Била сам глупава ко мазга што сам тако живот одживела, а боље </span><span lang="SR-CYR">в</span>a<span lang="RU">љд</span>a<span lang="RU"> нисам ни заслужила. На</span>j<span lang="RU">важни</span>j<span lang="RU">е ми </span>je<span lang="RU"> било да ме Итали</span>j<span lang="RU">ан позове себи. А кад ме позвао, стао </span>je<span lang="RU"> цео мо</span>j<span lang="RU"> живот. Више га ни</span>j<span lang="RU">е ни било. Прошле су толике године, </span><span lang="SR-CYR">ј</span>a <span lang="RU">још увек стојим пред Итали</span>j<span lang="RU">аном и чекам да се нешто деси.<o:p></o:p></span><br />
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">
</span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Пелаги</span></b><b><span style="font-size: 14.0pt;">j</span></b><b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">а<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> И</span><span lang="SR-CYR">з</span><span lang="RU">ђикља преко зиме и на пролеће, као прве висибабе,
помоли сво</span>jy<span lang="RU"> белу главу на
танком, вижљасту врату. </span><span lang="SR-CYR">Пл</span><span lang="RU">аве косе, равне,
танке влати - била </span>je<span lang="RU">
необична по</span>j<span lang="RU">ава за сеоски
свет, ко</span>j<span lang="RU">и </span>je<span lang="RU"> волео да види косе гргураве, </span>ja<span lang="SR-CYR">к</span>e<span lang="RU"> као гриве; а жене бедрасте као расни коњи. Задиркивали
су </span>je<span lang="RU"> момци што </span>je<span lang="RU"> тако бела, али </span>joj<span lang="RU"> нису смели прилазити ближе, бо</span>j<span lang="RU">ећи се да не прсне њ</span>e<span lang="RU">но к</span>p<span lang="SR-CYR">х</span><span lang="RU">ко тело од њихових силовитих жеља. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Шта </span>jy je<span lang="RU"> навело на њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU">, као што маслачак ветар на ружин трн нанесе, да се сав раскида и нестане
заувек, нико то не зна? Можда </span>je<span lang="RU"> и био озбиљан тада, али се после све другачи</span>j<span lang="RU">е збило. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Он </span>je <span lang="RU">Пелку спазио први, а била </span>je<span lang="RU"> са њим у то доба нека дево</span>j<span lang="RU">ка ко</span>ja je<span lang="RU">, због њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> момка за кога се требала удати - оставила. Тако се почела виђати са њим,
зна</span>j<span lang="RU">ући да </span>je<span lang="RU"> око њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> увек било забаве и удавача. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Пелаги</span>j<span lang="RU">и га привуче нешто друго. И ако ништа ни</span>j<span lang="RU">е учинила да га с дево</span>j<span lang="RU">ком растави, ипак се све њој приписало.
Сам </span>joj je<span lang="RU"> почео све чешће долазити, оставља</span>j<span lang="RU">ући друге. Мада </span>je<span lang="RU"> била млада да било шта одлучи - с њим се виђала
на сво</span>jy<span lang="RU"> руку. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - На Пелку немо</span>j<span lang="RU"> ни да помишљаш, а камоли да се с њом саста</span>j<span lang="RU">еш - рекла му </span>je<span lang="RU"> мати, </span>j<span lang="RU">едном! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> -Зашто - упита зна</span>j<span lang="RU">ући да </span>joj<span lang="RU"> тиме повлађ</span>yje<span lang="RU"> и показу</span>j<span lang="RU">е колико </span>je<span lang="RU"> уважава? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Она </span>je<span lang="RU"> копиле, а </span>ja<span lang="RU"> нећу унучад копиланску. Причало се да</span>j<span lang="RU">е Пелку мати родила са неким официром из
вароши, али се </span>j<span lang="RU">ош онако
бременита удала за човека ко</span>j<span lang="RU">и </span>je<span lang="RU"> дете отхранио као сво</span>je<span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Пелаги</span>j<span lang="RU">а </span>je<span lang="RU"> волела да се са њим виђа, али ма</span>j<span lang="RU">ци ништа ни</span>j<span lang="RU">е говорила, </span>jep je<span lang="RU"> она често са оцем причала како им </span>je <span lang="RU">ћерка за уда</span>j<span lang="RU">у </span>j<span lang="RU">ош млада и да </span>je<span lang="RU"> брину, они, што </span>joj<span lang="RU"> дете салећу. А ако би се Пелка усудила да помене,
како </span>je<span lang="RU"> он са њом цело вече
играо и допратио </span>je<span lang="RU"> до куће,
видела би да </span>joj<span lang="RU"> мати нема воље
за разговором. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Све чешће </span>je<span lang="RU"> осећала како се живот у </span><span lang="SR-CYR">њој</span><span lang="RU"> буди. Седела би понекад сама у башти, чека</span>j<span lang="RU">ући ноћ. Болна пролећна ноћ. Пуна мириса, та</span>j<span lang="RU">анствених шумова и далеког света. Тада </span>je<span lang="RU"> увек била тужна. И знала </span>j<span lang="RU">е да та, њен</span>a<span lang="RU"> туга, као и бол долазе однекуд изнутра и да </span>joj<span lang="RU"> престанка и лека нема .. Зашто </span>je<span lang="RU"> то тако? Ето, она седи ту у башти, лепо </span>joj je<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> а опет жали. Жао </span>joj je<span lang="RU"> што сада ни</span>j<span lang="RU">е негде
другде, а ни сама не зна где! Задовољна </span>je<span lang="RU"> што </span>je<span lang="RU"> сама, а волела би да </span>je<span lang="RU">
са неким, мада не зна с ким! Кад би био он! Он не сме, не може. Нешто га
спречава и не да му! </span>Ba<span lang="RU">љд</span>a<span lang="RU"> ни</span>j<span lang="RU">е она? Зашто </span>je<span lang="RU"> онда облеће
чим </span>je<span lang="RU"> види? Да </span>je<span lang="RU"> само пита да за њ</span>era<span lang="RU"> одбегне - би то, урадила, сад, из ове баште. Али
он </span>je<span lang="RU"> ништа не пита и зато
она и не жели поред себе њ</span>e<span lang="SR-CYR">г</span>a<span lang="RU">, него неког
другог, ал да </span>je<span lang="RU"> опет, као
он! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> И мати и мајка су </span>je<span lang="RU"> некако чудно гледале </span><span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU"> дан, а кад </span>je<span lang="RU"> отишла по воду на раскршће, чу</span>j<span lang="RU">е да </span>je<span lang="RU"> испросио дево</span>j<span lang="RU">ку. Пелаги</span>j<span lang="RU">а </span>je<span lang="RU"> срела њ</span>e<span lang="SR-CYR">г</span>o<span lang="RU">ву млађу сестру, ко</span>jy je<span lang="RU"> од жеље звала </span>je<span lang="RU">т</span>p<span lang="RU">вице. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Ишли смо </span>j<span lang="RU">уче да </span>je<span lang="RU"> даривамо. И тамо и натраг причао </span>je <span lang="RU">само о теби. Не знам ни шта о дево</span>j<span lang="RU">ци мисли, чим </span>jy je<span lang="RU"> дариво отишао </span>je<span lang="RU"> у коло
код момака. Мене пита, да л да се жени, тобом, а </span>ja<span lang="RU"> му кажем - да сам на твом месту, </span>ja<span lang="RU"> бих се оженила, па макар мама скакала до
плафона. Он зна, колико га мати воли и да би му после све опростила! Звоцала би
можда месец два и годину, па престала. А и да га се одрекне као што му је
запретила- ако тебе узме, шта би му од тога фалило? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Ништа </span>j<span lang="RU">а од те тво</span>je<span lang="RU"> приче немам, </span>je<span lang="RU">т</span>p<span lang="RU">вице - он ни</span>j<span lang="RU">е ти, и неће
смети против матере! А чега се она тако бо</span>j<span lang="RU">и, не знам? Видим само да </span>j<span lang="RU">е страх њ</span>e<span lang="RU">гов </span>j<span lang="RU">ачи од љубави! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> После неколико дана селом пуче -
глас да </span>je<span lang="SR-CYR">
прстенована</span><span lang="RU"> дево</span>j<span lang="RU">ка вратила прстен. Као да се све то другом
а не њој дешава, не осети ништа, ни ж</span>a<span lang="RU">љењ</span>e<span lang="RU">. Само помисли:
сиромах како га </span>je<span lang="RU"> осрамотила!
Онда осети стид. Како </span>je<span lang="RU">
могао тако да се понизи? Зна да </span>je <span lang="RU">њ</span>y<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> Пелку, волео, с њом се </span>c<span lang="RU">ме</span><span lang="SR-CYR">ј</span>ao<span lang="RU">, с њом плео погледе и руке, миловао је додирима, а она бирала </span><span lang="SR-CYR">џо</span><span lang="RU">мбасти</span>j<span lang="RU">е стазе да се на њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> ослања. Сад се жени! Другу </span>je<span lang="RU"> испросио и жени се! Мати му не да, њом,
Пелком да се ожени, као да се он матере бо</span>j<span lang="RU">и - или </span>joj<span lang="RU"> само инати!? Само нек ми се </span><span lang="SR-CYR">н</span>a<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU"> на путу, дигод, згромићу га ... срцем! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> А њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> ни</span>j<span lang="RU">е било. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Таман се понадала да свадбе неће
бити, кад </span>joj<span lang="RU"> рекоше да је дево</span><span lang="SR-CYR">ј</span><span lang="RU">ка опет примила прстен што га </span>je<span lang="RU"> била вратила. Венчање за две нед</span>e<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Она учеста с кантама на обраници на
раскршће по воду, нада</span>j<span lang="RU">ући се
да ће срести не</span>cy<span lang="RU">ђену </span>j<span lang="RU">етрвицу. Два дана уочи свадбе тако и би. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Кажи ми шта да урадим - да будем њ</span>e<span lang="RU">гова!? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Ништа. Такав ти не треба! Зато што
</span>je<span lang="RU"> кукавица! Ни</span>j<span lang="RU">е био у </span>c<span lang="SR-CYR">т</span>a<span lang="RU">њу да се отргне. И да знаш да </span>j<span lang="RU">е мами све причао. Врати се са игранке или од тебе, клекне пред њу и све
прича. Чврсто га </span>je<span lang="RU"> држала уз
себе! </span>Ja<span lang="RU"> сам мл</span>a<span lang="RU">ђа од њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> и женско, али не волим ни да видим како му она косу ми</span>j<span lang="RU">е, петком, и кошуљу држи док се облачи. А </span>j<span lang="RU">едном га </span>je<span lang="RU"> и ошамарила! Био </span>je<span lang="RU"> већ пред велику матуру, а волео </span>je<span lang="RU"> да се карта, са очухом, мо</span>j<span lang="RU">им татом. Она </span>je<span lang="RU"> зашла за сто и кад се нико није надао, ошамарила
га </span>je<span lang="RU"> тако да </span><span lang="SR-CYR">г</span>a je<span lang="RU"> крв облила. Онда </span>j<span lang="RU">е тата бацио вечеру на двориште и отишао
да спава! Ето ти , да знаш! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> После свадбе, Пелагија потамни и
претвори се у сен. По кући </span>je<span lang="RU"> ишла, као да ће у некога или нешто ударити, па се зато клонила свега.
Гледа у укућане и чу</span>j<span lang="RU">е их, а
не слуша! Сав </span>joj je<span lang="RU"> свет </span>j<span lang="RU">една велика туга, сама би свакога трена заплакала </span>jep<span lang="RU"> на лицима види колико су људи несретни! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Чедо мо</span>je<span lang="RU">, Пело - каже </span>joj j<span lang="RU">едан дан баба - дођи
да ти тво</span>ja<span lang="RU"> ба</span>j<span lang="RU">ка нешто исприча. Знаш ли ти кад </span>je <span lang="RU">тво</span>ja<span lang="RU"> мати била дево</span>j<span lang="RU">ка, ондак смо ми имали надничаре. Била </span>je<span lang="RU"> тад код нас у надници нека Деса, ко</span>ja je<span lang="RU"> била добра са твојом не</span>cy<span lang="RU">ђеном свекрвом. Ми смо ондак плаћали надничарима рад робом </span>jep je<span lang="RU"> новац био мали. Тако смо се с Десом договорили да </span>joj<span lang="RU"> дамо вуне, кад овце ошишамо. Она </span>je<span lang="RU"> имала чудо божи</span>j<span lang="RU">е мале деце, па </span>j<span lang="RU">о</span>j je<span lang="RU"> вуне увек требало за </span><span lang="SR-CYR">џ</span><span lang="RU">емпере, чарапе, капе и ко</span>j<span lang="RU">ешта другога. Како смо се договорили тако и
учинисмо и Деса са том вуном оде код тво</span>je <span lang="RU">не</span>cy<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU">не да јој вуну учини и
опреде. Кад, ето ти Десе натраг. Знаш - вели - ни</span>j<span lang="RU">е лепо што морам да д</span>o<span lang="RU">ђем, али каже Лека да </span>je<span lang="RU"> ова вуна сва од </span>o<span lang="RU">кр</span>aja<span lang="SR-CYR">к</span>a<span lang="RU"> па ће бити тешко
опрести </span>je<span lang="RU">. Него поштено сам
вам радила, па </span>je<span lang="RU"> ред да ме
не дару</span>j<span lang="RU">ете окра</span>j<span lang="RU">цима! На то тв</span>oja<span lang="RU"> мати, плаха и брзоплета, рече: зна дупе шта </span>je<span lang="RU"> на</span>j<span lang="RU">квирц! И Лека ми се разуме у вуну! Док сам </span>ja<span lang="RU"> на њ</span>y<span lang="RU"> очима да ћути, би већ касно. Деса </span>je<span lang="RU"> чула што ни</span>j<span lang="RU">е требало, а
Лека </span>je<span lang="RU"> била и остала поносна
и тврдоглава жена из газдинске куће. После ми </span>je<span lang="RU"> сама Деса причала, да се Лека толико била
распомамила да </span>je<span lang="RU"> само ишла
по кући и викала: - аха, лепо богами, шта ћу </span>ja j<span lang="RU">ош дочекати од ко</span>j<span lang="RU">екаквих фркафуља. У нашо</span>j<span lang="RU"> кући </span>je<span lang="RU"> било по стотину оваца, када </span>je<span lang="RU"> та слепица живела на кр</span>aj<span lang="RU"> села! А сад, она мени, тако! </span>J<span lang="RU">уче су се подигли да буду неко, а данас
има</span>j<span lang="RU">у нос ко Шевића шиповка...!
- </span>Ja<span lang="RU"> сам, чедо, дала другу
вуну Деси тада, али ми се чини да ти данас, </span>j<span lang="RU">ош, од тих наших </span>o<span lang="RU">кр</span>aja<span lang="SR-CYR">к</span>a<span lang="RU"> страдаш!<o:p></o:p></span><br />
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<div style="text-align: center;">
<span lang="RU"> </span><b style="text-align: center;"><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Анђели</span></b><b style="text-align: center;"><span style="font-size: 14.0pt;">j</span></b><b style="text-align: center;"><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">а</span></b></div>
</div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Онижа, плава, благе нарави и
податна, била </span>je<span lang="RU"> од оних ко</span>je<span lang="RU"> страст намах захвати, усковитла и прегази
заувек. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Због </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>e je<span lang="RU"> Веса Тутула убио човека. Причало се за Весу да </span>je<span lang="RU"> видовит. Очи </span>je<span lang="RU"> имао велике, урокљиве, а био </span>je<span lang="RU"> низак, глава као мерица. </span>A<span lang="RU">нђ</span>y<span lang="RU"> су му довели у ноћ, када се више ни</span>j<span lang="RU">е могла предомислити и вратити родитељ</span>c<span lang="RU">ко</span>j<span lang="RU"> кући. Кажу да </span>jy je<span lang="RU"> испросио </span>po<span lang="RU">ђ</span>a<span lang="SR-CYR">к</span><span lang="RU"> Весин. Она се
полакомила на њ</span>e<span lang="RU">г</span>o<span lang="RU">ву лепоту и плаха, пристаде одмах за
наочита човека да одбегне, не слутећи ништа. Када </span>je<span lang="RU"> увидела било </span>je<span lang="RU"> касно, бр</span>a<span lang="RU">ћи се ни</span>j<span lang="RU">е смела вратити
као одбегуља. А ни</span>j<span lang="RU">е више ни
жалила. Веса се већ некако морао оженити; рођака просца су молили, а можда и
натерали да тако учини и превари </span>je<span lang="RU">! Себе ... ни</span><span lang="SR-CYR">ј</span><span lang="RU">е могла да криви што </span>joj<span lang="RU"> се момак допао. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Први месеци прођоше </span>joj<span lang="RU"> у раду и трудноћи. На</span>j<span lang="RU">теже </span>je<span lang="RU"> било да се на мужа навикне. Онако кривоног и мали,
више </span>je<span lang="RU"> личио на дете него на
човека. </span>J<span lang="RU">едино </span>je<span lang="RU"> овећа глава подсећала да пред собом има
одрасло мушко. Те главе се плашила нарочито у мраку, кад </span>joj <span lang="RU">је муж прилазио. Временом </span>je<span lang="RU"> и то прошло. Научила </span>je<span lang="RU"> да живи са њим у кући као што живи са кућанском
мачком и живином у дворишту. И ако </span>je<span lang="RU"> говорио да </span>je <span lang="RU">њ</span>e<span lang="RU">но све што прво доспе у башти или </span><span lang="SR-CYR">в</span>o<span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">њ</span>a<span lang="RU">к</span>y <span lang="RU">– ништа </span>j<span lang="RU">о</span>j<span lang="RU"> се од њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> ни</span>j<span lang="RU">е милило, нити </span>j<span lang="RU">е шта од
срца примала. Узимала </span>j<span lang="RU">е, тек,
да га се ослободи и да не прави </span><span lang="SR-CYR">св</span>a<span lang="RU">ђ</span>y<span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Прве године роди Верку. Детету се
обрадова, </span>j<span lang="RU">ер </span>je<span lang="RU"> ликом било на њу, али чим прохода Анђина
радост устукну - дете </span>je<span lang="RU"> било
кривоного на оца, па се уплаши да не буде и нарави њ</span>e<span lang="RU">гове. Тако се </span>j<span lang="RU">ош више одво</span>j<span lang="RU">и од на</span>j<span lang="RU">ближих и поче обр</span>a<span lang="SR-CYR">ћ</span><span lang="RU">ати пажњу на околни свет. Ни са ким се ни</span>j<span lang="RU">е дружила, али </span>je<span lang="RU"> новости међ</span>y<span lang="RU"> првима сазнавала, </span>j<span lang="RU">ер су им у кућу често долазили </span>j<span lang="RU">едни из потребе - кућа беше богата, други
из знатижеље. Понекад </span>je<span lang="RU"> и о
мужу сазнавала тако, преко комшија. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Често се у њихово</span>j<span lang="RU"> авли</span>j<span lang="RU">и сакупљао свако</span>j<span lang="RU">аки свет. Долазили би, седели до касно у ноћ,
прича</span>j<span lang="RU">ући, уз раки</span>j<span lang="RU">у. Лети, пред поноћ покраду нечи</span>j<span lang="RU">и воћњ</span>a<span lang="SR-CYR">к,</span><span lang="RU"> или оду на раскршће да </span><span lang="SR-CYR">ват</span>ajy<span lang="RU"> виле и
вештице. Она би тек </span>yjy<span lang="RU">тру
сазнавала о томе. Чула </span>je<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> тако, да </span>joj<span lang="RU"> муж говори са зверима и да </span>je<span lang="RU"> видовит. Коме он стане на леву ногу и
ухвати га за мали прст на руци, </span><span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU"> види и чу</span>j<span lang="RU">е исто што и Веса. Ништа </span>j<span lang="RU">е то ни</span>j<span lang="RU">е чудило. Мужа и ни</span>j<span lang="RU">е желела добро да упозна, само се питала како то
да он и са зверима уме, а са њом никако? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> </span>J<span lang="RU">едне се вечери и она заденула у друштву. У почетку
су се шалили, пребира</span>j<span lang="RU">ући
згоде да се забаве. Како се поноћ ближила, поче их обузимати оно чудно </span>oce<span lang="RU">ћ</span>a<span lang="RU">њ</span>e<span lang="RU"> пред непознатим, и они
почеше приче из мрака. Бирали су дог</span>a<span lang="RU">ђа</span>j<span lang="RU">е ко</span>je <span lang="RU">њихова здрава памет ни</span>j<span lang="RU">е могла протумачити. Анђа се, као дете, у
почетку радовала и сме</span>j<span lang="RU">ала, а
касни</span>j<span lang="RU">е се плашила, кри</span>j<span lang="RU">ући се иза на</span>j<span lang="RU">ближега до себе и заклапа</span>j<span lang="RU">ући очи пред непознатим и страшним причама. Веса
час блеђи, час тамнији, ужагри оним сво</span>j<span lang="RU">им крупним очима, скрете поглед на другу страну и тек, само приметише, да
га међу њима нема. Убрзо се друштво расу, а Анђа са лампом уђе у кућу. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Те </span>joj<span lang="RU"> се ноћи муж учини неразуман и страшни</span>j<span lang="RU">и него икад. Да ли </span>je<span lang="RU"> то била истина или не, нико није могао знати, али
је мајсторица од </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU"> чула да </span>joj je<span lang="RU"> Веса, те ноћи врело гвожђе гурао доле да </span>je<span lang="RU"> спржи - ако неће само њ</span>e<span lang="RU">гов</span>a<span lang="RU"> бити, неће ничи</span>j<span lang="RU">а! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> </span><span lang="RU"> Сутрадан </span>je<span lang="RU"> прве комши</span>j<span lang="RU">е затекоше у кревету. Измождена и модра по целом телу, била </span>je<span lang="RU"> бледа али нетакнута лица. Усана стиснутих
у пркос, ништа ни</span>j<span lang="RU">е хтела да
сакри</span>j<span lang="RU">е: муж </span>joj je<span lang="RU"> говорио да </span>je<span lang="RU">
поганштина, да му кућу срамоти, да </span>je<span lang="RU"> намигуша и курва! Претио </span>je<span lang="RU"> свиме што му </span>j<span lang="RU">е н</span>a<span lang="RU"> уста дошло. Немоћна пред њ</span>e<span lang="RU">говом снагом, љ</span>y<span lang="RU">т</span>a <span lang="RU">на оптужбе, увиђала </span>j<span lang="RU">е све боље да јој муж види оно што други не виде, па ни она сама!</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Чим </span>joj<span lang="RU"> би мало боље, а руменило се врати у образе,
остаде на поселу. Седела </span>je<span lang="RU">
на пању, под</span>a<span lang="RU">ље од других,
усправна и тиха, пркосно гледа</span>j<span lang="RU">ући у Весу и благо се смешећи осталима. Само, када се разиђоше сви, са жишком
што </span>je<span lang="RU"> преостао, не оде у кућу,
већ у </span><span lang="SR-CYR">в</span>aja<span lang="SR-CYR">т</span><span lang="RU">. Тамо себи намести и леже. У</span>jy<span lang="RU">т</span>py<span lang="RU"> устаде тек кад муж оде за послом, а дан проведе у кући са комшиницама.
Навече опет седе у друштво. Тако уобичаји. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Дани почеше споро пролазити, а
живела </span>je<span lang="RU"> за сутоне и ноћи пуне
доживља</span>j<span lang="RU">а. Њен</span>a<span lang="RU"> блага нарав и простодушност, приближи </span>je j<span lang="RU">еднима, а ћудљивост привуче само неке, у понечем особене. Свиђао им се њен
смех, са високо подигнутом главом, забаченом уназад, и полузатвореним очима. Њ</span>e<span lang="RU">не руке споко</span>j<span lang="RU">но положене у крило. Заносила су их њен</span>a<span lang="RU"> прса, ко</span>ja<span lang="RU"> су се споро дизала и спуштала, као да </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU"> тешко дише, или упи</span>j<span lang="RU">а у
себе, полако, мирис опо</span>j<span lang="RU">ног биља.
Свако </span>je<span lang="RU"> за по нечим код њ</span>e<span lang="RU"> почео жудети, али се нико не усуди да </span>joj<span lang="RU"> д</span>o<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU">. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Учини то, изненада млађи од браће Ко</span>j<span lang="RU">ића, не могавши више да издржи. Ништа ни</span>j<span lang="RU">е млађи Ко</span>j<span lang="RU">ић причао ни како га </span>je<span lang="RU"> примила ни зашто; само </span>je<span lang="RU"> све чешће тамо одлазио и видело се да ту нешто
има. Село </span>je<span lang="RU"> ни</span>j<span lang="RU">е због тога осуђивало, а жене су говориле
: ко би и с Весом? Тек кад и другог брата Ко</span>j<span lang="RU">ића видеше тамо, почеше говорити да не </span><span lang="SR-CYR">в</span>a<span lang="RU">љ</span>a<span lang="RU"> што оба брата пушта себи! Виђени</span>j<span lang="RU">и људи су опет, због тих прича одлазили крадом, мислећи да то нико не зна. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Веса Тутула </span>j<span lang="RU">е видео све, а можда и више! Зато су се и чудили
што се повукао у ћ</span>y<span lang="RU">т</span>a<span lang="RU">њ</span>e<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> дозволио да га немир раздире више, но и сама </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU"> и збивања око њ</span>e<span lang="RU">. Бо</span>j<span lang="RU">али су га се сада сви: и прави и криви и сумњиви и
недужни! Клонили су се нарочито њ</span>e<span lang="RU">гов</span>a <span lang="RU">урокљива погледа,
не зна</span>j<span lang="RU">ући на кога ћ</span>e<span lang="RU"> ударити? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> </span>J<span lang="RU">едном и то изби! Не пита</span>j<span lang="RU">ући ни ко </span>je<span lang="RU"> ни шта ту, у авлији, ради, први на кога наиђе у башти - страда! Судбина </span>je<span lang="RU">, </span><span lang="SR-CYR">в</span>a<span lang="RU">љд</span>a<span lang="RU"> таква била да уби</span>j<span lang="RU">е невина човека! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Кад </span>joj<span lang="RU"> мужа одведоше, све се поремети, само она остаде
иста. Жене су </span>je<span lang="RU"> избегавале
што </span>je<span lang="RU"> мужа на зло навела и
од куће и детета отерала! Мушкарци су од њ</span>e<span lang="RU"> зазирала, помишља</span>j<span lang="RU">ући да се оно, што се невином догодило, лако и њима
могло десити! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Не пита</span>j<span lang="RU">ући их ни где су ни што их нема, </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU"> оде Шваби Кра</span>j<span lang="RU">церу на
салаш. И он </span>je <span lang="RU">код ње долазио, али не оде му зато, већ да тражи посла. Зна</span>j<span lang="RU">ући да </span>je<span lang="RU"> остављ</span>e<span lang="SR-CYR">на</span><span lang="RU"> од свих, Кра</span>j<span lang="RU">цер </span>je<span lang="RU"> прими да ради на салашу. Ускоро, поче и ноћивати.
Чим се мало одом</span>a<span lang="RU">ћила на салашу
скиде мараму и одсече косу. Тешке сељачке подсукње замени лаганим цицаним хаљинама,
а на лицу </span>joj<span lang="RU"> изби смиреност.
Чезе су увек за њу биле спремне, ако </span>joj<span lang="RU"> се напери кудгод да иде.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Тако </span>je<span lang="RU"> са њом и </span>Kpaj<span lang="RU">цером,
убрзо било онако како она ни</span>j<span lang="RU">е желела да буде, али и са тим се помири као и са свиме, што се мирила. Са
Швабом </span>je<span lang="RU"> било лако: црвен и
подбуо у лицу од пића, добро уго</span>j<span lang="RU">ен и тром, брзо би </span>je <span lang="RU">ост</span>a<span lang="RU">вљ</span>a<span lang="SR-CYR">о</span><span lang="RU"> на миру. Више </span>je<span lang="RU"> волео да </span>je<span lang="RU"> гледа, како се шета по кући и да </span>je<span lang="RU"> води са собом другима у инат, по селу и вашарима! Она опет, помиловала би
га по зно</span>j<span lang="RU">авом врату и леђима,
и уз осмех, као да ће одмах доћи, одлазила би оставља</span>j<span lang="RU">ући га да чека, док не заспи. Понекад му и допусти
да се мало издовољи, а онда је данима нема - оде код сестре у Шабац на
поседак.</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> И ако </span>je<span lang="RU"> Кра</span>j<span lang="RU">цер био ожењен, имао </span>je<span lang="RU"> и
децу, ускоро поче Анђи кућу правити. Нико му од укућана ништа ни</span>j<span lang="RU">е смео рећи! Седам година колико </span>je<span lang="RU"> Веса био у затвору, живела </span>je<span lang="RU"> Анђ</span>a<span lang="RU"> у </span><span lang="SR-CYR">т</span><span lang="RU">ој кући св</span>oje<span lang="RU"> на</span>j<span lang="RU">споко</span>j<span lang="RU">ни</span>j<span lang="RU">е дане. <o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="RU">*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Вр</span>a<span lang="RU">ћа</span>j<span lang="RU">ући се </span>j<span lang="RU">едном из Шапца,
повезе успут, некаквога </span><span lang="SR-CYR">м</span>ajc<span lang="SR-CYR">т</span>opa<span lang="RU"> ковача у село. Био </span>je<span lang="RU"> повучен и ћутљив, сазнала </span>je<span lang="RU"> само од чи</span>j<span lang="RU">их </span>je<span lang="RU"> и како се зове. </span>Te<span lang="RU">мељан и чврст, млад а потпуно ћелав -
одмах </span>joj<span lang="RU"> се допао, на</span>j<span lang="RU">више зато што </span>je<span lang="RU"> ни</span>j<span lang="RU">е као други гледао! Ни</span>j<span lang="RU">е </span>je<span lang="RU"> ништа питао, а видела </span>je<span lang="RU"> да о њој већ све зна. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> За неки дан потражи Кра</span>j<span lang="RU">цер ковача да му на салашу потку</span>j<span lang="RU">е коњ</span>e<span lang="RU">. </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU"> ни на прозор не извири, док је ковач радио,
а овај чим заврши - оде. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> После </span>joj<span lang="RU"> ковач д</span>o<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU"> у сан. Сети се тога
дана њ</span>e<span lang="RU">гов</span>e<span lang="RU"> глатке ћеле, густих обрва с дугим
длакама, ко</span>je<span lang="RU"> су прекривале
крупне, бадемасте очи. Прође </span>je<span lang="RU"> нека </span>j<span lang="RU">еза, ко</span>ja<span lang="RU"> се заустави у вршцима груди и она скочи
да разгони страх од онога што долази! </span>Taj<span lang="RU"> дан у селу </span><span lang="SR-CYR">на</span><span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU"> ковача пред Пу</span>j<span lang="RU">ића
кафаном. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Сањала сам те ноћас. Дошао си ми
из верштета сав гарав, а </span>ja<span lang="RU">
ти </span><span lang="SR-CYR">к</span>e<span lang="RU">ц</span>e<span lang="RU">љом бришем лице. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Он не рече ништа, а она изговоривши
то, окрете се и оде, право ма</span>j<span lang="RU">сторицино</span>j<span lang="RU"> кући. Била </span>je<span lang="RU"> то жена ћурчи</span>j<span lang="RU">е, али </span>je<span lang="RU"> и сама радила с мужем око кожа. Знала </span>je <span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU"> као и многе друге занате. Увек </span>je<span lang="RU"> била окружена младим калфама и зато </span>je A<span lang="SR-CYR">нђ</span>y<span lang="RU">, од свих жена у
селу на</span>j<span lang="RU">боље разумела. С њом </span>je<span lang="RU"> на</span>j<span lang="RU">лакше могла да се исприча. Поменуше ковача. Ма</span>j<span lang="RU">сторица га </span>je<span lang="RU"> знала, ћурчи</span>j<span lang="RU">а и ковач били су парови и ковач </span>je<span lang="RU"> често послом навраћао у ма</span>j<span lang="RU">сторицину кућу. Отац му ни</span>j<span lang="RU">е дао да се ожени дево</span>j<span lang="RU">ком коју је волео, па </span>je<span lang="RU"> покупио алат и изашао из куће. Сад живи и
ради у ковачници, жито држи код стрица па му га </span>je<span lang="RU">д</span>y<span lang="RU"> и разносе стричеве свиње, али и ако се тако мучи, неће оцу да се покори. </span>A<span lang="SR-CYR">нђ</span>a<span lang="RU"> осети ж</span>a<span lang="RU">љење, па самилост ... Одлучи да га не заподева више. Пустиће га, нек се
бори како зна! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Не про</span><span lang="SR-CYR">ђ</span><span lang="RU">е дуго, Кра</span>j<span lang="RU">цер опет
позва ковача да му наоштри алатке. Не зна</span>j<span lang="RU">ући за то, немирна целог </span>jy<span lang="RU">т</span>pa<span lang="RU">, она упреже коњ</span>e<span lang="RU"> и по</span><span lang="SR-CYR">ђ</span><span lang="RU">е на салаш. Тамо би се увек нашао неко или нешто
да </span>joj<span lang="RU"> прекрати време. Кра</span>j<span lang="RU">цера не </span><span lang="SR-CYR">н</span>a<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> већ </span>j<span lang="RU">едног слугу и - ковача. Не </span>j<span lang="RU">ави им се, него оде под д</span>y<span lang="RU">њ</span>y<span lang="RU"> у дворишту, ту се намести нетремице гледајући у ковача. Ковао </span>je<span lang="RU"> по </span><span lang="SR-CYR">најв</span>e<span lang="RU">ћем сунцу, опасан дугом кожном кецељом, го до по</span>j<span lang="RU">аса. Брисао </span>je<span lang="RU"> руком зно</span>j<span lang="RU"> са чела, а леђа црна од дугих </span><span lang="SR-CYR">м</span>a<span lang="RU">љ</span>a<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> била су сва мокра. Донела му </span>je<span lang="RU"> воде! </span> </div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> - Руке су ти као менгеле – рекла му
је те ноћи! Од </span><span lang="SR-CYR">м</span>a<span lang="RU">љ</span>a<span lang="RU"> по њима мислила сам да су црне и чађаве од ко</span><span lang="SR-CYR">в</span>a<span lang="RU">њ</span>a<span lang="RU">. Ти си као </span>ja<span lang="RU"> - чиниш се издалека оно што у ствари
ниси!</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Знала </span>je<span lang="RU"> да </span>je<span lang="RU"> у почетку, и њ</span>oj<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> долазио из ината оцу. После се све
изменило. На</span>j<span lang="RU">бољи од пет
ковача у селу, све што би зарадио потрошио би и попио са њом. Сви су крчмари у
околини знали за њих. Д</span>o<span lang="RU">ђ</span>y<span lang="RU"> ли, по дану или у пола ноћи крчми се као
и обично: чељад се диже да им спреми за по</span>j<span lang="RU">ести и попити, а и да се провесели, </span>jep<span lang="RU"> са њима увек иду Цигани свирачи и певачи.
</span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU"> тражи да </span>joj<span lang="RU"> пева</span>j<span lang="RU">у о мутним љубавним страстима, што наводе
човека у пропаст, а он </span>je<span lang="RU">
волео да слуша о нераздво</span>j<span lang="RU">ним
љубав</span><span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ицима. Ако се погоди, да неко од Цигана
зна ону руску - река се помутила с драгим сам се
раставила... </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU"> лети око Цигана, удара потпетицом у такту и тера све на ноге да игра</span>j<span lang="RU">у с њом. Онда седа ковачу у крило, грицка
му мале бркове над уснама и шапуће: да</span>j<span lang="RU"> та два пужића да их по</span>j<span lang="RU">едем!
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> И тако, последње кад потроше, он </span>j<span lang="RU">ош у чизми чува за повратак. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Кад оду у Шабац у Кесића кафану,
остану цео дан, а увече </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU"> оде сестри на конак и, да ова и не зна,
остави отворен прозор за ковача. Те ситне преваре, с временом, посташе </span>joj<span lang="RU"> детињасте и поче схватати куда </span>je<span lang="RU"> ова страст води.</span><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Била </span>je<span lang="RU"> сасвим одво</span>j<span lang="RU">ена од свих. Жене су </span>je<span lang="RU"> опет почеле правдати: ето, нашла </span>je<span lang="RU"> себи човека; а мушкарци, у нади да би
они могли бити </span><span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU">, почеше </span>je<span lang="RU"> салетати. Гледала </span>je<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> на све њих с гађењем, као на далеке и непознате, љ</span>y<span lang="RU">д</span>e<span lang="RU"> ко</span>j<span lang="RU">и хоће да </span>j<span lang="RU">е извуку из њ</span>e<span lang="RU">не кути</span>j<span lang="RU">е среће. Терала их </span>je<span lang="RU"> од
себе ћу</span><span lang="SR-CYR">т</span>a<span lang="RU">њем или подсмехом; а онда би сатима седела
машта</span>j<span lang="RU">ући о ономе што ће
бити, само кад се ковач, однекуда, по</span>j<span lang="RU">ави! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Он </span>je<span lang="RU"> пао у такве дугове да </span>j<span lang="RU">е
и алат морао задужити. Муштери</span>j<span lang="RU">а дође и оде као што </span>je<span lang="RU">
дошла, а он само спава уморан од бдења и љубавне чежње. Отац га се одрекао
сасвим, што га срамоти по селу као бећар. Село га </span>je <span lang="RU">као и Анђ</span>y<span lang="RU"> почело осуђивати: момак па се ухватио удате
жене и то какве! Мушкарци су га избегавали из зависти, а жене су га кривиле и због
сестара удавача, ко</span>j<span lang="RU">има меће
грану на пут. Само </span>je Maj<span lang="RU">сторица рекла да би волела таквог човека
за мужа и да на Анђином месту ни </span>j<span lang="RU">една не би радила другачи</span>j<span lang="RU">е, само кад би смела! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Тих дана се прочу, да </span>je<span lang="RU"> Веса одлежао сво</span>je<span lang="RU"> и д</span>a
<span lang="RU">ће ускоро доћи. </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU"> се затвори у сво</span>jy<span lang="RU"> кућу.
Прво ни</span>j<span lang="RU">е веровала да </span>je<span lang="RU"> то са Весиним повратком истина, али је
знала да се она њ</span>e<span lang="RU">м</span>y<span lang="RU"> вратити неће! Желела, </span>j<span lang="RU">е да </span>j<span lang="RU">е нема па не би било ни те луде страсти; а са
ковачем не може отићи д</span>a<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU"> него што </span>je<span lang="SR-CYR">, </span>a<span lang="RU"> ни вратити се назад. Тако затвори круг. Кад сазнаде да </span>je<span lang="RU"> ковач, из љубоморе запалио Кра</span>j<span lang="RU">церово сено, опет </span>joj<span lang="RU"> га као некад би жао. Увиђала </span>je <span lang="RU">да ни он не зна шта ради. Смућен,
као и она, правио </span>je<span lang="RU">
себи више посла него што га </span>je <span lang="RU">имао. И ако су се здушили, знала </span>je<span lang="RU"> да му не може помоћи, као што ни себи ни</span>j<span lang="RU">е могла. Упетљани обо</span>j<span lang="RU">е, ко пиле у кучине, могли су само пи</span>j<span lang="RU">укати не очеку</span>j<span lang="RU">ући спаса.</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Када би </span>joj<span lang="RU"> ковач долазио учинило </span>joj<span lang="RU"> се као да га види први пут. Ништа ни</span>j<span lang="RU">е говорио, нити </span>je<span lang="RU"> она шта питала. Само га </span>je<span lang="RU"> грлила, не да</span>j<span lang="RU">ући му да се с места помери. Вукла га </span>je<span lang="RU"> себи и молила да лежи кр</span>aj <span lang="RU">њ</span>e<span lang="RU"> сатима , а кад би устајао да попије воде, плакала
је као мало дете за месецом. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Догоди се некако у то време да </span>je <span lang="SR-CYR">м</span>ajc<span lang="SR-CYR">т</span>o<span lang="RU">рицин муж, у пи</span>j<span lang="RU">анству, стежући каиш око себе, уместо да га
отпушта, од гушења умро. Остаде млада жена са дво</span>j<span lang="RU">е не</span>ja<span lang="RU">к</span>e<span lang="RU"> деце. </span>O<span lang="SR-CYR">т</span>pe<span lang="RU">сита и оштри</span>j<span lang="RU">а од </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU">, удова се одмах закачила за ковача. Зна</span>j<span lang="RU">ући да и даље спава у верштету, и да </span>je<span lang="RU"> због Весиног повратка збуњен и несигуран,
понуди му дом, остао без мушке руке и - себе! Рече да </span>je<span lang="RU"> она озбиљна и да неће никакве шалакури</span>j<span lang="RU">е, него само, ако ће да се жени. Мислећи
да </span>je<span lang="RU"> потребан и да ће помоћи
друге, поче </span>joj<span lang="RU"> одлазити, избавља</span>j<span lang="RU">ући себе. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Веса прво оде Анђи - да му се врати.
Исти дан, она поручи по ковача. Зна</span>j<span lang="RU">ући да </span>je<span lang="RU"> већ сасвим
утонула и да ништа не жели, питала га </span>j<span lang="RU">е да л да се врати мужу? Он не до</span><span lang="SR-CYR">ђ</span><span lang="RU">е, него отпоручи - да се с дететом врати мужу. Шест нед</span>e<span lang="RU">љ</span>a<span lang="RU"> од ћ</span>yp<span lang="RU">чи</span>j<span lang="RU">ине смрти, ковач пређе у ма</span>j<span lang="RU">сторицину кућу. </span>A<span lang="SR-CYR">н</span><span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU"> и то прихвати као
неумитност и покори се, гушећи у себи побуну. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Анђелија се не врати мужу, већ остаде
у кући што </span>joj je<span lang="RU"> Кра</span>j<span lang="RU">цер поклонио.<o:p></o:p></span><br />
<span lang="RU"><br /></span>
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<div style="text-align: center;">
<span lang="RU"> </span><b style="text-align: center;"><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Врачи</span></b></div>
</div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt; text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt; text-align: center;">
<h4>
<span lang="RU" style="font-size: xx-small; mso-ansi-language: RU;">Прва затамњења</span></h4>
</div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Наш на</span>j<span lang="RU">стари</span>j<span lang="RU">и брат </span>J<span lang="RU">ован, поеља мало у младости. Он, из богате куће Ми</span>j<span lang="RU">аиловића, сплете се са Лепом Црнином, кућевном
Циганком. После </span>jy je <span lang="RU">за жену узео други виђени</span>j<span lang="RU">и момак из села. Удаде се ипак, богато!
Роди ме мајко сретну, па макар и на буњишту. Лепа </span>je<span lang="RU"> била само претерано чиста, овако на изглед ни</span>je<span lang="RU"> била нека. Мала, кривонога, белих трепуша
и обрва, оштрог лица и исте таке нарави, али разумна! </span>J<span lang="RU">ован се за њом био заокренуо и колико год да су
га одвр</span>a<span lang="RU">ћали, хтео </span>je<span lang="RU"> само њу и ни </span>j<span lang="RU">едну другу. Шта му се на њој свидело, нико ни</span>j<span lang="RU">е знао да каже? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Често </span>je<span lang="RU"> ишао на кр</span>aj<span lang="RU"> села код Лепиних. Ти, кућевни Цигани, живели су
као и остали свет само ук</span>paj<span lang="RU">
села у сво</span>j<span lang="RU">им кућама, а не
као чергари на лединама. Код њих </span>je<span lang="RU"> увек било песме, игре и св</span>a<span lang="RU">ко</span>ja<span lang="RU">ко</span><span lang="SR-CYR">г</span><span lang="RU"> задовољства. Сам </span>je<span lang="RU"> причао како се </span>j<span lang="RU">едном тамо </span><span lang="SR-CYR">н</span>ajeo<span lang="RU"> ораха и напио воде у ко</span>j<span lang="RU">ој </span>je<span lang="RU"> Лепа опрала слепе
кучиће - да га оба</span>j<span lang="RU">е и задржи
за себе. После тога се разболео, ишао лекарима, али све узаман. Оће да умре!
Мати наша видевши куда ће то </span>J<span lang="RU">ован</span>a<span lang="RU"> одвести, смућена,
одлучи да га одведе Арсенти</span>j<span lang="RU">у
- нека </span>joj<span lang="RU"> првенца проведе
кроз чини. </span>J<span lang="RU">ован се опирао
говорећи, да га оставе на миру па, ако </span>je<span lang="RU"> за уми</span>pa<span lang="RU">њ</span>e<span lang="RU"> - нека умре! Али за љубав материну некако
пристаде. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="SR-CYR"> </span>J<span lang="RU">едан пут су га провели кроз чини али ни</span>je<span lang="RU"> било неке ва</span>j<span lang="RU">де. Када су друге нед</span>e<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU"> отишли, канда би неко побољшање. У трећу недељу мати му доведе дево</span>j<span lang="RU">ку да се жени! </span>J<span lang="RU">единицу, из богате куће, малко стари</span>j<span lang="RU">у од њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU">, али лепу. Црнку, крупнооку, да </span>joj<span lang="RU"> се из уста воде напи</span>j<span lang="RU">еш,
ал помало друслу! Како му </span>je<span lang="RU">
доведоше на његових осамнаест година - пристаде. Укућани одахнуше - хвала
богу, заборавиће Лепу. Само </span>je<span lang="RU"> мати стрепила. Арсенти</span>j<span lang="RU">е
</span>joj je<span lang="RU"> рекао да ће се </span>j<span lang="RU">авити старо </span>J<span lang="RU">овино махнитање, </span>jep<span lang="RU"> ни</span>j<span lang="RU">е и трећи пут проведен кроз чини. А за то се, од свадбе ни</span>j<span lang="RU">е имало времена. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Првих година </span>J<span lang="RU">ован </span>je j<span lang="RU">ош и летео за Кајином
лепотом. После </span>je<span lang="RU"> почео
причати да му се жена више не мили. У</span><span lang="SR-CYR">век </span>je<span lang="RU"> хладна, без воље
... Од тада га </span>je<span lang="RU"> опет почело
хватати оно њ</span>e<span lang="RU">гов</span>o<span lang="RU">. Поднимљен седи тако у гонку или пред </span><span lang="SR-CYR">в</span>aja<span lang="RU">том, гледа некуд и ћути. Очи му се замуте и прате
нешто што нико не види. Мати склања све и свакога испред њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> док га то не прође. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Када </span>je<span lang="RU"> 1898. године отишао на службу у Земун,
служио </span>je<span lang="RU"> три године. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Мати га </span>je<span lang="RU"> неколико пута посетила, па </span>je<span lang="RU"> чула од старешина да </span>je<span lang="RU"> тврде главе, да неће да послуша и да зато
често страда. Живео </span>je<span lang="SR-CYR">
у</span><span lang="RU"> Земуну са неком женском, ко</span>ja je<span lang="RU"> после дошла за њим у село. Послали су </span>je<span lang="RU"> са раскршћа право у нашу авли</span>j<span lang="RU">у. Мати </span>je<span lang="RU"> изашла пред њу да </span>joj<span lang="RU"> каже како </span>je J<span lang="RU">ован ожењен и да има већ
велику децу. После се питала: ни</span>j<span lang="RU">е ли и </span><span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU"> живот у вароши, са туђом женом, био део
безумља што га </span>je<span lang="RU"> одавно
ухватило. И сама се поплаши тог лудила.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<div style="text-align: center;">
<span lang="RU"><br /></span></div>
</div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<div style="text-align: center;">
<h4>
<span lang="RU" style="font-size: x-small;"> Магновења</span></h4>
</div>
</div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Кад нам </span>je<span lang="RU"> Циганка гатара хтела одвести ждребца, </span>J<span lang="RU">ован </span>je<span lang="RU"> возио до иза села. После </span>je<span lang="RU"> причао: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Дођосмо на кра</span>j<span lang="RU"> села а она мени - д</span>a<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU">, куме не треба. </span>J<span lang="RU"> а прво
истоварим све из кола, напослетку одвежем ждребца ... њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> ми </span>je <span lang="RU">било на</span>j<span lang="RU">више жао. Окренем коњ</span>e<span lang="RU"> и потерам натраг. Кад сам се </span>j<span lang="RU">ош </span>j<span lang="RU">едаред окренуо, Циганка га води за улар! Ждребца - ко</span>j<span lang="RU">ем сам, на клецаве ноге да стане помаго, и хранио
га из руке ... онда нешто кроз мене јурну, удари ми у главу ... окренем коње,
стигнем </span>je<span lang="RU"> ... па оплети камџијом...
</span>ce<span lang="RU">ћ</span>a<span lang="RU">ћ</span>e<span lang="RU"> се она коме </span>je<span lang="RU"> скидала
чине! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Наша </span>je<span lang="RU"> мати била честита и паметна жена,
способна за све - а опет </span>je<span lang="RU">
звала гатару да </span>joj<span lang="RU"> скине
чине с коња. </span>Ja<span lang="RU"> сам мислила
да </span>je<span lang="RU"> морала бити у </span><span lang="SR-CYR">м</span>a<span lang="RU">гнов</span>e<span lang="RU">њу кад </span>je<span lang="RU"> то урадила. Коњи
нам на</span>j<span lang="RU">едаред обалавише!
Никада нису били болесни, али су ишли на по</span>j<span lang="RU">ило с комши</span>j<span lang="RU">ским коњима већ обалавилим. Убрзо почеше цркавати, па и свиње и живина за њима.
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Некако, у то доба, д</span>o<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU"> из Петровчића, у наше село гатара. Чула да нам стока страда, па дошла да
помогне и учини ба</span>j<span lang="RU">ања. Каже
- помориће сакага стоку, па ће и на децу ударити. Мати, у страху и нади, обећа
да ће дати све што гатара затражи, само да јој чељад спасе, и оно марве што </span>je<span lang="RU"> остало! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Сутрадан </span>je<span lang="RU"> Циганка дошла. Чељад </span>je c<span lang="SR-CYR">т</span>aja<span lang="RU">ла у гонку. Она
се скинула у кошуље, распустила косе и почела обигравати око штала, обора и кокошињаца.
Шапутала </span>je<span lang="RU"> и стално пљуцкала,
махала гранчицом и бацала траве. Тако </span>je<span lang="RU"> ба</span>j<span lang="RU">ала до пред ручак. Да
руча ни</span>j<span lang="RU">е хтела. Сутрадан д</span>o<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU"> опет и све наново - неколико дана. А кад </span>je<span lang="RU"> рекла да </span>je<span lang="RU"> готово и да се више немамо чега бо</span>j<span lang="RU">ати - </span>c<span lang="SR-CYR">н</span>aja<span lang="RU"> Лепа </span>je<span lang="RU"> одсекла десет метара платна и </span>c<span lang="SR-CYR">н</span>aja Kaja<span lang="RU"> исто толико. Свака </span>je<span lang="RU"> дала по десет мушких кошу</span><span lang="SR-CYR">ља </span><span lang="RU">- навежених. Мати </span>je<span lang="RU"> спремила меса, </span>jaja<span lang="RU">, сира, </span><span lang="SR-CYR">к</span>aj<span lang="RU">мака - шта год се
нашло у нашо</span>j<span lang="RU"> богато</span>j<span lang="RU"> кући. А </span>J<span lang="RU">овану рече, да </span>je<span lang="RU"> на</span>j<span lang="RU">боље да опреми ждребца. Тако </span>je<span lang="RU"> натоварених кола са привезаним ждребцем гатара кренула у сумрак. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="SR-CYR"> </span>J<span lang="RU">ован се са коњем у ноћи тог дана вратио кући,
за Циганку </span>je<span lang="RU"> рекао да </span>je<span lang="RU"> отишла у миру и с милим богом. Многи су
тада рекли да </span>J<span lang="RU">ов</span>a<span lang="RU">ну мора да се помутила памет, кад је тако
нешто могао да уради, а </span><span lang="SR-CYR">ј</span>a<span lang="RU"> сам мислила да је имао право! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<div style="text-align: center;">
<h4>
<span lang="RU" style="font-size: x-small;">Мрак</span></h4>
</div>
</div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Оба стари</span>j<span lang="RU">а брата бала су нам од 1914. године у
рату. Рат се већ ближио к</span>pajy<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> а од њих ни гласа. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Дочула наша мати за неку
жену у Карловчићу. Живела је на крај села у П</span>a<span lang="RU">ћановцима. Пош</span>a<span lang="RU">ље мене и сестру тамо. </span>Ja<span lang="RU"> сам била дево</span>j<span lang="RU">чурак, а сестра </span>je<span lang="RU"> била већ </span><span lang="SR-CYR">п</span><span lang="RU">рава дево</span>j<span lang="RU">ка. Веровала </span>je<span lang="RU"> у врачаре, а </span>ja<span lang="RU"> ни тад ни после. Само, код ове врачаре ме </span>je<span lang="RU"> нешто бунило. Била је стара, бледа у лицу
и необично слаба. Живела </span>je<span lang="RU">
сама у кућерку, таваница за шаку изнад главе. Лежала </span>je<span lang="RU"> на даскама
и поперини, без поњава и покривача. Ни главе није подигла кад смо нас
две ушле, а питала нас </span>je<span lang="RU"> с
упола гласа: шта ћете кћери? Сестра </span>je<span lang="RU"> мислила да </span>je<span lang="RU"> болесна и
да треба да идемо, </span>a ja<span lang="RU"> нисам хтела. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Чуле смо да нам можете
помоћи. Наша бр</span>a<span lang="RU">ћа </span>J<span lang="RU">ован и Лазар - </span>jecy<span lang="RU"> ли </span>j<span lang="RU">ош у животу? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 3.4pt;">
<span lang="RU"> - Не могу вам децо сада
ништа касти. Идите ви кући па кад се </span>ja<span lang="RU"> вратим с пута, ондак дођите. После свете Тројице. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Питала </span>je j<span lang="RU">ош </span>j<span lang="RU">едном за имена и
окренула се на другу страну. Жене у селу су нам казале за њу, како нед</span>e<span lang="RU">љам</span>a<span lang="RU"> лежи ко у грозници - нити </span>j<span lang="RU">еде, нити пи</span>j<span lang="RU">е, само се
тресе и нешто бунца. После </span>je<span lang="RU"> исцрпљена да </span>j<span lang="RU">едва
говори, али оће да каже шта </span>je<span lang="RU"> све видела. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Прошла </span>je<span lang="SR-CYR"> света Тројица</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="RU">. Нас две се опет спремисмо па у Карловчић. Мати </span>je<span lang="RU"> послала дарова, нада</span>j<span lang="RU">ући се на</span>j<span lang="RU">бољем. Али обамирућа из Пачановаца, ништа ни</span>j<span lang="RU">е хтела да узме. Каже да она тамо ништа
не може однети, а њој не треба. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: -11.5pt;">
<span lang="RU"> За стари</span>j<span lang="RU">ег, </span>J<span lang="RU">ован</span>a<span lang="RU"> нам </span>je<span lang="RU"> рекла да </span>je <span lang="RU">- тамо, а око њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> пуно мале деце - треба му пешкир кад купа децу. А Лазара, млађег брата тамо
нема! Ни где </span>je<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> ни шта </span>je<span lang="RU"> с њим - не зна, само – тамо, ни</span>j<span lang="RU">е. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Мати ни</span>j<span lang="RU">е знала да ли да в</span>epyje<span lang="RU">. Лакше </span>joj je<span lang="RU"> било да се нада. </span>J<span lang="RU">ован </span>je<span lang="RU"> са </span>c<span lang="SR-CYR">н</span>aja Kajo<span lang="SR-CYR">м</span><span lang="RU"> имао пуно мале деце, ко</span>ja<span lang="RU"> су </span>j<span lang="SR-CYR">ош</span><span lang="RU"> у пово</span>j<span lang="SR-CYR">у</span><span lang="RU"> умирала. </span>Ba<span lang="RU">љд</span>a<span lang="RU"> му </span>je<span lang="RU"> за њих требао пешкир?! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Две године касни</span>j<span lang="RU">е, 1920. године, о нашо</span>j<span lang="RU"> Слави, позва ме на шору, кажипрстом нотарош.
Била сам дево</span>j<span lang="RU">ка и мислила
сам да са мном тера шегу. Ал кад викну да </span>je<span lang="RU"> Лазар послао писмо из Руси</span>j<span lang="RU">е, </span>o<span lang="RU">д</span>jyp<span lang="SR-CYR">и</span><span lang="RU"> до њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> ко ветар. С писмом пођем матери. Лазар </span>je<span lang="RU"> писао да </span>je<span lang="RU"> пред к</span>paj<span lang="RU"> рата 1918.
године био заробљен на Галици</span>j<span lang="RU">и и одатле одведен у Руси</span>j<span lang="RU">у. За заслуге </span>je<span lang="RU"> добио и
Карађорђеву звезду, а сада се враћа кући. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"> Кад се сасвим вратио кући причао
нам </span>je<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> како је погинуо </span>J<span lang="RU">ован. Обо</span>j<span lang="RU">ица су били зипцигери. - </span>J<span lang="RU">ован </span>je<span lang="RU"> био шаржа, а </span>ja<span lang="RU"> обичан во</span>j<span lang="RU">ник пешади</span>j<span lang="RU">а. Руси су надирали, а он ми каже:сакри се у неко жбуње или иза мртвог во</span>j<span lang="RU">ника, кад се приближе, ти вичи браћо - </span>ja<span lang="RU"> сам сербски, па се преда</span>j<span lang="RU">! </span>Ja <span lang="RU">као официр то не могу, а ти можеш. Учинило ми се као да он
то неће, а не да не може, али је време било кратко да се око тога споримо! Тако
</span>je<span lang="RU"> и било. Чим су Руси
почели газити, </span>ja<span lang="RU"> се
предадох, а </span>J<span lang="RU">ован као шаржа
остаде на Галици</span>j<span lang="RU">ском пољу.</span><br />
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"><br /></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt; text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Утваре из шале<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> О светом Николи Ђ</span>op<span lang="RU">ђ</span>e je<span lang="RU"> навршио седамнаесту
годину. Прешло му </span>je<span lang="RU"> у навику
да затвара главну капи</span>j<span lang="RU">у. Кад
би се вратио с овцама, утеривао говеда, или терао живину на легало, прво му </span>je<span lang="RU"> било да погледа у капи</span>j<span lang="RU">у - </span>je<span lang="RU"> ли затворена? Ако ни</span>j<span lang="RU">е, иде да </span>je<span lang="RU"> затвори, па тек онда намиру</span>j<span lang="RU">е. И грди укућанима - бога немарног. Ни</span>j<span lang="RU">е много марио шта коме </span><span lang="SR-CYR">ва</span><span lang="RU">љ</span>a<span lang="RU"> рећи. Гради пома</span>j<span lang="RU">ку и сестре, а оца и бр</span>a<span lang="RU">ћу назива распикућама. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Некако уочи Славе прве
комши</span>j<span lang="RU">е зову Ракиће. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Учини ми, Обраде, дођи.
И </span>ja <span lang="RU">ћу теби о твојој Слави
и Крсном имену. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> А домаћин се изговара: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Не могу. Нема нас доста
чељади, већ ето, ако оће </span><span lang="SR-CYR">Ђо</span><span lang="RU">рђе. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> А </span><span lang="SR-CYR">Ђо</span><span lang="RU">рђе ни да чу</span>j<span lang="RU">е! Некако га, приволеше. На Слави </span>je<span lang="RU">, кажу, </span>jeo<span lang="RU"> и пио а можда се и поднапио, ни</span>j<span lang="RU">е било касно кад се подиже да крене кући.
Домаћини га задржавали, али опет голобрад </span>je<span lang="RU"> ни</span>j<span lang="RU">е ред да га устављ</span>ajy<span lang="RU">
превише. Поздрави се и крену. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> </span>J<span lang="RU">едном </span>je<span lang="RU"> само, после пробао да исприча шта му се десило тада. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Требало </span>je<span lang="RU"> да пређе ћупри</span>j<span lang="RU">у, што </span>je<span lang="RU"> спа</span>j<span lang="RU">ала кућу домаћина са
кућом Ракића. По навици погледа на главну капи</span>j<span lang="RU">у - ноћ, капи</span>j<span lang="RU">а широм отворена. Опсова гласно и пође да </span>je<span lang="RU"> затвори. Кад - на капи</span>j<span lang="RU">и - три чељадета - </span>c<span lang="SR-CYR">т</span>oje<span lang="RU">! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Шта ћете на т</span>y<span lang="RU">ђ</span>oj<span lang="RU"> капи</span>j<span lang="RU">и, у т</span>y<span lang="RU">ђ</span>oj<span lang="RU"> авли</span>j<span lang="RU">и? Одлази! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Послушаше га без речи. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Кад затвори капи</span>j<span lang="RU">у, сањив оде да легне. Непожењени момци би
и зими спавали у штали на слами, а понекад би с њима ишли и ожењени мушкарци.
Ћ</span>op<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU"> леже на навиљак сена и ухвати га први сан. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Само што сам очи
склопио, чу</span>j<span lang="RU">ем нешто. Тргнем
се. Кад опет она три чељадета - </span>c<span lang="SR-CYR">т</span>oje<span lang="RU">. Онда скочише на
мене. И вилама и батинама да ме уби</span>j<span lang="RU">у. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Он у бунилу и страху не
знаде куд ће, шта ће... напослетку дохвати се гонка па право у Бабину собу.
Врата не отвори руком него прсима, и скочи на оца. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Не да</span>j<span lang="RU"> ме Бабо... Обраде, оће да ме уби</span>j<span lang="RU">у! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Поплашен иза сна Обрад га
сруши на кревет, па га притиште. Стаде га умиривати и доводити свести: нема
никога </span><span lang="SR-CYR">Ђ</span>op<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU">, шта си то уснио? Ево, погледа</span>j<span lang="RU"> - никог нема. Умири се ... спава</span>j<span lang="SR-CYR">, спавај</span><span lang="RU"> ноћас код мене. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Од те Славе, момак се
некако промени. Понекад стави руке у </span><span lang="SR-CYR">џе</span><span lang="RU">пове и иде по авли</span>j<span lang="RU">и клатећи се с </span>j<span lang="RU">едне на другу страну. И д</span>a<span lang="RU">љ</span>e je<span lang="RU"> спавао у штали, али о </span><span lang="SR-CYR">оној ноћи</span><span lang="RU"> - ни речи! Шта год би га питали: треба ли му
штогод, да ли би некуд ишо, оће л'да му купе нешто - он се само клати и ћути. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> А тешко га </span>je<span lang="RU"> било и дворити. Иде под себе и убрља се
ко мало дете. А кад му надође оно - зграби нож, унезверен - а ти гледа</span>j<span lang="RU"> на кога ће!? Крили су све по кући од њега,
а отац му </span>je<span lang="RU"> увек морао бити
ту - само </span>je <span lang="RU">њега
слушао. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Страшан </span>je<span lang="RU"> био у том "ст</span>aja<span lang="SR-CYR">њу</span><span lang="RU">". Понекад </span>y<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU"> у собу, сви седе, а он сто</span>j<span lang="RU">и. Седи, </span><span lang="SR-CYR">Ђ</span>op<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU">, нуде га. Неће. Сто</span>j<span lang="RU">и,
са рукама у </span><span lang="SR-CYR">џ</span><span lang="RU">еповима, и клати се. Онда, Обрад мора да
га ухвати за рамена и просто га сруши да би сео. Кад га хране </span>j<span lang="RU">ош </span>je<span lang="RU"> и добро, а некад узме сам да </span>j<span lang="RU">еде. Држи тако, кашику подигнуту, као да ће
</span>je<span lang="RU"> сад ставити у уста и -
ништа. Звера у укућане, може бити, тражи међ</span>y <span lang="RU">њима кривца што </span>je<span lang="RU"> он сад такав. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Тако </span>je<span lang="RU"> било до Ђурђица. Прође и други свети
Никола, а момак исти - сто</span>j<span lang="RU">и и
клати се. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU">
* <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Имали смо </span><span lang="SR-CYR">т</span>aj<span lang="RU"> дан на њиви велику мобу. </span>Japa j<span lang="RU">е, али се ручак мора спремити. Он сто</span>j<span lang="RU">и на сред авли</span>j<span lang="RU">е, божи</span>j<span lang="RU">а звезда упекла, жао ми га гледати. А кад се сетим свега! Одкако сам се у њихову
кућу преудала, свашта </span>je<span lang="RU"> умео
да ми каже. Гради ми Бога и Мајку божи</span>j<span lang="RU">у, изражава се преда мном - не пошту</span>j<span lang="RU">е што сам пома</span>j<span lang="RU">ка. Нећу
да грешим душе, никад ми ни</span>j<span lang="RU">е
пркосио, али </span>je<span lang="RU"> био против
мене. Догоди се, тако, да човек воли или мрзи некога без видног разлога. Силе
га неке спопадну и држе, иако им се противи и отима. А, онда, на</span>j<span lang="RU">едном престане све, човек се поново врати
себи и буде као што </span>je<span lang="RU"> био. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Дадо, дођи - пружи ми,
он, своје суве руке, жут од дугог боловања. Дође до </span><span lang="SR-CYR">мене</span><span lang="RU">, страшан у лицу, пригрли </span><span lang="SR-CYR">м</span>e<span lang="RU"> и клону. Поче
плакати и дрхтећи изусти: нећу ти ово преживети! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Боже, Ђоко, чедо мо</span>je<span lang="RU">, преживећеш! Ти мислиш, тако </span>je <span lang="RU">лако умрети? Оздравићеш - говорила
</span><span lang="SR-CYR">сам,</span><span lang="RU"> видећи да </span>j<span lang="RU">е већ готов. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> На брзину завршим ручак,
да га Обрад носи на њиву. Ђорђе моли оца да и њ</span>e<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> поведе. Седоше у кола и прођоше селом. Пред њима глас: ено Ђоке Ракића!
Био </span>je<span lang="RU"> ко восак кад су
стигли. Очи му дошле крупне ко у телета, прва брада тек изишла - мекана ковђица
уви</span>j<span lang="RU">а се уз образе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Две нед</span>e<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU"> после тога, се </span>je<span lang="RU"> преставио! Оба бирташева сина, ута</span>j<span lang="RU">ише све. Али, Шуцин н</span>aj<span lang="RU">мл</span>a<span lang="RU">ђи исприча, како су се </span>j<span lang="RU">едном
о светом Николи, нашалили са </span><span lang="SR-CYR">млађаним</span><span lang="RU"> Ракићем.
Свашта </span>je<span lang="RU"> тад могло бити! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">
</span></div>
<div class="MsoNormal">
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt; text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">Смрти<o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt; text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt; text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt; text-align: center;">
<b><span lang="RU" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: RU;">*<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Кад </span>je<span lang="RU"> Бранко Вунар Свирачевић с коњима упао у
блато до главњаче, сишао </span>je<span lang="RU"> с
кола и подметнуо се. Викао </span>je<span lang="RU"> на коњ</span>e<span lang="RU">: ђ</span>ee<span lang="RU">, </span><span lang="SR-CYR">ђ</span>ee<span lang="RU"> ... упињ</span>ao<span lang="RU"> се и ту - у
блату до колена и - умро! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: .25in; margin-right: 1.75pt; margin-top: 0in; text-align: center;">
<span lang="RU">* <o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: .25in; margin-right: 1.75pt; margin-top: 0in; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Зорку умало не ископаше.
Ни</span>j<span lang="RU">е се честито била ни охладила,
а хтели су да </span>j<span lang="RU">е из земље поме</span>pajy<span lang="RU">! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Пожалила се, пре неки дан,
да </span>joj je<span lang="RU"> мука и да </span>je<span lang="RU"> боли глава, па сн</span>aja<span lang="RU"> Милица позва комшиницу да дође. Поседеле су
мало. Зорка </span>je<span lang="RU"> рекла да </span>joj je <span lang="RU">боље и комшиница оде, али </span>j<span lang="RU">ош тог поподнева Зорка - умре. Онда, селом пуче
глас да </span>je<span lang="RU"> Зорку </span>c<span lang="SR-CYR">н</span>aja<span lang="RU"> отровала. Нико други то ни</span><span lang="SR-CYR">ј</span><span lang="RU">е могао пронети до комшинице, а тако је и било.
Милици </span>je<span lang="RU"> у лице рекла: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Ти си </span>je<span lang="RU"> отровала! Видела сам да си </span>joj<span lang="RU"> давала неке прашкове и док сам </span>ja<span lang="RU"> седела било </span>joj je<span lang="RU"> добро! Ко зна шта си ти после са њом радила?! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Тешко </span>je<span lang="RU"> то било стишати. Прво </span>je<span lang="RU"> у кућу покојне, дошла комшиницина свекрва
да прича са Милицом, а за њом су дошли и деда и брат Миличин. Велика се повика
око тога створи, умало не д</span>o<span lang="RU">ђ</span>e<span lang="RU"> до батина; требало </span>je<span lang="RU"> и на суд ићи! Сви се заузеше да ствар
како - тако легне. Милица </span>j<span lang="RU">е
хтела да ископа</span>j<span lang="RU">у Зорку, па
нека лекар утврди </span>je<span lang="RU"> ли била
отрована! Била би то велика брука и греота за живе, а и за мртвог! Свекрва
комшиницина </span>je<span lang="RU"> говорила: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - </span>Ba<span lang="RU">љд</span>a<span lang="RU"> ниси полудела Милице да </span>je<span lang="RU"> откопаваш!? <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Нек сам </span>ja<span lang="RU"> и полудела али се истина мора знати! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - А коме си нашла да
доказу</span>j<span lang="RU">еш? </span>Mojoj<span lang="RU"> сна</span>j<span lang="RU">и!? Памети и креде! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Била тв</span>oja<span lang="RU"> сна каква да </span>je<span lang="RU">, на мени ће остати љ</span>a<span lang="RU">г</span>a<span lang="RU"> да сам свекрву отровала! А нисам! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Око нед</span>e<span lang="RU">љу дана </span>j<span lang="RU">е тра</span>j<span lang="RU">ала та ука, док мало не смирише Милицу и она пристаде да јој свекрву
оставе на миру. Тако, не би, Зорка, превртана!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU">
* <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Прича</span>j<span lang="RU">у стари људи да се Зорки све то враћа </span>jep je<span lang="RU"> "дизала" деда Туду. Живео </span>je<span lang="RU"> као </span>c<span lang="RU">ам</span>o<span lang="SR-CYR">т</span><span lang="RU">њ</span>a<span lang="SR-CYR">к</span><span lang="RU"> у кући од брвана са резбареном верандом, дрвеним стубовима и
филаретицама. Брвнарица </span>je<span lang="RU"> од
времена била посрнула, оцрвоточила и напунила се прашином и паучином. Туда се,
само ноћу завлачио да преспава. Стефан му </span>je<span lang="RU"> било крштено име, али </span>je<span lang="RU"> често певушио: </span>Ja<span lang="RU"> туда, туда, а ти онуда ... па је тако добио
шпицнаме - Туда. Знало се да има неку </span>po<span lang="RU">ђ</span>a<span lang="RU">к</span>y<span lang="SR-CYR">,</span><span lang="RU"> Гину ко</span>ja<span lang="RU"> му никад ни</span>j<span lang="RU">е долазила.
Сналазио се сам како је знао и умео. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Био </span>je<span lang="RU"> висок и кошчат, плавих очи</span>j<span lang="RU">у, одлучна хода и мисли, а пио је преко
сваке мере. Зорка </span>je<span lang="RU"> после
мужа Или</span>j<span lang="RU">е изгледа имала нешто
са Тудом, само нико ни</span>j<span lang="RU">е
тачно знао шта! Често </span>je<span lang="RU">
умела да прича, пљеска</span>j<span lang="RU">ући се
по колену: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> - Ту ме </span>je<span lang="RU"> љубио, ту, али д</span>a<span lang="RU">љ</span>e<span lang="RU"> одатле ниј</span>e<span lang="RU"> смео! <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> За време Балканског и
Првог рата никада ни</span>j<span lang="RU">е бежао
пред војском. Када живе душе ни</span>j<span lang="RU">е било у селу, Туда </span>je<span lang="RU">
оста</span>jao<span lang="RU">. Кажу да би тада
обилазио богати</span>j<span lang="RU">е куће, сакупљајући
за </span>c<span lang="SR-CYR">в</span>oje<span lang="RU"> гладне дане, али му то нико ни</span>j<span lang="RU">е замерао. Тако </span>je<span lang="RU"> било у рату, а у миру </span>je<span lang="RU"> често био гладан. Обилазио </span>je<span lang="RU"> гробља, помажући око мртваца. </span>J<span lang="RU">едном, у зору </span><span lang="SR-CYR">нађен</span><span lang="SR-CYR"> </span>je<span lang="RU"> к</span>paj<span lang="RU"> нечи</span>j<span lang="RU">ег гроба, с празном флашом у руци. На вест
о њ</span>e<span lang="RU">говој смрти, договоре се
сељаци да </span>je <span lang="SR-CYR">н</span>aj<span lang="RU">боље не носити га кући, и онако нема никог свог,
него му ту на гробљу направити сандук. Склепаше нешто, углавише мртвог, обавише
сахрану. Чим </span>je<span lang="RU"> за то чула,
Зорка као да се помамила, од</span>j<span lang="RU">ури до рођаке Гине и нападе </span>je<span lang="RU">: - </span><span lang="SR-CYR">ј</span><span lang="RU">еси л полудила! Сахранише жива човека, а
ти рођака, па не мариш! Иди и нека га одма ископа</span>j<span lang="RU">у док не буде касно! Ни</span>j<span lang="RU">е ни преноћио!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Нико ни</span>j<span lang="RU">е веровао да би Туда могао бити жив закопан, само Зорка ни</span>j<span lang="RU">е могла да поверу</span>j<span lang="RU">е да га више нема! Онда га, по жељи Гинино</span>j<span lang="RU">, ископаше! Све и да </span>je<span lang="RU"> био жив, како су му мали сандук саковали,
ни</span>j<span lang="RU">е могао у њему ни да се
помери, ни да дише, свакако </span>je<span lang="RU"> ту морао умрети.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75pt;">
<span lang="RU"> Људи
зажалише што су га померали и у страху сву љ</span>a<span lang="RU">г</span>y<span lang="RU"> пребацише на Зорку! <o:p></o:p></span></div>
<o:p>
</o:p><br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
</div>
</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-14485537758539352682013-09-07T05:35:00.001-07:002013-09-07T05:35:45.437-07:00Штићеници<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">НАДА ЈОВАНОВИЋ<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">ШТИЋЕНИЦИ<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Београд, 2004.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt; text-align: center;">
<span lang="SR-CYR">ШТИЋЕНИЦИ</span><span lang="RU"><o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt; text-align: center;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Госпођица Марта Каћански била је наша
добротворка и као већина добротвора стравично поносна на своју жртву.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Живели смо код ње, нас неколико, без обавеза,
полулагодно, да нам ништа није недостајало.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Живели смо одувек у суседству вашем. Оно што ме
је нарочито чудило и занимало - била је ваша безбрижност. Скоро да ме је
плашила! Мислим да сам знао да тога може бити, али нисам баш сасвим могао да
схватим зашто ме она толико узнемиравала?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Колико сам могао да запазим у вас је било доста
деце - као у нас. Опет је изгледало да их</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">има више! Ви сте излазили у сунчане дане, ми смо се шетали
по киши!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Једном сам вас видео да купате децу. Случајно
сасвим, прозор је био отворен. Најре ме привукла азурно-плава боја вашег
купатила, онда сам схватио да је детињи смех долазио одатле, и наставио да
проматрам. Угледали сте ме доцкан, и затворили прозор. У вас је увек све било
затворено па ипак светло, а у нас је било све широм отворено. Деца су скакала
око вас очекујући да их још једном насапунате и избришете. Да није било њихове
цике, безразложност тог призора јаче би ме погодила. Шта сам могао да учиним -
не знам? Знам само да сам наставио да журим у отворен прозор као да ћу још
нешто видети? Појавили сте се још једном и - погледали ме! Зашто сте то учинили
нисам могао себи да разјасним. Био сам омађијан. Данас ми се чини да ми је све
то остало у сећању због азурно-плаве боје вашег купатила.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">После тога све сам дубље почео да тонем. Све
чешће сам се задржавао гледајући у ваш прозор. Мислио сам да бисте га хтели још
једном отворити - као онда!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Све је то, заправо почело овако. У то време су
ми се јављале чудновате визије. То као да и нису биле само визије. Почео сам се
плашити да све ово није само сан. Ако би и био сан, добро би било, и опет
жалосно. Мене су полако опседале мисли о нестварности мога</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">живота. Умало да је тако и било! Могу рећи да сам
претеривао, понекад, у својој и онако престрогој оцени сопствена живота!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Помишљао сам тада на путовање коме сам се давно
радовао. Једам пријатељ ми је причао, својевремено, о граду некаквом као о
светом месту, који је требало да посетим. Одувек сам желео да доживим лепоту
тог града, виђеног туђим очима. Тих дана спокојан због скорог путовања, немирно
сам спавао. Почео сам да вас сањам. Ваше лице, у измаглици снова и јаве,
појављивало се и нестајало. Желео сам да вас видим. Мада вам никада нисам видео
очи, снивао сам зелене и то је отварало неслућене поноре мога бића. Најчешће
сам се губио у малим, тамним, неправилним тачкицама ваших очију. Оне као дубоке
провалије, биле су попут моје душе! Када бих се будио нисам био сигуран да ли
сам у тим затамњењима збиља био ја, или је све био само сан!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Видео сам у њима неке људе који ће бити кажњени
тако што их бацају у базен животињама. Распитивао сам се дуго и озбиљно: зашто
су кажњени? Али ми нико није умео дати одговор. Сви око мене су се понашали као
да је нормално да их кажњавају, и ако не знају зашто!? На моје изненађење све
се брзо одигравало - људи су нестајали. Схватио сам да је и на мене ред када је
један пуначак до мене скочио. Неким чудом његове и моје муке трајале су</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">дуже од осталих. Он је, чврсто се држећи за ограду над
базеном, успевао да умакне чељустима животиња, а ја сам се надао спасу! Не знам
ни сам колико је то потрајало, али знам да сам се уморио исчекујући, и почелео
да га већ једном повуку доле! Она, која му се дочепала ноге, видео сам добро,
била је једна од финих затамњених тачкица из ваших очију. Себе самога тада се
уплаших! Човек је крикнуо махнито, и крв се разлила. Била је тако густа и
грамзива да сам се уплашио да не потонем у њу. Пробудио сам се - још је био
мрак. Савио сам се на узглављу покушавајући да се умирим. Повремено ми је то и
успевало, али сам се често трзао из полусна јер је онај пуначки покушавао да ме
се дочепа. По његовом сабијеном лицу са скврченим носем слутио сам да је зао.
Чим би успео да уђе са балкона у собу, ја сам се будио и он је нестајао.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Следећих дана био сам задовољан. Можда и зато
што вас нигде није било. Посматрао сам сатима, како штићеници госпођице Марте
покушавају, безуспешно да јој удовоље. Тих дана се један наш дечак бацио с
прозора. Потом је настао велики страх међу нама и ја сам постајао све
немирнији! Једино што ме радовало, био је повратак нашег штићеника из Венеције.
Канали Венеције били су мутни, и ако сам ја очекивао бистре!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Сигурно сам због тога уснио онај сан. Било ми
је јасно зашто сте и ви у њему били онако благи и самилосни за вашег, одавно
већ мртвог оца. Возили смо се мутним каналима Венеције. Неки нама непознати
људи у хајци нешто траже. Ту се сан прекида. Знам само да би нас могли уловити.
Онда ви и ја излазимо из куће на углу наше улице и видимо вашег оца где седи
пред опустелим голубарником. Омршавио је и нешто се издужио. Некад за живота
ћелав, сада је имао праменове седе косе. Питали сте га шта ради ту, нежно га
милујући по глави са које су истог трена, опадале власи! Говорите му о времену
које је дошло, и о забави која је прерасла у потребу да се лове људи. Он вас
чује али не жели да се склони, јер то за њега ионако нема значаја. Из наше куће
долази жена. По елегантном оделу знамо да припада ловцима. Пре но што смо стали
у одбрану вашег оца, примећујете гласно и с тугом да њему испадају зуби! Збиља
је већ почео да се распада! Образе више није имао. Није ми сметало да га
загрлим и приљубим своју уз његову главу. Некад нежно сам га волео, мада га
никад нисам изблиза видео. Од те присности са њим обузела ме је милина у којој
сам провео остатак ноћи. Сан ме је држао још и сутра у добром расположењу.
Помишљао сам на вашег оца и био радостан што сам најзад успео да му се
приближим. Мислио сам да бих се и вама могао исто</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">тако једноставно приближити. Ни помишљао нисам да ме је
прихватао тек као мртав. Силно сам желео и тежио да ме и ви прихватите, мада
сте ми узмицали правећи се да ме не примећујете!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Тако сам почео да пропадам. Тонуо сам све
озбиљније и дубље, али не бих тако брзо потонуо да није било једног догађаја.
Седео сам тада на заједничким степеницама. Не знам зашто сам ту сео и шта сам
при томе мислио? Можда ме је жагор иза ваших врата привукао. Дуго сам га
ослушкивао и дремао на гнут над оградом. Ваљда је неко заборавио да затвори
врата за собом кад сам ја са степеница могао да видим шта се збило у вашој
соби.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Радовао сам се тој изненадној промени. Могао
сам изблиза да посматрам ваш свет из кога сте само кроз прозор пристајали,
понекад да гледате овамо - ка нама. Приметио сам да вам је соба претрпана
стварима и сликама на већ и онако шареним тапетама по зидовима. Онда сам видео вас
да се прикрадате. Нисам вам видео очи али по мачијем ходу знао сам да су
зелене. Нисте, скоро ни додиривали под, и мени је срце играло што сте тако
вешти у обмањивању. Једно дете покушало је неспретно да вас следи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Остала су укочена стајала по угловима собе са
изразима задовољства и блажености на лицима. Ништа нисам разумео. Предпостављао
сам да се играте нечега. Покушао сам да одгонетнем шта то кријете у руци кад се
тако радознало извијају дечије главе, да им нешто не промакне. Госпођа мама је
мирно чупала кокошку. Врат кокошкин, обезглављен, уморно је висио. Шта се тада
догодило - нисам успео да видим! Чуо сам само врисак и смех. Деца су помамљено
скакала око вас, савијајући се од смеха. И ви сте се препустили тренутном
заносу. Тек тада угледао сам у вашој руци гумену змијолику играчку како се
обавија око ваших прстију. Ваљда сте се њоме хтели поиграти са вашом Госпођом
мамом. Онда се догодило оно најстрашније! Ваш светли свет смехаје занемео! Док
су општа пометња и задовољство међу децом још трајали, ви као да сте се мало
занели. У кругу, као заборављени предмет дотадашње забаве, стајали сте сад већ
равнодушно гледајући у децу која још не могаху да се поврате! Добро сам видео
шта се тада збило! Госпођа, ваша мама, подигла је обе руке високо и скоро се читавим
телом и тим рукама сручила на ваш врат и рамена! Изненађени, повили сте се
мало. Видео сам, нисте то очекивали! Ни ја! Како сте само смели допустити то
понижење? Осетио сам тада да обоје желимо исто. За тренутак, лице ваше било је
као у деце. Осмехнули сте се беспомоћно, и не знајући да сам све разумео, пошли
сте преме вратима. Мислим да ме нисте запазили пролазећи крај степеница. Са
вама, схватио сам одлазио је, нестајао заувек, тај свет поигравања и
проигравања, који ме је за тренутак</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">тако снажно
привукао. Одмах сам заборавио тај догађај. Но, он је живео у мени дуже но што
сам мислио!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Те ноћи, пред путовање, видео сам пушчане цеви
уперене према литици на којој стоје два детета. Једно је сакато, лепо мушко
дете. Друго не распознајем, своје поднадуло, као да је удављено! Та два детета
бацају низ литицу комаде људског тела. Поред њих скачу са литице младе жене са
децом у наручју. Понеко дете само пада! Крвава, она двојица и даље предано
бацају главе, руке, ноге... Одједном - ви! Са вашом Госпођом мајком у наручју,
скочисте! Препознах у поднадулом детету нашег дечака самоубицу, с прозора, од
пре неку дан! Само би ме ваше наручје могло умирити, али ви сте већ били
скочили!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Уплашен, кренуо сам на пут. Више као да се
нисам ни радовао давно прижељкиваном граду. Било је у њему много паса. Слободно
су, у групама, луњали неким својим путем не обазирући се ни на кога! Тај ме је
град заносио. Све сам у њему волео, можда и зато што сам желео тако! Волео сам
да седим на камену и лако подрхтавам од зиме. Волео сам гужве и пусте мале
улице. Мирис његов! Прагове кућа и густи зелени чемпрес. Тако сам био срећан и
не сетивши се вас. Онда меје дечији жагор опоменуо да вас потражим. Не знам ни
сам зашто сам помислио да сте могли доћи овамо? Мој одлазакје био изненадан и
брз, а тешко би било предпоставити да смо обоје истовремено пожелели да
посетимо ово место! Па, ипак</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је било
тако.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Негде су ваша деца жаморила. Презирао сам
непотребну цику ваше деце, као што сам презирао испразност свакодневних
догађаја! Можда ми је сметала и зато што су наша деца била нема. Јурцала су,
ваша около, бесомучно вас вртећи, у круг! Боже, како су вам ноздрве тада лако
подрхтавале! Стао сам скоро уз вас. Био сам сасвим уочљив, али ви ничим нисте
показали да је то тако. Сигурно вас је плашило моје лице. Одјурио сам стидећи
се свог поступка.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">После тог сусрета, ја сам га ипак сматрао
сусретом, градје добијао нове боје. Уши су ми биле пуне вашег нечујног смеха.
Радовало ме је што сте овде носили тамне хаљине. Код куће сте били обучени у
скоро прозирне. Ваша Госпођа мама није била са вама, ваљда и зато били сте
мирнији но икад.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Ти дани били су вртоглави! Морао сам се
привикнути на све. Морао сам већ пре поднева наћи место на које ће те доћи са
децом. Како никада нисам знао које би то место могло бити, ослањао сам се на
сопствене жеље. Дешавало се да вас не нађем ни у трећем покушају, па сам јурио
до следећег места које би ми падало на памет. Какво сам блаженство осећао чувши
вашу децу још из даљине! Игре које су играли, никада пре, па ни сада, нисам
разумевао. Наша деца била су весела као и ваша, и сва друга. Но, неки штићеници
госпође Марте били су слепи. Ваљда су их зато презирала ваша деца! Ја сам мрзео
вашу децу</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">јер ми се чинило да својом грајом и игром злобе
нашој. Сада су ми се свидела - можда због вас! А можда их нисам више схватао
тако озбиљно као некад. Сећам се још, да сам помишљао да певају и јурцају не би
ли заглушила и преварила мрак и ћутање у себи. Ви сте, понекад предњачили у
томе. Скоро сте се кидали од раздраганости, мислио сам можда у жељи да
заборавите догађај са гуменом змијом. Али ја сам памтио и за вас - и чекао!
Сасвим неочекивано осетио сам промену. Затицао сам себе како седим сам, али ме
је сад испуњавало, неко туђе ми, осећање сете. Нисам никада имао тих и сличних
осећања. Мислио сам даје живот пун осећања некористан! Тако је некад, по
причама, живела госпођица Марта. А нама је говорила да то никако није добро.
Живот нас, њених штићеника требало је да удовољи свакој нашој жељи, али су ове,
опет биле прескромне. Увиђао сам сада да већина нас није знала шта треба и да
ли уопште треба нешто да жели. Све што нам се нудило билоје доброчинство
госпођице Марте. У то смо искрено веровали.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Али какво је доброчинство био мој сусрет са
вама? И осећања сете и туге понекад? Неких дана нисам одлазио ни да вас видим!
Било ми је довољно осећање које ме све више обузимало.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Вероватно сте се тих дана вратили натраг. А
можда никада и нисте били овде! Дошао сам само ја. Не сећам се! Сећам се снова
о вама. Јутром би замирали али су се током данајављали као слике. Мутило ми је
памет то што сте у сваком од њих били мртви! Само у једном нисте: када је из
вишње коју сам принео устима прснуло неколико</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">црвених капи на ваше руке. Тада сам одлучио да вас потражим
и молим за опроштај. Знао сам, већ тада, да је узалуд и да вашу Госпођу маму
ништа више није могло спасити! Немиран због нагле одлуке коју сам донео, почео
сам поново да испитујем осећање сете које меје обузело. Мој живот чинио ми се
као туђ, сада. Очекујући вас у подножју катедрале, или на стубама крај воде, помишљао
сам и све боље увиђао, шта сам учинио успевши да вам се приближим. И онда, када
вас није више било, нисам променио мишљење. Остале су само наше тихе сенке у
двориштима самостанским, пред вратима града да се безумно вију над вревом
свакодневице.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Сета. Подарили сте ми осећање сасвим непознато
и ново. Било је болно али ми је откривало најскривеније нијансе мојих
доживљаја. Посебно ме је узнемиравала и чинила врло сетним помисао да ништа
више нисмо могли учинити за вашу Госпођу маму. Иза ње остао је свет, који је
створила налик на њу, у коме за вас, схватио сам, већ одавно није било места.
Мој повратак госпођици Марти, биоје немогућ! Уосталом никада се и није очекивао
повратак било којег од штићеника, мада су сви повратници дочекивану уз сулуда
кликтања наше добротворке. Са мном, она скоро да није ни говорила! Истина,
добротворка наша обратила ми се једном, пред полазак на пут. Нашао сам се,
тражећи некакву књигу у нашој запуштеној и оскудној библиотеци. И - нашао сам
се пред нашом добротворком! Она је зевала као риба на сувом, не</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">дајући од еебе ни гласа. Један од штићеника клечао је над
њом полу наг. Никада нисам схватио шта је то госпођица добротворка радила? А
мислим да ни нашем штићенику није било јасно! Госпођица Марта је устала,
поправила косу и додирнула ми образ кажипрстом. Дах</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">јој је био врео.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ти никада не смеш заборавити да си мој мали,
напуштени имбецил - рекла је, благо ме притиснувши уза зид.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Сећајући се тога, касније, схватио сам како је
наш живот ту, био испразан и тежак! Остао сам у граду, дуже но што је требало и
што сам се надао. Ону ноћ провео сам мирно, без снова. Јако осећање бола, што
вас још увек нисам пронашао пробудило ме је пред зору. Убрзо је бол заменила
сета.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Тело моје, одбачено, у цик зоре, остало је на
камену. Нисам ни онда слутио да сте и ви већ одавно били мртви!<o:p></o:p></span></div>
<span lang="RU" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt; text-align: center;">
<span lang="SR-CYR">СКИЦЕ ЗА ПОРТРЕТЕ</span><span lang="RU"><o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt; text-align: center;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Правим твој портрет, рекла сам. Збиља! А у
каквим бојама? Не правим га бојама већ речима. А, тако, могу замислити какав ће
бити! Зашто, питала сам и одмах се сетила својих запажања о малим рукама,
меланхолији и мрачњаштву. Уосталом, закључио је, портрет који правиш о мени не
може бити црњи од оног којег сам правим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Када сам га питала ко су она два дечака на
слици - рођаци, одговорио је. Онај нижи си ти? Не, онај виши сам ја. Тај је
стајао некако шеретски раскорачен и као мало нагнут на једну страну од нижег и
од живота. Било је нечег неприродног у том ставу. Руке му се нису виделе. Очи
је имао велике и проницљиве, данас</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">још и због
јаких обрва - мрачне. Уста мала, стиснута у пркос, а опет је неки осмех лебдео
на том лицу, осмех подсмешљив и тужан. Онај нижи чврсто га је држао под руку, а
овај се на то није обазирао.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Моја прва сећања на њега мутна су, јер у њима
има нечег необичног. Слушала сам предавања о Достојевском на катедри за Светску
књижевност, са неколицином студената у његовом кабинету. Говорио је тихо,
промуклим гласом, као са напором, не обазирући се што нас је тако мало. Чувен,
са гомилом објављених књига, у шестој деценији живота, предавао је, као сам за
себе или као да нас је ту хиљаду.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Упамтила сам један покрет његових руку још из
првог сусрета. Тражећи на мом длану линију љубави, лагано се приближавао мом
лицу у жељи да га додирне. Изненађена, тргла сам се, а он је махнуо рукама
испред мога лица неколико пута као да тера чини. Изгледало је као да тим
покретом жели да избрише неуспели покушај из моје свести. Због начина на који
ми је пришао и повукао се насмејала сам се, мада сам била уплашена. Рекао је:
заборавите то.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Једном ми је да прекратим време припремио
литературу. На малом сточићу претрпаном књигама, био је један његов рукопис и
еротска књижица из едиције "Венус". Истина, све су то са становишта
духа перверзије, оградио се, показујући на књижицу. Зачудио ме је тај избор
литературе и поразио еротиком коју нуди. Сетила сам се једног, за мене
узбудљивог цртежа Пабла Пикаса из 1936. године под називом "</span>Minotaur si tinara Fata<span lang="SR-CYR">",
а ту врсту еротике нисам налазила овде.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Још два догађаја из првих сусрета повезивала је
необичност. То је: случај једне муве и игра његових руку. Зашто сам његове
руке, кад сам их први пут видела.повезала са мрачњаштвом ни данас не знам.
Засметало ми је што су мале у односу на његово тело, али су ми биле занимљиве
јер су имале неки свој, посебан живот. Пуначке, беле, са мало дужим ноктима
биле су неговане и меке као у деце, али су се често грчиле и трзале,
поскакивале и увртале, понекад својим покретима личећи на две мале лепезе.
Истеране из претходног стања, застале би у ваздуху за трен, заковрнуте, па пале
као мртве лежећи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">У случају једне муве сећам се само да ју је
бучно отерао ударивши самога себе. Било је то на једној јавној трибини у
препуној сали, деловало је неприродно непотребно, мучно и изгледало је као
самокажњавање. Али зашто?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Временом се нешто у мом односу према њему
мењало, али је остала нестварност из првих дана.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Била сам преплашена и јако сам поцрвенела када
је прошавши поред мене после</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">предавања,
рекао да ми добро стоји кратка коса, уверавајући ме да му треба веровати јер се
бави питањима естетике. Онда смо заједно изашли из зграде пропуштајући једно
друго кроз тесне пролазе, прелазили улице и стигли на.студентски трг. Причала
сам о себи, о свом посебном интересовању за студије, не само књижевности, већ и
философије, верујући да бих једино тако могла да га занимам. Ни помишљала нисам
да бих га могла привући као жена, ваљда и због разлике у годинама. Он, изгледа
није тако на то гледао. Касније сам сазнала како је на то гледао. У једном од
последњих разговора, када сам приметила да се у његовом гласу осећа завист и
чежња, а он ми одговорио да се не пројектујем, причали смо о нама. Предложио ми
је да се и даље виђамо под условом да наша веза буде тајна, блудна и чисто
сексуална и да не искључује друге везе! Ово последње било је у вези са
изнијансираношћу моје личности, мада су пажљиво обухваћени и остали елементи и
димензије које поседујем: хришћански принципи, принцип <i>аут Цезар – аут</i></span><i><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">нихил.</span></i><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Ипак привлачила сам га само као квантитет,</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">а наставила сам са пласирањем квалитета. Питао је како све
то стижем, а онда је додао да је то могуће када човека покреће нешто изнутра.
Питала сам га за литературу из историје философије и он је обећао да ће нешто
погледати. Та нит нас је везивала све док се поново нисам јавила.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Позвао ме је да дођем, рекавши да живи у броју
13. Ваљда нисте сујеверни!? Осим тога данас је петак. Збунила ме је та његова
слутња, рекла сам да нисам сујеверна и одмах се упутила у број 13.
Онерасположило ме је што ме чека у пиџами, али су ме брзо занеле књиге, које су
биле свуда око нас1: у застакљеној библиотеци, на столу, по столицама, на
кревету, по поду - тако да се није могло од њих пролазити. Сместила сам се међу
њих„а он је донео чај од камилице у окрњеном белом лончићу. Онда се догодило
оно чему се ја нисам надала -</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">не знам
зашто? Најпре је узео мој длан да на њему пронађ е линију љубави, а онда сам ја
почела да узмичем до излазних врата, где ме је прикљештио настојећи да ме
пољуби. Било ми је тешко као да чиним нешто недозвољено. Оптуживала сам себе,
преузимајући ту</span><span lang="RU">ђ</span><span lang="SR-CYR">у кривицу. Племенито од мене, али напорно!
Осмехивала сам се збуњено, не реагујући одлучно, благо га опомињући и трудећи
се да га не повредим. Ништа нисам увиђала научена да отрпим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Дуго се после тога нисмо видели. Ја сам се
уплашила чудноватог догађаја у броју 13 и желела сам да га потиснем, али ми
сујета није дала мира. И моја радозналост. Појављивала бих се па бисмо шетали и
нестајала. Он је стрпљиво чекао. Тако је дошло до сусрета пред црквом Св.
Марка. Био је светао, пролетњи дан, седео је на степеницама и осмехнуо се
рекавши: мислио сам да нећете доћи. Изненадило ме је што тако мисли. Нисам се
досетила да је можда прижељкивао да не дођем - мислећи да је тако боље за
обоје.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Тај предео око цркве био је за мене вишезначан,
скоро симболичан. Ту смо се видели и касније у јесен, једне вечери када сам му
изложила своју мрачну идеју. Нисам знала како да почнем па сам започињала,
мешала разне ствари док на крају нисам рекла да ћу да пређем код њега. Збиља ти
је идеја мрачна, добро си то запазила, рекао је, али чини ми се да си сада са
њом све покварила. Била сам узнемирена. Мрачна идеја није била моја и ја је
сигурно не бих остварила, плашила сам је се више него он, али он то није могао
знати. Рекао је, помисли шта би ми рекли пријатељи, да сам уграбио пилетину.
Као да и сада то већ не кажу, додала сам. Смејала сам се, па се и он насмејао и
говорио још нешто, али не знам шта. Свакако сам се могла осећати тада. А
осећала сам олакшање. Поиграла сам се са мрачном идејом која је могла довести
само до онога до чега је и довела.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Чинио је ствари за које је сам говорио да није
паметно чинити их!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Моји снови везани за њега били су ретки. Први
којега се сећам важан је и због неких других сметњи код мене. Разговарали смо и
ја сам се пожалила да већ неколико дана осећам мучнину, а не сећам се да сам
ишта лоше појела! Па, и ниси, протумачио је, то ти мене желиш да истиснеш. Да
ме се ослободиш. Ништа на то нисам могла да кажем јер таквих осећања нисам била
свесна, али сам га зато убрзо сањала.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Тога јутра у време његовога назеба, када ми
није дозволио да га видим, испричала сам му свој сан. Шетала сам некаквим
улицама у старом делу града. Све је било мирно под подневним сунцем и ја сам
тако тражећи те, стигла на крај града - није те било. Онда сам журно пошла
назад изрованим улицама и пречицама да бих стигла, најзад до некаквог складишта
у којем је требало да се налази твој кабинет. У смирај дана затекла сам крај
огромних, белих врата „попрсканим ситним капима крви, некакву чистачицу и
питала је: да ниси можда стигао? Он, одговорила је зачуђено, па он црко!
Препричавајући му сан желела сам то да му кажем. Био је професор универзитета,
чувен и поштован, дупло старији од мене и ја сам га поштовала због свега тога,
па ипак сам дубоко веровала да не грешим што му то кажем, мада сам знала да у
томе није сам. Имао је саучесника у мени. Повређујући га, повређивала сам себе!
Поновио је у чуду реч црко и ја сам је још једном поновила, а онда је додао:
ето видиш како ти желиш да ме се ослободиш као неке срашне море!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Успела сам да га се ослободим уз његову помоћ
тек неколико месеци касније. Када је свака комуникација међу нама била
прекинута, одлучила сам да одпутујем. То бегство показало се кориснијим него
што је у први мах изгледало. У подножју Акропоља или у Аполоновом храму на
Суниону, изгледало је све што се међу нама збило много безначајнијим. У ствари
сам била дубоко повређена што сам све знала и на почетку, а ипак сам дозволила
да ми се догоди.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">По повратку била сам на једном његовом
предавању. Видео сам вас, персирао ми је, били сте све време налакћени на леву
страну, имали сте плаву хаљину, а седели сте у средини сале! Стари, вешти
саговорник, помислила сам, а рекла: пристајем на твој предлог о тајној,
блудној... Знала сам да је то што говорим лаж!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Пре путовања догодило се да сам направила
суптилну разлику између праха и прашине, чула за капетана који је лоше проценио
дубину мора и добила неприхватљиву понуду која ми је помогла да се ослободим
страшне море!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Мирно поподне у стану са намештајем од старе
ораховине, резбареним у оријенталној ружи. Он сужава капке, као да процењује
тежину или озбиљност нечега. Седим, наспрам, ногу подигнутих на столицу, сасвим
опуштена. Знаш, каже, после овако суптилне разлике коју си направила између
праха и прашине, чистоте и чистоће, а и неких других мојих запажања, морам да
признам да си збиља оригинална особа. Ти обједињујеш у себи онога који ништа не
уме да задржи за себе, а опет разликујеш духовне од материјалних вредности. Што
је, збиља, спој тешко спојивих ствари. Зато ја сада морам да кажем да сам се
понео као лош капетан који није био у стању да процени дубину мора, па му прети
опасност да се разбије о подводне хриди. У најмању руку мислио сам да си у
црно-белој техници, са само једном димензијом, али ти поседујеш и другу и то
ону мрачну. Све то је опет у тесној вези са даром природе. То што тако
изгледаш, што си затегнуте и чврсте пути - особина која се може уврстити у ред
са особинама као што је интелигенција; све то наводи на помисао да си једнодимензионална,
али се ствари ту компликују. За мене би боље било да си стварно само таква,
зато што бих ја могао да се бавим само оним што ми је животни позив, а не да
мислим на жену, што се итекако разликује од бављења литературом да не бих
мислио на жене! Било како било упао сам у замку и сад свесно, разумом, морам да
кажем - не!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Начин на који је изабрао да ми разумом, каже
не, највише ме је збунио и погодио. Било ми је тешко да поверујем да је о мени
мислио као што је рекао. Могао је мислити о мени као што је рекао али то
сигурно није био прави разлог због кога он каже не. Уосталом убрзо се оженио и
добио сина! Његова проницљивост и интелигенција нису порасле за тих неколико
месеци познанства са мном, и оно што ми је рекао знао је већ првог трена кад ме
је видео, па ипак. Мислио је да ништа није толико далеко да га не би могао
досегнути. Лакше му је било да се правда говорећи: не прилазите идолима сувише
близу позлата са њих остаје на прстима; и причама о лошим капетанима. Лакше
него да сачува друге од зла у себи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Било ми је тешко да поверујем у оно што је
рекао о мени, јер сам и даље желела да у мојим очима буде лепши него што је
стварно био. И ако сам све јасније видела његов портет у сивим тоновима, лакше
ми је било да себе зацрним и загњурим у муљ, него њега. А он је рачунао на то.
Добро је знао колико сам сујетна. Омаловажавала сам га и долазила му. Знао је,
исто тако и за механизам одбране - све позитивно изречено о мени, за мене је
била лаж! Са становишта логике могло је бити тачно оно што је рекао, ја сам
свеједно мислила зашто је баш то и тако рекао. Да ме се отараси том детињом
параболом о лошем капетану? Да ме одгурне хвалећи ми врлине! Због чега сам се
плашила да прихватим истину?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Онда сам се сетила још једног догађаја. Пришао
ми је једном клекнувши пред мене у жељи да ми се приближи. Збунила сам се,
скоро уплашила и почела наваљивати да устане. А, хоћеш ли да ти кажем прави
разлог што ме то молиш. Ти би тако изгубила свој драгоцени механизам одбране!
Када би поверовала да ја заиста ту клечим, чиме би се бранила пред собом!? Да
ли је то била само моја одбрана? Могло је бити да неко клечи предамном, мислила
сам, неко са више искрености и љубави. Имала сам непогрешиву интуицију, како је
и сам примећивао. Осећала сам оно што се трудио да крије од мене. Била сам јако
несигурна, несвесна својих вредности, и ако нисам изгледала тако. Виђала сам га
и ако се све у мени бунило против тога. Зато сам осећала кривицу и мрзела себе.
Ласкало ми је његово интересовање за мене - требало је својим вредностима да
потврди моје. А онда сам почела да сумњам у његове вредности! Приближавајући се
свом идолу почела сам да се подвајам: један део мене га је требао јер је хранио
моју сујету, а други га је мрзео јер је откривао у мени оно што сам скривала и
са чим нисам била у стању да се борим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Дуго нисам хтела да поверујем у оно што је о
себи говорио. Први пут сам искористила механизам одбране када ми је испричао
један свој сан. У кади сам у коју ти улазиш - прича ми - опкорачивши ме да
вршиш одређене покрете тела. То сањају адолесценти, рекла сам, то је смешно и
ласцивно. Сањао сам тако, објаснио је, зато што сам помислио на то и оно што
желим на јави, а знам да би било глупо, подметнуо сам у сан и тамо оставио.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Често сам се тада осећала кривом и имала сам
потребу за нечим чистим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Имао је меланхоличне очи, а ја уста.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Моја потреба за духовном везом какву су имали
Абелар и Елоиза на коју цу је први скренуо пажњу, чинила је наше сусрете
меланхоличним. Од Елоизе у мени, остала је само тужна појава саблажњавања
девице. После неколико месеци опирања затекла сам се у његовом стану. Била сам
узнемирена знајући да радим нешто што ни сама не желим. Рекао ми је, када си плакала
мислио сам да саблажњавам девицу. Сећам се да сам плакала јер је предамном
лебдео низ безазлених сличица, помало идиличних и нереалних. Моја мајка и брат
су радили нешто.срећни и чисти а ја сам себи личила на вештицу. Неће ми
опростити, мислила сам а у ствари сама себи нећу опростити. Твоје осећање
кривице долази из разлике у принципима, говорио је. Његов принцип био је
хедонистички, пагански, он је био човек средњих, компромисних идеја. Мој
принцип је био хришћански, а ја човек срца, осећања, тренутка, нихилистичких
тежњи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Осећање кривице није долазило само из разлике у
принципима, нити из потребе за духовном везом коју са њим нисам остварила - оно
је имало дубље корене којих често нисам била свесна. Још нисам пошла у школу
кад сам се са децом из улице играла доктора. Све док нас комшиница није
ухватила како се скидамо и прегледамо и мене оптужила као главну лекарку. Моја
мати била је ван себе: гушила се у сузама, викала на мене да сам курва и терала
ме напоље из куће. Ја баш нисам схватала тачно о чему је реч, али сам
поверовала да сам крива кад ми је мама обукла нову хаљину и рекла ми да изађем
на улицу - сад ће проћи Цигани, па нека ме воде, ја јој више не требам! У
сузама сам је молила да ми опрости, обећавајући да више никада нећу то радити
али узалуд. Морала сам на степеницама испред врата да сачекам Цигане. Уместо
њих наишла је моја бака с пијаце, увела ме у кућу, сву уплакану и преплашену и
тако је за мене у приличној тајновитости ствар завршена. Дуго су причале, мама
се умирила,а ја сам мислила да са њом нешто није у реду! Ко зна шта сам осим
кривице, тада довукла у своју детињу свест? Можда и жељу да се осветим мами.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">У његовом односу према саблажњавању било је
нечег за мене занимљивог. Показивао је интересовање, и у поноћним разговорима о
тачном положају мојих разголићених ногу, обасјаних месечином. Свим садржајима
које сам нудила он је са неким сладострашћем давао димензију ласцивно
саблажњивог. Док сам му причала о себи привукао га је емотивни троугао између
моје мајке, човека са којим је живела и мене. Клупко замагљених страсти,
приметио је. Слутио сам да се у теби нешто тамно крије. Видевши да га то
забавља измишљала сам ласцивне детаље, ослушкујући његову реакцију. Тај
разговор уверио га је да сам особа која не може ништа да задржи за себе. Зато
ми је, чувши да правим његов потрет, напоменуо да ми нико неће веровати да је
његов! И он се бранио пред собом!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Питала сам га једном - јеси ли волео? Ако
мислиш на љубав у смислу потпуне припадности некоме, онда - не, али ако мислиш
да је извесних осећања према некоме били - било је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Дванаест година касније, сањала сам га последњи
пут. Биле су неке велике почасти. У почетку нисам схватала шта се догодило, али
по тајновитости с којом су колале приче, слутила сам да је нешто важно. Онда
сам некако сазнала да је он умро. Догодило се тако да сам то сазнала касно и
требало је на брзину да пронађем где лежи пре него што га однесу. Улица се
спуштала благо. Около разграђена дворишта и дотрајале сеоске куће. Владао је
чудноват мир и спокој. Газим по снегу који шкрипи. У кратким сусретима са
људима запиткујем где је кућа? Сви знају за кога питам и упућују ме. Све сам у
истој улици. У њеном подножју рекоше,ту је. Прескачем набацани снег и наилазим
на обаљену тарабу. Прво у дворишту стоји пољски нужник, бео са дрвеним вратима
и срцоликим отвором у висини очију. Даље је котобања, полупразна, и у дну
дворишта мала кућа, колико за собу. Ето, ту лежи. Отварам врата. Два кревета
прекривена гуњевима. Снебивам се, увек ме је страх мртвога. Нека ме рука гурне
према једном кревету. Испод гуња промоли се друга рука, ваљда мртвачева.
Помислим, није умро, ево устаје. Чујем смех иза себе, ситан и испресецан као
мекетање. Из гуња помоли се и глава. Није он. Та глава била је бледа понегде
модра, спљоштена, са излихтелим очима, танким уснама, уста јама са једним
подугачким зубом. Глава ме гледа и смеје се. Онај иза леђа опет ме гурка
говорећи: ето га, погледај. И други кревет се поче мешкољити, ту двоје старих
воде љубав. Баба ми каже претећи: шта си бленула!? Стојим у том лудилу и знам да
је једини излаз побећи, али се бојим оног иза леђа и остајем све док ме тај не
пусти да одем: иди види оног због кога си и дошла.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Исувише касно сам се, за разлику од њега
запитала како је до тих састанака могло доћи? Најпре сам све схватала као игру.
Осећала сам се сигурном. Знала сам да ме не привлачи као мушкарац, али ми је он
ускратио онај део себе који ме је привлачио. Зато сам наставила да долазим
надајући се промени. Онда то више није била игра. Из сујете сам га виђала,а
онда се везала не за њега него за потврду вредности. Стално сам се питала јесам
ли га достојна не знајући да то није право питање. Величала сам га умањујући
себе. И потврда вредности је стигла, истина на мало загонетан начин. Од лошег
капетана! Без обзира на суптилност нијансирања моје личности рекао је то лош
капетан, а није исто кад нешто чујете од доброг или лошег капетана. Остало ми
је ипак осећање непотврђености, јер сам тражила у другима оно што је било у
мени.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Моја прва запажања о нестварности и необичности
свега била су само одраз мојих стања. Каква је била моја улога у томе? Када ми
је говорио о саблажњавању правила сам се пред собом, да не схватам шта то значи
и наставила да га виђам. Тако сам кривицу пребацила на себе. Више се нисам
смејала ни шалила, постала сам свесна своје "еурозе" и зла које је
доносила. Убрзала сам ствар мрачном идејом, а онда је дошао и лош капетан. Била
сам задивљена и љута добро осмишљеном понудом и вешто изведеним одбијањем.
Оставио ми је кривицу у завет, предајући ми је са осмехом. Нисам била крива
само зато што ме је прогутала сопствена сујета, него и зато што сам била то што
јесам, погубна за лоше капетане. И због тога сам страдала. Звучи сулудо, али је
истинито, нарочито када се виђаш са лошим капетаном!<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt; text-align: center;">
<span lang="SR-CYR">НОВИ СУСЕДИ<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt; text-align: center;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">"Почетак је када сам се ја родио, а краја
нема", сетио сам се, када сам их видео, те реченице и човекове потребе да
превазиђе коначност и претвори и све око себе у нешто трајно и бесконачно.
Потребе, која нас често нагони да тражимо смисао и продужење сопственога бића у
другоме.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Њих двојицу, упознао сам изненада и више услед
околности у којима смо се нашли. Доселили су се у зграду у којој сам живео. И
ако нисам покушао да им се наметнем, држали су се одбојно, показујући да би у
њиховом свету био сувишан, чак и као познаник.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">У почетку сам слушао само гласове. Један,
изразито дубок и нежан деловао је на мене умирујуће. Затребало им је нешто,
сећам се, па смо се упознали. Упамтио сам тај стисак руке. Онај са пријатним,
дубоким гласом, пружио ми је целу шаку и пријатељски спојио са мојом, чврсто
стегао и упамтио ми одмах име. Мало сам се збунио, па нисам пажљиво чуо његово.
Његов млађи пријатељ, уочио сам да је имао немирне очи, невољно ми је пружио
руку. Ни данас нисам сигуран, шта се у ствари догодило? Да ли ми је шаку,
пружио сву или се због положаја његова тела морао мало нагнути назад, па стисак
није био довољно одлучан и јак, или се просто млако руковао! То је помутило мој
први утисак о њему.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Данима се касније нисмо видели. Приметио сам
само да у стан уносе много ствари и да никада не иду одвојено. Сетио сам се с
носталгијом, пријатељице са којом сам био тако присан, па се у менијавила нека
љубомора на њих.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Неколико дана касније позвао сам их код себе,
али је све испало траљаво. Били смо затегнути, ћутали смо иједва чекали да се
посета заврши.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Онда смо се срели у трговини и наравно, позвали
су ме код њих. Није ми било до продубљивања односа, али сам из културе
прихватио.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Њихов стан био је пренатрпан ситницама. Добро
одабраним, чак ми се учинило да смо по нечему слични. Ту сам се осетио домаћим,
што мије поједноставило ствар. У првом сусрету, за који сам знао да често вара
али се никад и не брише, нисам се много трудио. Знао сам за опасност да ме људи
памте као погрешног, али сам веровао да увек долази тренутак у коме се могу
разоткрити. И нисам се варао.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Волео сам људе, али због пробирљиве природе,
тешко сам их прихватао у маси. У почетку познанства све би ишло добро, лако сам
успостављао контакте, али временом сам почињао да се повлачим, тежећи самоћи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Са суседимаје све ишло теже него обично. Један
портрет у стану, поривукао ми је пажњу и био повод за разговор о уметности.
Прихватили су, с неверицом и подозривим погледима. Нисам се устручавао да их
упозорим на оћијукање, што их је још више помамило. Млађи је рекао да је то
њихов израз наклоности према мени. Нисам жудео за њиховом наклоношћу! Наш
разговор, добио је касније и друге токове. Открили смо понешто једни о другима,
нарочито они о мени.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Превише си осетљив, чак претерујеш у томе -
рекао ми је Млађи а то сам и сам знао. У мојој околини важио сам као захтеван
јер сам тражио пуну пажњу у опхођењу са мном. Имао сам довољно година да сам
морао огуглати на што - шта, па ипак нисам. Прихватао сам радије ту своју
преосетљивост, макар ме одвајала од највећег броја људи које сам познавао, него
безосећајност и отупелост других.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Сазнао сам да Млађи пише песме, али нисам желео
о томе да говоримо.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR"> Не треба
писати из снобовских потреба, неискрено, да се задовољи форма - рекао сам успут
без зле намере. Ипак, погодило их је. Зар су снобови!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не, наравно, али слушате музику која се слуша
у елитним круговима. Слушајући је, ви причате! Сакупљате чајеве егзотичног биља
којег нема код нас, и не користите их. Чајеви су да се пију! Одлазите на
представе које не разумете, али сте виђени. Чему то?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ко би рекао да си тако речит - изненадио се
Млађи, и тако микроскопски тачан у запажањима?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ето, и то што сад кажеш је израз твог
формализма и неке уображености. А што ти не би рекао за мене да сам проницљив,
или речит - побунио сам се!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ниси тако изгледао - прискочи Старији.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Нисам? А како сам вам то изгледао? У првом
сусрету ви сте гледали само на<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">појаву не удубљујући се, што вам не замерам,
али<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">шта сте гледали?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Па, добро, кад већ тражиш - осмели се Млађи -
како си обучен, живиш ту сам као некакав идиот, потпуно одсечен од свега, шта
уопште знаш о свету око себе сад и овде?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Јетко и огорчено је изговарао са толико жара да
сам одмах схватио - то се не односи на мене!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Помислио сам за тебе, додао је, да си оскудне
интелигенције, слабог образовања и без укуса, чим сам те видео таквог, а можда
се и варам!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Показало се убрзо, у првих неколико сусрета да
су моја интересовања шира, образовање боље, могућности и таленти већи. Колико
сам успео да схватим они су имали средње школско образовање, долазили су из
провинције са различитих страна, Старији је радио као лаборант, а Млађи у некој
фабрици обуће. Ја сам био професор на вишој школи већ 15-естак година са
богатим искуством. Као студент прихватао сам све понуђене послове, више у жељи
да сусрећем људе, него што мије требао новац.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">На страну све то, у једноме, осећао сам то, они
су наметали тај осећај осаме код мене. Помисао на моју усамљеност, била је
сваки пут кад бих их видео, све јача. Мада ја нисам жудео за било каквом
везаношћу. Савршено добро сам се осећао, баш тако како сам живео. Живот мије
био испуњен.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Њихово заједништво долазило је до изражаја,
највише када су нешто радили: деловали су хармонично, али би се пре тога увек
нагађали. Брзо сам схватио да око тога постоји нека њима драга игра. Старијем
се пије кафа, Млађи каже: скуваћу је ако ми будеш чувао Гроздана. Розикасти
плишани миш Гроздан лети из једног у друго крило и ми пијемо кафу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Миш Гроздан, спава са њима у кревету, купили су
му троножац на коме може да седи, мада највише воли да стоји високо на полици,
зато што одатле види и чује све, а онда увече прича Млађем. Кад Старији остаје
код куће сам, мора да чува Гроздана и да га пресвуче кад се упишки.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Ова ме је прича поразила. Деловала је на мене
разорно, не само због своје инфантилне регресивности, већ због оног осећања
усамљености којеје код мене бивало свејаче. Да ли је могуће да је и једна
таква, настрана љубав код мене могла изазвати осећање усамљености, само ако јој
се довољно приближим? А било је тако. Желео сам да променимо тему. Нећемо о
Гроздану, о љубави ћемо да говоримо! Често сам се сусретао са мишљењима да има
више љубави, према овом и оном, а ја сам сматрао даје љубавједна, недељива, и
даје само на различите начине испољавамо.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Мушкарац жели духовну и телесну повезаност са
мајком и женом, подједнако. Уосталом одвајање од мајчине утробе које прођемо
рођењем, читавог живота конпензујемо спајањем са женским телом - рекао сам
уверен да ће неко од њих реаговати.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Старији се није сложио са мном:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Никада нећу волети никога као што волим
мајку!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- То, уопште не искључује моју теорију, јер
може бити да ти само мајку истински и волиш! Мајку волиш највише од свих и
волиш је као мајку, искључена је еротика. Значи ли то да еротика са женом
искључује љубав - поигравао сам се са њима? Само да вас подсетим да је, у
првобитној заједници неписани закон био да родитељи децу супротног пола уводе у
тајне еротског живота!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Нисам више имао воље за разговором и отишао
сам, оставивши их са Грозданом и љубављу, некако јадне. Сналазили су се у том
свету замршене генетике, како су најбоље умели. Мене је бринула моја љубомора!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Сутрадан сам их први пут видео раздвојене.
Старијије отишао на викенд својима, Млађије свратио код мене. Био је усамљен.
Одавао је човека који зазире од људи и од самоће. Слушао сам </span>Carminu Buranu<span lang="SR-CYR">, уживајући у страсној мистици Орфа.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Нисам знао да те занима озбиљна музика -
рекао је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">И почео је да прича о својој првој љубави,
девојци из родног места, која га је оставила због другог. Тада</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је схватио да није као други. Жене су му се
учиниле као безобзирна и безосећајна бића, саможива и сурова.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- То још увек не оправдава твој избор - додао
сам, јасно му дајући до знања шта о његовом животу са старијим мушкарцем,
мислим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Зар је то битно, важно је да се нешто догађа.
Све је боље од самоће. Све је и онако без везе, зашто у било чему тражити
смисао?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Погодиле су ме његове речи. Схватио сам колико
смо слични, бојажљиви и рањиви због своје преосетљивости. Тешко смо се
навикавали на самоћу, али нисмо могли ни да се претварамо пред људима.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Могу да прихватим само оне који ми се
допадну, и ни за шта друго немам разумевања нити могу да разумем - признао је
лако и једноставно - а тешко се прилагођавам чак и најближима.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Његова потреба за блискошћу била је истоветна
мојој само се он није устручавао да је покаже, и зато је мање патио од мене.
Одвраћала ме је од њега једино некаква посебна размаженост у испољавању
наклоности и потребе за њом. Тада сам у разговору сазнао дајеон десет година
млађи од мене и свог старијег пријатеља, да су се упознали пре четири године, а
пре тога Старији је живео са својом тетком, а он са родитељима. Тетка Стака,
билаје застарелих погледа на свет и болесноје волела свог сестрића. И сестрић
је волео тетку али није могао, у име те љубави, да се одрекне свог живота,
пријатеља и навика у љубави, па се одселио. Млађи је радо причао о другама, а
мало о себи. Разговор је неколико пута пореметио мобилни телефон.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Љутоје рекао, после</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">једног разговора:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Стално ме зивка! Што ме нервира! Проверава
где сам и с ким, као да ми је тешко да га слажем! И јавља ми кад ће доћи. Као
да ме је брига, мада нисам требао остати сам. Једва сам чекао да оде, а кад је
отишао нисам знао шта ћу са собом. Да није било тебе, провео бих дан спавајући.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Предвече се његов пријатељ вратио а код мене је
дошла пријатељица. Отишли смо до њих, јер сам мислио да би нам промена годила,
али сам се преварио. Пријатељица ме је изненадила и разочарала. Прво је рекла
да не жели да пије кафу из керамичких шоља, за шта сам знао да је била лаж.
Било јој је свеједно одакле пије кафу. Није хтела да пије из њихових шоља.
Добро су то поднели! Онда је почела да прича како се никада не би виђала са
мушкарцем млађим од себе. А сви смо знали да се само са млађима виђа! Поготово
ако је леп - додала је. То је било превише и за мене. Млађије био леп, скоро
као девојка.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Зар је важно, лепота, године - покушао сам
нешто да поправим мада је било јасно да је њена интуиција и сурова женска
природа, како би рекао Млађи, одлучила да их раскринка и докусури. Нисам то
могао да дозволим, ја сам је ту довео, морао сам је и одвести. Када сам касније
хтео да им се извинем, мада су кола била испред и горело је светло, нису ми
отворили.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Догодило се то још неколико пута, касније, да
су тако љубоморно чували своју приватност.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Када нисам читао, одлазио бих до њих и проводио
време слушајући Бартока, Хендла, Баха, руске и шпанске Цигане. Тако сам сазнао
да је Старији годинама играо у ансамблу шпанских игара. Тај темперамент
страсних, мутних, очајничких емотивних понирања у шпанском фламенку био ми је
близак, па ми се и старији сусед учини блиским. Прешао је преко тога као матора
удавача! Желео сам да му у мом присуству не буде непријатно, јер знам даје
хомић, а онје учинио супротно: ја сам се осетио непријатно. Не мисли, ваљда, да
му се удварам!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Једном су ме позвали у некакву гужву. Нисам
желео да останем, али сам пре одласка доживео нешто згодно. Показао сам интерес
за једну њихову пријатељицу, а за мене је показао интерес њихов пријатељ. Ту се
нисам снашао. Сео је поред мене, сасвим се приљубивши, и нешто ми причао што
нисам слушао. Онда је Старији пришао и одвео ме у кухињу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Било ми је довољно забаве за то вече. Они су
остали да седе врло присни, мушкарци, жене, близу једни другима, додирујући се
узајамно и смешећи загонетно. Али, у свему томе ја нисам осетио еротски набој.
То нису биле жене и мушкарци за секс. То су била нека очајничка пријатељства у
својој издвојености од света.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Временом сам постао узнемирен, све више. Почео
сам тражити разлоге да их посетим и посматрам. Они ме никада нису позивали,у
ствари Млађијесте, кадаје остајао сам. Мучио сам се између жеље да будем са
њима - или да их избришем из свог света. Тешко сам се савлађивао.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Једне вечери, пошто смо попили кафу, рекли су
ми да су одлучили да праве вечеру и легну раније. Пошто је за рано легање било
касно, остала је само вечера. Питали су ме да ли волим да кувам? Не претерано,
одговорио сам; а код њих се знали ко воли да кува а ко даједе колаче.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Свињски бубрези на црном луку, које је Старији
направио били су изврсни.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Док ихје пирјанио, Млађи се окупао извинивши се
што ме оставља самог у соби. Седео сам, слушао Латиноамериканце и било ми је
глупо што сам ту, али нисам могао себе да победим. Знатижеља је била јача.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Док смо вечерали, приметио сам колику пажњу
Старији посвећује Млађем. Хоће ли још да му сипа, да донесејош салате, млекоје
било вруће таман како он воли, да поделе пиво у кап једнако? Мотрио је на њега,
испод ока, и гуркао га врхом ножних прстију, када жели да обрати пажњу на себе.
Млађи се играо високом, дугуљастом облом чашом, рекавши да воли тај облик,
свлачећи прстима капи са ње.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Волим да ми поклањају - насмејао се, у једном
тренутку. Данас сам добио поклон, капу за Гроздана - обратио ми се показујући
на малу капу на мишијој глави.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Схватао сам да је било важно одржати Млађег у
добром расположењу, па сам похвалио поменути поклончић. Само да ме оставе ту,
још мало. Сити, уз мало џина почињемо разговор.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Можда се мој млади сусед и ја теже сналазимо
у свету који нас окружује, од других - почео сам.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не видим да је то тако - прихватио је
Старији. На свом радном месту, често намештам фацу због људи који ме окружују,
трудећи се да изгледам као они.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Знам да ти није свеједно - губио је контролу
Млађи, показујући огорченост; устајући и седајући сваки час.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Како ти може бити свеједно ко су и какви су
ти мушкарци који ништа осим прозаичних тема о фудбалу и колима не познају? А
тек женетине, које псују и на разне начине губе свакодневно своју
женственост... И то тије свеједно?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Јесте! Тако хоћу и морам - пресекао гаје
старији пријатељ, знајући да је целовечерњи труд пропао. Сматрао га је за
уображеног балавца који је дрчан према животу и не познаје шта је живот
уствари.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Сав мој удео у расправи био је ограничен на
помно праћење њихових реакција. Чак и да сам хтео нешто да кажем ником то не би
било важно нити би ме ко саслушао. Они су наставили да се препиру, упућени
један на другога, гледајући се у лице, а ја сам летео погледом тамо и овамо.
Било им је важно да нешто расчисте, али Старији није успео да задржи
присебност:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Све ми се код њега свиђа, само имаједну лошу
особину, никада ме не саслуша до краја, и зато се често свађамо. Нећу више
ништа рећи!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Устао је да донесе још пива, а Млађи је
еуфорично рекао:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ти, само гледаш у њега и причаш са њим,
причај мало и са мном!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Збунио сам се као и онда у разговору са
старијим суседом, и питао га, можда пренагло: шта хоћеш ти од мене? Старији се
вратио и сео са стране окренут лицем Млађем. Овај га је погледао у тренутку кад
сам му поставио питање, па ми је то оћијукање очима засметало.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Увек га погледаш пре него што ћеш било шта да
кажеш, као да се не усуђујеш да кажеш ако ти не одобри!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Да, па шта и ако је тако - одговори осорно,
бранећи се.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Па, то. То, што ја знам а и ти знаш да у теби
постоји довољно снаге. Нема потребе за тим пренемагањем, том игром
беспомоћности, зар мислиш дајето оно што од тебе жели?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Својим умирујућим, пријатним гласом Старији
меје зауставио:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- А како знаш да и сада док ме не гледа, он
није са мном?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Ништа нисам могао да одговорим. Мислио сам да
их везују племенита, искрена осећања љубави и склада. Дубоког, истинског, за
око невидљивог прожимања. Није било тако. Предамном је била театрална,
еуфорична, мутна зависност два мушкарца, спојених у бездан личних комплекса и
неостварених жеља, површних доживљаја и патолошких страсти. Осетио сам дубоко
жаљење.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Сада сам био сигуран да је њихов први утисак о
мени, био много безазленија грешка од мог утиска о њима. Ја сам се сигурно
пројектовао желећи да видим у њиховом односу оно чега није било. Од самог
почетка, Старији ме је, уствари, његов ход и осмех, нешто око усана, ме је
подсећало на жену са којом сам био срећан пре више година. Ако ме је он сећао
на њу, значи ли да сам у млађем суседу препознао себе! Једном ми је Старији
рекао: открио сам ти још једну особину, волиш да провоцираш људе када осетиш да
су беспомоћни. Помогао сам му, додавши да то чиним само зато што често осећам
да сам и сам беспомоћан, а како то презирем код себе, презирем и код других.
Зато мије засметало пренемагање Млађег.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Задржао сам за себе помисао да не би требало да
потхрањује осећање немоћи код свог младог пријатеља. Одмаже му тиме, чинећи га
зависним, и ако га истински воли нека не ствара код њега илузију о својој
незаменљивости.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Вече</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је тек
почињало.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Млађи се сетио да су требали на један рођендан,
па су позвали и мене, кад сам већ ту. Отишао сам са њима у стан њиховог
пријатеља, у сутерену зграде у Кнез Михајловој. Стан је могао имати око 200
квадрата, изузетно је био музички опремљен, прави мали студио. У угловима су
били сетови од куваног бамбуса, а декорација у духу култура Далеког Истока.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">На забави је био одабран број гостију, који су
тихо разговарали у малим групицама, стојећи или седећи поприлично далекоједна
од друге.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Старији је разговарао са једном пријатељицом,
мени се удварала позамашна госпођа, а Млађи ме је, у жељи да.ме спасе повео до
софре у углу испод полукружног свода.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Само што смо се наместили, са моје друге
стране, сео је млад мушкарац, јаких бедара и складне грађе. Пребацио је, преко
моје ноге, руку обухватајући шаком бутине Млађег суседа. Ја нисам смео да се
померим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Млађи се мешкољио, намештао, осмехивао и нешто
неразумљиво говорио, када се пред нама створио Старији. Однекуд су допирали
звуци андалузијске песме, Старији је страствено одиграо фламенко, тетрално се
бацивши пред ноге Млађему. У том су непознати младић и млади сусед нагло устали
и нестали у неком од углова са пригушеним светлима. Ја сам се затекао насред
позорнице, и да ме Старији није питао да ли хоћу да пођемо кући, верујем да се
још дуго не бих снашао. Пристао сам, са олакшањем због наглог обрта ситуације.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Сутрадан је око Млађега било затворено под
отоком и модро. Цела страна лица билаје отечена, а један зуб поломљен.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ударио ме је ногом у главу, када сам се
јутрос вратио. Рекао сам му да сам провео ноћ са оним типом! Глупак! Није му
први пут да тако реагује. Каже да је љубоморан! Шта ме се тиче његова болесна
љубомора. Ја му никада нисам пребацивао ако би му се неко свидео, али њега нико
не занима, само ја! Оставићу га једном због тог дивљања!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Стајао сам тако пред њим не знајући шта да
кажем, и осећао сам, опет само жаљење. Почео сам да сажаљевам и себе после
догађаја са фотографијом. Разгледајући њихове старе фотографије, на једној која
је припадала Старијем препознао сам неке моје школске другове. Био сам рођен у
Горњем граду, завршио сам ту школу и нисам могао да разумем одакле он познаје
ове људе. Помислио са из шпанског ансамбла. На фотографији су они били
насмејани, весели, загрљени и тако безазлени.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Већина их је била срећно пожењена, годинама у
браку, са децом.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Шта ти мислиш, одакле их знам - смешкао се значајно
Старији.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Можда из ансамбла - покушао сам да ублажим
тежину слутњи. Познавао сам те људе, били су привржени и одани својим
породицама и женама, поштени, честити радници на својим радним местима, добри
пријатељи, били су ми другари. Нико није могао да ме убеди да о њима мислим
другачије. Али сам ја, ипак почео да се гадим и саме помисли да би их могао
видети са плишаним мишем Грозданом, разбијених аркада у тешкој љубоморној
свађи. Од свега највише ме је плашило то, што су они све ово време, живели за
мене и своје укућане - један, а за себе и своје најближе - други, само њима
познат живот! Та ме је мисао опседала и прогањала толико да сам на свакога
почео гледати са сумњом која ми је затровала живот. Моја љубомораје сасвим
исчезла, устукнула, није ми се више јављала мисао на бивше, неостварене љубави.
Био сам срећан у својој усамљености.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Начин на који су живела њих двојица снажно ме
је привукао. Желео сам да знам све о томе, да ме воде са собом у друштва, међу
своје пријатеље - желео сам да приђем сасвим близу, и да их више никада не
видим. Та страст је била тако јака да сам јој подлегао. Био сам поражен.
Дотучен изнутра. Више нисам имао куд. Одлучио сам да их више не видим после
догађаја у Новом граду.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Један њихов пријатељ окупио је друштво у свом
малом стану. Позвали су и мене, мада сам већ тада избегавао да их виђам.
Тумарао сам по станчићу, повлачећи се, затичући парове на отоманима, фотељама,
креветима. Стајао, углавном на балкону и посматрао их иза стаклених врата. Где
сам ја то, питао сам се?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Онда је у мене упио своја напућена, мала,
пуначка уста - Саша. Био је ситан, као мала барокна фигурица, на постољу.
Невероватно, сладуњаво леп! Сав се преточио у пољубац, приљубио се и сабио ме
уз гелендер. Нисам ни слутио да је тако снажан. Трајало је то, секунд - два,
стегао сам се од запрепашћења, не схватајући шта сад треба да учиним.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Да га одгурнем, или привучем, да му кажем како
је то неспоразум или да прихватим изазов. Толико су ме често и дуго виђали у
друштву са новим суседима да су помислили да сам... Стигао сам само да се
осмехнем угловима усана и захвалим на гостопримству. Отишао сам без поздрава,
схвативши да самоја морам повући и означити границу измећу мене и њих.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">Сазнао сам касније да су се преселили у
Медулин.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">После толико година добио сам писмо од мог
млађег суседа.<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt; text-align: center;">
<span lang="SR-CYR">ТРОЈЕ<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-right: -1.1pt;">
<span lang="SR-CYR">- Шта радиш данас?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Идем на предавање. А ти?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- На излет. Повешћу ово троје очајника који
гледају у мене као да им цео живот зависи од мене.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- То ти најмање треба у животу! Видим је како
седи у колима концентрисана на вожњу, утонула у себе окружена сином, мајком и
малоумном сестром; роб свачији само не свој. Ја нисам ишла на предавање него да
се видим са њим код музеја <i>Савремене уметности.</i> Неподношљива врућина,
његова кошуља широко у круг мокра испод пазуха, смета ми тај мирис, гуши ме,
одбија од себе. Он ме плаши загрљајима. Осећам се кривом. Моја идеја да се
видимо и мени самој била је магловита, мада сам покушала обоје да нас убедим,
као добра хришћанка и милосрдна сестра да је њихова љубав оно што се деси
једном или се не дешава, већини нас. Причам јер ме страх и знам да се нећу
усудити. Он ме гледа,понекад се осмехне и каже да сам ваљда у праву.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Стварно, зар више нисте заједно, питам као да
не знам. Као да нисам сваки трен те љубави проживела заједно са њима. Питам да
бих добила у времену.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Није више ишло. Она је постала незадовољна, нервозна и
егоистична. И ја више нисам могао тако.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">То ми је тада рекао. И ја сам веровала. Неколико година
касније знала сам да је лагао. Тада смо обе знале да ју је оставио, не зато што
је егоиста, напорна и незадовољна, негода би био, са својом бившом ученицом
која га је утучена водила на гроб своје сестре. И та прича је замршена. Сестра
се убила, због неостварене љубави и оставила дете за собом, тамо негде у
Америци. Имала је 25 година. Њега је та трагедија сигурно погодила. Водећи га
на сестрин гроб, то је и хтела - да га гане. Показивала му је ретке књиге које
је поседовао њен отац, професор у пензији. Тиме га је омађијала. А дотукла га
је поцепаном кошуљом у налету љубавне страсти. Да би учврстила њихов однос а
касније и брак повела га је на имање своје прабабе, запуштено и жељно вредног
радника. Знала је колико је везан за земљу и родни крај који је заувек
напустио.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Опет сусрет код Музеја. Док сам још увек веровала у његову
причу, видели смо се на истом месту у јесен. Дувао је хладан ветар, ми смо
шетали стазом до Музеја, он ме је загрлио, привукао уза се и ја хватам његов
корак. Причамо и даље о њеном егоизму. Ја причам. Ако јој се цео дан не јавим,
проведем дан са пријатељима или читајући, данима је на мене љута. Кад сам са
њом пребацује ми што сам дошла, била сам јој потребна јуче, а сутра ко зна где
ћу бити. Ако сам, заљубљена, назива ме лаком женом и трује ме како ми ни та
веза неће успети као ни многе друге. Не свиђа јој се како кувам, превише смрди.
Ни једна моја хаљина није јој лепа, шминкам се ко вештица, носим ципеле са
малом штиклом. Кад је зовем у позориште, мрзи је баш сад; на изложбу, нема шта
да обуче, на рекреацију, превише је дебела.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ветар толико дува да морамо да окрећемо главе да би
удахнули.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Пребрисала си прашину са мојих сећања на њу,
и вратила ме у оно време са њом, када сам осетио да морам да побегнем.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ја не бежим. Али сам зато пронашла метод да
је нервирам. Стално сам у неким шемама које су и мени самој одвратне и њој се
поверавам. Она је очајна због тога, а ја садистички уживам. Сада сам са неким
Арапином. Понекад је толико очајна да ми прети како ће кад се појави љубав мог
живота она све да исприча.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Смејемо се, обоје. Он кисело. Започиње причу о
реинкарнацији.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Није тешко умрети, каже. Имао сам клиничку
смрт после удеса са женом. Она ме је нервирала, пут је био клизав, а можда сам
и желео да нас побијем. Лежао сам у болници у коми, а када сам се пробудио прво
сам видео тебе. Касније сам се сетио, кад су ми рекли да сам реанимиран, шта
сам тада осећао. Нешто ми се пењало према грудима, болело је, дошло до грла,
тешко се одвајало и кад ме је напустило бол је престала.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- И вративши се из Африке рекао си да крочивши на
наше тло, прво си се сетио мене. А како и не би, стално сам била са вама. Па и
онда код Музеја када смо се јурили ти и ја, а она стајала по страни и гледала.
Све док нисмо пали једно преко другог. Ја сам је у једном тренутку видела изнад
нас. И било ми је свега доста. И тебе и мене, нарочито ње. Израз њеног лица био
је достојанствен. Верује ли она у то што види, као да се питала. Верује ли сада
својој мајци која ју је упозорава да сам се ја превише приближила, да сам често
превише разголићена, да сам... Можда јој се тада јавила мисао да ми се освети.
Како. Моји мушкарци никада јој се нису свиђали. Онда је дошла на идеју да се
разведем од мужа и удам за тебе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Од како су се одвојили она се више није ни за кога везала,
он је живео у лошем браку, а мој брак је био пред разводом. Зато ме је
подстицала да се разведем. Он ће се развести, говорила ми је само кад чује да
си ти то урадила. Ја сам се развела не зато да би он то чуо, него зато што ми
је муж рекао да га више узбуђују порно филмови од секса са мном; вечито је
обилазио своју мајку, није радио и ми смо све теже живели мада нас је помагала
моја мајка. Ја сам се развела, али он је остао са својом женом до краја.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Кад год би ми тако говорила, уверавала сам је да ми никакав
брак са њим не пада на памет. Мислила сам да је то хтела да чује. У себи сам
знала колико сам пута у мислима прешла тај пут и остајала увек на почетку.
Нисам се усуђивала да изађем из тамнице својих мисли. Ту сам била савршено
крива и слободна да то будем. Она је појачавала осећање кривице, слутећи моје
мисли. Никада не би била срећна са њим, увек би те прогонило осећање кривице
због мене говорилаје. Ја не бих желела више да те видим, јер ми је одвратна
сама помисао да спаваш са човеком који је био мој.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сећам се неколико сличица из наших живота: нас троје! Сајам
књига. Он се спремао да иде, за мене се зна да нећу пропустити, а по први пут
она је пожелела да иде. Шта ћеш ти на сајму, рекли смо у глас. Њој која је
бежала под кревет од својих другарица да би могла да чита. Признала ми је да се
сакрила иза завесе да би могла да нас посматра када смо се вратили, тада је већ
сумњала, али ништа није видела.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Пијаца. Куповали смо намирнице, срела нас је његова
познаница. Имаш лепу, младу жену, рекла је за мене. Не верујем да је већ тада
био са својом ученицом, али није објаснио ко сам ја.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Дошла сам на кафу. Шалимо се, гуркамо, смејемо, све док ме
није оборио на под, сео на мене и приковао ми руке. Од беса су ми пошле сузе,
тек тада ме је пустио. Она је само ћутала и посматрала.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Преписивао сам мисли нобеловаца у једну свеску, говорио је.
Ти си изабрала књижевност, завидим ти, ја сам само глупи машинац. Имаш лепа
колена.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Она је фарбала столарију, он је учио енглески, ја сам
наишла. Помози ми, рекла је да ово завршим. Немам времена, зашто си то сада
започела. И тако смо се нас двоје сунчали на тераси док је она фарбала.
Искористили смо њен понос, њену слабост да нас натера да помогнемо или остави
четке и придружи нам се.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Наишли су – њени рођаци кад сам ја полуизваљена на кревету,
због врућине обавијена само марамом, кокетирала са њим. Пригушеним гласом,
опуштена и врло близу њега причала сам нешто, сасвим неважно. Скочила сам кад
су се врата отворила, ухваћена у нечему, ни сама не знам у чему. Не сећам се
како сам се повукла ни шта је он урадио, сећам се само тог тренутка у коме сам
осећала дубоку и нескривену кривицу, која је остала до данас.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Зато сам ја, неколико месеци касније када је напустио
земљу, оставивши је саму и без објашњења, не рекавши јој да је са собом повео
своју бившу ученицу а будућу жену, ја сам га жестоко напала. Не знајући шта је
наумио, напала сам га, желећи да је заштитим, њему да се светим,себе да
оправдам. Написао јој је неко писмо, штампаним словима, информативно, као
кратак новински чланак у коме јој објашњава да они нису једно за друго. После
десет година. Као да и сама није увиђала да нешто није у реду. Напала сам то
писмо, обрушила се на њега, оно је било за све криво. Зар тако? Бранила га је!
Шта му фали? Све, просиктала сам! Требало је да се зауставим на томе, ни реч
више да не кажем против њега и писма. Али рекла сам, он није добар човек и твој
отац је на самрти рекао да је он прави ђаво.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Чекала га је још две године. Дошао је да узме своје ствари.
Ни тад јој не би рекао да се већ одавно оженио, да то није учинио њихов
заједнички пријатељ који је дошао са њим. Била сам те ноћи са њом када је
дехидрилала, и завршила на интерној А клиници због поремећаја рада жљезда са
унутрашњим лучењем, нарочито тиреоидне; Одлазила сам код ње и остајала по
неколико сати, често немајући о чему да причамо. У жељи да јој помогнем да што
пре оздрави, позвала сам га. Умало је то није убило. Кад га је видела уместо
израза среће на лицу јој се појавио болни израз незадовољства. Донео је некакво
воће, мало поседео и отишао. Празнина се осетила у нашем разговору кад смо
остале саме. Она је избегавала мој поглед, одсутно ми одговарала и гледала
некуд кроз прозор. Једва су је извукли лекари те ноћи. Јесам ли збиља желела
њену смрт? У неким периодима сањала сам да је умрла. Били су то кошмарни снови,
у којима сам патила, моја кривица је бујала, ја губила разум и границу између
љубави и мржње према нјој.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Када сам их некада затицала саме, у аури њихове
љубави, довољне саме себи и заштићене од свега, сатима бих плакала у својој
соби. Љубоморна сам била на њу и њихову љубав и страшно усамљена. Сама сам,
говорила сам себи, и желим да упамтим ту самоћу. Кад дође сутра правићу се да
се јуче нисам осећала тако, правићу се као други. Седећу, причаћу, смејаћу се,
пуштати да ми потурају своје лажи и патити што је све то тако. Желим да упамтим
ово кад гледам у тамни део свога бића, којега морам прихватити и да никада више
сутра не будем оно што нисам.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Када је изашла из болнице, да се искупим.отишла сам код
њега и изнудила обећање да ће отпутовати с њом да све разјасни. Дочекала ме је
његова жена на вратима, па ме је зато очајан замолио да то више не радим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Урадила сам то још једном неколико година касније, али не
због ње, требале су ми паре. Жена га је увелико остављала самог, одлазећи код
сестрића у Америку. У њиховом браку није било деце, он је већ прешао 60-ту, она
је често побољевала, угојила се и изгледала старија од њега. Али тада ни моји
погледи на њега нису били исти. Презирала сам га, смучио ми се и згадио после
два догађаја који су се збили у размаку од неколико година.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Седели смо сви троје, пили вино, разговарали, кад је
изненада рекао: сад кад си разведена нећу се осећати као разоритељ бракова.
Пребацила сам му што то говори, што говори пред њом и као да не зна зашто сам
се ја развела. Наставио је полуозбиљан да је њен брак већ разорио и да му више
није занимљива. Она је ћутала.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Зашто пусташ да те вређа, питала сам, знајући да
вероватно осећа кривицу што је уопште, икада допустила да јој се приближи. То
јој је казна. Ја, настављам да браним жену у себи и у њој. Да би се искупио,
хоће да ме пољуби. Одгурнула сам га. Ти си настран, садиста и мазохиста.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Кад је отишао.,ми
започињемо свађу. Пребацује ми што сам се сада по први пут побунила мада је он
годинама такав. Шта се променило,пита?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ништа, ти си се променила, допусташ му да буде такав.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Одавно ми ништа није важно, човек кога сам волела напустио
ме је тако млохаво и тако обично - са другом, удвара ти се годинама а ни теби
није баш свеједно. Шта се од мене још очекује да кажем или урадим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">- Није истина да ми се удвара, вичем а знам да
јесте, није истина, он само не зна шта ради. Стварно ми никад ништа није
предложио. Он се, дубоко у себи ни за шта није определио, и плута као мртвац. А
ти га и даље желиш онаквог каквог си га упамтила у првим сусретима, али превише
си сујетна и тврдоглава да би му било шта могла опростити.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">Убрзо је опет дошао. Тада нам је испричао како
ме је сањао.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Када сам наишао,
стајала си на мердевинама тражећи неку књигу и ја сам пришао близу, погледао
горе, испод сукње ниси имала ништа.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Обе
смо ћутале док је бесрамно причао тај свој сан, згадио ми се. Згадила сам се и
себи што сам икада имала било какве мисли о њему.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Не познајем тог човека, волим оца у њему из оних давних
година, волим га што је моју мајку усрећио тада. И мада сам сада и ја жена и
мајка, волим га и даље оном детињом љубављу која се не заборавља. Мада, сада
више нисам сигурна да ли сам га волела као што сам дуго мислила да осећам или
сам му само била захвална што је успео у нашој кући све да промени.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Брак моје мајке и оца није ваљао од самог почетка, али је
она одуговлачила, па су се развели тек после дванаест година. Зато она и данас
каже да разуме њега што се не разводи. Ни самој јој није било лако да то уради.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У време док је отац живео са нама, сећам се да је она често
била у кревету, уплакана. Отац је није физички малтретирао али ју је душевно
сламао. Прекривена до носа, уплакана, лежала би сатима бескорисна за све.
Преседела бих поред њеног кревета желећи да је утешим а не знајући како. Било
ми је жао маме. Хтела сам да је заштитим, не помишљајући колико је слаба, она
која је требало да нама, деци, буде заштита.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Он се појавио као добри вилењак. Мама је почела да се
смеје, силазила је међу нас, весела и јака. Ништа јој није сметало. Све због
њега. Желела сам да му кажем да га волим. Насмејао се тада и питао - зашто.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Зато што се моја мама поново смеје!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Касније
сам то осећање захвалности мешала са љубављу, не знајући шта у ствари према
њему осећам. А и ја сам желела да ме неко тако воли кад ме већ отац није волео
или није показивао љубав. Дуго сам се надала спасу и помоћи од њега, заборављајући
да њој није помогао, да јој је само за тренутак олакшао, а онда заувек отежао
живот.<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">БЕЗНАЂЕ<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Шта
сам ја тада открила: Ерос - амбис - суноврат, ништа се са њим и није могло,
онако скривеним под ћубом улепљене косе на голом темену, није било продора до
његовог бића, само страшни Ерос.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ноћас се догодило. После толико година самомучења и
самокажњавања, успела сам да осетим себе. Не сећам се више колико је то давно
било последњи пут, десет година или више кад сам се опустила и уживала.
Претходне ноћи сањам сан. Мада имам једну, у сну имам две, ћерке. Друга је
сасвим мала. То сам ја на једној фотографији у Зоо врту. Седим испружених руку,
узимам је у наручје и притискам на груди. Кад сам почела да мрзим себе, ко зна?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Упознали смо се на мој 52-ги рођендан, преко пријатеља. Био
ми је тако очајан и ружан са прикривеном ћелом да сам у једном тренутку желела
да му стргаем то вешто направљено гнездашце са главе. Ти мора да си полудела
кад си га довела, пребацила сам пријатељици! Нисам баш толико усамљена! Лажем
себе. Потражила сам га неколико месеци касније.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">И сад, после три месеца, он се удобно сместио у мој живот.
Каже ми да неће да се жени и да не мисли увек оно што каже. Мени је једино
важно да сам са њим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">На мој следећи рођендан позвао ме у стан где су живели
мајка, брат и он. Јели смо паприке пуњене ситним сиром, масне. Било ми је зло,
а он је питао да нисам трудна? Заспала сам у фотељи паје хтео да ме однесе на
кревет али сам се отимала и рекла да не треба.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мој следећи рођендан прославила сам сама.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У међувремену добио је стан. Уочи Нове године уселио се у
њега и тамо смо је дочекали. Као да је неко умро. Било је више него жалосно.
Долазим у тај стан већ седам месеци, ниједном ми није понудио кључ, па су често
врата за мене закључана. Упорно и даље долазим. Сећам се како му је једном
дошао брат, ми у стану он неће да отвори. Каже, није се најавио. Други пут је
била његова мајка, исто, трећи пут ко зна. Тако је неком говорио за мене. А ја
сам мислила да се по нечему издвајам.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ружна си, говорим себи. Никаква. Он те више не воли. Ниси
му интересантна. Волиш њега. Интересуј се, питај за њега. Да ли је он теби
занимљив? Јадна си, кажем себи. Због њега ми мајка пребацује. Понавља ми како
би ћерку обесила да је се ослободим; да налазим оне које нико неће, ништа нисам
постигла мењајући мушкарце; да само хоћу кућу да јој отмем. И, иди већ једном,
виче. Зашто седиш код мене? Зато што си неспособна да живиш сама! Саставила је
песмицу са мојом ћерком и певуше је док седимо заједно: <i>Дођи ћелави ако
смеш, моју маму да иштеш, не да мати, не да кћи, кад он оће мамици!</i><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Затварала сам очи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У мају је рекао: ти си овде увек добродошла. У јулу: не
желим више рано да те будим, немој долазити ако немаш посебан разлог. На сваком
кораку мије делио пацке и измишљао грешке. После нашег првог изласка питала сам
га где ћемо, код тебе или мене. Немам навику да женске водим кући, одбрусио је,
ако си ти навикла. Позива ме код себе у једно спарно поподне. Не могу, превруће
је сачекај да захладни. Кад је захладнело стајала сам пред његовим закључаним
вратима. Сутрадан је рекао: откуд сам знао да си ти. За свој рођендан никог
неће да види, биће сам. И иначе све друго му је било важније од нас: дошли су
му кумови, ја радим, малтеришем на Космају своју викендицу, не излазим ни у
шетњу, ти ако хоћеш дођи и регулиши са својом мајком да ти чува дете – шта ја
имам с тим?!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Отварала сам очи за сваки леп тренутак. Радост, вино,
резигнација, инат, отров шкорпије. Понижења. Бежећи од тога, налетела сам на
аутобуској станици на неког човека који ме је ударио торбом. Летела сам три
метра и пала. Лежала сам у прашини у белој хаљини, а онај ми је псовао матер.
Онда су ме неки радници подигли. Мислила сам то је крај. Све док поново нисам
отишла код њега. Грли ме, тепа ми, лигње, вино, задовољство. Свађе. Развлачиш ме
као жваку, каже. Иста си као и друге жене. Ти ме провераваш. Боли ме дупе за
нашу везу. Боли ме дупе за тебе! Сама си себе избрисала. Ја о особама као што
си ти не размишљам. Нећеш више да долазиш? Сама си одлучила! Сама си се
избрисала гумицом!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ноћу дуго остајем будна. Плачем. Нешто из згрченог желудца
провали у моју главу, теку ми сузе које, без гласа, гутам. Уморна сам, а опет
имам снаге да га позовем. Југославије више нема. Рат је. Слике мртвих. То је
права патња. Шта је ово моје?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Богојављење. Он је забринут због Книна. Кистања. Долазим.
Звоним. Дуго не отвара. Најзад. На мом столу гирице и пиво, жена у чизмама
изнад колена и сукњи изнад појаса. Старија од нас обоје. Лидочка Љубов
Красиваја от Суњигој. Одлазим. Без речи. Са мном је отишла једина могућност
аутентичне комуникације, али он зна да је бесмислено да ме тражи кад меје тако
понизио. И по ко зна који пут уверио се колико вреди! А и ја сам што шта
сазнала о себи. Ћутање.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сањала сам да зид пада на мене. Једино смо он и ја ту али
се он плаши да ми помогне. Вичем, очајна јер је мало времена и он једва
пристане да ми дотури некакав штап да се спасем.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">После непуна два месеца, јављам му се телефоном. Лежимо у
кревету. Неко му преко телефона чита хороскоп. Прича тихим гласом око пола
сата. Кад је завршио, прекорева ме: ти ми не би ни мајицу додала, видиш да сам
го, прехладићу се. Дај ми гузу, додаје. Ето шта су жене, констатује. Целу ноћ
спава, као заклан, не брине ни за ћубицу - хоће ли спасти или не. Забачене
главе, ћуба се мало одигла, бљешти ћела, спава, ја жељна секса, легнем преко
њега. Пушта ме да га користим, незаинтересован. Одустајем.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Два дана касније врата закључана. Седим са његовим
комшијама испод и они се снебивају да ми кажу. Она ће прва: ту је, само неће да
вам отвори. Ту је цео викенд са неком женом која вришти и говори безобразлуке.
Мени и мужу непријатно, највише због сина. Момак има 17 година и због њих цео
викенд је провео код друга.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Више је не слушам. Као у коми, не знам шта се са мном
збива, не осећам ништа само лупам рукама и ногама на његова врата, све док их
није отворио.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Шта је, шта хоћеш!? - провирује избезумљен. Гледам га,
одједном је тако ситан, мален, уплашен - На пример, хоћу своје ствари,
обрецнула сам му се.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Добићеш их сутра, залупи вратима. Опет
ударам, још жешће. Отвара и по други пут. Видим га како бојажљиво стоји у
полуотвореним вратима и не зна шта ће са мном. Да сам имала нешто, било шта,
убила бих га тада. Тако се, значи убија!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Шта је, опет пита. Хоћеш да ми правиш скандал.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Окрећем се и одлазим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Следеће недеље, на Велики петак покупила сам своје ствари.
Препознала на улици Лидочку Љубов Красивају от Суњигој. Живелаје поред моје
основне школе. Појурила сам је, и свашта јој је рекла као последња простакуша,
али ме је поразило како изгледа. Није била само старија од нас обоје заједно
него и прилично оронула. Корачала је хистерично, набадајући ногама, ситним
корацима. Једно око јој је као мање због ослабљеног мишића, а над другим
значајно уздигнута обрвица, као шта...? Дуга избељена коса, тикови на лицу.
Али, вришти. Ја нисам. Ћутала сам као заливена, дрхтала као прут, тектонски
поремећаји праћени подземним водама. Сва сам била мокра. Ништа му то није
значило.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Позвала сам његову мајку и испричала јој о некаквим женама
које јој посећују сина.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- То су наше рођаке, објаснила ми је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Па, што ноћу вриште и траже од њега да му им
стави? - питала сам је. Јадна жена, ко зна какоје изгледала кад сам јој то
рекла?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Отишла сам код њега. Фокусирана тензија. Секс.
Дупетарска кучко лајава, и мајку си ми звала, твојих пола сата је прошло, каже
уз осмех.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Четири месеца касније, однела сам му неке књиге
и причала му о мојим сазнањима о неурози, о анксиозности. Љути се. Ти си
болесна, ја нисам. Обоје смо, кажем. Подвојени, отуђени од себе, имамо идеалну
слику о себи и испољавамо је!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Све што сам рекла плаћам сексуалним понижењем.
Седим преко пута њега у дугој сукњи. Он црвени, док прекрштам ноге. Очи су му
се засијале. Рашири ноге и дирај је, шапуће. Јел то златна рибица? Хоће ли ми
испунити три жеље. Јадикујем над собом да немам лични морал док радим шта од
мене тражи... Лижи. Нећу, нисам мотивисана, али можеш ти мени, срећковићу.
Секс. Не подноси додир наших лица. Дај ми гузу. Нећу. Хоћеш, ја хоћу, полако како
ти волиш... кажи: хоћу полако..., кажи хоћу још. Понављам за њим кажи... Не
тако, без кажи само хоћу... Спуштам сукњу. То нам је обома добро дошло! Он се
празни у купатилу. И виче: шта ја имам с тобом? Ко си ти? Шта хоћеш од мене,
долазиш само да се иживљаваш. Никад више нећеш доћи. И не треба, кажем.
Препознајем у себи дубоку потребу да одиграм сцену. Са праскањем, скакањем,
демонстративним понашањем. Толико се унесем да често не знам где је граница. Он
не схвата те моје преображаје, ликове у које се претварам. А ја се питам, где
сам права ја? Права ишла је тог поподвева на тест. Добро је - немам овулацију.
Код њега сам желела да дођем таксијем<span style="font-variant: small-caps;">, </span>да
донесем вино и колаче и да одемо негде у природу. Било је неважно све друго што
би се могло десити, јер то нисам желела.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Ни улицу нисам у стању
да пређем безбедно. Удариће ме нешто па нећу ни знати шта ми се догодило. Као
прави маноман мислим само на оно - <i>шта је шта хоћеш.</i> Враћам се с посла и
видим Лидочку Љубов Красивају от Суњигој. Улази у аутобус. Уђем за њом. Ноге не
осећам, руке се зноје, у прстима срце јако удара и почиње да ме гуши. Гледам у
њену искрзану косу на раменима и мислим - зато је фрижидер био пун с времена на
време кад сам долазила.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Онда се тргнем: шта ћу ја овде, овај аутобус
иде у супротном смеру од моје куће. Пратим ову несрећну жену, а зашто? Само да
сазнам нешто, а шта? Бог ће знати, шта је то пгго бих још могла да сазнам. И
шта бих с тим што бих сазнала? Она се окрену, није Лидочка! Излазим. Ваљда сам
полудела? Шта ли? Толико неуротична и јадна. Све јаднија што више мислим на
његову отуђеност, охолост и оно што он назива поносом. Са мном спава а каже ми:
мешаш ми се у интиму, како те није срамота! Тотално лудило!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 49pt;">
<span lang="SR-CYR">Као што се губим у овоме губила сам се, као у
мајчиној утроби, у оном нежном, осећајном, топлом, који ме заштичнички ставља у
кутијицу. Осећала сам да тонем у том затрпаном њему, са меким језгром.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 49pt;">
<span lang="SR-CYR">Ја сам духовно мртав човек, говорио је. Треба
бити изван времена, да не би био промашен у њему. Сви живе на ивици морала,
зашто бити моралан? Непотребноје жртвовати се за било шта. Чему одрицање?! Зато
се, тај духовно умртвљени човек, на мене љути. Ја сам крива што сам га затекла
са другом женом. Ја сам крива што он док прекрштам ноге, баца понос под ноге и
скаче до мене без гаћа. Ја сам крива што од њега правим мајмуна. То ми неће
опростити.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 49pt;">
<span lang="SR-CYR">Често ми се враћа једно сећање. На оца. У тој
последњој, завршној сцени кад после ње нема више ничег, ни кајања, ни
опраштања, ни могућности да се нешто измени, ја сам сурова. Отац је био
болестан. Ја нисам имала појма о тој болести и могућој смрти. Тражио је да ме
види. Нисам се одазвала. Нисам чак ни покушала да се оправдам што не долазим.
Нисам осећала ни страх, ни савест, ни жаљење ни задовољство што је дошао
тренутак да му вратим за његову хладноћу према мени. И тако је умро. Мој отац у
жељи да ме види. Пре 11 година, ајани данас нисам променила мишљење. У тој игри
попустљивости, грешења и праштања, ја, у завршној сцени нисам стању да
опростим. Толико тога је пропуштено да буде урађено и речено. Не постоји однос,
и ја се нећу правити да смо ми: отац и кћи. Чак ни тада. Пред смрт. Уосталом
ако постоје било какве вредности, то је зато што су човеку важне, за њега живе.
Ако је мој отац грешио годинама према мени, моје осећање за грех, правду,
истину, опрост, кајање; не би било живо ако би његова смрт могла да учини да ја
све опростим. То сам ја. Отуђена од оца, живота, себе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 49pt;">
<span lang="SR-CYR">Вечито крива, добровољна жртва, гладна љубави
коју ми није пружио исти овај на самрти који ме сада зове да му опростим.
Осакатио ме је, и нећу ништа да му дам, ни да га видим, после би ме још више
болело. Крив је. Али ни издалека онолико колико самја сама пред собом крива!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Повреде које су ми нанете су трајне и са
дубоким, озбиљним последицама. Све јако боли. Па нека боли и њих.<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">ПАНДОРИНА КУТИЈА<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Биле су пријатељице, обе лектори у новинској
кући. У трагању за љубављу, сигурношћу, заштитом. Да!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Мушкарци! У потрази за њима? Не! Очај! Тако се
некако догодило да је једна од њих, упознала свог будућег, другог по реду мужа,
који је имао пријатеља лекара. Из угледне београдске породице, са Сењака. У
стану од 100 квадрата, живео је са мајком, повученим животом усамљеног човека,
и бавио се сликарством.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Упознали су их. Касније је пријатељици рекла:
за шта ме ти сматраш?! Толико очајна нисам!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Ипак, била је, јер га је потражила неколико
месеци касније. А он је стрпљиво чекао да га нађе. Показао јој је свој атеље и
неке радове између 1974-1978. (</span>So<span lang="SR-CYR">ге</span>ll<span lang="SR-CYR">а о</span>nore<span lang="SR-CYR">, 1976-1981., Амфимутације, 6 1979.,
Идентификација </span>IV<span lang="SR-CYR">, 1974., Бигеминија, 1981.) у комбинованој
техници. На пастелима је било насликано женско тело, искидано или у засебним деловима
који као на чивилуку чекају некога да их обуче на себе. Женска тела, лепо
обликованих груди, трбуха и бутина лебде у простору одвојена мраком и не могу
се приближити или саставити. У тој симболици обезглављених, испрекиданих
женских телеса било је нешто тмурно, застрашујуће.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 35pt;">
<span lang="SR-CYR">Шта је она, у ствари, тада видела? Шта је могла
да види? Да је он у жени спознао само празну маску груди с једне, трбуха с
друге, бутина с треће стране. И да је у сједињавању са тим празним деловима
тела доживљавао само привид сједињавања.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 45pt;">
<span lang="SR-CYR">У том нагом, ласцивно представљеном женском
телу, у том прецењивању значаја нагонске жеље могла је да види очајнички израз
луде потребе за љубављу, сигурношћу, заштитом. Очајно усамљеног
Четрдесетогодишњака који трага за љубављу. Који преко остварења сексуалних
фантазија не остварује и људски контакт. Био је средњи син. Старији брат,
ожењен, отац двоје деце, угледан јавни радник, несретан у браку, заљубљен у
другу жену са којом живи. Млађи брат, окорели нежења, грађевински предузимач,
окружен удавачама. Он, сам није био лекар како су за њега причали његови
пријатељи. Само је студирао анатомију. И то је сазнала случајно од дугогодишње
љубави његовог млађег брата. И био је слободан. Рекла јој је пријатељица да је
имао везу која је требала да се заврши браком - али није.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Зашто - питала га је? Одговорио је да ни сам
не зна.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Једноставно ме је једнога дана позвала да је
сачекам испред мог стана на Сењаку. Пројурила је колима, нагло их зауставила
преда мном, отворила врата и избацила једну картонску кутију. Подигао сам
кутију и у њој нашао поклоне које сам јој у протекле три године, у разним
приликама поклањао.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Она је луда, шта јој то значи? Тако без
објашњења, бацила ти је те поклоне пред ноге - рекла је и више се нису враћали
на то.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">*<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Њихов први сусрет трајао је неколико сати. У
свом атељеу када јој је показивао пастеле, очи су јој биле пуне боја, нејасних
обриса и чинила се себи као Алиса у земљи чуда.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt;">
<span lang="SR-CYR">Сутрадан је изненада дошао у њену кућу не
обазирући се на њену ћерку и мајку, и без речи срушио је на кревет. Није то
схватила као насиље, ни као очај! Као глад? Да. Само није знала чега је то
мислио да је гладан? Стајао је код врата, румен, зурећи у белу флеку на
паркету, као да је затечен у нечему. Хитро је папирном марамицом сакупила то у
шта је зурио и рекла:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Брзо, помози ми да их убацим док су још живи!
Од њих се праве мала деца!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">-Ти ниси нормална! - насмејао се прозрен.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ја јесам! Али ти ниси! Мислиш да чезнем за
стомачином до зуба!? То сам прошла и не треба ми више. Отишао је исто онако брзо
као што је и дошао. И без поздрава.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">*<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Питала је пријатељицу, чиме се његов отац
бавио?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Био је високи државни функционер. Заслужан у рату и у
време обнове. Тај стан и све у њему стекао је својим радом у Партији. Не знам
много, али мој муж лепо прича о њему.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сваки сусрет почињао је као онај изненадни долазак у њену
кућу - наглим, гладним јуришем на њу, а онда би она филовала.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- А твој отац? Мајка? Старији брат, снаја,
братучад?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Мој отац је био тих и повучен човек. Тако се и угасио.
Прву жену и сина су му убили почетком рата, па се по други пут оженио мојом
мајком. Причао ми је да су њих тројица другова после рата ишли у чистке по
гудурама Проклетија. Из сваког похода наизменце по један од њих доносио је у
торбаку главу, заосталих бандита.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ко у народној песми - рекла је више за себе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 40.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">А пријатељици је причала:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Корене свих човекових ставова и понашања налазимо у
времену када као дете, угледајући се на родитеље човек усваја преко поверења
њихова понашања, у првом реду моралне ставове. Када их усвоји дете развија
савест, а преко савести и слободу у себи да бира и буде одговоран за избор који
је учинио. Ако су родитељи имали лажне идеале, или се за њих слабо и безвољно
залагали, а деца расла у уверењу да нема правих вредности, уколико и покушају
да се ослободе лажних идеала родитеља, деца остају без заштитне одеће - па
трагају за другим поистовећењима. Ко зна шта се са њим стварно догодило?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Његову мајку виђала је ретко. Вешто би је увео у стан,
поред мајчине собе, а мајка ту и у атеље никада није залазила. Само је једном
чула да се мајка противи што је доводи ту! Глас јој је био тих, али одлучан, а
он је без речи залупио врата ушавши у атеље. Отишли су после у Кошутњак,
мислила је у шетњу. А он се на клупама или уз дрвеће обнаживао, љутећи се на њу
што је простакуша која се обазире на шетаче.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Шта те брига за пролазнике! Нека окрену главу. Ко ти је
битан? Они или ја? - очајавао је у покушају да је наговори.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Да би га умирила и одвратила од њој, незамисливог излета у
природу, започела је разговор:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Да ли је то проблем ако те посећујем у стану?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Није! Она је данас љута на стрица па искаљује
бес на мени.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не виђам је често али ми изгледа као разумна
и добра жена.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Да. Учитељица удата за официра. Мајка троје деце. Три
сина. Шила им је блузице, док су још били мали, састављајући крај с крајем и
селећи се са мужм по земљи. Гледала га је као икону. За њу је његова реч била
закон. А знала је све те године да у Задру има љубавницу и са њом дете. Ипак је
тражила да га слепо слушамо и гледала како нас каиша до крви. Презирао сам га и
бојао га се чак и на самртном одру.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тек после те шетње Кошутњаком почела је да назире шта јој
се догађа и где је залутала. Уместо да се поистовети са мајком - женом коју
доживљава као расцепкано, подељено и духовно опустошено биће, он се окренуо оцу
али, уз поштовање и љубав, обожавање оца, јавио се и пркос, одбијање, мржња.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Други извор његовог песимизма био је у
доживљају средине. Уколико човек у судару са средином не израсте у зрелу,
непоновљиву личност, остаје му да се бори са собом цео живот. У зависности од
тога да ли се креће ка људима, од људи или против људи, зависи преображај и
избављење личности. Неки никада не стигну до овог сазнања, па немају могућности
ни да се просветле.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Показаћу ти најбоље платно које знам - рекао је једном.
Тако ја видим човеков живот.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">На тој репродукцији у коју је упорно упирао прстом, видео
се вашарски рингишпил. На њему су се обешене за главу вртеле фигуре, шарено
обучених жена, мушкараца и деце. Ликови и одећа били су насликани наивно као у
дечијој сликовници, али су им лица и положаји тела деловали застрашујуће
озбиљни.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ето, то смо ми - људи. На вртешци живота, са штранком око
врата у лудом кружењу око непостојеће осе наших животних циљева.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR">*<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Алиса у Пандориној кутији. Увелико је лутала Алиса по
Пандориној кутији кад је почела да разазнаје свет око себе. Те пастеле чувао је
ван домашаја, сложере пажљиво у табацима под витрином с књигама. У доколици
превртала је табаке, док је дремао у другој соби. На пастелима тог циклуса из
80-тих доминирају композиције испуњене нејасним, неиздиференцираним ликом, чија
је глава у завојима као египатска мумија. Тешко се било шта на том лику може
препознати, чак ни да ли се ради о мушкарцу или жени. Други пастели препуни су
материјала из подсвести.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Знала је да мит о Пандори, Епиметеју и Прометеју у
психологији има своје посебно значење - то је праоснова човекове душе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Знаш ли мит о Пандори - питала је
пријатељицу?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- То је о оној кутији? Да, знам. Када је
Епиметеј добио од богова за жену лепу Пандору, која му је у мираз донела кутију
пуну зала, брат Прометеј му је саветовао да се за Пандору не везује. Епиметеју
је она стално узмицала и најзад га напустила оставивши га са две кћери Надом и
Меланхолијом. Епиметеј је и даље чезнуо за Пандором и чекао је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Да то је тај мит, али кад га пренесемо на
слојеве човекове душе, он звучи овако: У Прометеју се огледа свесни напор
човека да радом, упорношћу и издржљивошћу савлада природне силе у себи -
триумфује над боговима. Епиметеј је онај део људске душе који се буди несвестан
до краја за све што се око њега збива. А Пандора је наш богати несвесни живот.
Она је и деструктивно као и извор свега стваралачког и племенитог у нама. Читав
наш душевни живот, хаотичан и складан. Чаробна кутија препуна зала и смрти,
нада и стварних дарова. Видиш, ако се Епиметеј - човеково ја, поведе за
Пандором - несвесно у нама, може му се десити да она отвори кутију и одведе га
у пропаст - грозничаво је објашњавала пријатељици.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ти и твоја психологија. Људи се тога плаше,
тог залажења у њихове скривене кутке! Шта то радиш. Удаљаваш га тим сецирањем!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Можда је тако. То је твоје виђење, али за
мене су та разгртања суштина, смисао. Ја из тог угла посматрам ствари. Одмах ћу
ти и доказати. На пастелима из 90-тих ови несвесни садржаји из кутије зла добро
су закључани и одељени просторно у целине под будним оком лика који израња над
њима. Ти садржаји у фиокама налазе се у доњим зонама композиције, а две трећине
горње зоне испуњава лик који је у односу на Мумију из 80-тих уобличенији. Тамо
је Мумија, овде ембрионална фигура. Тамо се не разазнају поједини елементи
лика, овде да. Тај расцеп бића код њега, приказан је у фазама од Мумије до
ембриона.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Зар то није код
свакога од нас, тај расцеп бића - пријатељица ју је једва следила.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Јесте, код свакога. У
нама је још једно комплементарно биће које пркоси боговима - тај снажни
индивидуум. Сваки пут када сам била рационална и јака, стајала иза донешених
одлука, у ствари када је у мени превладавао мушки карактер - Анимус, била сам
задовољна собом. Код мушкарца се то друго биће Анима, огледа у односу према
природи, интуитивним, ирационалним доживљајима, односу према емоцији у себи,
сентименту и свему што је осетљиво и нежно. Ако су и свесни одрасли, мушкарци
је потискују зато што знају да није опште прихваћена. Невоља је када она не
буде прихваћена од њих самих... А то значи да отисак женског лика Аниме коју он
носи у себи из 90-тих, мало је јаснији од оне Мумије из 80-тих. Лице је овално
и префинјено, кожа танка. Разазнаје се само једно око у облику прореза, као да
шкиљи. Нос дугуљаст са једном наглашеном ноздрвом. Уста мала, стиснута, румена.
Брада са рупицом. Остало на лику не разазнаје се тачно, као да је још у зачећу.
То је он. Као да лебди недовољно инкарниран. Не осећа се довољно чврсто на
земљи, а ни на небу. Као да би да буде ближе с ону страну а да не изгуби везу
са светом. И то застајање на пола пута, тај живот у процепу са свих страна
избија из њега и његових пастела. А у фиокама за садржаје свога несвесног, у
доњим зонама пастела, маскиран је пред једним оком Аниме расцеп његова бића. С
једне стране ни на небу ни на земљи живи његова Анима, с друге стране су
садржаји пред њом, губећи једно с другим везу. Ту су насликани: рог, крст,
фигура жене, ћелави женски профили из којих палацају змијски језици, Женске
шаке са наглашено дугим црвеним ноктима, бутине које извирују из таме, ликови
са фресака, људи на прозорима. Све омеђано кутијама у сивом или црном простору.
Колико год пута гледам пажљиво, нађем неки нови детаљ који раније нисам
приметила у том хаосу од света. То је вапај за смислом постојања. Та Анима - ембрион
има на лицу крст, пагански или хришћански симбол, симбол човека?!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 41pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-align: center; text-indent: 41.0pt;">
<span lang="SR-CYR">*<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 41pt;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Заведена у таму
понирања кроз Пандорину кутију, заборављала је на себе, своју љубав, шта уошите
тражи ту?! Али је страст спознавања била јача - до безумља.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Друге године, њиховог
познанства ноћу су га звале жене са којима је бестидно флертовао, знајући да је
она ту крај њега будна. Устајао би и одлазио по позиву не трудећи се ни да
слаже где ће. Упознао ју је са некаквом школском другарицом и питао да ли би
имала нешто против да сво троје заврше у кревету? <o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">То је небитно - рекла
је - колико ће се нас наћи заједно у кревету. Суштина је у овоме: у подсвесним
фантазмима о жени, како нас ти видиш, ми смо - лепа са пластично обликованим
грудима, трбусима, дугим облим ногама, јаких бокова женска торза - не људска
бића, жива, мисаона, осећајна, ми смо за тебе искидана обезглављена телеса.
Таква жена прави од тебе несигурну, феминизирану особу, која постаје играчка у
њеним рукама и зато је се треба клонити, или јој се светити. А тај двојаки
однос према жени и женском телу израз је истог таквог односа према самоме себи.
Осећања преносиш из себе на жену истовремено је обожавајући и понижавајући. У
ствари ти си изгубио душу - једини расцеп и немогућност комуникације је онај
који не можемо да остваримо са самим собом... Где се у тако суморној и сумпором
опточеној атмосфери налази твоје право ја? Јер уметник и његова уметност морају
наћи пролаз кроз тај мрак! У циклусу о Пандори сва твоја скривена лица су у
многоструким ликовима са многоструким оцима којима гледају у себе, а ипак не
препознају и не прихватају целокупну личност - онај меки део тебе, Аниму. У
теби она не успева да се ослободи опне рационалног, морализаторског. Тек кад је
прихватиш заволећеш себе и друге. То се пред мојим очима одвија на твојим
пастелима и нажалост део тога се преда мном одвијало и у мом животу. Није од
значаја што си обмањивао мене, јер ја ћу изаћи из Пандорине кутије кад - тад.
Али остајеш ти са собом такав какав јеси. Уметник у настајању... Постоји један
наговештај могућег просветљења и преображаја. То су пастели из раних 70-тих. Ту
нема фигурације, превладава зелена водена или плава. Небеска пространства са
митолошким симболима: пужева кућица, рог, копље, крст. Мисао, свест о себи
пробија се кроз густу водену или ваздушну масу до неба у потрази за својим
правим бићем! Можда је ту излаз за тебе. Ја ћу просто из овога само искорачити!<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0pt; text-align: center; text-indent: 41.0pt;">
<span lang="SR-CYR">АЛЕКСАНДРИЈА БАШИЋ
НАЂ<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Костадин је био прави
мушкарац. Господин. Никада није питао ни за шта, није правио проблеме и умео је
да ужива у дражесној лепоти своје жене.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Био јој је други муж.
Први је несрећно страдао, али Александрија није могла без мушкарца.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ноћас сам сањала
узбуђења која нисам могла да доживим. Биста мушкарца, без главе. Осећала сам
његово тело, додиривала мишаћаву руку и обавијала га. Ујутру сам тај доживљај
пропустила кроз себе, лаким додирима по телу. И одвела штенад на вакцину. Млади
комшија ми је помогао и показао такву нежност за штенце да сам га частила
капућином. Коста је на путу, а ја сам тако усамљена. Младић ми се препустио без
речи. Био је још невин. Боже како сам се збунила. Лежао је притиснут њиме као
балваном. Морала сам да га узмем у руке и мало повучем не би ли се придигао.
Био је као паралисан. Румен и врео, заплашен, било ми га је жао.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Полако ћемо, не брини, ти ништа немој да радиш. Препустио
ми се. Касније ми је признао да је био миран јер га је болело.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Понирем.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У последње време осећам бес или немоћ, па љутњу када
сретнем двоје који се додирују, држе за руке или љубе. То ме раздражује и
раздире. Осећам тада како моја снага, храброст, емоција отичу некуда, а нема
никог да их заустави, ухвати. Куд ја то идем, куда се то узалуд претачем и
губим? Зашто нешто не предузмем. Чему све то што ми се догађа, у ствари не
догађа?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">Кад ме обузму такве мисли, пронађем Дората
Мујкића.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ти си као тајна, говори ми. Човек мисли да те је упознао, а
онда схвати да тек има да сазнаје. Ко си у ствари, пита ме док ме милује
погледом, полузатворених, замагљених очију од узбуђења. Гледа ме нетремице, док
га опкорачујем и понављам: твоја сам. Држи ме, чврсто као да ћу му одлетети и
увлачи се у мене речима: понекад те видим тако јасно, некад си као у измаглици.
То мора тако да буде, одговарам, ти си још тако млад и чека те негде жена коју
ћеш заволети и оженити. Мени си потребан само када понирем.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">И ја сам некада тако била потребна, али сам то тек касније
разумевала. Мој први муж био је занет собом, а ја препуштена себи. Један његов
колега из Института понекад је свраћао и ми смо заједно пили чај. Био је 26
година старији од мене, угојен, са детиње нежном кожом. Некада у младости морао
је бити врло леп. Коса му је била седа, али је у тренуцима страсти постајала
индиго плава. Ја сам се по њему ваљушкала као по меком душеку и драшкала му
брадавице, стиснуте, мале као зрна кафе. Са њим сам доживела прва задовољства,
загрцнувши се од усхићења, научила да будем хедониста. Уживај, у свему, као што
у теби може да се ужива.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Касније сам схватала на који начин сам му била потребна.
Као и генералу у пензији који је свако наше виђење доживљавао као битку. У тим
играма победника и побеђеног, мислиш само у страсном заносу како да победиш. Не
мрзиш непријатеља, али желиш да га савладаш. А лепота победе је мучење и
неизвесност. Генерал би ме прво дуго посматрао, пажљиво обухватајући погледом,
а онда би постао далек и озбиљан. Не мислим да је ово са нама грешка, ти си
жена са великим срцем а кад на такву наиђем знам да ћу успети. Желим да
постанеш део мог тела, душе и духа, сатима би ми причао, пре него што би ме
однео у кревет. Мораш имати стратегију освајања, шапутао би, познавати слабе
тачке противника. Моја слаба тачка је подлактица леве руке, ако то освојиш,
предајем се. Највише сам волела да му седим у крилу, обгрлим га рукама, док се
полако љуљам. Докле би се ти љуљала, питао би ме с одобравањем?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 45pt;">
<span lang="SR-CYR">Од њих сам научила како се у зрелим годинама цене
дарови природе, богатство које није свакоме дато. Не могу рећи да не познајем
себе, ипак понекад, често, кад пожелим узимам оно што је ту.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 45pt;">
<span lang="SR-CYR">Коста то разуме. Захвална сам судбини на Кости.
Ако никога нема радим то сама, у инат свима који ме познају»а не знају ме.
Усамљена и тужна, осећам како ми се трбушни мишићи грче, осећам сласт, чујем
неке гласове из себе, опуштам се. Кроз балконска врата гледам како пада снег на
четинаре и у прозорском стаклу, у одсјају видим Косту. Гледа ме благо,
саучеснички. Окрећем се и смешим. Коста ме разуме, али не и моја трогодишња
ћерка. Често ме загледа и пита: јеси ли ти моја другарица. Друге више волиш,
чија си ти другарица? Где стално одлазиш, с ким се играш? Испитивачки ме гледа
и не крије запостављеност. У праву је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 45pt;">
<span lang="SR-CYR">Себично отимам задовољства за себе, а она ме је
жељна. Свесна сам: кад јој кажем да иде у собу да спава, и кад ми каже да би
волела са мном да спава, и кад ме пита: куда опет идеш. Свесна сам,али слаба да
ишта мењам.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">И често неправедна према Кости. Мада га волим, понекад ми
је тако одвратан. Кад ме жели, млако ме љуби у врат, милује ме прстом нежније
од мене саме, а онда ме гледа право у очи док се опуштам. Тај танки млаз његове
пожуде, мили кроз мене и ја, у врхунцу вриштим: мука ми је од твоје љубави!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ти моји походи на мушкарце. Освајам их и дозвољавам да
мисле да су ме освојили, а онда их исто тако лако напуштам. Чини ми се да у
ствари то ја освајам себе саму.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Једног лета, Коста је и мене повео на Конгрес у Ровињ.
Конгресна дворана, последње предавање мр. Севера, ја се досађујем. У бару
хотела, упознам учесника конгреса, младог правника из Сплита. Округлог лица,
угојеног за својих двадесетседам година, повученог и тихог. Личио је на
Гогенове Тахићанке. Наслонила сам главу на његово раме док је причао о
адвокатури, и то место ме је касније пекло. Допратио ме у собу, дуго миловао и
брзо се задовољио, због страха од фимозе. Пустила сам да то буде тако. Он је
изазивао нешто материнско у мени. Масу ми се свиђаш, рекао је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ти си дивно биће, ја заслужујем да ти то кажем. Ниси
лијепа, ал си лијепа. Универзална си јер имаш осим тјелесног и друге квалитете
који ми се свиђају. Одлично се држиш за своје 42 године, ја се бојим старости,
женидбе, деце. Масу ми се свиђаш јер сама доносиш одлуке. Гањаћу те мјесецима,
а не желим то, не би функционирало.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Он је био освежење у овом огуљеном и сивом свету у коме
више нема правих и чистих осећања. Пет година касније сазнала сам да је погинуо
у братоубилачком рату у Хрватској. Њега нисам желела да освојим и стварно сам
била оно што јесам. Нисам лагала. Остала сам једино доследна себи у давању. Ни
њему се нисам давала. Ко зна када сам се и коме уопште и давала? Он је био тај
који је у свему стварно учествовао.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Тада сам се први пут давао, и то је било највеће у животу
што сам направио. Не дижи руке од мене, рекао је, окрени се себи, као ја, буди
полуоток.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Усијавам се. Данима се већ мучим, покушавајући да гледам у
мраку, ударам у зидове око себе, амбис. Сав тај јад излази из мене.
Неконтролисано, излази и моја патња због свега око мене и мене у свему томе.
Колико су они слепи за моју унутарњу динамику? И ја свесно за њихову. Себично
отимамо једни од других и идемо даље! Звер у мени кида, руши, ломи све! Кад
крене, нисам у стању да је зауставим, ако ми се неко преда истински, забавим се
накратко с њим и брзо заситим. Довољан је један покрет тела или израз лица,
поглед,да ме удаљи. Сећам се једног младог човека који је волео да ме узима на
поду док је крај нас лежао његов пас, боксер. Кад сам му рекла да више нећу
доћи искезио се, изобличио и почео да ме дави. Било ми га је жао.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Све је познато до малодушности. Сагоревам у сопственој
ватри страсти. Био је у праву онај Самид Арапин кад ми је рекао: има човек за тебе
који воли чудне жене као што си ти.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Затворила сам се синоћ у своју собу, дошла је
моја ћерка. Хтела је да спава код мене. Кад је легла, предомислила се. Рекла ми
је да јој се деца смеју за Барбику, кажу није права, јер јој се ноге не
савијају у коленима. Деца су злочеста и завиде ти, тешим је, а у себи жалим,
што је тако нешто помутило њену радост.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Деца мисле да сам сувише мала да би ми мама
купила праву Барби. Зато ја никада нећу бити мама као ти. Рекла је то тужно и
замишљено.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Каква ћеш бити, питала сам?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ја само нећу дати деци да дирају цвеће, али
ћу им дати да се играју на тераси. Ако буду неваљала нећу им дати да дирају
слике. Даћу им да, ако прво дођу код мене, па хоће код Косте, да оду код Косте.
Шта смета ако оду код њега, кажи, шта смета...? Даћу им да скачу по кревету и
да гледају моју шминку.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- А да ли би била срећна да одеш код Косте?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Да. Споро је одлазила, па се окренула. У
сузама ме је питала: је си ли тужна?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Да.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- И мени је жао, каже и полако излази.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Генерал ми је рекао кад нас је видео, једном, заједно:
гледам твоје дете и тебе, два света.Ти не прихваташ њу као што не прихваташ ни
себе. Љубоморна си на њу, што је дете, а и ти си дете. А то више не можеш да
будеш, јер твоје дете тражи у теби одраслог.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Желела сам то дете. И све сам учинила да га родим. Била сам
усхићена њеним доласком на свет и њом самом. Како су године расле, расло је и
моје запрепашћење њеном дубоком, мистериозном и засењујућом личношћу. Дивна су
та жељена деца!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">Давидов, промашени сликар и ситни бизнисмен,
отац једног мушког детета, одбачен од своје жене, једва се сналазио у свету
одраслих. Хтео је да водимо љубав у његовим колима, дубоко је и болно уздисао,
необично и јако мирисао на јарца и говорио: мази ме и силуј, ко зна кад ће ти
се поново указати прилика да силујеш мушкарца. Са њим сам имала млака узбуђења,
не знајући шта да радим са тим мирним, опуштеним, огромним мушким телом. Ништа
од његове снаге није остајало у мени. Био је велико нежељено дете.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Познавала сам једног другог огромног мушкарца који се
простирао пода мном дајући ми последњи атом себе. Једва сам стизала с краја на
крај тог широког тела које је давало све. Могла сам да уживам не плашећи се да
ће ме оставити на цедилу. Мада сам познавала и технике савлађивања похоте, са
њим сам била сигурна да ћемо се просто ускладити. Он је више волео мушко
друштво, маштао о одласку на Свету гору и замонашењу, био посвећен вери и Богу,
а предавао се уживању као да се опрашта од њега. Не жалећи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Кад бих могла саму себе да полупам и од тих делова да
саставим неку нову себе!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Светогорац, је насликао мој портрет, којим сам задовољна
јер је ухватио један израз, како он казе - духовни, један израз који долази
дубоко из мене. Он га је назвао патничким, а ја изразом гнушања и резигнације
над свим око мене и у мени.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Гнушање које сам тако јасно осетила када ми је ћерка
испричала један свој сан, због кога се бојала да поново заспи. Стојимо у реду и
чекамо, она је прва. Неки чика јој ставља мач под грло. Чика се шали, каже ми,
само ме голица. Боже, мислим зар је од мене морала да наследи болестан ум,
заплашен злом у човеку. И како сад да јој кажем да се чика не шали?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сама сам себи тешка, и тешка ми је борба са том мојом
разулареном природом. Само овако усамљени људи, само овако дубоко сами људи
очекују, прихватају тако нагло, лудачки топло, као ја. Моја љубав је ватрена,
узнемурена, љубоморна и пуна захтева. Љубавна осећајна и доживљаји морају бити
рафинирани, естетски и селективни. Не привлаче ме пустоловине јер волим да
останем сопствени господар.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Двострука љубав према себи - као надокнада због осећања
слабости, јер лепо мислим о себи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Снажан унутрашњи живот, који изазива још већу завист код
других.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Јозо Бестијан. Најмлађе од петоро деце. Прво је погинуо
најстарији брат, па је умро други брат, па сестра, отац и још један брат. Остао
је он, у 25-ој години са мајком од 60-сет година.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Не буди жена тренутка, процени шта можеш а шта не. Ако ти
је све толико тешко, као што кажеш: уби се! Што се не убијеш? Да сам на твом
месту, ја бих се убио. Не знам да ли је био на мом месту, кад се убио.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Не волим да молим, говорио би! Немој да ме везујеш! А волео
бих да ме неко узме под своје, да ме држи и води, слатко мучи. Јер кад неког
заволим тај може да ми ради шта год хоће. Мада никада ником нисам припадао.
Нисам се давао, нећу да се дајем. Моја мајка каже да ме још увек не познаје.
Толике су ме имале а ниједна није. Шетале су ме и показивале, не питајући се ко
сам у ствари. И увек исто. Ђубре сам према себи, толико пута су ме преварили, а
опет верујем.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Највише је волео да изађе у шуму и буљи у празно. Мени је
говорио да сам права жена, само што се плашим у то да поверујем. Узбуђивала ме
је његова силовитост. Судар силовитости и рафинираности. Волео је да цокће,
љуби врат и уши, да се подмеће и нежно ме пребаци на себе. Имао је лепа, мала
стопала, лепо обликоване, прсте руку, мала уста, са божанским осмехом Етрурца,
очи тамне, округле, немирне. Не треба ми нико, понављао би као да жели да
поверује у то.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Губим се, трошим, лутам. Понекад се питам зашто ме
Костадин, који је тако простодушан, воли? Нисам знала да ми је до тога још увек
стало, и да ме то боли. Ваљда обоје мислимо да нам је љубав ускраћена.
Несрећни, напуштени, за родитељску љубав осакаћени дечаци и девојчице, урлају
из нас, тражећи љубав.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Коста је на Бледу. Божидар у Канади. Марко у болници. Јози
не треба нико. Вук је несхваћен, у стабилном браку. Са Миланом се нисам чула
пола године. Тибора не желим да чујем. На Ратка не мислим, а због Гогенове
Тахићанке сам још увек рањива. Све је како не треба да буде, а ја сам као риба
на сувом. Немоћна да се покренем и извучем, баш зато што тако снажно вучем.
Треба ми предаха, да погледам са стране, шта се то збива. Често сањам да сам
умрла, и осећам олакшање због тога. Лежим склопљених очију, видим људе,
пролазе, гледају ме. Сањам, добро ми је мртвој. Треба бити јачи од свога бола.
Већи од својих патњи. Треба моћи премостити себе, па ћеш све моћи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У својој привидној потчињености, чувам једну неодгонетљиву
тајну... Никада се не дајем потпуно, део мог бића остаје недокучив ономе ко
мисли да ме је потчинио.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Вратила сам се с пута ћерка ми се обрадовала. Каже да је
сваки дан плакала за мамом, само једном за татом, а све после за мамом. Сада
има температуру, мада нема знакова прехладе. И чворугу на глави. Ударила је
главу после мог одласка. Кажњава себе. Осећа се кривом. Зашто ме ти не волиш,
пита ме, ја ти берем цвеће, а ти тако?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тамо сам упознала Играча. Пита да ли ми смета што ћути док
играмо. Слатко дете. Довољно ми је да осетим како се креће, лагано
подрхтавајући, како је чврст. Какав је то занос. Ја сам ушла у њега, упила се,
обгрлила га, као хоботница.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Дух мога деде, већ 30-сет година покојног, био је ноћас код
мене. У белој испасаној кошуљи и широким панталонама, бос, стајао је мој добри
деда и грлио ме. Са стране гледам себе и његова леђа. Једном руком ме је
загрлио а друга му виси крај тела, и ту другу пребацујем преко рамена и плачем:
загрли ме деда, своју унуку, јадну унуку.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Од свих највише сам уживала са Богданом, био је низак,
скоро исте висине као ја, и заобљен, сав мекопутан некако стамен и тежак као
мој деда, седам година од мене млађи. Уклапао нам се сваки део тела, савршено.
Можда никада више нећу тако уживати са мушкарцем. Просто ми је пријао. Без
напора, као велики љубавник, полако и упорно трагао је за заједничким
задовољствима. Осећала сам га као слепљену, сраслу масу коју сам касније са
себе морала да згулим да бих је се ослободила.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">И са девет година старијим Думовићем који је био лаган као
перце, кожа испошћена и истањена као најфинији папир. Увек је деловао уплашен,
лежао на леђима и оба образа би му се заруменела у правилним круговима у
тренуцима опуштања. Једино сам њега осећала у себи, а његов млаз није био израз
пожуде него нешто што је припадало мени и ја сам га узимала. Могла сам да се
играм и да одгађам обострано задовољство јер је у потпуности био у мојој
власти. Тешко се кретао, као да му је кичма била преломљена, имао је широк нос
и велика уста, са густим обрвама и дугом плавом<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">косом. Сам ми је причао да је био политички
затвореник у студентским данима, да су га тукли, и да зна доста сабораца који
су помрли по затворима. У зрелим годинама, отац три дечака, чиновник у јавној
установи и несуђени писац. Мислио је да бисмо понекад могли да поновимо
доживљај из младости, али сам ја знала да је то могло бити само тада.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 39pt;">
<span lang="SR-CYR">Костадин је понекад мислећи на моја искуства са
другима, волео да ме повређује, приближивши ми се с леђа. У томе је за мене
била посебна чар. Нисам морала да жмурим или гледам у онога ко је иза, отварала
сам се сасвим, растерећена и сама са собом. Високо подигнутих кукова, а од паса
на горе сасвим приљубљена уз тло, осећала сам снажне откуцаје свог срца па је
често моје узбуђење ишло испред мене и ја нисам успевала да га стигнем. А кад
бих га достизала, дуго ми је требало да се вратим из неких мени недокучивих
даљина. Као да нисам била ту, међу живима. Костадину никада нисам говорила
какво ми задовољство пружа, јер би то покварило његово задовољство - да ме
повређује!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Када се Костадин вратио са Бледа, Александрија
је већ била пренета у мртвачницу. У заоставштини пронашао је дневник који је
поклонио њеној ћерки.<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="mso-special-character: line-break; page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">САДРЖАЈ</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ШТИЋЕНИЦИ</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">СКИЦЕ ЗАПОРТЕТЕ</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">НОВИ СУСЕДИ</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ТРОЈЕ</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">БЕЗНАЂЕ</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ПАНДОРИНА КУТИЈА</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">АЛЕКСАНДРИЈА БАШИЋ НАЂ</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 43pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 43pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Белешка о писцу</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 43pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 43pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Нада Јовановић је рођена 1954. у Земуну.<br />
Филолошки факултет - група за Југословенске књижевности и српскохрватски језик
завршила у Београду, као и специјализацију "Народна књижевност у
Срба".</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Ради као професор у Земуну.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Објавила је збирке Завеса на ветру и друге приповести, 2004.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">НАДА ЈОВАНОВИЋ, ШТИЋЕНИЦИ</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">1 издање, 2004.Издавач: Нада Јовановић – ЗЕМУН</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Уредник издања: Нада Јовановић</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Коректура: Драгана Гордић</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Штампа: Флеш - графичко предузеће, Земун</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Тираж: 500</span></div>
<br />
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Штампање завршено: Јуна 2004.</span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-41689321324330635612013-09-07T05:31:00.002-07:002013-09-07T05:31:39.781-07:00Karadjordje ustanicki<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">КАРАЂОРЂЕ И УСТАНИЦИ<br />
<!--[if !supportLineBreakNewLine]--><br />
<!--[endif]--></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Мина, бога ти, додај мало дрва да се ватра не угаси, и проџарај
мало!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Седим крај казана. Примирје. Печемо ракију, полако натежемо. На
ражњу се окреће јање. Неко заметне разговор. Ја се порадовах, почиње. Сви
погледасмо онамо. Накашља се, Алекса Дукин, из нахије крагујевачке. Човек
снажан, црнопута тена, крупних образа, а густих обрва и увек напуштених бркова,
дебелих а кратких. Још од пре устанка. 1804. четовао је са Карађорђем а био је
са њим и у Михаљевићевом фрајкору. У време Устанка био је уз Карђорђа у свим
бојевима. Он је пресекао јагодинску џамију и узео из ње олово. Био је војвода и
ћумруџија.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Сјећате ли се људи кад је оно Карађорђе убио туре због свиња!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Де приповедај, почуше се неколка гласова.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Кад је Карађорђе, као момчић, чувао некoлкa свиња и коза, наиђе
Туре са три кера и хртом. Керови залају, свиње загрокћу; Туре кубуром уби једно
свињче. Нато Кађорђе убије кера. Турчин насумице припуца у свиње, а Карађорђе
убије Турчина. Па потеци воденичару Пантелији који му поможе да склоне мртвога
Турчина. После тога оде у службу код Фазлибаше.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Почеше се сакупљати око казана. Они који су поиздаље седели,
говорећи: деде Дукићу још коју изговори!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Знам их вазда, али нијесам једини. Јел тако Вуле?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Вуле, Коларац, седео је на пању, пушио и нешто био замишљен. Кад чу
Дукића, примаче се и он, па започе.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Ја сам вожду пришао са Станојем Главашом. Још као младић дошао сам
са својим млађим братом Грујицом, из сјеничке нахије у Београд. Био сам са
вождом код Смедерева, против Нуман-паше на Суводолу; 1809 на биору. У сред боја
окуражи ме Карађорђе подвикнувши: " Којекуде, Вуле, где ти је јунаштво!? Тога дана била је толка магла да се није
могло видети ни пет фати пред собом. Ми јуришнусмо вичући: ма, не дајте,
побегоше Турци! У тој магли, крвавога боја, Турци не видеше куд им је пута па
се разбежаше на све стране! Тада се Карађорђу предао Јован - Сава са 1000 својих
Биорана!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Ти си му Вуле био близу, раме уз раме - запита момче ужагрених
очију, а жива погледа. Ја га никад нисам видио. Кажи, како изгледа заповедник?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Он је врло висока раста, малко погурених плећа, врло снажна тела,
висока чела, живих, пламених очију, препланута лица и оштро срезаног носа. Над,
готово мраморним устима има мале брчиће, и увек је обријане браде. Танка
одсечна говора, јасна бритка гласа, а ударца свакад поуздана! Такав је био
телом.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">По облачењу се није разликовао од других, имућнијих сељака. На
глави је имао шубару од јањеће коже или од самуровине, понекад и фес под
шубаром. На себи је имао белу шумадијску кошуљу, по њој џамадан и јелек
свиленим гајтаном опточен. Зими је носио дугачки реснати гуњ. О појасу су увек
била два пиштоља, кошуља се спуштала до колена, од колена тожлуци, подвезице,
чарапе и опанци. Чизме је обувао само кад је јахао, а чакшире само кад је
студено, или за свечане прилике.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- А, вако ко човек, каки је био - нестрпљиво ће момче?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Како се просто одевао тако је просто и живео. Кад му је кућа била
већ богата, Ђорђе је и даље спавао на тврдим плахтама и јој тврђим јастуцима.
Духа је био веома снажна - увек је знао шта је хтео. Брз као муња, оштар као
бритка сабља.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Замукосмо. Као да је после ових Вулових речи, дух вождов сишао међу
нас. Снага његова све нас је савладала, и ми утонусмо у себе.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Де, да, прекиде неко. Из мрака изрони Ћор Милија, ћорав у једно
око. Раста висока, као и ја, а смеђе косе, и лепог мушког лица. Звали су их још
и Тодићи - кбсовљани, а родом су били из Ломнице, у нахији ресавској. Те 1804.
Ћор Милија је имао већ три ране - две у леву и једну у десну руку.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Ја сам помало с њим трговао, помало војевао. У боју на јасењару
четврте, код Иванковца и Параћина, пете; око отпуштен из Совјета, ресавски
народ ме изабра на његово место, а Карађорђе, аминова.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Заложи, Ћор Милија - Београда, шесте и на бањи, девете. Карађорђе
ме је поставио, после заузећа Ћуприје, за команданта ћупријског града, па када
оно Ђурица Сточић, би рече Вуле и додаде му са ражња парче јањетине и кору
круа. - Причао је Карађорђе - настави, пошто се окрепи Ћор Милија - да је још
као дете био несташан и омиљен у друштву; волео је да сву децу окупи око себе и
да прави пуцаљке од зове и са њима се игра. Такав је био и као одрастао. Сви
смо ишли за њим и у ватру и у виду. А био је преке нарави, што јест, јест.
Јопет, никада га љућег видио нисам, но када је чуо за Синђелића. Којекуде, по
души ве... викао је као да је поманитао, због те пропасти.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Синђелић, то смо ми! То је Србија. зашто дозволисте да тако
страда!?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Ћор Милија, застаде, презалогаји, па настави.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Када је избио устанак, ја сам Синђелићу био десна рука. Када сам
чуо шта се та-мо десило и шта Карађорђе каже, пуче ми пред очима - Сви идемо у
суноврат! И зато вожду, на прекости, строгости, пре свега, од - важности
храбрости - и завидим и дивим се. Требало је с нама тако! Карађорђе је био стуб
целе Србије; пробудио нас је и покренуо; пружио отпор јаничарима и дахијама и
султановој сили. Отео и преузео тврди град Београд, као и друге тврђаве по
Србији. Очистио земљу од Турака, уредио војску, набавио топове, поставио
судове, отворио школе, градио цркве, као велики и славни Немањићи, први српски
краљеви. Ту немањићку Србију, васкрсао је Карађорђе!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Вазда - зачу се неколика гласова, около.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Наздрависмо.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Ретко је говорио - рече Алекса.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Мало је говорио али је паметно поступао. Често би слугама дао
само знак руком или очима, а они су знали шата треба. Једном хтеде из Београда
у Тополу и рече:</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Коње. Кад стигоше у Сопот, одјаше, загледа се у сат, па ће: угод 7
сата. После наставише пут ка Тополи, а њему се прохте музика, те прстима мане
као да тера воду кроз поток и момак запева. Кад му би доста музике, он ће у
контра смеру прстима и певац ода умукне! Ретко је и мало говорио, али је осећао
народ, волео поштене и радине људе, и знао да буде и сам такав. А највише смо
га поштовали, што је био правичан. Ни по бабу ни по стричевима. Можда је био
преке нарави на матер. Она је одлично јахала коње и није се либила тога, зато
су је назвали Марија Катана. Била је кћи Петра Живковића из Маслошева у
Крагујевачкој јасеници. Отресита, са цртама мушке воље. Она је сину рекла, за
очуха - убиј га, све ће нас одати Турцима. Било је то 1787., за рата Турске са
Аустријом и Русијом. Породица је била у узбеглиштву за Аустрију. Код села
Стојник, очух пође натраг, жалећи што је оставио кућу, говорећи да ће се
предати Турцима. Отац Карађорђев Петроније био је погинуо у селу Маслошеву, па
се мајка преудала. Када је очух почео узбуњивати народ, они су га одвраћали,
узалуд. Зато га посинак рани, али га неки момак докрајчи, да се не мучи.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Тада је већ био ожењен, сећаш ли се, Алекса? - упита Вуле,
погледавши на ону страну, где је седио Дукић. - Јеленом, Ћерком оберкнеза
јасеначког, Николе Јовановића</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Да. Јелена, чуварна, права кућаница. И лепа - одговори Алекса. -
Због ње је убио оног Вукоја, младића из села Врбовца.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Јест. Убио! Али је младац први на Ђорђа ударио! Шта кажеш ти на
то, Мина Бугарине? - загледа се у мене, оним једним оком, Ћор Милија.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Кажем да тако ваља бранити част и чест! Сви ме знате људи. Свега
сам се нагледао. Али сам у њега гледао као у звезду северњачу. Многе је јунаке
устанак донео на свет, али таквога - једног! и Гушанац, Турчин, му је, као и
други Турци, ваљани и честити људи, част одавао. А бојали су га се као грома.
Ја сам био башибозук код пазваногла, око Видина и по каравлашкој, све док се
пазванђијина хајта не распусти, јер се овај помирио са султаном. По избијању
устанка у Шумадији, Гушанац се са својих 1.000 крџалија, међу њима сам био и
ја, спусти према Нишу. Одавде се упути Параћину и Ћуприји, нудећи Карађорђу
помоћ у борби, против дахија, у ајлук. Карађорђе ову помоћ одби, јер није смео
веровати Турчину. Онда се Гушанац одазове позиву Кучук - Алијином и ступи у
службу дахија. а када је Бећир - паша био у Београду, ја са Ћиром и
Папазоглијом, искористим прилику да изађем из тврђаве и пређем на српску
страну. Тако сам био у многим бојевима. Код Параћина, на камаљу више Београда,
Власеници против Хасан-паше, двапут на Гургусовцу и код бање, на Малајници,
Врбовцу и код Зајечара.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">И од свих прича о Карађорђу, кога сам и сам упознао и с њим две -
три прозборио, сећам се да су Гусанчеве крџалије и пгазванџијини башибозуци,
најчешће препричавали и волели да слушају ону о Маринку.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Као људи одметнути од закона, и изван сваког закона, људи који су
гледали и чинили свакојаких чуда, као у сваком рату, на ту причу о Маринку, а
још више на самог Карађорђа - гледали смо као на нешто недостижно. Догађај са
братом Маринком имао је за нас више значења; од којих је најважније било оно:
тако чине велики људи, али ми то нисмо у стању учинити! И у српском народу, та
је прича имала своје место: ако не чини добро вождов брат, неће проћи
некажњено; па су се Карађорђа од тада, још и више бојали они који му нису били
ни род ни помоз бог.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">У Тополи преко пута градске куле, имао Карађорђе продавницу соли и
друге разне робе. Кад једном пође у бој, обавеза брата Маринка, да пази на
дућан и продаје, ал он кад се врати, хоће рачуне од касе. После неког времена
врати се из боја, кад оно празан дућан а празна и каса. Карађорђе помодри у
лицу. Уто ето ти њему неке жене па ће с врата: "Ти си ми као неки јунак,
гониш Турке, а у Тополи си оставио највећег Турчина, свог брата Маринка! Напао
ми је ћерку и силовао!" Беше Вожду, због тога велика срамота на лицу и у
души. Не говорећи ништа, узе један од оних конопаца што су били за Продају,
начини од њега замку и натакне је брату око врата; приведе га вратима куле у
изградњи па преко скеле пребаци уже!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- И, како би даље, Алекса?! - прекинух ја, а сви упреше очи у
Дукића.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Како би, да би! Двапут сам испуштао конопац из руку. У Маринка не
смем ни да погледам. Цвили, згврчио се, зна брата. Биће шта ше бити! Кад Ђорђу
дојади, упери у мене пиштољ, па ће мукло: "Дукићу, или ватај, или ћу те
сад скинути са тих скела!" и би ме скинуо. Приватих коноп! После тога
догађаја, Ђорђе два дана није излазио из собе, нити је јео, нити пио, нити је с
ким реч проговорио.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Прича замре, у себи, у дубини себе, ма како нам прича о Маринку могла
бити страшна, знали смо, да је вожду била још страшнија, и да стубови ослонци
носе још и теже терете! А он је био наш ослонац у свему.</span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">БОГ ПА КУМ</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Лажеш, Вуче! Лазеш, Вуче! Лажеш, Вуче... - убрзано - Лажеш,
лажеш, лажеш! Ј.... ти матер! Није било ни једнога војводе ком се нису тресле
хаљине на њему кад пред Ђорђа излази! Бре, бојали смо га се још колико! - буди
се из рђавог сна, Милош, сав знојав, и у бунилу виче.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Хиљаду ужарених клинова прислоњених на кожу, не пеку као савест
веле стари људи. Још кажу, да све оно, лоше учињено у животу, врати нам се кроз
сан да нас мучи и подсећа како смо се огрешили.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Кад се расани сасвим, Милош стаде премишљати. Сео је у кревет,
кошуља мокра од зноја, свиће, а као неки глас из дубине, јави му се: страшан је
био, и прек и задавао је зорт.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Оне 1813. када је половином августа дојурио на Лешницу, јако срдит
неповољним распоредом војске, сакупи старешине. Прво се загледа у Милоша, и
рече:</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Којекуде, што стојиш куме Милошу? Милош на то:</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Заповедајте господару.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Ја ти заповедам да скинеш чизме и обујеш опанке, отпаши сабљу и
задени пи-штољ и нож велики за појас, узми 2000 људи па иди у Засавицу па
запти, нек не иду Турци низа Саву!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Пошао би тада, за њим, не ја, него сви ми одреда, и у смрт, а
некмоли на Саву -сећао се Милош! А и брат, по мајци Вишњи, Милан, ми је причао
да су кнезови и поглавари поставили Карађорђа мислећи да им буде слуга и да
имају кога да окриве ако ствар пропадне. А он, чврсто привати, па кад задобије
власт у своје руке, он поче владати и свима заповедати. Кад су увидели да буна
доноси част, славу и богатство, покају се и стану се окретати против њега. Само
је Гушанац паша увиђао Ђорђијеву снагу и највише се са њим договарао. А кад је
на јуриш, голорук, заузео београдску тврђаву, написао му је Гушанац:
"Твоје су победе, необичне и дивне и то је заиста једини пример да је раја
победила војску мојега султана и господара!"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Уз брата сам и ја кренуо у буну, али Ђорђа сам упознао раније, био
ми је по Милановој жељи, венчани кум. И тада први пут када сам га видео било ме
је страх, као и сада кад га више нема. А морао сам га смаћи! "из државних
разлога"!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">"Био је врло необичан човек. Више пута би преседео по читаве
дане ни речи не прозборивши... Нимало није марио за сјајности; кад је најбоље
стајао, и онда је носио старе своје плаве чакшире, изношен, кратак ћурак и
добро познату црну капу. Његова је ћерка ишла с котловима на воду, као и остале
сеоске девојке, макар да је у оца била владалачка власт.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">У Тополи би свак помислио од њега да је сељак. С момцима је искрчио
један крај шуме; довео је воду на једну воденицу; после је имао обичај да с
њима заједно хвата рибу у Јасеници. Орао је и радио земљу... Тек је у боју био
прави ратник. Срби су се одмах храбрили, чим би спазили где иде... - било га је
лако познати, човек је био висок, сухоњав и плећат, на лицу му је била нека
голема масница, а очи су му биле ситне, дубоке и светле. С коња је силазио, јер
се најволео тући пешке. И ако му је десна рука била мало искривљена од ране -
када је четовао са 60 етак људи, дошао је у сукоб са Алексом Ненадовићем због
пљачке, па је остао сакат у длан - опет је могао ваљано владати оружјем."
Кад се закопитио и оставио хајдучије, живео је са Алексом као брат. "Где
се он показао, Турци су одмах окретали леђа... У мирно је доба некако био</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">склоњен, да
све иде својим редом, и јако је марио канцеларије, иако није умео писати...</span><span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Тако је Карђорђе био природом необична сила, која сама себе ни
познавала није, и у себи се кувала и кључала, докле је није тренутак који
одгушио; а онда је радња избијала за чудо енергична како у злу тако и у
добру."</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Милош се од тог унутарњег гласа, као бива, гуши, па повикну:</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Мали, донеси дер, воде, утуших се! Момак се не појави одмах у
господаревој соби, јер је спавао чврстим јутарњим сном, али кад овај загалами,
наврат нанос упаде и забаса, па проли мало воде по Милошу.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Еј, шта сам дочекао, да ме служинчад пљускају водом, умири се
књаз попивши хладне, изворске. Али га глас не остави у спокоју.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Није ми никад опростио, што онда пред Совјетом, нисам поричао
писмо, понудио сам помоћ у људству Стојковићу и Добрњцу, мада ме је као венчани
и крсни кум, бранио пред Младеном који је тражио смакнуће!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Карађорђе је све знао шта су наумили Миленко, Петар, Јаков и уз њих
друге гдекоје мање старешине. Почетком 1811. на скупштини, уреди да су све
војводе једнаке, и повуче главне у Совјет, давши им места попечитеља. Ко на
наредбу не пристане, да се изћера из земље.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Велики старешина Миленко Стојковић из Кличевца, имао је власт коју
није испустао. С почетка, трговац, избијањем буне, међ првима се прихватио
оружја. Великом храброшћу, успесима у бојевима, произведе се у војводу.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Други велики војвода био је Петар из Добрње, у младости хајдук,
касније трговац. 1804. буљубаша под Миленком. 1806. тако се прославио бранећи
Делиград од Ибрахим паее, да је дошао у ред првих старешина у Србији. Они су
петљали са родофинком, ја се тада нисам помешао с њима. Захтевали су да му се
опрље крила, али се он децембра 1808. устоличи и потврди јануара 1813.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Е, тад сам се помешао! А ни ја њему нисам опростио што ми је брата
Милана, кад се од њега отуђио, одбацио. Причало се да ми је брата отровао
секретар му Војновић, поткупљен Младеном и Карађорђом.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Већ се разданило. Милош седи у кревету, онако раздрљен, мокар,
расчупан и смрачен.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Стизао је где год је требало. Кадар на страшну месту постојати.
Такав је био. Забринут за нашу ствар, вазда мислећи само на народ српски.
"Мени себе није жао, али ми је жао оне млоге хиљаде народа" - говорио
је. Колебао се коме ће се приволети царству? Руси су му били спори, заузети
Наполеоном, Аустрија неповерљива, побеђена Наполеоном; па се хтео ставити и под
Наполеонову заштиту. Али после Букрешког мира, кад је судбина Србије била
запечаћена - Карађорђе није више био онај стари. Борба са Турчином, мољакања
савезника, борба с нами -још најгора за њега; истрошила га је! Снаге му
понестало, тифус га смлатио. Сумњао је у свакога. Као сен од боловања, пожурио
је да организује отпор на Морави и Колубари. Говорио је попечитељу војних дела
и председнику Совјета, Младену, да не ваља бранити Крајину, већ треба покварити
све шанчеве по граници и послати хајдук Вељка да од Делиграда до Пореча, по
шумама чуда чини. Али, пусти трговац, због поседа у Брзој Паланци и воденица у
Црној Ријеци - заповеди, да се брани Крајина!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">И тако сам, после страшне пропасти, остао само ја у Србији!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Да није било : ЈА или ТИ? Био би ТИ!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">"МЕНИ СЕБЕ НИЈЕ ЖАО"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Сад је велика повика са свих страна: једни опадају Миленка и Петра
и друге посрнуле, ал мање значајне; а други замерају Карађорђу.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Ја сам помало писмен, од попова и неког хајдука, научио сам
срицати, а и здраве сам памети, па добро увиђам ствари. Имао сам и прилике, да
за време устаничких борби, слушам оне о којима се данас највише прича. Неке сам
видео где погибоше; а о Карађорђу сам слушао само од других.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">За њега кажу да је у Орашцу одбијао да буде вођа Устанка:</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Нећу, зато: ви нисте научили војевати, те ћете се после неколико
дана предати Турцима, а онда знате шта чека мене!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Сви му учас одговорише: нећемо, нећемо!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Ко се ухвати у најмањој издаји, хоћу да убијем, да обесим, да
ударим на страшне муке!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Народ, гракну: то хоћемо, то хоћемо!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">И тако се прихвати, свестан своје нарави и свестан да ништа од
онога што су му одобрили, неће после одобрити.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Кад Томаш Пушкар не хтеде, по Карађорђевој поруци устати на Турке,
те се цело село угледана њега, пође им Вожд. Томаш га не сачека, ве</span><span lang="RU">ћ</span><span lang="SR-CYR"> умаче у гору, а
Карђорђе на вратима Томашеве куће обеси неког Турчина од оних који су у Сибници
заробљени. И таким начином увери и Томаса и село да се нема другим начином него
- пушку те с браћом на Турке!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Другачије, опет,
сконча Једнооки Гавра. Пожали се Карађорђу на Гавру зворнички паша, да неће
коња зеленка да му врати. Позва га себи и рече: "Којекуде Гавро, ја да
мирим а ти да завађаш! Врати коња!" Гавра се заинати: главу дајем зеленка
не дајем.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Не даш!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Не дам!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Карађорђе се маши
за кубуру, војводе се разбежаше, а Гавра даде главу.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Пошто Турци узму
Љешницу и Лозницу, Вожд, дошавши у логор у Шабачко поље, "показа гнев свој
на кнеза Симу и стаде га псовати и ружити зашто не даде људима да се бију с
Турцима на Дрини, него их пусти на Саву и доведе у Шабачко поље; зашто им не
посла измену на Равњу; зашто им џебане није слао и зашто сам не дође да види
како је онде. На то прота Матија стаде намигивати на њ, говорећи му полако:
"Ћути, од бога нашао! Знаш да ће доћи Мали Божић - кад војводе на
Скупштини морају за свашта одговор давати!" А, он му одговори: "Зар
си ослепио те не видиш, да нас Мали Божић неће заједно наћи!"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Умео је и међу
устаницима чврсту дисциплину да заведе. Кике коју су носили, биле су врло
штетне, не само због вашију, него и у борби неприкладне. Сви послушасе, осим
Азањаца. И кад се Карађорђе здраво наљути једнб мудро момче прво се увати за
каму и себи кике осеће, па сви остали за њим.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Био је врло
необичан човек. "Више пута би преседео по читаве дане ни речи не
прозборивши и само грискајући нокте без престанка. Кад су хтели говорити с
њиме, само је окретао главу, ништа не одговоривши.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Од вина је
постајао разговоран. Ако се развеселио, онда је имао вољу и коло повести.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Пуштао је ствари
радо и позадуго нек иду својим путем; а кад већ једанпут дођу близу њега, и
сама му је правичност била страховита и силна... У осталом је био добричина;
лако је веровао ако је неко штогод за другим рђаво говорио, па нека је и сам
другачије мислио. А кад се већ расрди, па прасне онда га ниси могао ничим
утишати. Није хтео ни толико дангубити, да каже момцима; убиј га! Убијао је сам
и није жалио никога. После би му се ражалило, те би му и сузе удариле и онда је
имао обичај рећи: Бог убио онога који је крив кавзи. Али осветољубив није био.
Ако је коме опростио, после се није никад више ни сећао они увреда. Тако је са
кнезом Теодосијем дошло до кавге. Једне године војевања на Скупштини у
Пећанима, орашки кнез Теодосије узео корети Карађорђа. Кад су вођу Устанка
бирали, најпре се одрече Станоје Главаш, а онда и Теодосије изговарајући се да
народ неће поћи ни за хајдуком нити ће за Устанак бити добро да честити кнезови
пођу у бојеве као главешине. Сада, у Пећанима, кнез Теодосије, можда и из
зависти опадне Вожда. "Реч на реч, докле му и пиштољ не потегне али га
пиштол» не састави. Карађорђе ће на то: Којекуде, по души те! Кад си знао боље
од мене уређивати и заповедати, зашто си ме наговарао да се овог посла примим?!"
С овим речима, он зграби свој пиштољ, који, као што се зна никада није лагао.
Миленка и Петра сам ја слушао како опадају Карађорђа за Ђурицу Стошића,
вајкајући се како их је стигла иста судбина.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Сваком по
заслугама - помислих! Истина били су велики јунаци, али су се осилили и постали
самовољни; Србија ровита, а аждаха на све стране - прогутаће је!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Слушаш ли ти
Петре, шта нам онај поручује: да се као бабе и стрине, прихватимо
попечитељскога посла, да седимо у оним кућама и варошима, оставимо наше скеле и
омлитавимо сасвим - палећи цибук и повукавши снажно дим, рече Миленко.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Ласно је мени
оставити, али шта ћеш ти са оноликим харемом - поспрдну се Петар и насмеја, са
све својим повеликим стомаком.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Ја сам се ко
сваки честит домаћин оженио удовицом оборкнеза крајинског Перце Станковића
Карапанџе, Миленом! А што се харема тиче, и сам знаш да би судбина тијех
женскиња страшна била да их ја нисам приватио. Колике сам своје бећаре и
хајдуке само поженио и те несретнице удомио? Нисам ја од јуче, Петре. Био сам
буљубаша, бимбашса, и главе сам дахијске, ја скинуо! ХафизЂпашу на Иванковцу
сузбио. Шта он има мени додељивати у Совјету!?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Неправедан си
Миленко, не увиђаш? Кад си се улогорио на Малајници, седме, а видински везир
Мула-паша и Гушанац Алија ударише на тебе, главу би изгубио да ти Карађорђе
није дошао у помоћ, из Шумадије, с оно шака јада Исаиевих војника!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Нисам ништа
затурио у памети, само држим да смо једнаки по јунаштву и заслугама и да се он
нема шта уздизати! А ти канда га браниш? Зар се ти не сећаш како је послао
онога трговца да буде старешина тамо где си ти највеће победе извојевао?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Сећам се,
Миленко, али ја на ствари гледам другчкје. Све ти је то точак среће; ко би гори
сад је доли, а ко доли гори остаје!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Теби је увек до
салакурије Петре. Ти само гледаш да добро ручаваш и вечераваш и чај нудиш. И у
Београду и у Кишењеву частио си све губернијске чиновнике.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Зато су и они
мени, вазда били на руци и много ми којешта гледали кроз прсте!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - А и по селима
кад си седио, била ти је кућа отворена и 1(нто постављен за свакога који би
откуд наишао. А и пустих си се новаца надавао и на поклон и у зајам.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Кад би коме и
давао онај се није морао старати да ми враћа.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Ниси ни ти
богами, враћао зајмљено! Седе тако њих двојица и препуцавају се, брижни јер
руски вод не стиже, а ваља им се одазвати позиву Карађорђевом у Совјет.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Прошле су недеље.
Војска не стиже, они са Родофинкином пређоше у Аустрију, најпосле у Русију, и
тамо још порадише против Карађорђа, али је њему и без њих свега било преко
главе.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">КАРАЂОРЂЕ И УСТАНИЦИ ЋУРТА, БОЈИНОВИЋ, ЧУПИЋ</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Седимо Стиеља и
ја, пушимо луле, он џара ватрицу. Око нас позаспали устаници, из овог Другог
устанка, Милошевог. Чујемо их како пу^кају, хрчу, мљацкају и мешкоље се. Понеки
још будан вуче слатки дим, под гуњем - пред сан. Тихо ће Стиеља;</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Минићу, чу ли ти
за Тодора Бојиновића?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> -Не.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Обесише га!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - А ти, Марко, да
Јаков уби Чурту?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Вере ти, а како
се Јаков на то осмели?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Ти знаш да је
Ђорђије Чурчија био родом из Босута, код Сремске Митровице, а да је живео у
Крупњу. Сви смо га звали Чурта, а нас, његове хајдуке, звали су чуртиновци.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Његове борбе
против Турака биле су паметне, тактичке. У логору, под Ковиљачом, наредио је да
сваки устаник запали око себе три-четри ватре. Кад Турци видеше, помислише да
нас је сила и разбежасе се. Често смо у боју били без помоћи других старешина,
много пута се и повлачили. Ћуртина велика предност је оштрина, и сви смо
слушали његове планове с пажњом. Увек је балија било више од нас, али наш
барјак је заједно с нама стајао тамо где крене наш узор и вођа, Ћурта. У
друштву, када се увече на конаку скупимо, причамо ко би од нас могао достићи
његово јунаштво. Неко му је завидео, у ствари многи су му завидели. Због тога
је старешина онако и завршио. А и људи ко људи, ако нема боја један по један
полако се извлаче ко пувањак, па хајд кући у Јадар. Као треба марву пази^и, шта
ће жена сама, стара мајка остала на њиви да је обрађује, треба мушка глава у
кући.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Марко Минић, повуче дим, па настави;</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Понека псовка
била је и мени упућена, али то ми је давало већу снагу. Није било по злу. Можда
му је једина мана било самољубље, али да би у Србији опстао и појединац и
дружина, морало је тако бити. Могу да кажем да смо у нашој нахији ми једини
давали отпор Турцима кад су палили наша села. Били смо приправни у сваком
тренутку.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Ћурту је
карактерисала срџбеност и борбени дух. Сећам се кад је оно позвао мачванске
кнезове, да их пита; ко проведе Турке кроз Мачву и тамо и амо? Пошто им је
попалио све да их казни јер помажу Турчина а не Србе, Мачвани почеше доносити
брашно устаницима, а послаше му на правдање све неке старице и убоге људе -
сами главом не смедоше му на очи. Желео је да се сви окупимо и истерамо
Турчина, и живот би свој за то дао!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - И шта је за то
од народа добио, Марко?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Истина, награде
су га заобилазиле, некако. Много пута, неоправдано. Не знам зашто, али челни
људи Шабачке и ваљевске нахије никада и нису озбиљно рачунали на нас. Дрина је
сматрана границом између нас и Турака и он се залагао да тако буде, све док га не
убише.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Јаков му је
дошао главе, кажеш.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Још на Чокешини,
замало се да ће бити тако, љуто су се завадили. Ћурта предложи да се повуку јер
Турака има много више: ако сруше манастир људи ће га поново саградити, рекао
је, али ако нас побију ми се више не наградисмо. Јаков га назва кукавицом и он
се са својом четом повуче. А Јаков остаде да вади очи с Турцима и после
"страшнога боја ножевима и празним пушкама и послије рвања и чупања за
вратове, надвладају Турци, неколико преживелих Срба сакрије се међу мртваце"...
И ту се покаже ко је боље проценио ситуацију. Други пут се замере Јаков и Ћурта
због она три ножа која је Јаков изделио мање заслужнима од Ћурте. Некако у то
време посвађа се он и са Карађорђем због момка Тимотија, који је гађао дивље патке,
мада је Вожд забранио пуцњаву. Смрт Тимотијеву искористи Јаков па код Карађорђа
опадне Ћурту. А ни Вожд није добро познавао људе и праву ћуд њихову, што се
видело и у случају Младена, Милоја, Ивана Југовића и Милоша Обреновића. Тако се
и овде огреши и допусти Јакову да убије Ђорђија Чурчију. А прави разлог убиства
био је тај што је као већи јунак и бољи старешина Ћурта, отерао Јаковљеве људе
са скела на Остружници и поставио своје. На превару га је Јаков позвао на конак
да се договоре како и шта да чине даље. Ћурта је са собом повео три момка.
Један од њих био ми је као брат, Никола из Бадање. Он је највише и личио на
Ћурту. Свуда су били Јаковљеви људи и увребали су трен па Чурту најпре ранише а
онда пушкама тукући по већ израњавњеном и крвавом телу, изудараше на смрт.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Ни псето такву
смрт не заслужи, а камоли човек.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Не, Бога ми, али
чудо ти је то мој Стиеља, храбри људи и јунаци као да за смрт не знају. Нису с
прам ње обазриви и зато изгледа као да су лаковерни. Тако је на превару скончао
и Стојан Чупић. Него шта си ми за Бојиновића хтио казати?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Бојиновић је
своју војску боље држао, јер је још у немачком рату био харамбаша; његови
војници нису смели ићи куд је који хтео, ни радити шта је коме било драго; него
би им одма почео издавати заповести, а преступнике шибати и сећи или их из
пиштоља гађати - готово као Карађорђе. Нарочито је турске уходе, где је кога
затекао, на лицу места секао и вешао. Осамсточетврте постави га Чурта, као
буљубасу над десном страном Јадра, и посаље га на Љешницу. Ту се храбро бранио.
Кад се Јадар опет одвоји од београдског пашалука и преда Турцима, Теодор, као и
пре што је, остане мировати код своје куће. Шесте, не могне срцу одолети, кад
Турци ударе на нахију шабачку, већ с момцима преко Цера, а жену остави у Јадру.
И као Милоша што пред царем оцрнише, тако и овога Теодора, па се закле да ће у
првом боју или погинути, или Турка жива ухватити. Истина, једног убије а другог
жива ухвати, али задоби рану у кук од које оста хром. Седме, Јаков Ненадовић
постави Антонија Богићевића, мекана војника, али богата човека, за старешину, а
Тодор остаде по страни као да се никада није ни борио. Зато, сам, од своје
воље, с неколка момака стаде чувати Љешницу од Турака. Кад је, по наговору,
отишао у Београд да тражи, макар буљубаша Антонијев да буде, опањкају га као
немирна човека који се противи уредби, и он утекне шабачкој нахији, у Добрић.
Ту се, онако хром настави крити, орати и копати све до 1813. Те се године врати
у Јадар, али га Турци ухвате и у Зворнику обесе.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - У Зворнику су
удавили и Стојана Чупића!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Вере ти, Милоше,
је ли тако?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Јест, Стиеља
тако је!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Е, то је био
човек на свом месту, да га бољег не може бити! Пореклом Црнобарац, али је живео
код стрине у Ноћају. Био је од ретких који је учио књигу код калуђера и знао
писати.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Био је стари
Чуртин друг, врло окост, за дивно чудо слободан. Људи су његови били сасвим у
његовој руци. Истина он је с нама живео у љубави - није се либио да узме некоме
од нас лулу из уста па пуши даље; али је и овако знао да каже: не ваља вам се
шалити бећари, сваком ћу смрћу судити. И вршио је своје казне неумољиво,
сурово, смешећи се. Многе је од нас волео, и волео је да слуша о устаничким
бојевима. Коња је поклонио оном гуслару што је испевао; како је Чупићу старац
Мехмед, на превару, на највештији начин отео копље, па у скоку, коњем отперјао.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> На превару су га
убили. Хтео је опет да побуни Мачву, али му неки кмет, у очи, каже; да се неће
бити с Турцима и харати се и робити поново. Некако га кметови мачвански
наговоре да иде на преговоре са бљелинским ајваном, а без војске. За то време
удесе кметови да два брата Росића преведу 200 Турака и поставе у заседу. Кад
Турци опколе и почну пљачкати десетак Чупићевих момака, кметови заграјаше;</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Што чините,
нијесу то Чупићеви момци, већ наши синови. Није хтио овамо без њих!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Тако Стојан Чупић
схвати да су га издали.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Предали су га
преко Дрине, Русић-паши, а он га пошаље у Зворник. После огласе да је умро од
куге. А биће да су га удавили.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Сву тројицу, мој
Минићу, краси храброст, несебичност и љубав према Србији. И ако су рођени у различитим крајевима,
показали су спремност жртвовати све за слободу. Као и сви Срби у овом времену,
живели су под туђином, да ли под Турцима или Немцима, живот им је био тежак.
Ратовали су за туђе интересе, а за узврат нису добијали ништа. И као што видиш
у току Устанка, иако су се сви борили за слободу, међу вођама је владала завист
и љубомора. Тако су напредовали мање храбри и добијали више положаје. Својим
интригама и оговарањима опањкавали су храбрије и способније. Тако су прошле
многе српске војводе и ратници!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Разговарали се
бећари; буљубаша Марко Стиеља и бимбаша Милош Минић.</span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ВОЖД И ГОСПОДАР БУЉУБАША ПЕТАР ЈОКИЋ</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Тајо, тражи те
један човек - трчи према мени мој син а иза њега иде некаки човек!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Помоз Бог,
јуначе!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Вог ти помогао.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Која те невоља
доведе - питам?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Носим ти од
Карађорђа поруку - прошапта, нагнувши се мени.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Од Вожда!
Говори!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - У Варадину је,
зове те на сатанак. Те, 1813. био сам добро стајао у тргови</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ни; али на позив Карађорђев, брже-боље, похитам да га видим.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Поздрависмо се
братски, у лице, он ми не даде у руку! Био се променио, много.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Прилично пропао, што од мука Ристовијех са самовољним старешинама,
што од опаке болести, тифуса, а највећма што је Србију оставиоинародсвој!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Позва ме у
Бесарабију, с њим, као што смо некада свукуд били заједно. Шездесет и пет пута
у бојевима. Којекуде, каже, буљубаша, сада идемо, на позив рускога цара, али
ћемо се повратити, омлађени да довршимо послове с Турцима: кад си гаџу закло и
за плот га завуци!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Нисам могао поћи,
а душа ме је болела. Теже но кад сам Тополу напуштао, на Светог Николу. Паднем
на колена, целујем земљу и пређем у Аустрију, у Земун.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Учини ми се, кад
му одрекох позив, као да се томе и надао, а и посве је мислио да су га сви, па
и ја напустили. Некад у млађим данима није тако лако пристајао. Вујица и друге
старешине сачине диплому коју је Совјет потврдио да ме за заслуге учине
војводом. Којекуде, Вујица, шта му фали и овако - рече Вожд? Плата, господару,
одговоре! А ви му дајте плату као да је војвода, но он ће и даље бити мој
буљубаша, господар буљубаша, запечати Карађорђе.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Знам, није тако
урадио да ме пред људима обрука, него што је у мене једино имао поверење. Кад
су се тек почели окупљати на Буну, дођем до њега, а тамо Станоје Главаш са
дружином. Уплашен, каже Карађорђу; уби ово момче може ме издати! Он, по души
те, тај не би издао ни за шта на свету, њему верујем више но себи, весело
одговори Станоју!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Од господара Ђорђа
"није било већег ни вишег човека, ни дужих ногу ни руку; и што је о њему
Салибаша за јунаштво рекао, оно је! У раду нико није могао с њим радити, нити
га је ко могао наткачити. Ћутао је млого, па смишљао шта ће говорити. Није
млого џакао, а кад је што рекао, онако је било и нико није могао рећи да није
тако. Кад се вратио из Немачке, после рата, долазили су му из свију нахија
хајдуци и питали га, куд ће који да се дева? И он им је казао, сваком, шта да
ради, и сваки га је послушао. И који је од њих убио Турчина и оног је сачувао,
и научио како ће жив остати.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Био је слаб
свирац. Свирао је мало у гајде, од лакрдије, док је био сипар од петнаест
година, а после - никада! Но, био је велики играч. Свуда су га призивали на
свако весеље, и гди год је био, нико није смео прекословити ништа, но све како
он хоће. Ако је ту било неко лоше живинце, није се смело опити; или какав
кавгаџија, није смео заметати кавгу. Опомињали би људи: ето, Ђорђа у софри где
седи - и све је бивало како ваља. Тако су га људи пазили и од њега бојали се,
докјош није био господар!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Као Господар судио
је право и строго. Но, био је више пута милостив и праштао, особито јунаку!
Пазио је и почитавао људе учене и мајсторе. Кад би доспео, он је радио: копао,
заграђивао, садио шљиве и винограде, радио кукурузе. Кад би ком дошао, у каквом
год послу човека затекао, он би му помагао.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Био је против
кулука, а сам је кулук искао од околних села, зато што је готово сваки дан
дочекивао и частио млоге војводе и господаре.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Таког се Карађорђа
сећам, а када смо се растајали нисам му хтео помињати, ни у шали како бисмо
често чинили, да се разонодимо и праве природе људске сагледамо; онај дуг од
1.500.000 гроша. Да је био цвршћег здравља, ошинули би по бездушницима и може
бити он би нашао начина да их кастига. Овако, ништа не поменух.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Пре неколико
недеља, долазили су код мене некакови трговци, будући да знају како сам и ја
добро у трговини стајао, да потражују тај дуг. Ја сам знао и имао сам тапију од
исплате дуга, још је сам Вожд то учинио, али они нису знали да је тапија у
мене. Па ме стану салетати, да ја дуг платим. Да је згорег, би га платио, али
није било нужде. Показах папир и они подвише репове, те одоше. Ето, како су се
на њега били острвили!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Е, така смо ми
поган! А он о томе није хтио да зна - све је већма волио да верује како смо
бољи, но што јесмо!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Имао сам доста
непријатеља, али сам у свему веровао своме господару и он је веровао мени.
Истина, ранио ме је двапут, могу рећи мојом заслугом и заслугом његове преке
нарави. А ранио ме је и уделом онијех поганих људи којих је свуда око нас било.
Смутљиваца и лажова, коју су само своју корист гледали а не општу ствар. Код
Ћуприје, на утврђењу, Карађорђе нареди повлачење, а остави мене и Младена да
чувамо одступницу. Неко после дође и рече да је наредио да се повучемо и бацимо
топове у Мораву. Кад се Вожд врати и виде зла очима, Младен се већ помешао са
устаницима, а ја остадох на месту, те ме Господар рани из кубуре! И по овом мом
суду, Ибраим-аџија би за мене рекао: "Млад је он човек али стару памет
има!"</span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ТРИ ВЕЛИКА ОЛМАЗА</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Децо моја, године
су ме притисле и осећам да је смрт близу. Имао бих вам свачега приповедати и
много чему научити, али и не може се све то упамтити што бих ја хтео да кажем,
зато ћу вам исписати па читајте, кад вам је воља.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Мој живот је као и
живот Србије, био врло буран и променљив, пун успона и падова. Нема догађаја из
мог времена да о њему не знам, или да у њему нисам учествовао.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Ја сам служио и
господарио, поповао и војевао, путовао у друге државе, с царевима слободно
говорио, а некад ме збунио говор простог кмета. Живео у изобиљу и био сиромах,
гонио непријатеље и бежао од њих.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Судбина је
превртљива и променљива.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Децо моја, научите
да се у судбину никада превише не уздате, нити се у њој гордите и радујте. А у
несрећи никада не очајавајте. Јер у животу све је пролазно.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Родио сам се 1777.
г. у селу Бранковина код Ваљева, од мајке Јоване и оца Алексе, који су имали
још пет синова и три кћери. Стриц Јаков је у Карађорђево време био старешина
ваљевске нахије, после је дошао на моје место у Совјет. Отац Алекса био је кмет
ваљевске нахије. У Срему у манастиру Фенек сусрео се са аустријским царем
Јосифом, а кад цар упита оца како ствар стоји са Турцима, Јосиф обећа дати
300.000 војника у одбрану од Турака, а оцу даде 100 дуката за трошак.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Школу сам завршио
код попа Станоја из буквара, још из његових ђачких дана. И код других попова
сам учио, Отац ме је 1793. запопио и дао ми парохију. А онда су га посекли
Турци и још преко седамдесет виђенијих људи. После тога прочује се да је Црни
Ђорђе заметнуо кавгу са Турцима и 14. фебруара, запалио хан у Орашцу. Стриц је
био готов да узме оружје, а ја одем код кума Саве Савковића да се посаветујем
шта ћемо даље. Старац ми каже; "Шта ћемо куме прото? Шта је било биће
опет; но ми да сви жене и децу за брдо, а ми пушке па на брдо, па шта нам коме
Бог да! "Стриц Јаков и ја, скупили смо око 700 људи на вису у Бранковини
спремних да се боре. Али нисмо имали џебане, па сам ишао у Земун код мајора
Митезера да преговарамо, а он упутио на трговца барутанон Стевана Живковица.
Тако сам купио барут, турио у зобницу фишеке и 300 танета. Људи су били
заплашени и нису баш сви хтели да се дижу у бој, а било је и букача који су
људе растурали, па сам им морао рећи да је цар са нама против дахија. Кад су
дахије убиле Хаџи-Мустафа пашу, везир постаде његов син Дерви-бег, зато сам ја
рекао да је од султана добио дозволу да освети оца.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> То је била најбоља
политика у тој нужди. А сирома београдски валија није о томе ништа знао шта ја
причам! А преговарао сам и Турцима да истерају Пореч-Алију. Ноћ око поклада,
28. фебруара 1804. поче Грбовић палити турске куће по Ваљеву. И док смо се
тукли по Ваљеву видели смо са брда црвено небо над Рудником. То су Карађорђе и
Јанко Катић запалили да нас ободре и да знамо да нисмо сами. Тако смо почели!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Хајде децо да вам
и о преговорима штогод приповедам.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Најпре преговори у
Земуну. Црни Ђорђе ме зове у Остружницу, кад тамо каже ми да идемо у Земун на
преговоре са варадинским генералом и дахијским опуномоћницима. Сатавимо девет
тачака и преко Саве у Земун, право у генералову башту. Црни Ђорђе, Јанко Катић,
Карађорђов момак Антоније Пљакић и ја. Поред генерала седи 10-12 Турака. - Пита
нас генерал; зашто се бијем с Турцима? А ми побројимо; трпимо велике зулуме од
дахија, исекли су наше кнезове - Алексу, Бирчанина, Станоја из Ћуприје,
Хаџи-Рувима и многе друге. Турци на то: да се кају и да тога више бити неће.
Онда нас генерал Сенеј пита шта ми тражимо а ми наше тачке по реду: да се
дахије у субаше више не враћају у Београд. Сенеј је имао наређење од
аустријског двора да нас измири, јер шта ће Аустрији немири на граници, али ни
ми нисмо ишли грлом у јагоде. Изненада се видела ватра са топчидерсог брда.
Скочи Јанко Катић, љут ко рис и повика; ето ми би да се миримо али они неће,
пале наше куће. Него поручите Кучук-Алији да сутра зором изађе на Дедино брдо
или Врачар на мегдан и нек бира оружје. Црни Ђорђе устаде и рече генералу да од
мира ништа нема и да ће тек бити бојева. Тако се вратимо у Остружницу и
договоримо да Црни Ђорђе и Јанко Катић иду у Шумадију а ја у Ваљево, да купимо
војску.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Други пут смо
имали преговоре са Бецир-пашом, јула месеца 1804. Док смо се тукли с Турцима
стигне и нама и њима писмо од Бећир-паше из Босне да престанемо са бојевима. По
султановој наредби Бећир-паша долази да мири Србе и Турке. Везир је дошао близу
Дрине, борбе су престале. Имао је близу 7500 војника, а нас је Хаџи-Сали бег из
Сребренице посаветовао како да дочекамо босанског везира и ми послушасмо.
Послали смо неколико кметова, без оружја да га дочека на Дрини. А кнезови на
Врачару дочекаше га са војском али паметно. У Шабац је послат Милован Грбовић
са 50 коњаника, а на Палез Јанко Катић са 600 коњаника. Везир је пристигао на
конак у Беле воде на Жаркову. Сутрадан је дошао Карађорђе са око 2000 коњаника.
Те ноћи сва четворица дахија су побегла лађама низ Дунац, оставивши фамилије. У
току преговора везир је обећавао "златна брда". А Карађорђе каже: "Докле
год четири дахије нама у руке не дођу мртви или живи никаква мира дотле нема.
Бећир-паша је и дошао да жртвује главе дахија, па посла наредбу стрицу
Ређеп-аге да буду убије у Адакале. Миленко Стојковић са момцима оде по њихове
главе.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Питали смо шта би
са наших девет тачака што смо послали на светлу Порту, Бећир-паша одговори да
ће сви захтеви бити испуњени. Досетих се сутрадан да нисам тражио присуство
аустријског представника па одох паши на конак. Чувши шта тражим трипут,
закрвављени очију, викну: олмаз! После ме пита Карађорђр:" Е, којекуде,
шта си добио?" Ја му одговорим: "Три велика олмаза!" А он ће на
то: "Ене, де сад! Зар ви мислите тако да се умирите, па кућама? Нема ту
мира. Од сад ће да буду бојеви велики! Но ти се спремај, пак иди куд си
пошао!"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Пошао сам у
Русију. Са мном су ишли Јован Протић и Чардаклија у септембру 1804., да траже
помоћ од Руса. А они нам рекоше: "Србија је далеко, а ми смо са Турском
пријатељи"... Цар Александар даде за српску ствар 5000 дуката, Протићу и
мени по 300, и посла нас натраг. Дали су нам и савет:</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">да упутимо депутацију у Цариград.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Сачинисмо априлску
и мајску претставку, и њих Алекса Лазаревић, прота београдске нахије и Стеван
Живковић однесу у Цариград. Али, светла Порта је већ имала план да угуси српски
Устанак и казни рају - џаба претставке!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> После боја на
Иванковцу и Мишару, Црни Ђорђе, понесен победама, покуша опет преговоре са
Портом у Цариграду. Тамо пошаље осамсто шесте, Петра Ичка, родом Македонца,
тргбвца из Земуна, који је био као тумач код послашжа у Бечу и Берлину. На
Порту Ичко стиже у прави час: турско-босанска војска била је поражена од
устаника на Мишару; румелијска код Делиграда, Ибрахим-паша побегао испред Срба;
Русија, због збачених кнезева Влашке и Молдавије, више није пријатељ с Турском;
сад светла Порта пристаје на уступке! Да све царске и народне службе врше Срби,
по заповестима Султана; да се у Србију пошаљу чиновници који ће живети међу
Србима, а њима би се давао годишњи данак; да се протерају Турци који не мисле и
не раде добро; да Срби бране границе, по заповестима Султана. Порта је обећала
али није печатила тачке "Ичковог мира". Уговор је предат
Ибрахим-бегу, али је он отпутовао пре него што је Хасан-бег кренуо на Србију.
Не лези враже. Умели су да одуговлаче и чекају шта ће бити од силне мутљавине
око Наполеона, Русије и Аустрије. А ми смо као што се каже: преко магарца па по
магарцу! По други пут оде Ичко са Живком Константиновићем у Цариград - кад неће
брег Мухамеду, онда ће Мухамед брегу! А ми нисмо престајали са бојевима за све
време преговора, и тако Карађорђе одлучи да заузме Београд, на јуриш. И то је
било од великог значаја за даљу ток Устанка.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Ипак некако успемо
да се, на овој страни приближимо Русима. Кад је објавила рат Турској узела нас
је за савезнике. Српско-руски савез, мислио је Карађорђе, помоћи ће да се
извојује независност Србије. И био је у праву, али он то није дочекао. Наша
депутација отишла је 6. маја 1807. у Букреш, код генерала Михелсона. Он је
даривао депутате, по један дијамантски прстен, 5000 гроша за Совјет и богато
украшену сабљу за Карађорђа са натписом "Заштитнику вере и отаџбине".
А када је "заштитни", сав срећан похитао да, 17. јуна 1807., код
Кербова, види савезничке трупе под генералом Исаијевим, рекао је:</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Мени себе није
жао, али ми је жао оне многе хиљаде народа... јер сам до сада крио за моје везе
са Русијом... а према обећањима руске господе очекивао сам много и много веће
помоћи у свему. Место тога, не налазим је ни у чему, па чак ни у војсци у то
време када се сва турс1са>сила кренула на мене."</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> А од Паулуцијеве
конвенције о независности Србије, за Русе је остала само губернија Србија,
којој ће Русија послати земље-управитеља, иако је Црни Ђорђе царском изасланику
рекао; "Моја једина жеља је да своју домовину видим ослобођену сваког
страха да ће поново пасти под турски јарам; тада ћу се одрећи свега и вратити
се своме плугу."</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Али то није било
ништа спрам онога шта нам се тек спремало.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Кад су Тилзитским
миром Руси напусутили Србе, Карађорђе је дрекнуо на руског изасланика
Родофинкина: " Све би вас требало исећи!... Мени треба војска а ње не
видим.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Каква ми корист од
тога што су ми послали тога Грка!"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> А круна игре
савезника са нама, била је VIII тачка Букурешког мира. Када је чуо Ивелића, Карађорђе
је "сав помркао био. Усне су му дрхтале, и испод обичног његовог црнила,
већ је и помодрио био", па и они који су дубоко веровали у српско-руски
савез, тешко су смућени били. "Сва је скупштина замукла... Нико ни црне ни
беле не проговори", а највеће зло је било што се сви заклеше и заклетву
потписаше да пристају на Букурешки мир. "Ми смо сад били као кривац, кога
осуде на смрт, па већ савршено зна и види шта ће с њим да буде, али га нада,
макар и на мало неизвесна, вара, да може бити помилован."</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Тада смо сви били
смућени и нико није увиђао, да се у VIII тачки, оца нашега Кутузова, крило
зачеће, самрсталне, независне Србије. Зато је Русић-паша у Шумљу, пред својим
чадором, на очиглед наших депутата, држао главе посечене кнеза Муруза и једног
турског дипломате који је потписао Букурешки мир.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Оно што смо
преговарали 1813. кад су кола кренула низбрдо, било је хватање за сламку.
Губили смо и од Дрине и на Делиграду, и од Ниша и од свугде. Карађорђе пошаље
депутацију Челеби-ефендији и Али-паши у Ниш. "Ово што ви тражите... то је
краљевина у царевини, то никад није постојало... нека Карађорђе са целом
Србијом прими ислам, шта фали Босни,... па ће бити везир пашалука..."
Друга депутација оде у Софију. Тамо је речено: положите оружје, Турци ће бити добри
према Србима!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Ни једно од то двога нит је било нити може бити!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Децо моја не
замерите ми на невешту писању, јер ја нисам ни историк ни књижевник. Мој успех
је велики ако сте ме разумели и ако из овога научите велику, крваву, борбену
историју свог народа.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Остајте ми с миром и љубави.</span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЋИ СОВЈЕТ ИЛИТИ ОТИМАЊЕ ОКО ВЛАСТИ</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Студена руска зима
сече образе, обрве и брци побелели ми од иња, оци не да отворити. Једва чекам
да завучем главу и избицу, и да се окрепим топлим руским чајем. По пети пут у
посланству код Руса. Сад ме послао Милош Обреновић, тражимо помоћи, а слаб је
онај који тражи.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Колико боље
увиђјам шта нам се то догодило за време Карађорђева устанка. Стојао сам као
веза између свих, па и мог стрица Јакова Ненадовића, и нарочито њега;</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">био сам вазда на шалу спреман, на оца ми Алексу мудар; тада већ
прота Матеја.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Први пут послао ме
у преговоре У Русију Карађорђе. Поштен, правичан и прави јунак. Због јунаштва и
што се међу првима дигао, а једини је он имао замисао шта хоће и како то треба
урадити, постовали смо га сви. Био је и неук и суров и напрасит и својевољан,
али увек забринут за општи исход ствари. Говорио ми је пред мој пут да Турци не
слушају ни везира ни султана, и да он најволије жртвовати све него да се народ
врати у старо ропство турско.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Истина, говорио је
мало, али кад узме реч погађа оно што је најважније. И мада је у вођењу послова
зависило готово све од њега, ипак ми је поштено признао да нема државничког
искуства иако осећа да се на њега полазе много, а он сам не зна шта да ради. И
зато, вели ми, којекуде Прото, гледај тамо код Руса уради све за нас.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Желели смо исто,
али је стотину Сцила и Харибда вребало на нас и убоги српски народ. Кад смо
први пут ишли у депутацију Чардаклија и ја смо зачели српску државицу, добивши
Совјет.Т1,о свега тога дође кад ме један од руске госПоде запита ко је
старешина у Србији, а ја одговори да га немамо, већ да нахије имаду своје
старешине које се између себе договарају и саветују. На то он рече да ваља да
поставимо Совјет који ће народом и земљом управљати и заповедати свим
старешинама. Тако и би.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Крајем августа у
селу Борку, основали смо га. Претседник ја, прота Матеја; секретар Божа
Грујовић, а за чланове изабрасмо пет виђенијих људи из Пожаревачке, Пожеске,
Крагујевачке, Смедеревске и Ћупријске нахије.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Божа и ја мислили
смо да Совјет треба да буде највећа власт у земљи, као што и сведочи натпис на
пецату -"Правитељствујушћи Совјет Ђ врховна власт".</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> С почетка је тако
и било. Кућа у којој је совјетник седио била је отворена свакоме човеку. Кад је
ко имао некаквог посла код Совјета прво је ишао совјетнику своје нахије, а он
је био дужан да што пре и могуће сврши посао.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Тако је Совјет у
децембру 1805. упутио писмо Петру Добрњцу да му се одузима скела коју је он на
свој рацун био присвојио. "Ви сте Војвода - маните се таквих послова - већ
добро војнике ваше гледајте и уређујте."</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Јок! Не само што
Добрњац није баталио скелу, него ни један нахијски старешина, па ни сам
Карађорђе није зарезивао Совјета. Биће да су ра у Шумадији изабрали - нуткајући
се - Главаш, Теодосије и други, бојећи се и не верујући у успех Устанка. А када
је он чврсто у своје руке узео ствар, свима се старешинама чинило да им се
извукло слатко испод репа, па је сад требало с њим отимати се о власт. Нарочито
су у томе предњачили Миленко Стојковић и Петар Добрњац и онај мој - Јаков
Ненадовић. А и Руси су хтели део колача у настајању наше власти - за шта им је
широм отворио врата Божа, кога смо из Русије и довели. Волео сам га силно,
покој му души, био је најобразованији и у погледима најшири од свих нас, али је
много нагињао Русима. После нам се то обило о главу!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> У кући у Смедереву
се у једној соби и седело и писало и спавало, али је у Београду Совјет имао за
себе велику кућу и у највећој соби скупљали су се совјетници и секретари ради
писања и пресуђивања. У мањим собама су писали писари, а пред вратима је стајао
момак с пиштољима и ножем за појасом, те би јављао кад би ко дошао.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Карађорђе, плах,
хајдук, фрајкор, свињски трговац и Вожд побуњене Србије, нипошто није трпео да
народ страда због неправедна суђења. Једном је написао оштар прекор Совјету што
је саставио комисију без његова знања од неправедних комесара, који су имали да
испитају жалбе житеља. Ови су се тужили на угњетавање од других старешина, а
комесари су то пристрасно судили. Зато је једног од њих тако издеветао својом
руком да се пушило, а другу двојицу затворио у тамницу.<br />
По установљењу Совјета народ
Ресавско-Ћупријске нахије постави за свог старешину Ђурицу Стошића. Један човек
поднесе Ђурици тужбу против неког буљубаше, који је чизмама изгазио његовог
брата. Када Чупричанин не доби задовољење, он оде код Карађорђа и пожали му се.
Тад ме Вожд упита: "Је ли, којекуде, брат Ђурица јавио тужбу овога чоека
против буљубаше?" Ја кажем да није, на шта Карађорђе Ђурицу посла кући за
сва времена; а касније га упути Ресавцима и он храбро погине у боју на
Каменици.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Кад смо Совјет
установили били су нам потребни некакви закони. Ја сам имао Крмчију, знао сам
Јустинијанове законе и Мојсијеву строгост над Јеврејима. Сад ја пред народом
прочитам све пунктове, а они сваки саслушају и повичу; "Тако, тако, нек
нам се суди, да нема глобе ни хатара. "То и све друго за заклетву
Карађорђеву смо припремили, али он не хте у Боговађу нама него ми одосмо њему.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Тако нас је и онда потпрашио кад нисмо могли да се сложимо, шта ће
ко у Совјету радити. Ми већамо, он, онако прек с момцима изађе напоље, промоли
кубуре кроз пенџере и подвикну: "Курве, по души ве... Ласно је у врућој
соби уређивати и заповедати, дедер да вас видим кад припуца, јунаци!" Бесмо
се сви осрамотили, неки се и увредише, а зла крв остаде међу њима.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Сетих се још
једног догађаја. Пошаље Карађорђе и Совјет, Илију Мирковића и Ђорђа Радоњића у
Поцерину. Људе да смире и са војводом помире. А они још више народ раздраже,
Јанка да смене и уместо њега да буде војвода Илијин син. Кад се Јанко на то
пожали Карађорђу он позове к себи Илију и Миљка, па их уведе у неку собу те узе
столицу, па и "великог вилајетског судију и попечитеља иностраних дела све
њоме, док је сву о њих није изломио".</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Ослобађање
Београда неке старешине су схватиле као добру прилику за пљачку и лично
богаћење. То изведе народ на улице, а то доведе у сукоб Карађорђа и ове
користољупце - који се сад већ окупише као гладни вуци, да растргну Србију и
њенога творца.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Њих никакви закони
нису могли обуздати!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Миленко Стојковић
се обогатио још на Ада-Кале, када је донео дахијске главе а задржао богат плен.
Био се са харемом наместио у Порећу, ту заустављао лађе, убирао приход од скела
- од Дубровца до Голубца; а Петар је заузео све скеле на Морави.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Ђуша, а после брат му Вујица Вулићевић, исти онај што је
Карађорђеву главу спремио на тањир, држали су смедеревску скелу.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Младен и Милоје,
заменише у Београду дахије. Младен се и наместио у сарајима Мула-Јусуфа. Држали
су њих двојица скеле и ћумрукане на Остружници и на Београду; куповали турске
куће - Младен за 80000 гроша, а Милоје за 40000, с тим да "се половина
одбије за њихова потраживања од народне касе, а остатак у ратама".</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Како је Карађорђе,
ако није у боју, бивао у народу све је ово и друго којешта знао, па даде
одредбе против старесина у члану 32. где стоји: "...старешинама...,
служитељима народа определиће се плата и храна по мери, а да кулука у народа
нема... а старешина ако хоће да му се у кући нешто уради, нека плати..." Сваки
је совјетник имао из народне касе, по 1200 гроша на годину и на два момка по 15
гроша на месец; и по неколико ока хлеба и меса на дан; јечма су узимали из
беглука, понекад и дрва и сена; свака је нахија свом совјетнику слала вина,
ракије, говече пред зиму.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> У члану 33. пише:
"који се усуди оставити од војне село или више за кулука себи, тај ће на
народни суд, и да плати цену у касу и искључиће се власти за неко време за
кастигу".</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Брзо се показало
да овај Карађорђев закон није био спровођен, иако је сам Вожд био и поштен и
строг и сви су га се бојали. Показало се и то, а то не тако брзо, да су
самовољне старешине, глобаџије, постале нетрпељиве према Карађорђу и мерама
закона. Сама личност Карађорђа и његов начин живота одударао је од начина
живота, од навика и поступака старешина, који су поникли из реда бивших
трговаца.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Све је пропало
због суревњивости и узајамне мржње старешина, а Карађорђе је остао сам у
одбрану ослобађања народа од ропства.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Закувао је све и
око себе окупио Карађорђеве противнике руски посланик генерал К.К. Родофиникин,
вешт дипломата и надмен човек. И мада је нама тако замесио питу, видим га опет
у Русији на највишим положајима. А мучно ми је са њим и у соби истој бити!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Почетком августа,
1807. из/ Русије нам стигне посланик грчког порекла. Са Карађорђем од почетка
Редефинкин није стајао добро. Ми смо га дочекали као озебли сунце, и много у
њега полагали, али он је имао другу мисију од Руса, као земљеуправител» Србије.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> У нацрту првог
Устава који је донео - врховна власт је Сенат, претседник, књаз. Сенат је
управљао приходима земље, надлежан је над судским стварима, и бира војне
старешине.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> У том грму лежи
зец! Ко ће бити совјетници зависи од старешина, то јест, нахија којима су
стајали на челу. Ту је тек било берићета за отимање о власт и положаје;
ривалство и раздор; нејединство и батаљивање српског питађда! Једино што је
тада ваљало, било је када је Младен рекао ђенералу: заједничка нам је жеља да
Србија остане независна, јер смо сами успели да се ослободимо од Турака.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Мада је у том
Уставу власт Карађорђева ограничена, он је то печатио и тражио да и руски цар
потпише.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Истина 1808., на
врхунцу своје снаге, Карађорђе је изменио овај Први, другим Уставом у јануару
1811. И то на самој Скупштини. У њему је стајало да је Вожд - Карађорђе и
наследно потомство његово - врховна власт у Србији; Совјет Ђ врховни суд; све
заповести даје Вожд преко Совјета. Совјет је био подељен на шест
попечитељстава. Попечитељ војних дела, Младен Миловановић; иностраних Миленко
Стојковић; унутрашњих Јаков Ненадовић. За Велики Вилајетски суд, судија Петар
Добрњац; за финансије Сима Марковић; за просвету Доситеј Обрадовић.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Овде је била и
једна важна уредба о наплати пореза: "...сваки мали кнез да попише колико
у сваком селу има кућа и глава... да се попишу трговци, јер је забрањено да се
трговина води без знања нахијског старешине. Трговачке дозволе давао је
Карађорђе у Тополи, а за нахијске старешине који би затајиле трговце,
предвиђена је одговорност. Забрањена је и продаја стоке на вересију. "По
овим се уредбама види, како каже руски ђенерал Дибић Забалкански, да Србија
"имаде у Сенату све саме поштене и талентима обдарене људе... који ако
какве и учине погрешке, зато их учине што у Србији... основна знања и искуства
ретка су, али Младен, Јаков и више нијесу људи, који и у другим државама не би
најстрашнији били!"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Осим бушкарања
Родофинкина, Карађорђевом је угледу сметало што је подржавао и држао око себе
људе лошега морала. У првом реду Младена и Милоја. А шта је о њима мислио, чуо
сам из његових уста: "...доћи ће погодно време када неће избећи судбину
коју им спремам... јер су то старјешине које се занимају једино трговином, а ни
најмањје се не страрају о општем добру! "Зато и јесте дао поп Луки
Лазаревићу, да погуби Милоја после погибије Синђелића!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> После те погибије
на Скупштини су све старешине викале на Младена и Милоја и кривиле их за
пропаст на Каменици. Ту је било око 600 људи које је Јаков јос 1810. довео.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Они су по улицама
викали: "Цара хоћемо! Нећемо Младена и Милоја да нам суде и управљају!
"А пред кућом Совјета су викали: "Где је тај вискосрамни
Совјет?" Други су искали да им се покаже шта је писано у Русију и какви су
одговори долазили.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Ми, Карађорђу, те
1811. приђосмо. Неки мисле зато што је мој Стриц Јаков дао сина за зета
Младенове јединице. Није, но из родољубних разлога. Колико год Јаков грешио,
кад је била на ствари независна и јака Србија, он се показао добро. Та, он је
дао паре да се купи у Аустрији први устанички топ! Петар и Миленко не хтедоше
да се одазову, чекајући руску војску. То је било зло и сви смо страховали шта
ће сада бити. Осим бунице у Пожаревачкој нахији коју Карађорђе брзо смири, и
бегства Родофинкина са Младеном и Петром из земље, ништа друго не би. Али њима
двојици^забрани у Србији бити! Да су само више за народ били, а не за себе, и
Добрњац и Стојковић!" ...јер њихова задужења у Совјету била су итекако
важна - спољна политика и правосуђе, а са мојим стрицем Јаковом заузимали би
пола Совјета и то најзначајнија. Но они су хтели самовлашће у својим нахијама.
У интересу устаничке ствари, Карађорђе им је понудио места попечитеља, не ко
што неки мисле из страха од њих, него из страха да се ионако ровита тек у на</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">стајању државица, лако могла разлити. Само ударио јој је чврсте
темеље, ал не дочека да види здање!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Уместо Миленка
дошао је Миљко Радоњић, професор Велике школе, рођен у Рудничкој нахији; а
уместо Добрњца - Илија Марковић из Шабачке нахије.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Било је опет пет совјетника и судија Великог Вилајетског суда.
Младен, Јаков и кнез Сима имали су по 500 дуката плате, а остала тројица много
више. После смрти Доситејеве дође Југовић. Кад се 1812. из Совјета истерају
Илија и Мирко, остаде само на Младену и Јакову и кнезу Сими. Када су 1813. кнез
Симо и Младен отишли у војску, остаде на Јакову, док није и он пребегао из
Београда у Срем.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> У тој успомени на
Совјет, који беше највиша власт у Србији, остало ми је у сећању како остависмо
старешинама да терају своје... Чекам да ме позову у руски квартир да им изложим
наша страдања и очекивања данас.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Ватрица гори, чај
ме угрејао, с тугом и дивљењем спомињем се војничких врлина Карађорђевих.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> "Хајдук по
крви и традицији средине, јунак по срцу, тврда ока, храбар, одлучан, готов да
срне у борбу. У борби имао је среће, знао је да понесе полетом и примером, где
је имао вере прегалаштва то се осећало у ритму и дамару акције. После 400
година робовања, његов устанак поставио је српско питање пред Европу. Срби су
морали да се боре у невољи, тами, непопуларности, потпуно сами. С њим тај
Устанак био је чисто српски, понесен властитом снагом и одговорношћу. Носиоци
су издржавали на тешку месту, доживели кризу и слом, поново оживели и бацили
пред ноге великим силама измучену Србију да реши њено питање.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Дух, израз полета,
човек који је извојевао самопоуздање и постовање других, поред свих људских
мана и грешака, био је Карађорђе.</span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ВЕЛИКА ШКОЛА И ИВАН ЈУГОВИЋ</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Пуче глас 1812. на
Божић да је Карађорђе отпустио из Совјета Ивана Југовића.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Похитасмо у зграду
Велике школе, Баталака и ја, како смо обично чинили када је било нешто да се
претреса. Тамо су већ били Вук и Сима Сарајлила. Кад поседасмо око великога
стола у књижници, у најмирнијем делу зграде, први ће Баталака:</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Заслуга
Југовићевих још из Јаса било је много. Тај "најученији Србин свога времена
из Бачке, наш први учитељ, био је срцем и душом привржен својој земљи, а своје
непријатеље је у свему научном, добром и отачеством надмашивао!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Соломон нашег
времена и српски Пито - надовеза се Сима.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - И аустрофил,
тајни агент Беча, који је достављао тајне извештаје о раду Совјета, приликама у
Србији и о Доситеју, а за то добио од аустријске владе 25 гроша - одсекох у
даху!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Кад је у
Букрешту био почетком јануара - настави Баталака, као да ја ништа не рекох -
1809. са Карађорђевим писмом, пошаљу их одатле у Јае, кнезу Прозоровском.
Видевши политику Русије према Србији и устаницима, Југовић све предузе да успе
мисија. "Потпуну независност - тврдио је Прозоровском - хоћемо и ништа
мање од тога... у случају да независност Србије не буде потпуно призната,
молимо Русију да нас остави да по нашој вољи средимо наше рачуне с Турцима...
Србија ће се борити чак и по цену да буде остављена самој себи и неће пристати
ни да остане у ропству, нити да уступи шест градова, освојених по цену своје
крви..."</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Није
Прозоровском било лако изаћи с њим на крај - опет ће Сима, нестрпљив да и он
каже - колико је само знање било његово кад стане да тумачи грчки полис и
демократију!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Збиља му је
историја старог света била јака страна - умеша се и Вук. - Јесам ли вам причао
како је одлучио да отвори Велику школу? Совјетници су живели ко господа, а
секретари су били сиромашни, а при том совјетници су били трговци, неписмени и
неуки људи, осим проте Матеје и по којега попа или хаџије; а секретари све
учени, професори универзитета и људи од књиге. Како су излазили на крај с оно
мало плате, Бог свети зна? Зато су неки совјетници узимали к себи секретаре,
али их нису плаћали, него просто издржавали. Тако је Југовића узео мој рођак
Јевта Савић совјетник Зворничке нахије. Једнога дана донесем ја из дућана неке
књиге све на страним језицима, спремљене да се баце. Он прегледа све па једну
на немачком даде мени а другу остави себи. Из оне ме је књиге и учио немачки и
каквих год мана да је имао ја ћу у њему увек свог духовног оца гледати. С оном
другом књигом овако поступи. Свако пре подне седе да преводи а ја му донесем
флашу ракије, коју би почесто припијао док је до подне не би сву испио; а по
подне би пио вино. Што би пре подне превео увече би ми тумачио.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - То је она књига
о Историји народа од постања света до Христа - упитах?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Јест. Била је то
лепше написана историја него све које сам касније налазио - одговори Вук. Али
најзнатније је што му се у току превођења јавила та замисао. Рече ми уједанпут:
с овим ћу да отворим Велику школу!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - То и јесте
његова највећа заслуга -опет ћу ја. У сред бојева, кад се још ништа није знало
ни како ће ни шта бити, ни хоћемо ли успети да преживимо, Југовић, ко неки
визионар даје се на науку и хоће друге да подучава као да је у слободној земљи
све у реду и на миру ђаци могу похађати наставу. Он је тиме прескочио и бојеве
и свађе и увео нас, неколико ученика својих, у један други свет, за који је он,
као професор мађарског права у II латинској школи у Карловцима, већ одавно знао</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - А био је добар
професор - уздахну Баталака - осим српског знао је латински, мађарски, немачки,
француски. Француске књиге најволео је читати и било је уживање слушати га и
гледати. Није био ни танак ни дебео. Имао је повелике, лепе, мужевне бркове и
мени је личио на краља Стефана Уроша. Према другима је био бесан и врло
поносит. Мало људи је лепо могло причати са њим, осим они од којих је нешто
тражио или их се бојао. Зато је с нама био љубазан и стрпљив. Кад нешто не би
знали, умео је да објашњава и понавља и по неколико пута.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Сећате ли се -
прекиде Сима - да је рачун предавао на изуст, историју из својих рукописа. У
почетку смо имали само историју, рачун и помало географију. И за географију би
доносио неке две-три мапе. После смо, код других учитеља имали и Римско право и
Новију историју, нешто мало физике, како се пишу писма, али темеље нашем знању
дао је он, Јевто Сави из Сомбора!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - И за сав тај
труд и рад имао 1500 гроша за годину. А совјетници колико су имали не смем ни
да мислим - полушаљиво рече Вук.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - А ваљао је
Карађорђу Југовић и онда у фебруару 1810 - присети се Симо. - У оном говору о
атинској држави, Солону и Писистрату. Тиме је Југовић путоказ био за темеље
нове власти у Србији. "Ниједна држава - рекао је тада - на свету бити не
може, нити се који народ, народом назвати може, гди нема верховне власти... гди
нема реда по коме ће сваки своје место чувати... гди суда нема!"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Збиља - сад ће
Вук - Карађорђу се не може отрећи величина духа. Чим је Југовић намерио школу
да отвара, Карађорђе то подржа и поможе, а Младен даде новце. Иако сам Вожд
није знао ни читати ни писати, умео је ценити људе од пера. Сећате ли се како
је с Доситејем говорио, пун неке очинске брижности за старчића? И ту би смо се
могли вратити на оно што си мало пре рекао - погледа у мене Вук, Баталака једва
дочека.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Оно за
аустрофила? Зар и самога Карађорђа нису за то оптуживали - упита ме Баталака?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Оптуживали су га -
рекох прибрано - а и он Аустрију необично цени и са њом покушава да успостави
односе који би припомогли добар исход Устанка. Прво зато што је Аустрија наш
први сусед и са Турском је на граници, па јој није у интересу рат него мир.
Осим тога ти знаш да је тамо био добровољац у такозваном фрајкору Јосифа II.
Али оно што је најважније од свега, Карађорђе је сасвим свестан шта би значило
имати Аустрију за непријатеља. И напослетку, сви смо видели како се Русија
понела у савезничком рату против Турске, па Карађорђе је и под Наполеоново
окриље хтео да нас уведе! Како не увиђа, Вожд је тражио спас на било којој
страни за нас, али никада нас није издао! Издали смо ми њега!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Ваљда смо са јаким
емоцијама изговрио све то, без трунке патетике и лажног родољубља, кад моји
пријатељи и школски другови, са којима сам у Првој школи, на слами седео, док
нам нису издељали клупе, заћуташе. Тако се и растадосмо, одлазећи из Велике
школе у још већу школу живота.</span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">СТРАШНА ПОГИБЕЉ</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Август тек што је
почео, кад се то десило.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Турци освојили
шанац у Љешници -рече задихано Митар.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Ма шта булазниш?
- са недоумицом га упитах.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - То што чујеш,
него похитај да јавимо Молеру - одговори Митар и ми потрчасмо. Трчали смо као
да нас јуре вукови. Успут сам све ѕапиткивао, а он кад одуши, одговарао.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - У Љешници је
било 500-600 људи, највише Поцераца и мало Мачвана, четири топа и војвода Јанко
Стоићевић, брат Милоша Поцерца. Опколе Турци шанац на Врањеву од Дрине и стану
га бити из топова и кумбара.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Тамо је - кажем
- био кнез Сима Марковић, са око 10-12.000 људи, и Младен са исто толико, а
Карађорђе је био у резерви са 4-5.000 људи.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Јест, али је
Урсид-паша дошао са још толико. Сима не даде или не умеде да избави људе из
Љешнице, него је све преместао шанчеве по Поцерини, Младен вели нека гину, а
Карађорђа смлатио тифус!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Страшна погибељ
- изустих.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Турци пошаљу
владику зворничкога, те он људе на веру узе да се предаду. Кад су се предали
Турци их преко Босне оправе у Цариград. Који не могоше на коњима бити,
поубијаше их и уши одсекоше, за знак. У Цариграду ће их као у досад дати на
најтеже послове и у робље.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Страшна погибељ,
мој Митре - понових!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Свашта ми се
мотало по глави. Турци ће сад ударити на нас, а шта ако су већ кренули? Шта
ћемо са женама и децом? Можда нас ипак не посеку, слаба вајда.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Као врелом водом
поливен, Молер скочи кад нас двојица банусмо у шанац.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Помоз Бог,
војводо - изговорисмо у исти мах.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Бог вам помогао,
људи.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Ми се извукосмо,
Турци... Љешница!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Шта то причаш,
јесил полудио, Бајо?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Ја нисам
полудио, војводо, али Турци јесу!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Брзо, скупи људе
и свима јави. Морамо бити спремни! Ето, Младену попечитељу војних дела, његова
памет! Лепо је говорио Карађорђе да се у одбрану од толике турске силе, покваре
шанчеви по граници, војска повуче у планине и ту сачека Турке - завапи Молер.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Јест, војводо,
али Младену је жалије његових воденица и добара око Беле Паланке - него народа.
"Нек гине народ" - кажу да је бесно одговорио Карађорђу!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Војвода Молер устаде, журно узе гуњ и изађе напоље, нас двојица се
растрчасмо на све стране.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Није ни свануло,
кад ето ти Турци пред Лозницом. Имали смо 800 људи, шест топова, Молер је већ
све окупио и заузео борбени положај.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Турци су муњевито
напали, тукли са топовима и кумбарама. Побили нам све тобџије, па нам топови
више нису ваљали. Чекали смо помоћ, или чудо.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Направили смо
тајне пролазе до Штире по воду. Турци су сазнали то и окренули Штиру на другу
страну. Остали смо и без воде. У почетку није било страшно, али када су залихе
воде, и оне бајате - нестале, обузео нас је страх. Просипали смо брашно по
даскама и простиркама, ако падне киша да нешто замесимо или закувамо. И нама је
дошао зворнички владика, али се Молер не даде преварити, већ рече владики да
Турци пошаљу преговараче.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Дођоше.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Тражили су да
предамо оружје и пошаљемо Хаџи-бегу у Сребреницу, да се сваком доведе своје
робље, и даље како нам буде.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Молер је тражио да
нас пусте са ситним оружјем, топове и муницију ћемо им оставити, а ми свако на
своју страну.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Нит је Молер
прихватио њихову понуду, нит они Молерову.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Бој се настави.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Онда нам Петар
Молер рече:</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Ја, браћо, жив
Турцима у руке нећу, а ви ако хоћете, ето вам Турака; а ја идем на шанац нека
ме убију; ако ми се и ви нијесте ради Турцима предавати на овај начин, а ми да
бежимо једну ноћ кроз Турке, па који изиђе - изиђе, а који погине - Бог да га
прати. Боље нам је свима изгинути, него се Турцима у руке предати. Досад сте
браћо били на мојој души, а сад вас ја скидам са своје душе и остајете господари
од себе: ако ћете се предавати, ето вам Турака, ако ћете бежати и ја сам с
вама."</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Он је то тако
храбро и одлучно рекао, да су сви решени да прођу кроз Турке, повикали у глас:
Молер, Молер!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Три дана пре него
што смо се спремили да бежимо Петар Николајевић Молер писао је старешинама.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Био сам са њим
тада. Исекао је ножем своју надлактицу и по папиру крвљу својом стао писати шта
нас је задесило и како нам треба помоћ. Тачан план напада њиховог им је
предочио, додавши "пожалите барем народ овај". Писмо нам наглас
прочитао и по Цецу из Клубаца и још једном, давши им десет дуката,послао.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Прошло је три дана
а од помоћи ни трага ни гласа.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Одлучисмо да
бежимо.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Те ноћи била је
страшна олуја, велико невреме, да ниси могао прст пред носом да видиш. Народ се
колебао, било је тешко изаћи и пред кућу а камоли бежати у непознато. Од оружја
смели смо у невољи да користимо само нож, а и код Турака је било исто.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Сви су појурили ка
доњој капији, и одатле на све стране. Просли смо неопажено. Сутрадан су Турци,
видевши да нас нема, кренули за нама. Многе су ухватили и побили. Молерове коње
је оборила турска кумбара, која је пукла посред њих, и само сам ја успео са се
попнем на једног коња и побегнем.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Од свих 800 људи
који су се борили у шанцу, 200 је погинуло одма, 400 у бежању.</span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">"ПОЖАЛИТЕ БАРЕМ НАРОД ОВАЈ!"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Капетана Радића,
Молера и једнога несрећног кујунџију, изложли су на углед Турци у недељу на
Калимегдану.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Страшно њихово
скончање у смрти, још их је више увећало, као људе и јунаке у борби
устаничкој...</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">"Тако су с гужвама и клипцима осванули сва тројица мртви и
голи (у гаћама засуканим до више колена); Молер је лежао у среди налеђушке, а
Радић с десне стране, а кујунђија с леве, обојица потрбушке. Како је Радић
лежао дође нека Туркиња... те га онако мртва удари ножем околице више
крста." Цео дан су тако били, тек смо увече смели да их сахранимо.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Никад добра код
нас.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Дванаест година од
Карађорђева устанка ломимо се ко трска на ветру. Убијен Молер! И оне 1804.
занемели стајали смо поред тела Хаџи-Рувима, изложеног на тврђави. Камо им
душа? Где унаказише овако човека? Клештима су му вукли и секли сисе и меко
испод пазуха, да би га на крају посекли!?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Неко од окупљених
рече да је Хаџи-Рувим чувси да Мехмед-ага ухвати Алексу Ненадовића, рекао;
"А, стигоше га моје клетве! Већ ти се неће избавити!" Какве клетве,
питала је једна од жена у црнини.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Био сам уз
Рувима - одговори онај -пре хаџилука. Био је врло леп и паметан чојек. Знао је
грчки говорити, иконе писати, крстове, панагије и печате градити. Сам ми је
причао да је као момце бежао од Турака. У селу Бабина Лука, ваљевске нахије,
пресвукао се у девојачке хаљине и са осталим девојкама отишао Туркињи на прело.
Зато су га хтели обесити. Крио се по манастирима, учио књигу, сви заборавише
његове марифетлуке, он се врати, ожени и запопи али му умре попадија. Онда оде
у Боговађу и закалуђери се. Тада оде и на хаџилук. Кад се замерио са
прњаворским субашом тражио је помоћи од Алексе Ненадовића, узаман, зато Рувим
окрене ка Студеници, па на Свету Гору. Како му дојади потуцање по манастирима,
врати се у своју Боговађу уочи буне, написа оно писмо због кога и кнезу Алекси
припретише, а овај Рувиму. Али он не хте више бежати - нек бежи мало сад кнез
Алекса - рече.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - И шта би -
подстрекнуше га даље? -Како је допао мука?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Како? Уздао се у
Турчина! Побегао у Београд да га одбрани Кучук-Алија, код кога је тада моловао
дворе Хаџи-Рувимов синовац.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Исти овај Петар
Николајевић, звани Молер, кога је сад, дванаест година касније, књаз Милош
Обреновић предао Марашлији и паша га убвје. Прича се да је Молер дошао у сукоб
са књазом, а лепо је писао иконе!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Ништа није помогло
Хаџи-Рувиму што је код Кучук-Алије било његово дете, предао је хаџију Аганлији
а овај га баци у кулу.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Разиђосмо се, т^ца
као и сада. Уз мене Шепуша брка, без леве руке, са ожиљком под оком, хајдук
Стојан. И ћути.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> У мисли ми дође
Лозница, 1813. и Молер када је крвљу својом писао старешинама да му помажу јер
се више одржати у одбрани не може: "Ако ко жели да ја пропаднем, пожалите
барем народ овај и гледајте да га избавите!" Али помоћ не стиже! Сад ни
њега више нема, а већ одавно нема ни Хаџи - Рувима.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Храбар је био
Рувим, свака њему част, брате, ал ја сам уз раме секао Турад уз војводу
Поцерског. И он је по манастирима читао и писао, а био је малог раста,
пошироких уста и дугуљастих образа, танких подугачких бркова, смеђе косе.
Весео, шаљив, а јунак неисказан! Прве године српске буне, био је прост војник,
а после писар код Грушичкога кнеза Илије Марковића, буљубаше у Поцерини.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Стигосмо до Јолине
куће. Ту се већ окупили са свих страна и препричавају шта су видели на
Калимегдану. Јола кува вино, изнео сира, неко вади п}мнут, неко проју, један се
маша за сатљик ракије. Поседасмо.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Шта би Станко,
са Поцерцем?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Кнез Илија се
предао Турцима, и они га учине оберкнезом, али се војвода Милош Поцерац није
хтео предати, иако су му мајку заробили. Отишао је у шуму да окупља чету. Тако
се и ја обрех уз Поцерца. Тог лета 1806., око Дрине, изиђу на глас нове војводе
и јунаци. Милош Поцерац, Стојан Чупић, Милош Обреновић, Петар Николајевић
Молер, Лазар Мутап, Никола Смиљанић, Цинцар Јанко. Сам Карађорђе је поставио
Милоша Поцерца за војводу што је овај и доказао да је, у боју на Мишару. У
Китогу се особито обогатио, задобивши сабљу Кулин капетана. Лудо је погинуо
гонећи хајдука Прела. Изишао је пред њега док се овај крио иза неке чуке, па га
Прело пушком посред, на мртво обори! Штета таквога јунака!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Сећате ли се ви,
људи Радића Петровића - бану на врата, огорчени бећар Тода. Долази право са
Калимегдана. И он је видио исто што и ми. Седе међу нас, отпљуну ушаке ирече:</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Пред битку,
оштримо сечива, шта који има - нож, сабљу, каму, кратку секиру. Идемо на Турке.
И као да се радујемо. Капетан, крупан, здрав и јак, лица намргођена мало; јунак
и велики родољубац а страшни турски непријатељ - иде кроз нас; уочи битке и
куражи нас. А ја осећам снагу и жељу - ваљда од саме његове појаве уливену - да
будем раван оним одважним људима које је малочас капетан помињао. Радић је био
капетан у српском фрајкору. Капетанство му је узето јер је исекао некакве
предате Турке, а враћено кад је поватао друге Турке и отео некакве камиле.
Године 1787. Карађорђе је био башибозук под капетаном Радићем. Та чета од 200
људи отворила је капије Београда. Кад је цар Јосиф II организовао фрајкор од
тих добровољаца, Карађорђе је постао каплар. Једном је спасо живот Радићу из
турске заседе, убивши четири Турцина. Капетан Радић је о каплару Ђорђу
Петровићу причао да је "човек озбиљнога карактера, а сам облик његов
показује означену душе величину... Он врло мало говори, нарави је просте и
поштене, увек је замишљен, ал га је природа млого обдарила природним разумом.
Лако схваћа и онакве ствари које пређе ни познавао није; расуђење имаде лако и
право, много окретности духа. Радин је и у свему показује народу пример
достојан подражавања... Као војнику не може му се одрећи да талента, храбрости
и неустрашивости, тврдоће, постојанства и величанственог карактера нема."
Тако је говорио Радић не само зато што је Карађорђу живот дуговао, него што је
и сам имао особина које ваљају, а познавао је Вожда добро. После Свистовског
мира, Карађорђе је са породицом у Тополи започео трговину као други виђенији
људи - Алекса и Јаков Ненадовић, Милан Обреновић, Младен Миловановић и сам
Радић Петровић.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> После ових Тодиних
речи, свако се препусти својим сечањима.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">И мада свакога дана звона некога огласе, Молер ми не излази из
главе. Писмо крвљу својом. Колико је такијех Молера у Устанку било. Кад се
окупимо у Јолиној кући, дођу нам, сви ти - што су крвљу писали, у памет.</span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ОВАКО ЈЕ ТО БИЛО</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Дошао сам на ову
дужност, после доброга и великога Боже Грујовића, наиме Теодора Филиповића
крштеног, из Руме; доктора права, професора у Харкову. Сам се он, проти Матеји
и депутатима, препорући у Русији да дође у Србију за секретара Совјета. Њега је
после две године рада у Совјету, кад се упокојио, наследио Југовић и са њим
Гагић; а ове - ја.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> У више махова, у
различита доба, слушао сам совјетнике и старешине како уочи Скупштина, гласно,
уз повике па и псовке, расправљају о ономе шта је било. Нисам се мешао, моје је
било да записујем. Читајући историју света, нарочито о судбини балканских
народа и односу Великих сила у Европи и Царске Русије према њима, имао сам
сасма друго мишљење од совјетника. Могу рећи да је међу поглаварима и
совјетницима, како испрва тако и касније било мало или скоро никако писмених.
Да се потпишу знали су само Аврам Лукић из Пожешко-Рудничке нахије; Павле
Поповић из Београдске и Грочанске. Хаџи-Мелентије, архимандрит рачански и Петар
Николајевић Молер из Сокоске нахије знали су и читати и писати; а Јевто Савић
је писао боље од попова, говорио је још и грчки и турски и био најобразованији
човек свога доба. Остали нису знали ни читати ни писати.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> На те дужности
совјетника, као и при избору старешина у нахијама, бирали су се људи
"поштени, паметни, мирни временити. Они су познавали народ и народне
послове", али не и прилике изван Србије.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Ипак, како се
поделише на русофиле и аустрофиле, Карађорђе се "трудио да по избору своме
остане прави старешина над свима... али је то било врло тешко и с тим тегобама
се он борио за цело време свога владања, неколико месеци мање од 10 година; и
управо се може рећи да га је та борба и из Србије истерала и најпосле му и
главе дошла".</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Најтеже ми је било
сложити се с њима око почетка Устанка, о узроку који ће водити последицама.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Да кнез Алекса
није послао писмо Митезеру, а Хаџи-Рувим Мустафа-паши, своме пријатељу; и да
хајдук Станоје Главаш са Карађорђем није закувао, не би толике главе пале -
вајкао се Јован Протић из Пожаревачке нахије.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Да смо се више
на аустријски двор ослањали - надовеза се Павле Поповић из Београдске нахије -
другачије би све било.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - С Немцима ништа
- повикаше у глас, неколики, а најгласније Милисав Илић из Ваљевске нахије. - А
с почетка Устанка - настави - већина нахијских старешина наступила је
самостално. Тек крајем осамсточетврте године Јаков Ненадовић и Миленко
Стојковић пошаљу у Петербург депутате, по савет и помоћ. Вративши се одатле,
прота Матеја једнако навали на стрица Јакова да састави Совјет. Ово би Јакову
по вољи и он исте године позове у Боговађу Карађорђа да оснују Совјет.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Веће старешине
сматрале су да ће Совјетом спутати Вожда - умеша се Илија Марковић из Шабачке
нахије, у првом реду Јаков Ненадовић који се свршетком 1805. називао
заповедником нахије Ваљевске, Ужичке, Шабачке и Сокоске, а Карађорђа није
признавао за главног заповедника над свим старешинама. Осим Јакова, противили
су се Ђорђу и Јанко Катић, Васо Чарапић и Ђушо Вулићевић. Кад погибоше сва
тројица, а на Јакова ударише Турци и похараше му Сокоску, Ваљевску и Шабачку
нахију; стаде с војском пред Бошњаке, На Мишару Карађорђе и све три нахије
поврати. Али их не врати Јакову већ подели другим старешинама. Тада се у Србији
почело говорити ко је главни Управитељ!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Тако је Илија -
јави се сад и Милан Обреновић Ђ али се у исто време у Пожаревачкој нахији
уздигну две поглавице против Ђорђа. То су Миленко Стојковић из Кличевца и Петар
Тодоровић из Добриње, којима се сад придружи Јаков, а за њим Лука Лазаревић и
Вујица Вулићевић!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Не грешите душе
људи - тихо ће Велисав Станојевић - с почетка је Карађорђе, као старешина
нахије Крагујевачке, живео и договарао се са осталим старешинама као с
пријатељима, делио стечени новац и џебану. А биће да је видевши како су се они
осилили, а он решавао ствар, почео поступати другачије. А не може се рећи да и
завист није имала удела у свађама међу старешинама. Младен је и пре Буне био
међу богатијим трговцима, а после упада у Београд он и Милоје узеше за себе
најбоље конаке.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Карађорђевом лошем
гласу допринели су Милоје и Младен. Због њих је био лоше дочекиван у Београду.
Али Младен је био паметан па је говорио Карађорђу да старешине само желе да их
посвађају не би ли их лакше отуриле с власти. Од како су Младенови момци
претукли тројицу београдских трговаца, буде Карађорђе омрзнут сасвим.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Слушао сам их, а
мислио - овако је то било!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Почетак нашега
Устанка пада у време када Наполеон својом војском улази у Египат и угрожава
Турску с те стране, па светла Порта попушта Пазван-Оглу, одметнутом баши, и он
се враћа у Београдски пашалук и поново почиње зулуме, како над Србима тако и
над Турцима.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Карађорђе се прво
обраћа аустријском мајору Митезеру, али цар Франц, због неутралности - Аустрија
је званично сузбијала избеглиштво, а потајно давала муницију и храну
устаницима! и због Наполеона, одбије Карађорђа.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Порта је посала
Бећир-пашу у Београд да жртвује главе дахија, не би ли умирио Буну. А за
великог везира буде изабран Сулејман-паша, блиски пријатељ дахија. Они су дали
300 кеса у Цариград да Сулејман-паша постане велики везир, али он никада не ступи
на дужност.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Када је султанова
војска кренула на устанике, код Иванковца, бој са Хафиз-пашом започе Миленко
Стојковић, али одлучи Карађорђе!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Тада се Наполеон
подиже против Русије и постаде природни савезник Турске, подржавајући угушење
Устанка. Али Срби су већ заузели важне стратешке положаје. На истоку - Пореч;
на југу - Параћин, Ражањ, Алексинац, Крушевац; на западу кренуше према Дрини.
Карађорђе се обраћа цару Петру И, али руски цар остаје неутралан због
француског питања око Боке Которске. Кад 1806. Карађорђе освоји и Београд на
јуриш, Порта нуди примирје, пристајући на Ичков мир. На жалост без успеха. Већ
у августу</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">1807. у руско-турском миру у Слобозији, Срби нису поменути.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> За то време у
Србији, главна опозиција Карађорђу, мада му то није било поверено, постаје
руски изасланик Родофиникин. Између осталог он осујећује преговоре Србије и
Турске 1808. зато се Карађорђе осети усамљеним и окрену се поново Аустрији,
преговарјући са генералом Симбсеном. Али и то му осујетише и Аустрија се,
неповерљива повуче.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Ипак, све до 1809.
године, Карађорђе је низао успехе, али се те године од Ниша спремала несрећа
која ће све то претворити у ништа.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Тада се у Совјету
овако говорило.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Срби ће узети
Ниш - говорио је попечитељ војних дела Младен Миловановић.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - А ти се бојиш да
ће те Петар Добрњац опљачкати и још више се осилити, па зато убеђујеш Карађорђа
да на Петрово место постави твога великога пријатеља Милоја Петровића - обрецну
се на Младена Симо Марковић! Ако то постигнеш, да знаш да ће се твојом заслугом
"састати два коња на једним јаслама"! Милоје је силан и бесан, Петар
неће хтети да се покори, па ће се због њихових свађа и остале мање старешине
поделити на: "Милојевце и Петровце".</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Свађали се не
свађали ми, Симо, војска се креће према Нишу.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Војска је и стигла
у Ниш. Стеван Синђелић је одлетео у ваздух, Милоје се вратио у Делиград и
платио главом војводу Синђелића, А Петра Родофиникин одведе у Букреш!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Миленко се
помирио с Карађорђем -подсмешљиво ће Младен - ваљда је остао без новаца!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Не богоради Младене
- дочека га Симо! Знаш и сам какову је Голготу Вожд прошао вративши се од Новог
Пазара да помогне људима на Делиграду. А да не би Руса који преко Дунава дођоше
у Бугарску, те одвукоше турску војску к себи - пропала би Лозница! Наша се
неслога најбоље показала на Каменици! Него ти се опасно спрема Јаков, да заузме
место!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Нуто, Јакова,
Симо, шта мислиш бил ваљало да некаквом уредбом повучемо и Јакова и Петра и
Миленка у Совјет за попеитеље?</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Не би, Младене
никако ваљало викнуше Лука Лазаревић и Вујица Вулићевић! Јербо би то значило -
настави Лука - да га хоћете ограничити у власти и од војводе учинити стрину! А
нису богами ни један ни други то заслужили, но теби смета што ти Миленко не
препушта оне скеле на води да ти наплаћујеш и убираш берићета. Мало ти је што
већ имаш, још ти треба!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Не бојим се ја -
пророкова Симо -ни једног од њих тројице. Петар је отишао из Србије, Миленко се
и одмеће и враћа Карађорђу, а Јаков је дао сина за твоју кћер јединицу,
Младене. Мене брине Милош Обреновић, огорчен је и осилио се после смрти брата,
а прича се и за неко писмо. Кажу да је / обећао помоћ Миленку и Петру у људству
и џебани против Карађорђа.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> - Ако је то истина
одлучно ће Младен -ја ћу га лично изнети на Совјет и тражити од Карађорђа смрт
за Милоша!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">- Бојим се људи - рече Вујица - да ће Карађорђе ослободивши се
својих противника, прокрчити пут Турцима да лакше земљом обвладају! Миленка
треба оставити на Дунаву, Петра Добрњца вратити на Делиград, а на Дрини би
Јаков сигурно био бољи од тебе Симо!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Слушао сам их, а мислио - овако је то било!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">У Европи је 1809. била измењена политичка ситуација. Аустрија се
поражена, приближавала Наполеону. Следећа је година била неповољна по Русију,
па је 16. маја потписала Букрешки мир којим је Србија враћена на стање из 1804.
или 1807. Кад Карађорђе, јоигсе не опоравивши од тифуса, покуша да организује
отпор на Морави и Колубари, недостајала му је неодлучност, а Аустрија није била
вољна да помогне.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Куршид-паша је на Србију, 1813. кренуо са три стране - од Видина,
Ниша и Дрине; на истоку је пресао Мораву, а на западу био је на Равњу и
Засавици. Карађорђе, у септембру 1813. напушта Србију, по савету Руса, да се у
њу више никад не врати као Вожд.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Пошто је сломила Наполеона, Русија сада може да помогне Србији, и
све оно што је за Србију стекао Карађорђе, искористиће Милош Обреновић!</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">"Карађорђе је постао излишан; војно, Србија је испливала без
њега; дипломатски, прошла је боље него под њим; стварно дошло је до мира!"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Писар Правитељствујушћег Совјета у Београду, дне 10. децембра, 1828.
године</span><span lang="RU">.</span><span lang="RU"> </span><span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">Бајић.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="RU">БЕЛЕШКА О ПИСЦУ<o:p></o:p></span></div>
<span lang="RU" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: RU; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="mso-special-character: line-break; page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">СА Д Р Ж А Ј</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Карађорђе и устаници</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Бог па кум</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">"Мени себе није жао"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Карађорђе и устаници Чурта, Војновић, Чупић</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Вожд и господар Буљубаша Петар Јокић</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Три велика олмаза</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Правитељствујшћи совјет илити отимање око власти</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Велика школа и Иван Југовић</span><span lang="RU"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Страшна погибељ</span><span lang="RU"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">"Пожалите барем овај народ"</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Овако је било</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Белешка о писцу</span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "MS Mincho"; mso-fareast-language: JA;"><br clear="all" style="mso-special-character: line-break; page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">НАДА ЈОВАНОВИЋ</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">КАРАЂОРЂЕ И УСТАНИЦИ</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">БЕОГРАД, 2004</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
CIP<span lang="SR-CYR"> - Каталогизација у
публикацији Народна библиотека Србије, Београд</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">821.163.41-31</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ЈОВАНОВИЋ, Нада</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Карађорђе и устаници / Нада Јовановић. - 1. изд. - Земун : Н.
Јовановић, 2004</span><span lang="RU"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">(Земун : Флеш). - 93 стр. ; 21 </span>cm</div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Тираж 500. - Белешка о писцу: стр. 90.</span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
ISBN<span lang="SR-CYR"> 86-905603-2-7</span><o:p></o:p></div>
<br />
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
COBISS.SR-ID <span lang="SR-CYR">115485708</span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-47976557665095672082013-09-07T05:28:00.000-07:002013-09-07T05:28:02.496-07:00Dve stare magistarke<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="Section1">
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 43pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">НАДА ЈОВАНОВИЋ<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 43pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ДВЕ СТАРЕ МАГИСТАРКЕ<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 43pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">БЕОГРАД, 2004.</span><span lang="RU"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 43pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 43pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 43pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14pt;">АНА,
ДАН И НОЋ</span><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 46pt; text-indent: 0in;">
<i><span lang="SR-CYR">Понедељак, 9 сати.</span></i><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 14pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">У болничку собу, са
четири кревета улази ситна, кратко ошишана девојка. Бојажљиво и несигурно
застаје у вратима. Са кревета у углу посматра је једна од жена и каже:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Овај средњи је слободан. Ту долазе летеће! Ми
смо овде старе, месец, два. Ова жена је ту тек двадесетак дана - показује
кревет до прозора на којем лежи средовечна жена и чита књигу, не обраћајући
пажњу на придошлу, ни на причу. Она чека бебу али јој стално после трећег
месеца одлази - наставила је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Нова полако прилази средњем кревету, оставља
мршаву кесу на сточић и леже. Руке подигавши високо под главу загледа се у таваницу.
Тако остаде дуже време.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Галамећи и лупајући вратима у собу улази и
четврта жена. Застаде крај средњег кревета и набусито рече:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ти си нова! Сигурно на два дана, па напоље!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Нова је погледа летимице и ништа не рече. Из
кесе извади књигу и поче да чита.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Она, која је тек ушла узе ручни рад и поче да
хекла, погледајући у нову кришом. Благо сунце греје собу, у којој постаје
непријатно, радијатори су врели, ваздух сув, жене полуразголоћене, високо
откривених ногу, леже и забављају се.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Збутега - рече сестра, промоливши главу у собу - немате
крвну слику. Пођите са мном у лабораторију.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ана се тргну, држећи књигу отворену и с њом силази са
кревета. Назува пластичне папуче неколико бројева веће и тешко их вукући пође
за сестром. Сестра, млада плавуша широког лица, кошчата а сувоњава, пребира по
ињекцијама у лименој кутији.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Мислила сам да је боље да вас убацим данас.
Само понедељком и четвртком долази нам анестезиолог. То вам је боље него
локална. Дајте руку.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана држи обе високо засукане руке и гледа у
набрекле вене. Сестра омотава црно гумено црево изнад Аниног лакта, вена
искаче, напиње се, сестра убада иглу. Крв полако капље у епрувету.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ја нисам платила за анестезију - каже.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Платићеш кад будеш одлазила. Спремићу анализе
до 11 сати, за киретажу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана, збуњена, држећи комадић вате на руци,
излази из собе, полако улази у своју, тихо затвара врата.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Лева и десна сусетка пажљиво је посматрају и
згледају се.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Како се зовеш - упита је она која јој се прва
обратила.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ана - одговори погледавши добро саговорницу.
Била је ситна, дуге, бледо плаве косе скупљене у коњски реп, имала је око
тридесетак година. Дебелих усана, бабурастог</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">носа, без два-три предња зуба. Седела је на ивици кревете
посматрајући Ану, која поново узе књигу, подигавши је у висини очију.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- А зашто си дошла на Институт? Не можеш да
имаш деце? - питала је она друга, настављајући да хекла.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана престаде да чита, држећи и даље књигу пред
собом, и ништа не одговори.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Испитаће то они, али слаба вајда од тога ако
си јалова - настави ова што хекла. Па шта ти кажу, шта ти је?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана је по</span><span lang="SR">гл</span><span lang="SR-CYR">еда
искоса. Црна, уредно и добро ошишана кратка коса сијала се на сунцу. Нос
повијен као у јастреба, уста стиснута у смешак у</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">углу усана. Њен сточић препун је јужног воћа, сокова,
колача. Све</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је уредно послагано као у апотеци. С треском
врата отвара сестра.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ко је за киретажу, хајдете са мном. Ана
задрхта. Спусти књигу на крило, оклевајући. У ходнику је било неколико жена.
Једна средовечна, лепушкаста плавуша, видно узнемирена, приђе јој.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Бојите ли се? Ја сам престрашена. То ми је
први пут - каже обрћући нервозно прстен. Кажу да не боли са тоталном, али да ни
анестезија није добра.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Жене, хајте полако са мном до сале - прође сестра поред
групе збијених жена.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Пролазе ходником до сале, праћене знатижељним погледима из
соба.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Овде се припремите. Ту вам је </span><span style="font-variant: small-caps;">WC</span><span lang="SR-CYR" style="font-variant: small-caps;">. </span><span lang="SR-CYR">Испишките се и чекајте свој ред - посаветова их
сестра.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Мени се не пишки - рече неко из групе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Колико можеш, женице, две-три капи, али мораш
испустити све - напомену сестра.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана уђе у један од слободних тоалета. Две-три
капи, од страха није ни могла више. Поново се придружи групи која је пред салом
жаморила.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Збутега, уђите.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Кретала се као у сну. Зелена сала са сестрама
које су припремале инструменте и човек у белом, једини жив, пребирао је нешто
пред собом. Ана поче да се окреће у круг. Хтеде нешто да пита сестру, али ова
оде пребрзо.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Хајде на сто. Анестетичар чека. Оклевала је. Стајала је
поред високе сомотске завесе и мрмљала. Приђе једна сестра.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Шта је, не смеш?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Ана
је погледа као дете које је скривило.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не знам где да оставим гаће?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Шта? Зар их ниси оставила у соби. Стави било где.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Подиже спаваћицу, али се сети да би је лекар могао видети,
па се повуче иза сомотске завесе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">На столу јој сестра каже да се помери још мало напред и
повуче је за кукове према себи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Још, још, чујеш ли шта ти кажем, поче да виче.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Не разумевајући ништа гледала је у сестрино лице између
својих колена и покушавала да следи упутства.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Шта вичеш на њу, видиш да су јој већ везали
ноге - добаци неко са стране - како да се помери?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Онда се појавила друга сестра. Плавуша,
негована, намирисана, са дугим црвеним ноктима. У руци је носила флашицу и
бријач. Поли је нечим тако хладним да се Ана трже, сестра се саже и доврши
посао.<o:p></o:p></span></div>
</div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="mso-break-type: section-break; page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div class="Section2">
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Дајте ми вашу стиснуту песницу, не тако, окрените
прсте на доле. Мала игла на руци, преко ње фластер. Пажњу јој скрете лекар.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Колико вам је година?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Двадесет и једна.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Шта радите?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Студирам.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Колико дуго сте се лечили?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Четири године - застајала је осећајући да јој
се спава. Језик јој је био тежак, у грудима ју је нешто стезало, а очи су
лутале високом таваницом. Чула</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је да</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">још питају и мислила</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је да им одговара, да причају... последње чега се сећала
била</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је маска коју су приносили њеном лицу. Тело јој
се опустило.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ајде, снајка - чула је и осетила да неко
покушава да је подигне. Глава јој је била тешка. Никог, ни сестре, ни лекара,
ни анестетичара није било. Само су је две спремачице преваљивале на колица са
точковима. Провезоше је поред групе жена која</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је чекала напољу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">
- Боли ли нешто, то чишћење? Није знала да им каже. Кад су је довезли и
наместили на кревет, плавуша са коњским репом седе на ивицу кревете.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Јеси ли удата - упита је?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Глава јој је падала, а на прсима чинило јој се
седи нешто. Уста су јој била сува, спавало јој се.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Нисам.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Па како си онда, то, тако...?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Лепо. Спавала сам са мушкарцем!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Знам то, него мислила сам како пре брака?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Таква је данашња омладина - умеша се црнка,
настављајући да хекла.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- А воли ли те тај твој - упита плава,
приближивши се Ани?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не, а не волим ни ја њега. То и није важно.
Важно је што је било у мени нешто чега више нема.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Биће, опет, не бој се. Чекај само кад се гаће одреше.
Ето, моја млађа сестра. Мало, мало, па трудна. А</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">ја ништа. Већ пет година и ништа!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ана је дремала док је плавуша седела на њеном кревету и
причала. Преспавала је ручак и пробудила се тек поподне.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Оставили су ти ручак. Једи! Крвариш ли? - јави се
плавуша.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ана се подиже уз вртоглавицу. Обу папуче и крену до
купатила. Топао млаз воде освежи је мало, али је обузе нека језа. Под млазом
сузе су текле заједно с водом. У соби је дочека брижна плавуша.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Где си била? Не смеш да устајеш и да се шеташ
- рече прекорно.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Била сам да перем руке. Као Пилат. Знате ли причу о
Пилату?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Плавуша је погледа, узе мантил и излазећи из собе рече:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Не знам, а и не занима ме.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ана поново узе књигу али пре тога погледа у ћутљиву
средовечну жену преко пута. Њена паж фризура одлично је пристајала уз правилан
нос и чисто лице. Седела је и прелиставала часопис. Онда га је оставила и
склопила очи. Ана уради исто. Мирно поподне, право време за сан, биле су саме у
соби. Тргла је мама. Изгледала је весело, а била је забринута. Пре него што се
Ана снашла, мама се сагла и пољубила је у уста.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Нећеш ни да ми се јавиш?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Спавала сам. Стално ми се спава. Како си
ушла? Шта си ми то донела? Знаш да сутра излазим!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Боли ли те?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не, ништа не осећам. Истуширала сам се, добро
ми је. <o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Чувај се, молим те. То није безазлено. Ана ју
је држала за капут, желећи још да је гледа или да устане и пође са њом. Али
мама је полако излазила.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Морам да идем, обећала сам сестри да ћу
кратко. Доћи ћу сутра по тебе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Дуго је гледала у врата
која је за собом затворила.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Јел вам то мајка -
прену је ћутљива сусетка.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Јесте - одговори смешком.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Необично је живахна и лепа - примети сусетка.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Изненадила ме је, што је дошла.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Зашто, зар је нисте очекивали?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Нисам. Остајем само дан, а и нисам навикла да
показује своја осећања. Сад сам још више тужна - одговори, гледајући у ивицу
кревета.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Били сте тужни и пре њене посете.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Све је испало како нисам желела.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Схватам вас потпуно. Као што сте већ имали
прилике да чујете, очекујем бебу, али се то до сада није успешно завршавало.
Ваљда ће бити добро овај пут.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Обе ућуташе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-top: 14.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<i><span lang="SR-CYR">Вечера</span></i><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-top: 13.0pt; text-indent: 42.0pt;">
<i><span lang="SR-CYR">-</span></i><span lang="SR-CYR"> Замислите Катарина - улази бучно у собу црнка - замислите те дрскости.
Из собе преко пута, знате ону дебелу Ружу, пита ме зашто сам ја овде!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Шта ћете Зорице,
свет је такав - одговори замишљено Катарина.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сад у собу улази
плавуша и Зорица је једва дочека, стојећи насред собе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Замисли Славице шта ми се догодило. Пита ме дебела Ружа,
шта су ми помогли што већ два месеца седим овде. Безобразница једна! Како се
само усуђује да ме испитује, простакуша!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Зорица није престајала да се чуди, прилазећи
свом кревету.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Боже, како
неотесаног и простог света има!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Славица је одобравала,
седајући на кревет.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- И мене је испитивала, али сам и ја њу. Све сам сазнала -
тешила је Славица, Зорицу, али</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је ова
наставила даље као да</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је није чула.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Толико сам се узнемирила да сва дрхтим! Шта се ње тиче
мој живот? Брига ме баш за њено мишљење! Сељанчура...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Вечера, женице.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Чај у лименим шољама, хлеб са џемом и кувано јаје.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Зорица се једва умирила, Катарина није обраћала пажњу, а
Славица</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је почела да прича.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Када је мој Мики дошао по мене, било ми</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је шеснаест година. Морала сам кришом, кроз прозор да
излазим. Швеца је знала, а ћале нипошто на свету није смео да сазна. Каже ми
кева, оћеш ли се ти удавати, или се мислиш вуцарати још! Оћу да се удам, кажем,
лепо ми је с њим, али како да се удам? Па кажи му да си трудна и да ће те ћале
убити, ако сазна, каже кева. Јој, како ћу да га слажем, поломиће ми коске ако
открије - јаучем ја. Слажи - опет каже кева. Баш мушки нешто знају! Падни, па
се дери, иди у клозет и вичи јој, побацила сам... И тако се ја удам за мог
Микија. Али, ето, сад ме прати малер! Већ шесту годину, како смо у браку, а
деца не долазе - замисли се Славица.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Њено ћутање искористи Зорица.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ми смо већ све спремили. И колевку и креветац, а шта је
моја мати наштрикала за унука, не питајте. Каже мој Зоран, имамо све. И кућу и
стан и кола. Он је грађевински инжињер, ја имам леп посао, шта би нам фалило да
имамо сина! И ја бих волела, више но он, али, ето - застаде са причом и
хеклањем Зорица.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ана је нетремице гледала у њу, иако ова то није
примећивала.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Судбина жене,
окрутна и бесмислена.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Десет година смо у браку - наставила је са хеклањем
Зорица. Где све нисам била. И код лекара, и код травара, и по бањама - у њеном
гласу није било више ни очајања - све сам пробала што се могло. И ништа. Сад ми
кажу, постоји нека шанса. Зато све ово и трпим!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Катарина је охрабривала.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ја верујем да ће бити у реду, Зорице. Ви сте
још млади, млађи сте од мене, само треба да будете упорни. Ја имам 43 године,
безброј неуспелих покушаја, али нећу да одустанем!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Лако је вама, Катарина, да тако говорите. Ви
сте у трећем месецу, ако сада одржите, нећете бити исто шти и ми! - прекину је
Зорица.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ваљда ћу одржати - настави Катарина, правећи
се да није чула оно - ако сада одржите. Ево, лежим, већ ме све боли од лежања,
не узбуђујем се, једем само што ми је прописано. Нема разлога да не успе,
тешила се Катарина!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана ју је гледала испод ока, заклањајући се
књигом.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Како сте се ви упознали са Драганом, Катарина
- упита је Зорица, искористивши прилику што је вољна да прича. Славица,
знатижељно, остави часопис.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Упознали смо се код моје сестре - поче пренута из мисли о
будућем детету. Осетила се нежност у Катаринином гласу, а лице јој доби блажи
израз. Имала сам 41 годину, а он 39. Тако, нисам била расположена за
познанства, али ме сестра натерала да дођем на вечеру. Обе сестре су ми удате и
имају децу. Мене никада није интересовао брак, а ни деца. Волела сам друштво,
забаву и путовања - Зорица настави да хекла - али Драган ми се свидео. Почели
смо да се виђамо.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Катарина узе крему и поче да је наноси на лице.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Били смо озбиљни од самог почетка, и за два месеца смо се
венчали.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Правилним покретима прстију, од врата према образима и од
корена носа према ушима, масирала је лице кремом. Била</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је мирна и опет се препустила маштању.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ана се повуче под ћебе и затвори очи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="RU" style="font-size: 11pt;">* * *<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<i><span lang="SR-CYR">После вечере</span></i><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 12pt; text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Жене су дремале,
свака окренута себи. Зорица - прозору, Славица - вратима, Катарина - зиду, Ана</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је гледала у плафон.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">У собу уђе дежурна сестра а иза ње лекарка.
Приђе Катаринином кревету, узе листу и упита</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Како се осећате? Има ли каквих промена?
Зовите сестру ако буде требало.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Катарина је села, слушала пажљиво, гледала у
лекарку и желела нешто да каже, али је ова већ изашла.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ето, колико ми је пажње посветила - закључи носталгично и
леже. Само тако дођу, ни не погледају вас како треба и оду. Људи су
незаинтересовани - наставила је да говори лежећи на леђима, руку прекрштених на
стомаку. Нико више не обраћа пажњу, родитељи су презаузети, деца се васпитавају
сама. Ми смо другачије одрастали. Имали смо осећање поштовања неких вредности,
осећање морала. Шта је та деликвенција, ти пороци који су завладали младима?
Зашто се дрогирају?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Зато што имају свега - умеша се Зорица сад окренута ка
соби. Славица је спавала.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Данашња деца имају свега у изобиљу. Тате су им направиле
куће, маме не стижу због каријере да их васпитају, а деца лудују. Знате како бих
ја све потпрашила да сам власт - севну очима Зорица и замахну шаком као да
неког удара. Катарина је није слушала.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ја их не разумем. Како те девојчице одлазе у кревет са
младићима које честито и не познају, а о љубави да и не говорим. Ја то не бих
могла - чудила се Катарина?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Гледајте само шта раде са малом децом - ускочи Зорица. -
Птичијег млека само пгго им не доносе, непотребне играчке, читаве спреме још се
дете није ни родило. Ми смо се играли крпењацима - у толикој збрци играчака,
деца се понашају расипнички. Бацају храну, кревеље се, кидају играчке, туку
госте. Мене деца мојих пријатељица често изнервирају. Једна моја школска
другарица трудна је тек 20-ти дан, а већ имају опрему за бебу, укључујући и
ношу. Свет је полудео... Уложите у њих све што имате, дате им љубав, пажњу, а
она се дрогирају или беже од вас - хоће да буду самостални. Шта они знају о
самосталности, о животу уопште – настављала је Зорица.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Знам једну такву породицу - умеша се Катарина. Имају два
сина, обојица су зависници. Моја пријатељица је наставник, а отац је пилот.
Замислите ви то. Код њих у кући је рај. Имају викендицу, мали бродић на Дунаву.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Кажем вам, деца су незахвална, не треба их имати -
закључи Зорица.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Зашто онда желите да их имате - упита Ана?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Обе жене ућуташе. Зорица бесно погледа Ану, а
онда окрену с презиром главу од ње. Катарина се зарумени, очи јој се мало
сузише.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Шта ви уопште знате о томе - прибра се Зорица и окрену. -
Ви, млади, мислите да све знате. Мислите да вам је све дозвољено. Деца су наша
радост, због њих живимо! Она су наша узданица и нада. Шта ће остати после нас, ако
не наша деца - изговори у једном даху.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Катарина, као да није чула Зорицу, рече.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ја не знам. Ја лично желим да их имам. Знам да то звучи
блесаво и да изгледа као да не знам шта говорим - она се придиже на јастук, као
да се одупире о нешто, гледајући испред себе и стискајући изукрштане прсте, -
али кад говорим о тим негативностима, ја увек мислим на друге. Можда сам
самоуверена, не знам!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Катарина ућута, као да се изненада нашла у мраку.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ја мислим да треба бити као и други свет. Ту
нема много шта човек да размишља. Сви имају децу, треба и ја да их имам -
закључи Зорица.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-top: 15.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<i><span lang="SR-CYR">Око поноћи</span></i><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 12pt; text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Светло у соби није
горело, али су врата била отворена, па</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је светлост из ходника допирала унутра. Жене су лежале
обасјане, свака са својом пригушиваном тајном. Ана је гледала у Катарину која
се на свом кревету мешкољила. Сама је дремала трудећи се да заспи. Видела је
како Катарина устаје и одлази напоље. После неког времена Катарина је стајала у
доглавку врата, непомична као статуа. Лице</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">јој се није видело. Ана ју је гледала кроз први сан.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Побацила сам - рече она мирно, оставши у
вратима.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана се трже и устаде. Зорица, окренута зиду
узвикну - када, где?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Мало пре, у тоалету.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Зорица брзо устаде из кревета, обу црвене
папуче са гомбом и пробуди Славицу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Устани, идемо да видимо, Катарина је побацила!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Славица подиже од спавања тешку главу, упитавши - када је
побацила? Али јој Зорица није одговорила, вукући је из собе. Обе се прогураше
поред Катарине. Ана је седела у кревету, не знајући шта да каже или учини. Док</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">је у соби време стајало, напољу је било живо. Сестре су
трчале, доктора нигде није било. Зорица и Славица пробудиле су цело одељење. Катарина
је дошла до кревета, села и почела да плаче.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не знам шта опет није ваљало!? Сви су тако
незаинтересовани. Пуштају ме да лежим, а кад ми се то догоди, кажу, покушајте
опет, немојте губити наду – глас јој нестаде у јецају.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана се полако нагиње напред, не контролишући
се. Катарина скиде огртач, леже, па опет седе у кревет.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Боже - рече мало примирена. Нећу више имати
снаге! Договорили смо се да нам ово буде последњи покушај. Ја више не могу
пролазити кроз све ово! - Смиривала се, бришући сузе рукама.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">У собу уђоше Зорица и Славица у пратњи сестара.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Јесте ли добро? Фетус је у реду, покупљен и спреман за
анализу - рече сестра, не сачекавши одговор. - Сутра га шаљемо.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У собу, мало рашчупана уђе лекарка. Проби се до Катарине и
набусито рече:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Питала сам вас, у обиласку, како се осећате.
Зашто ми ништа нисте рекли? Како мислите да вам помогнемо, ако нас ни о чему не
обавештавате? Но, добро сад, испавајте се, прошло је, немојте се узбуђивати...
Јесте ли нашли фетус? - окрену се сестри која потврди главом.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Хоћете ли нешто за
умирење - упита Катарину, излазећи?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не - одговори, безвољно ова. Сестра је
опомињала жене да легну и одморе се, гасећи светло. Врата је оставила отворена.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Зорица и Славица, су стајале крај Катарининог
кревета. Почеше се окретати час Катарини час једна другој, говорећи у глас:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ја сам знала да то не може остати!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- А она је говорила да овога пута мора остати
... мало јој је фалило да пређе трећи!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Сувише је касно за прво дете, ипак има већ 43
године. Је л вас болело - окрену се Зорица Катарини - како то да нисте никога
позвали?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ја бих се дерала, па би се дежурна одмах
пробудила!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Јесте ли имали трудове?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Нисам - одговори, не гледајући их. Ништа ме није болело -
додаде уморна Катарина и настави као за себе - не знам више шта да учиним. Кажу
да је са мном све у реду. Ништа му не смета да се у мени развија и расте.
Испитивали су и раније моје фетусе и ништа нису нашли. Били су у реду. Сад ће,
кажу, још погледати шта овом недостаје. Носе га на анализу, да испитају
хемијски састав - причала је Катарина као да и сама разуме шта то раде са њеним
фетусима, и као да је то права ствар која ће јој помоћи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Зорица и Славица су отишле до својих кревета, завлачећи се
под покриваче.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ана је у полумраку, плакала.<o:p></o:p></span></div>
</div>
<span lang="RU" style="font-family: Arial, sans-serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="mso-break-type: section-break; page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div class="Section3">
<div class="FR3">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12pt;">ДВЕ СТАРЕ
МАГИСТАРКЕ<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="FR3">
<br /></div>
<div align="left" class="FR3">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12pt;"> Из
купатила доноси мокри смотуљак и брижљиво ређа по пећи. Гаће на крају декорише
шареним марамицама и тек онда мирно леже у кревет. Ујутру ме буди својим
досадним лупкањем, јер се труди да се креће без буке. Кад прогледам, очи је већ
нашминкала. Пронашла је неки креон плаве боје, сличан боји очију и кад бих је
видела њене очи без сенке биле би неке друге које не препознајем и не
прихватам.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Два пута недељно имале смо прве преподневне
часове. Чим нас виде у школи прозивају нас: чистачица Раифа, оштра и лукава са
свежим информацијама, прикупља у пролазу нешто и од нас. Где смо синоћ са ким и
када биле?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">А могле смо бити ко зна с ким и где. Са једнима смо
трговале око мотора. Самид је у тами покушавао да ми додирне руке, а имао је
најтужније очи на свету и дивно је певао. Учитељ из Црквине нас је довезао у
повратку из Београда у Оџак тек после поноћи, јер ни кола милиције нису хтела
да нам стану. Вечерале смо са младим и лепим будућим инспектором у хотелу на
центру Оџака. Прилазили су нам многи: храбри и повучени, прости и високо
образовани, наочити и поружни, говорљиви и ћутљиви али правих није било!
Професор физичког, сналажљив и предузимљив Црногорац често је био оруђе
другима. Али он је то чинио са лакоћом држећи мушкима страну и гледајући на нас
са смешком као на добру робу. Од свега ми смо највише волеле ђираду под
багремима.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Омер је био ученик средњо-школског центра али му ни једна
од нас две није предавала. Омер је био пријатељ и наш човек. Долазио је по киши
да се возимо бициклом, одавао нам тајне о колегама из школе и говорио:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- За Ану се ја не бојим, она ће се снаћи, али кад Мирјану
видим како пролази ходницима обгрливши књиге, као да шета по облацима,
изгубљена као месечарка, не знам шта да мислим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана се брзо снашла. Ту се удала, вратила у град,
родила ћерку, развела се и живи у својој кући. Мирјана је после добила посао у
Брчком и стан од школе. Онда је дошао распад Босне и Херцеговине. Свега се
нагледала и наслушала, стан су јој хтели одузети јер је Српкиња из Удбина, па
се склонила код брата у Београд, а онда се све некако завршило добро. Никада се
није удала и деце нема.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Дани су нам били испуњени часовима, Омером,
ђирадом и причом. Све до петка по подне. Скраћујемо часове у сопственој режији
и стижемо на воз у 3 и 15 минута. Путујемо! Београд! Матора станица - виче неки
војник од среће. Очи као да нам сузе. Растајемо се. Она одлази у
"Лолу", а ја кући. У недељу по подне аутобусом се враћамо за Босну и
никад не причамо. За лепих октобарских и новембарских дана, одемо до Славонског
брода па на ауто пут и стопом у Београд. Тако смо обишле славонска села у некој
крнтији од камиона који је скупљао млеко и виделе славонску свадбу. Дуге црне сукње са
златним ткањима цветног орнамента, високо забодено перје је у пунђе женске
косе, чинило је фигуре тих пет жена отменим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">У Оџаку у великој кући Ћатића сви се одмарају,
ми пијемо бело вино, повлачимо понеки дим из цигарета, мада непушачи и слушамо
руске циганске романсе. Ако Мирјане нема ја цело поподне слушам
"Рућиочик". Она доноси јабуке од Заима која ја перем у детерџенту,
јер су масне. Једемо бећарац, добро заљућен. Мирјана прави личка јела - од
свега по мало. Наша газдарица Мина каже: ви један дан пинџур, други сатараш,
трећи бећарац! Истина то није било ни близу Мининим питама зељаницама, кромпирушама,
сирницама, питама с месом, пљескама, ћорама, кајмакушама, али ми смо тај бећар
паприкаш волеле као - драгу успомену из родитељске куће. У зиму је Мирјана
правила разне пролетње јушпице. Пуне мркви, першуна, целера, разног зелениша.
Те "</span>knorrove<span lang="SR-CYR">" супе пиле смо из шоља на литре.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 30pt;">
<span lang="SR-CYR">Ноћу смо дуго причале. Мирјана је говорила о
студентским домовима по којима је одрасла, о писмима које су свакодневно она и
Јада слале једна другој, писмима дугим и по неколико табака које и данас чита.
Причала је само једном о љубави, као да није била њена. Посматрала га је,
сусретала и желела да га поново види - и само тако.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 30pt;">
<span lang="SR-CYR">Ја сам се кратко задржавала у друштву
мушкараца. Она је уживала, говорећи: то, бре, Ана! Било је нечег одлучног у
њеној вилици, у рукама које су ме подсећале на Микеанђеловог Медичија, а у ходу
је било нечег опрезног и ненаметљивог. Рекла ми је једном да највише воли да
пође у сусрет мећави тамо у Удбини.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Волим кад ми снијег шиба лице, а студен
пролази тијелом!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 28pt;">
<span lang="SR-CYR">За зимски распуст отишла је у Лику. Снежни налети
задржали су је тамо све док није искрсла једнога дана између два часа, румена и
препланула рекавши лаконски:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 28pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ћао, бре! Гдје си!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 28pt;">
<span lang="SR-CYR">Била је завејана у Лици у возу, па се стопом
пробијала, са неким момцима колима кроз два метра висок снег. Ја сам шетала Оџаком
заљубљена, грејала руку у његовој руци, обрадовала се Мирјани али је све чешће
остављала саму. Ни у ђираду нисмо ишле. Напунила сам собу странцима који су
крали наше време, не дајући заузврат ништа. На њу сам заборавила. Занета
многобројним новим познанствима ишла сам даље а она се повукла, неприметно.
Тада нисам схватала да ћу заувек затрпати ту оазу блискости, радости,
разумевања, емоција која се ретко јавља у човековом животу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 28pt;">
<span lang="SR-CYR">У мојим наивним и отвореним прилазима тој
средини и људима Мирјана је препознавала ситуације и говорила ми:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 27pt;">
<span lang="SR-CYR">- Пази! Опасно је тако! То су мали људи, мале
идеје, мали прохтјеви. С њима мораш обазриво, али свеједно никад Оџак неће
имати два стара магистарства више!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 28pt;">
<span lang="SR-CYR">Међу првима смо упознале Мемка, Сабахудина, и
Шефика. Мирјана већ одавно није прошетала са Мемком као ни ја са Сабахудином.
Мемко се питао шта ли она прича са мном, кад сам тако глупа; а мене је
Сабахудин мало ишамарао. Самоуки сликар није могао да поднесе моју
аутентичност, хистерично се питајући: ком свету ја стварно припадам!? Када сам
се тог хладног зимског јутра вратила у собу, Мирјану сам затекла окренуту зиду,
склупчану, сигурну у својој топлој тврђави ћутања; присуствовања без учешћа; не
мешања ни у шта што би је могло повредити. Била је тако сигурна у свом свету,
скројеном по мери! Пожелела сам да ми је топло као њој, а изашла сам на зиму да
потражим Грофа.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 28pt;">
<span lang="SR-CYR">По истеку њених шест месеци у средњошколском
центру изгледало је као да једва чекају да је испрате. Замењивала је све где је
требало. У библиотеци, постала професор руског језика мада је завршила српски
језик и књижевност, а онда су је испратили. И тог последњег викенда ишла је у
Београд. Тог викенда ја сам прешла у други стан. Гроф ме је молио да то не
радим, због Мирјане. Она је дошла те последње недеље два-три пута у ново
насеље, седела као накачена на фотељи и понављала:</span><span lang="RU"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 28pt;">
<span lang="SR-CYR">Ех, магистарство, ти ми оде! Не сећам се како
је и када отишла из Оџака! Ко зна где сам тада била!</span><o:p></o:p></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 28pt;">
<span lang="SR-CYR">Шефика смо упознале као потпредседника омладине
Оџака. Лица чистог и</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">сјајног, румених образа и
страсно напућених усница. Мало подгојен, имао је женски меке и обло скројене
руке. Беле и дуге пуначке прсте, девојачки нежне, мушки чежњиве са великим
златним прстеном на малом прсту. Најзанимљивија код њега била је прича. Певао
је врло лепо, и кад се разгали причао о војнику којег је убио на стражи! Волео
је да нам гата из шољице поредећи нас са две старе магистарке апотекарке које
су годинама пре нас живеле ту. Личиле смо на те старе магистарке из Шефикове
приче, али је Мирјана смешкајући се говорила да смо две старе крмаче које
топоћу оџачком калдрмом са репићима локнасто увијеним на - горе.<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 14pt;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<div class="FR3">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12pt;">ПРВОРОТКА<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="FR3">
<br /></div>
<div align="left" class="FR3">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12pt;"> Последњих
недеља Ана је живела у страху. Посећивала је људе које већ годинама није желела
да види, опрташтала се од њих површно слушајући о њиховим тренутним бригама.
Мислила је само на једно - родити:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">
Шта је то, какво је то?! Прижељкивала је да тај дан већ једном дође и да
никада не дође. Да се то деси другом, а знала је да мора њој - као смрт. Не
радује се, нема ни инстикта којег су измислили они који се не порађају. Постоји
само страх.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">Буди се у ноћи. Нешто је буди, а није бол.
Дрема и осећа само срце како удара. Сада је из дремежа тргне слаби бол из доњег
стомака. Буди Грофа. То јој је једино логично. Он шкиљи, подбулих капака и
каже:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ајде, немој да зезаш! Учинило ти се.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Није ми се учинило.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ако је то оно, бојим се - додаје и заспи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Она ћути и прати шта се
збива са њом доле. Устаје, одлази у мамину собу. Буди је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Можда ти се учинило - каже мама.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Није - одговара и сама полази у болницу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Где ћеш - пита је мама и полази за њом.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Стижу око пола четири ујутро. Једна сетра дрема у столици,
умотана у ћебе, ногу подигнутих на другу столицу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Где ти је муж, девојко - пита, заједљиво?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Стварно, где ми је муж - пита се и она? Спава. Па да. А
мени је било непријатно да га опет будим. Ваљда схвата шта се са мном збива?
Уосталом то сада није важно. Не треба губити енергију на такве ствари.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Што ме тако гледаш? Плашиш ме тим погледом - каже мајци.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">Даје јој ствари и полази до лифта. Види како мама
трчи степеницама, лифт се затвара.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Пролази ходником до собе где се припремају породиље. У соби,
малој да једва стаје кревет и мали сто, једна сестра дрема, једна трудница,
ситна са огромним стомаком. Усне су јој натечене и модре, клистирају је.
Другоротка, каже сестра, она ће брзо.Ана леже на сто, сестра је премерава
некаквим шестаром кад се на вратима собе појављује попрсје у белом, умрљано
крвљу, и каже:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ноћас се цео град порађа, шта је ово жене! Хвала богу да
је свануло!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Шаљу је у салу са боксовима. Лежи. Обилазе је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ово ће брзо бити готово - каже сестра - мала женица -
мала бебица. Прворотка.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Око пола десет повезују јој вену са инфузијом. Задремала
је. Померила се. Не капље више. Неко је удара по колену: не спавај мајко беба
је кренула. Погледа у лекарку, кратко ошишана црна коса коњска влат. Иза ње две
сестре. Лекарка, ко каплар, ревносно пређе до другог бокса да се тамо издире.
Кад се врати наставља:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Напни се мало, потруди се, само спаваш.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана не може да се разбуди. Кроз дремеж чује
вику трудница и продеравање бабица: хајде сад, напни, гурај, не враћај напон,
сад, гурај, гурај још мало; пљесак - шта се дереш, не губи снагу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Жена у боксу до ње, чује лекарку, лежи већ два
дана, више не могу да чекају мора на царски у операциону салу. На њено место
долази старија другоротка која весело прича са бабицом.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Њој се и даље спава. У помоћној соби рађа се
беба. Чистачице лопатама купе сукрвицу и отпатке. Обилазе је. Неко каже,
кренула је зелена вода, беба се гуши!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Крећемо!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Посматра група будућих медицинских сестара.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">И њој говоре: напни се, гурај... а све је већи
круг особља око стола. Напиње се али ништа. Каплар стоји наспрам, удара је по
бутинам и дере се:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Желиш ли ти то дете уопште!? Неко опомиње
каплара. Сестре су свуда около, изнад главе са леве и десне стране а испред
Каплар и стажисти. По том мноштву зна да нешто није у реду. А када је код
порођаја у реду? Долази начелник. Комшија. Сад јој је лакше. Хвата је за руку и
пита:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Можеш ли? Хајде сад - ставља јој руку на трбух - имаш
напон.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Послушала га је. Ништа. Сви вичу. Она гледа кроз прозор.
Сунце, леп дан. Тек сад схвата да не може, и схвата да јој од напона
неконтролисано излазе фекалије. Неко виче: не задржавај! Каки, али гурај!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Бранка, гурај и ти - каже Начелник. Мршава
сестрица стаје јој изнад главе, Каплар узима маказе, Начелник каже:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Сад се јако напни! Мање ће болети! Оштар, љут
бол је пресеца. То се зове еписиотомија. Бранка гура.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Дајте вакум - виче Каплар. Дају јој.
Први покушај безуспешан.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Тресе се као у грозници и тихо само за себе говори
да не може.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Дајте другу гумицу!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Доносе јој. Она беспомоћна подиже главу према
Каплару, гумицама... и тамо у дну сале види људе у белом, лекаре, особље,
сестре - стоје њих петнаестак и посматрају. Ту код стола једна стажисткиња се
онесвешћује. Износе је. Чује жамор и коментаре. Бранка гура, Каплар тражи и
трећу гумицу. Начелник, др Марјанов облеће око Каплара као птица око порушеног
гнезда. - Нема више гумица за вакум - виче сестра!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Др Марјанов, енергично лактом у слабину одгурне
Каплара у страну и стаде на његово место.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Радићемо форцепс!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Повуче је снажно према себи да виси доњим делом ван стола,
сви се повукоше у страну, сестра јој свеза ноге, она као корњача подиже главу
да види преко свог оклопа стомака. У рукама др Марјанова некакве тамна као зарђала
кљеште, са дугом полугом.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Хајдемо Бранкице!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Она спусти главу. Од страха и умора више ништа
није осећала. Осети полугу да се делом ослонила на њу, нагао покрет Начелникове
руке и стомак спласну.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Високо над главом, у десној руци, држао је
бебу. Отегнуту, модру, обешене главе, очију склопљених као да спава. Личила је
на висибабу онако витка и бела у лицу. Између опуштених ногу - цртица -
девојчица.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не дише - рече неко.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Како не дише - сад се дере др Марјанов -
прочистите јој нос!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Тек тада схвата да њена беба не дише, не плаче,
није згрчена и црвена, као сва новорођенчад. Гледа у корито у коме је перу,
мере, увијају. Онда је доносе. Беба и даље жмури. Стављају им бројеве.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Сала се полако празни, лекарка која је покушала
да је породи седа пред њу. Сестре се шале, доносе инструменте, једна средовечна
сестра значајно је узима за руку и нагиње се на њу великим топлим грудима.
Поред стоји лекар и каже:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Колегинице не турајте прсте тамо где не
треба. Оставите материцу тако поцепану то ће да зарасте.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ушићу је тако да се ту више никада неће поцепати!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Све док нису почели да је шију није схватала шта то значи.
Први шав био је довољан да схвати. Отимала се али је она са топлим грудима
легла на њу не дајући јој да се измигољи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Провлачење конца, друга струна, провлачење, везивање.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тресе се и зноји, напиње вратне жиле, виче али на жалост
издржава без онесвешћивања. И стално пита колико још има и чује од сестре која
је уз њу - још само једном.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Једанаест сати касније, она лежи сама у сали покривена
ћебетом, нема ни породиља, време је ручку. Звецка прибор за јело и осећа се
мирис из кухиње. Сестра која има топле, велике груди узима јој податке. Доноси
јој супу, коју није појела. Заспала је. Буде је поподне, треба да ослободи
кревет. Устаје, пада. Псују и подижу је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Држи се жено за колица!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ходник јој се чини дужим него када је долазила. И окреће се
око ње. Мрачан је. Лица се појављују и нестају. Болничка соба, њен кревет.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Почињу сати испуњени болом. Три дана непомично лежи на
леђима и јечи. Визита загледа њену рану која добро зараста, и загледа у
Херодотову "Историју" на њеном столу. Сестре долазе три пута дневно
да перу рану, грабеж око вате, њих две са еписиотомијом имају предност. Др
Марјанов објашњава колегама да форцепс годинама нису радили, овај је успео.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Добија писамца од маме; срећног оца - пита је колика је
беба; од пријатеља. Добија цвеће које даје сестрама.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мама јој доноси грожђе - афусалиј. Када се она рађала њена
мајка се спремала да поједе хамбург тог најврелијег задњег августовског дана
1954-те, али ју је она омела. Мати је
била пуно млађа од ње сада и њу су на порођају поцепали и шили на живо већ охлађену! <o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сећа се како јој је мама са једног путовања донела букет
сунцокрета. Од тих сећања постаје носталгична.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Једе само то грожђе. Бебу јој не доносе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">Трећега дана једна породиља, округла једра и
причљива каже сестри:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ова већ три дана не устаје.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сестра се љути, прилази њеном кревету, повлачи је из њега,
доводи до лавабоа и прска водом. Соба јој се окренула, посрнула је, придржаше
је. По подне је полако корачала од лавабоа до кревета. Онда су је цинкарили да
пере косу. Сестра више није знала шта да мисли о њој! Чита Херодота а дошла да
се породи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Прекопута ње лежи жена која је подсећа на фоку. И њој је рађена
еписиотомија. Имала је онако огромна ситну бебу коју је беспомоћно гледала
покушавајући да јој при дојењу удовољи целим својим великим телом. Често је
плакала и много јела.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Једра женица прича да је њена прва беба ишла
бочно и да је она зато имала четрнаест шавова. Сад је опет добила дечака али
много лакше. Једва чека да оде кући због свиња, живине и јаче хране. На другом
крају собе једна породиља прича о нечијем порођају и плаче. Сви слушају, она
не. Уморна је од свега, хтела би кући.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- На крају су је исекли и кљештима извукли бебу из ње. А
беба скоро мртва. Отегла се божем прости...<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тек тада схвата о коме реч. Зар је то тако било - пита се?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Долазе две породиље. Пазовчанка и стјуардеса. Прва је
млада, дубоко раздрљене спаваћице из које вире набрекле груди испуцалих
брадавица. Седа на кревет и каже:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ала сам се намучила!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Стјуардеса поправља добро намештену пунђу и
шминка очи и уста. Прилази прозору и гледа.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Оно је мој солитер и прозор. Тамо је мој високи,
незграпни и дивни муж који је хтео са мном у салу где се порађамо и, моја ћерка
од дванаест година.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Пазовчанка једе ајвар и прича како се и она намучила. До
другог прозора је млада, слаба црнка која жали за двогодишњим сином јер га већ
два дана није видела. Код улаза је висока, крупна блајхана плавуша која по ко
зна који пут чешља своју отрцану косу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Петога дана Начелник је пита да ли је девојчица
лепа на маму. Каже му да не зна како беба изгледа, не доносе је. Одмах су је
донели. Сестра која доноси бебу толико је висока да једва успева да види лице
бебино. Пропиње се на прсте. Беба жмури, сестра се окреће и одлази. Пита
педијатра шта је са њеном бебом а они се згледају. Онда јој се обраћа старија
лекарка, млађи колега ћути.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ваша беба је реанимирана. У ствари, имала је излив крви у
мозак, неки капилар јој је пукао, сада је на терапији. Зато вам је не доносе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Она пада на ходнику. Подижу је и воде до кревета.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Да ли вам је добро - пита педијатар? Долази
себи, гледа у мајке, смеју се, чаврљају. Устаје, пролази ходником који се
окреће. Као авет, два килограма слабија од своје уобичајене тежине од педесет и
пет килограма, ослушкује плач беба. Реанимирана! Тражи да разговара са неким у
породилишту да јој објасне шта су јој то рекли мало пре, нико не долази, само
њена мајка.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Чим сазнам, јавићу ти. Нико ми ништа није
рекао.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сутрадан тек мати јој каже да је била код др Марјанова.
Поручује ти да је све у реду. Беба је добро, истина је на терапији, али то није
ништа страшно.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сад су јој сви непријатељи. Крију се од ње. Избегавају је.
Обилазе. Ћуте. Начелник долази сваки дан у визиту али му је лакше било да оде
кући па тамо каже њеној мајци оно што је могао у болници да каже њој.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Седми дан доносе јој бебу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">Једра породиља теши је да је тај излив код
вакума честа појава.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- И мој први син је исто то имао, а жив је и здрав, хвала
богу ништа му не фали.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Нагнута на бок, придржава бебу, тешку преко четири
килограма, ситу а нервозну, црвену у лицу од плача и покушава гласом да допре
до ње. Тражи на њој знаке њене невоље, и од свега примећује само грудвицу крви
на њеној беоњачи. Беба неће да сиса, вришти монотоним гласом, зацењује се од
плача, она се зноји и не зна шта треба да уради.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Нека је носе - каже, ја не знам да јој помогнем!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Нико је не слуша.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Једра и Фока одлазе, на њихова места долазе две Циганке.
Млађа је поређала три богато извезене спаваћице, на кревет, и ставила мужевљеву
слику на сто. Старија лежи и једе наполитанке.<o:p></o:p></span></div>
<div class="FR4" style="margin-top: 21.0pt; text-align: justify; text-justify: inter-ideograph;">
<span lang="RU">38<o:p></o:p></span></div>
</div>
<span lang="RU" style="font-family: Arial, sans-serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="mso-break-type: section-break; page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div class="Section4">
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Слагани кекс слој по слој гули као банану. То
не може да гледа, па окреће главу према Пазовчанки која је добила четврту кесу
са храном. То једе између редовних оброка причајући како се намучила.
Стјуардеса прича како је уловила мужа.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Сваки дан говоре им о хигијени. Ходници су пуни
крвавих чаршава, мајке пуше по </span>WC<span lang="SR-CYR">-има, као да се још крију
од професора по школама, а око чучаваца шетају буба-швабе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Њену бебу доје други, код ње долази само да се
исплаче. Кад год је донесу она би желела да одповије бебине руке и ноге, нека
се бол и нервоза макар тако ослободе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Када ћу моћи да изађем из болнице? Сви
одлазе, само сам ја ту!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ви можете, али беба је још на терапији.
Циганка је други дан по порођају пуштена кући. Др Марјанов је у визити рекао да
је то природни феномен. Седмо дете по реду, материца се вратила у првобитни
положај, беба је добро. Стјуардеса је на порођај отишла као у бутик,
нашминкана, зачас то обавила и вратила се радосна што ће видети мужа који је
престајао на вратима породилишта. Шали се на рачун своје бебе:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Фотограф ме је баш утешио. Каже ми: ваша беба
има само мало стесану главу па сам је сликао из другог угла.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Свака мајка је дала да се њена беба слика. Стари фотограф
долази са бебама на подој. Носи заштитну маску, ставља бебе на црну мараму са
белим ружама и слика их. Онда приљубљује лице мајчино уз бебино и тражи најбољи
угао за фотографију. Њу је два пута питао као да је мислио да ће се
предомислити. Млађа Циганка, сваки дан маже нокте црвеним лаком, а за прстење
прича кад га је и којом приликом добила од мужа.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Материнство. Почиње болом и овако или онако праћено је њим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Недостајала јој је мама на неки посебан начин. Постала је и
она мама, а детиње је чезнула за мајком.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У ходнику је срела другарицу из гимназије: математичарку.
Слуша је али се види да мисли на мужа и своју бебу. Озарена. И она мисли на
реанимирану бебу и тужна је. На кревет јој седа шеснаестогодишња мајка која
нема где да доји бебу јер је у соби са болесницима. Сви су је гурали, са
помешаним осећањима злобе, презира, осуде, љубоморе, беса. Она јој ништа није
рекла. Толико година имају њене ученице, као ова млада мајка. Њу треба
разумети!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Стјуардеса одлази. Долази мајка са тешком упалом млечних
жљезда и једна са таквим стомаком да није било јасно да ли се већ породила или
тек треба. Њена беба, каже она најкрупнија је у соби.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Није. Најкрупнију је родила ова женица што
нас све дочекује и испраћа - каже шеснаестогодишњакиња.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Црногорка са упалом жљезда прича да се боји
мужа:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Што ће ви рећ кад виђу ђе сам јопе женско. Јадна ли сам!
- говори за себе и плете кику.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Она је не гледа, али осећа њен страх. Чита све што јој дође
до руке и скупља сапуне. Свака породиља оставља тек отворен сапун. То
расипништво, безумље, тај немар не може да схвати. Зато уредно, не кријући
скупља сапуне и спаковане оставља на свој сто.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Њену пажњу привлачи негована жена која дели храну. Она се
шали са породиљама, грди их кад се пренемажу а за њену бебу каже да је
најгладнија и да јој није доста две флашице млека. Кад јој донесу бебу, мирнија
је, само спава. Навикава се на бебино лице, ћуд, прохтеве, али јој је још увек
далека.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">За два дана излазе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">Мајке спаковане, са безброј кеса у којима су
непотребне ситнице, чекају у реду на повијене бебе. На крају ходника су очеви
са истуреним главама као у нојева, који погледима траже жене.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Њу чека мама. Улази у собу, сестра показује
како се беба повија. Тек тада први пут има прилику да види бебине од инекција
модре и отврдле бутине. Чује мајку да шапуће:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Да ли да јој дам - показује новац у руци - ред
је?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Зашто то - пита и склања мајчину руку. Мама
прихвата бебу. Излазе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Он је јуче отпутовао - каже, и пружа јој
бебу.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Иста је на њега!<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 42.0pt;">
<span lang="SR-CYR">ТИ ДИВНИ ТУЖНИ ДАНИ<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Ана седи за шанком Мујиног и Дединог кафића
"Диоген", у похабаном кожуху њене свекрве и пије вермут. С леве
стране седи Црна торба и покушава да заподене разговор са њом.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Не гледам га и не
слушам прибојавам га се мало. Кад ми је рекао да се модерно облачим то ме
покреће мртвила! Њен, од мишева нагрижени кожух, је предмет спрдње приученог
сеоског писарчића. Малограђанин. Брчићи, ситне очи, зализана коса, смрди на
јефтину колоњску воду! Он се осмелио да вређа моју успомену на Ану!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Моја Ана! Кад сам је први пут видела у зиму 1980-те, седела
је на великом старинском кревету, који за ових шест година никада није био
намештан, увек спреман да се она превали на десну страну - да би могла да гледа
у укућане. Испијена и бледа, упалих образа, наглашених јагодица, поврх главе
повезана белом марамом - као босанске Хрватице, имала је живахне, мало разроке,
скоро детиње несташне очи. И данас се сећам њеног погледа док прича како је
видела змију. Због израза њених очију то је једина змија које се нисам
уплашила. Гледала је у њу мало искоса, без страха, притајено и чекала погледом
да отпузи. Знатижељна.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Кад бисмо остале саме причала ми је о себи.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Отац мој, Митар био је кнез, па је од бега добио белог коња
да обилази имања. Једном је пао с коња, а нога му се заглавила у узенгију и коњ
га је вуко док се сасвим угруво. Лежао је те јесени од убоја и у лето идуће
године је умро. Мати, Ивка, причала је да је од ње тражио да ме донесе на
кревет крај његова узглавља. За ножице ме је држао да не паднем с кревета. Била
сам им првенац, од девет месеци, тада. Кад се умори он зове матер да ме однесе.
Само што ме однесе, он тражи јопе да ме донесе. Ко бива, зажелео ме се! Од
дугог лежања, отвориле су му се живе ране по телу, па су га често морали
превртати, а јаукао је да га је страшно било слушати! Умро је у непуних
двадесетпет година. После ми се мати преудала а мене оставила код бабе и деде.
Па се сјећам како терам говеда а напољу студено. Ја мала и поспана, ухватим се
крави за реп, она ме води а кад се заустави да мокри, тапкам боса по топлој
мокраћи да се згријем!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мој дада Андрија је имао сто и четри године, кад је умро!
Био је и тада здрав, крупан и јак, а црвен у лицу, само што није баш најбоље
чуо на једно уво. Једно јутро зову га да доручкује, а он навлачи ћебе на рамена
и прико главе. Ваљда му је зима - мислили су. Какогод су га звали, он све више
навлачи ћебе. Тако је било тај дан и сјутра, а прекосјутра нашли га мртвог а да
нису ни знали кад је умро.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Имао је дада Андрија брата Маркана. Ниједан није баш
најбоље видио, зато увек поред њих седи неко од праунучади, да им донесе жар
кад пале чибуке.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Андрија, ја л Андрија - питао би дада Маркан
брата. Како оно беше нашој матери име.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не знам, Маркане, не знам. Да ли је Луца или
Анка... не знам, заборавио сам.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Моја баба Анђа је ретко путовала, нарочито под
старе дане. Онда је одлучила да<o:p></o:p></span></div>
<div class="FR4" style="margin-top: 22.0pt;">
<span lang="RU" style="font-size: 11pt;">45</span><span lang="RU"><o:p></o:p></span></div>
</div>
<span lang="RU" style="font-family: Arial, sans-serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="mso-break-type: section-break; page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">иде ћерки на поседак. Дјед Илија се успротивио,
али ништа није вредело. Мого си је таман за прозор везати, она се спремила и
отишла. Остала је неколико дана, а када се вратила пита је дјед Илија, како јој
се свидјело. А она зајаука - јој, ништа не ваља! Кћи нам се није добро удала! А
што - пита дјед. Па тако. Кућу су наместили под бријег, па кад се онај бријег
одвали и на њих пане, све ће их потушсити! Тако је забринута и легла, а сјутри
дан се није дигла. Укућани су навикли да она пристави каву, а снаја упржи, ал
тога јутра нема на тави каве. Питали су је - оће ли да јој приставе, а она вели
- само ви пијте. Никада се више није дигла.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">На двадесет пети дан од њене смрти, питао је
дјед Илија да му измију косу. Снаха угријала воду, па га стане измивати, кад
наиђе кона па га ружи:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Срам те било, гле га тако матор па
гадругимије!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Он само ћути. После подне каже снахи:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ја би се нево и окупо! Угриј ти мени, де
воде.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Напослетку тражи пчелињи восак, онај што је од
покојне жене Анђе, остао. Са тим воском и фитиљем направио је неколке свијеће.
Биле су ко куповне! Кад их је спаково у папир даје снаји да их остави. Каже,
требаће вам! Онда сједе крај ватре, онако измивен и тражи по џеповима паре које
пребројава у крилу. Зове неву и даје јој стотинарке.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 41.0pt;">
<span lang="SR-CYR">- Узми, де Анка, нек ти се нађе! Мужу за то не говори! Теби
сам дао твоје је! Те ноћи дјед се закашљао. Нева муну мужа:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">- Де, ба, устани иди види треба ли му<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">што.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-top: 3.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Овај устаде, оде до дједа и поче га звати.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">-
Што је - пита нева.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">-
Умро, дјед - каже јој.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="FR4" style="margin-top: 12.0pt; text-align: center;">
<span lang="RU" style="font-size: 11pt;">* * *</span><span lang="RU"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 19pt;">
<span lang="SR-CYR">Црна торба, жвалав по угловима усана, наставља
да ми прича како моји модрички ђаци кажу: имамо најбољу професорицу сада. Знам
да лаже. А и шта би ми он ново могао рећи! Плаше ме људи као он. Обезоружава ме
њихова глупост, заслепљеност собом и потреба да све што се од њих разликује -
униште.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">С оне стране шанка, мој муж, точи пиће а знам да би волео
да ме поведе за руку негде. Кад бисмо остали сами не би знао шта да ради са
мном. Зато је љут. Нурија, самоуки сликар, коме смета што не може да докучи
тајну мог бића, стане између мене и Црне торбе. Мујо, власник кафића, прати шта
се збива у тек отвореном локалу и замишља себе као успешног пословног човека.
Нема више устајања у четири ујутро, дремања у аутобусу за Добој, ни хроничне неиспаваности
код куће. Само лова, жене, пијанства и по која туча!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Ту сасвим уз мене, познато лице. Сећам се да
сам га први пут видела на Фазанерији. Седео је сам на камену крајпуташу,
обасјан сунцем, опуштен, неухватљив и говорио као за себе Пејаковића -
"Ој, животе"! Не знам му име, а започињем разговор, осећам да ми је
близак и он то прихвата без напора. Ипак не слушам шта говори а он не може да
ме остави на миру, толико је жељан приче. Мени је све то што проживљава
познато, све сам то прошла, понешто још са другима пролазим више због њих него
себе... нисам му добар саговорник, и кажем:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Хајде да родимо позориште! Сад разговор
скреће, идеје навиру из њега, опет не слушам, а са лакоћом разговарам. Одсутна,
у мислима после неког сата прекидам и то:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Хајдемо да гледамо Хичкока! Код тебе!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мушки је пристао и ми одлазимо код њега. Ни помислила нисам
да би неко било шта могао да каже што са бившим учеником излазим из
"Диогена" а муж остаје иза шанка да пере и полира чаше за пијане
госте! Муслиманска кућа! Прошла сам је, не знајући да је његова, брала бршљан
који се обавијао око великог јаблана, и цвеће испред куће. Те муслиманске куће,
високо подигнутих пенџера, са дугим уским степеништем и ходником, мирису на
лој, хладне су и тајанствене. Живот је у њима скривен по буџацима и собама, у
шапату сестара и осионости голобрадих дечака који желе наврат-нанос да постану
мушкарци. Изувамо се на степеницама застртим крпарама. Главна соба је једина
угрејана. Шпорет на дрва, телевизор, сећија. Сестре се померају да седнемо, мада
ни саме не знају где би и нуде ме кромпирушом. Отац и мати не гледају Хичкока
па одлазе да спавају. Слика на екрану зрнаста, нема антене, филм сам ионако
гледала. Причамо. После се врачамо у "Ас"и "Диоген", тамо
су Емир, Зрно, Давор, Аднан...<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тако почињу непроспаване ноћи, зоре уз приче што
прочишћавају биће и свест. Ако имам први час у Средње-школском центру у
Модричи, не лежем да спавам, већ шминком покушавам да забашурим оно што је умор
учинио. Очи ме одају, испијене, али сјајне, јер ми је срце весело и душа лака,
па у школи сва треперим!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Разред Саве Јеремића, професора философије, води ме у поља,
према Босни, где скупљамо јагорчевину и маце. Асмира ми прича о лековитим
травама што је од Нене научила и доноси ми Аспидистру, која сада буја на мом
столу. Причамо о Селимовићу,<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">дервишу, "Тврђави". На одмору седим
са Сеифом који је живео у Америци. Каже тамо у квартовима у солитерима живи
невиђена сиротиња. Код нас на Новом Београду ко има стан у солитеру мисли да је
нешто! А тамо богати живе ван града и нису сељаци, нико их не потцењује због
тога. Добро, не држе стоку или живину али има их и са великим фармама и ти баш
имају пара. Ето како су вредности релативне.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 45pt;">
<span lang="SR-CYR">У мужевљеву кућу се враћам гладна, али препуна
као пчела полена. Ћерка је код маме, далеко од ове босанске посавине, а муж или
спава, или не ради ништа чекајући вече да иде у "Диоген". Често сам
тада била гладна и на ивици беде. За пола радног времена добијала сам толико да
могу свака три дана да седнем у воз Сарајево-Београд, одем и вратим се: да имам
понекад да једем и купим неку књигу за своју душу. Мами нисам смела да кажем да
гладујем, то би је увредило. Рекла би ми: с ким ти то живиш? Он је мало
зарађивао и никада га нисам питала где троши новац. Обоје смо били гладни! Кад
је био добро испаван и расположен и кад му се чинило да сам му драга као некад
набављао је паре и водио ме код Бахрије на Фазанерију.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 45pt;">
<span lang="SR-CYR">Увече они пронађу мене или ја њих, седимо у
кафићу и једва чекамо фајронт да можемо сви да одемо у Бродску 13, где нас
понекад буде и петнаестак. Кад се и он врати из кафића простире кревет од
сунђера и заузима пола собе. Ми се невољно склањамо, тражећи себи места па тако
начичкани, настављамо полемику. Причали смо о свему: љубави, мржњи, животу,
смрти, стварном, нестварном, истини и лажи, лепом и недокучивом. Причали смо о
ономе што смо разумевали или само назирали, спремајући се за радио емисију
четвртком у подне.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Само две недеље ми је требало да процветам и постанем
племенита до лудости, заволим Ахира љубављу која се у човеку не јавља често.
Љубављу којом волиш у другом претка и потомка, оца и сина, све што си могао а
ниси постао и све што си био и што јеси. Моја је љубав парадирала, носила све
пред собом, брисала све из моје свести. Кретала сам се као у коми, мртва за
свет око мене, јер ништа није постојало сем те силе која је однекуд из мене
извирала и мењала боју и укус снова о стварности. Да је олуја у мени потрајала
дуже, тешко бих се могла скрпити. На крају сам осећала да је у мени све
поломљено.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ахир је волео Наду. Одлазио јој је с француском беретком,
накривљеном на страну, а враћао се нама, да причамо. Ми смо га жељно и
нестрпљиво чекали, без њега није могло ништа да почне, да буде, да се заврши.
Нада је била црна, висока, са очима уплашеним као у коала медведића, што умиру
од страха и зато падају с дрвећа. Седела је необично припијена уз Ахира и само
су јој очи лутале као да очекује напад однекуда. Студирала је књижевност и
писала песме које је само он смео да чита.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 35pt;">
<span lang="SR-CYR">Седимо у изби, од стаје нас дели ходник. Дошли
су Ахирови пријатељи из Новог Сада. Певају уз гитару, читамо Ахирове песме и
смејемо се ко зна чему. Онда нас мој муж пронађе и каже - идемо. Идемо, кажем,
знам да је немоћан, љубоморан, и да му не требам ни за шта, али идемо. Ахир се
љутио на ту посесивност и злобу, а ја не јер ми тиме ништа није ускратио шгги
ме осиромашио. Једном је у очајању испричао моју интимну причу и то ме је
пренеразило. Шта је све човек у стању да уради!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Њих двојица су проводили време заједно и једном су ме
потражили у школи у Центру. После су ми причали да им је један ученик кога сам
избацила са часа, рекао да ме ђаци зову метла. Због фризуре. Муж је ћутао, Ахир
је мог ученика мало продрмусао и ударио му чвргу. Није ме зачудила реакција ни
једног ни другог.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Петком, по подне сам одлазила својој кући да видим ћерку.
Имала је непуне две године када сам отишла у Модричи да радим. Неколико дана
пред полазак осећала сам се тако као да је видим последњи пут. Сваки тренутак
сам користила као да га више неће<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">бити. Желела сам да памти најбољи део мене.
Отишла сам последњим возом за Босну и сећам се ћерке као беле птице на балкону.
Моја мама ју је подигла на балконски гелендер и она ми је махала, изгледајући у
мраку у белом сасвим нестварна.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Доводила сам је касније у Босну, на три дана али не знам
које је било веће мучење за мене - кад је ту или кад није! Док сам у школи нема
ко да је чува. Отац је одведе код тетке, тамо су деца злочеста према њој, а
нема ко да је брани. Онда је доведе у кафић где ради, па се с њом играју као са
ничијим кучетом. Зато ми она каже да јој је лепше код баке. У кући нема ништа
за јело па свако јутро иде са татом код друге тетке по једно пржено јаје.
Понекад је води на ћевапе које она не воли, или код Вање која је Сремица и кува
као њена бака. Једе тек кад се вратим из школе. Зато једва чекам петак да је
вратим мојој мами тамо бар има шта да једе. Лакше ми је било да патим без ње
него због ње!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Када сам је, после две недеље опет довела ништа није било
како сам желела. Викала сам на њу, ћушкала је, терала да спава у ограђеном
креветцу. Она је вриштала док прегледам писмене задатке. Мучила сам и њу и себе
и препустала бригу мужу. Ипак волела сам да је ту - давала ми је снагу која ми
је измицала.Тог петка пешачиле смо цетрдесет минута покушавајући да стигнемо на
воз у Модричи. Идемо кући! Нико не стаје! Била сам очајна што морам да се
вратим назад. Нервозна и уплашена. Онда је она рекла: сад ће воз доћи, јел
знаш, сад ће доћи! Бог зна одакле јој то! Насмејала сам се и разведрила. Неко
је стао и ми смо стигле на време. Тако смо замениле улоге. Уместо да ја њој
будем ослонац и утеха, постала је то она мени! Често сам се тада у возу за
Београд сећала мужа. Како је остао сам. Како јадно изгледа док одлазимо. Како
ме ничим није могао задржати крај себе. А ја сам са собом одводила и њу!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ти дани...Ти дани су били дивни и тужни! Упознала сам
добре, племените и паметне људе, који су ми оставили у аманет да их свугде са
собом носим. Један млад човек покренуо је санте емоција које су ломиле све пред
собом. Била сам усамљена поред мужа и тужна због сталних мимоилажења са њим.
Тих дана била сам гладна а задовољна, измучена а весела, удаљена од детета а
ипак срећна, без новца а поносна што сам део колектива у центру у Модричи.
Стално на путу - у возу - као да некуд бежим, а никад ближа себи. Ти дивни
тужни дани у којима сам живела у миру са собом, прихватајући себе каква јесам.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Петак је био дан за одласке - повратке кући, а среда дан за
доласке - повратке његовој кући. Са станице три километра право у поља до
Центра, стижем на час у одељење професора Саве Јеремића.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Саво Јеремић, како колега Шефкија каже
аристократски префињен, повучен и тих, на посебан начин узурпирао ми је свест.
Он је живео изнутра прави, испуњени живот којега ништа није могло да окрњи.
Кретао се одмерено и мирно, без икакве жеље да остави утисак. Све што га је
окруживало а није имало нешто суштинско у себи није га се тицало. Био је пажљив
слушалац и вредан саговорник. Узнемиравао је својом ширином и толеранцијом. Ако
касним са воза на час, он каже универзитетских четврт сата. Ако одлазимо у поља
да говоримо о књижевности, он каже као у перипатејону. Ако каснимо на час то је
зато што је он заподенуо разговор о традиционалној школи - школи готована.
"Циљ, образовања и васпитања, дакле не смије бити овладавање мноштвом
чињеница, података и појединости, нити уопштено усвајање одређене количине
посебних знања и увјежбавање памћења, него развијанје културе мишљења,
развијање моћи просуђивања и закључивања." На великом одмору радо је
прихватао теме о људској природи, релативности свега, етици, естетици. То су били
мали кружооци у зборници, никоме се није журило на час јер још само ово да
дода. Сама појава Саве Јеремића одавала је нешто блиско, отворено и јасно,
мамећи да јој се приближиш и предаш.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">За мог ментора и колегу професора Шефкију, Савиног опонента
и антипода, везивало ме је више од менторства. Темпрераментан и бритак са дозом
фине ироније, спреман да прво себе разголити личио ми је на Андрићевог
Ђерзелеза и Бодлеровог Албатроса. Величанствен у лету, изгубљен у маси. Тако је
почело моје поистовећивање са њим које се настављало кроз Бахову музику,
обожавање књига, омађијаност лепим. Шефкији сам пришла једноставно, сама и
застала задивљена оним што сам спознавала. Тако сам себи препречила пут, до
Шефкије, мислећи да нећу имати снаге да га пређем.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Некако у то време неко ме је оклеветао и набедио код
директора центра Тадије за национализам. У Босни је он увек у моди. Касније сам
сазнала да су Шефкија и Тадија све одбацили од мене као измишљотине злобника.
Није ни чудо. Пореклом Српкиња удала сам се за Хрвата и са њим имала дете. А,
дружила сам се највише са Муслиманима. Где је ту национализам? А није чудо
зашто баш њих двојица. Били су ожењени поповим ћеркама, рођеним сестрама!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У Центру о мени нису знали ништа. Ни зашто то петком
одлазим, ни коме у Београд. Одакле се средом појављујем мокра од кише и
неприкладно обучена јер је тамо изгледа сијало сунце. Пред нову годину су
сазнали да имам дете, због пакетића; а за мужа су кад ме је тражио са Ахиром
мислили да ми је брат.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У пролеће је све изгледало лакше. Стопом сам ишла кући,
ћерка је све чешће била са нама и било нам је добро јер се у мој живот и ту
умешао Ахир. Научио ју је да у кафићу свима које види каже: њупаџија гладан и
за то добије порцију шлага. Водио ју је мајци на ручак или сестрама у
пиљарницу, а оне су је свугде водиле са собом, чувале и храниле кад ја нисам
ту. Као дресирано сироче. Али добро је било и тако. Бринуо се за туђе дете,
помажући ми прећутно и не тражећи ништа. Зато је ћерка остајала са нама и само
понекад ишла код баке.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">У то време нешто се дешавало са њим и са Надом.
Он је полагао испите у Новом Саду, а Нада се удаљавала од њега. Имао је
проблема са млађим братом и због очеве болести на њега је пао терет око
пиљарнице. Нада је отишла у Швајцарску и он је патио, а ја нисам знала како да
му помогнем. Говорила сам да ће све бити добро, а он је додавао: нема више
ништа од тога! За мене је он увек био ту а сада сам схватала колико ја за њега
иако сам ту, не значим олакшање. У свему што му се догађало био је потпуно
усамљен. Брат је учествовао у некој крађи, отац је умро, сестре је требало
добро удати и бринути о мајци. И даље смо били заједно, али сам ја упознала и
друге са којима сам понекада проводила време. Мој муж је упознао
екстравагантног момка због кога сам помислила, повезујући и друге ликове, да
тако мало знам онога за кога сам се удала. Ахир ме је у шали питао, што ме
нема, куд одлазим и кад ћемо поново да родимо нешто? Написао је једну поему са
фантастичним садржајем чије сам делове прочитала, и причали смо о њој. Чини ми
се да је мислио тада да би ме неко други могао придобити и одвући од њега, да
бих га лако могла напустити и заборавити. Нисам се трудила да му објасним да је
оно што ми се догодило било једном за свагда и да ништа не би могло променити,
умањити или избрисати то осећање. То свакидашње обично што се зове љубав. Рекла
сам му то трећега дана познанства кад ме је око три по поноћи испратио
прекопута своје куће до мужевљеве. Неколико месеци касније враћали смо се
возом, он из Новога Сада ја из Београда када ме је питао - волиш ли ме још
онако свакидашње. Осмехнула сам се меланхолично и рекла да ћу га увек тако
волети.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Као што ћу волети Мату Андријанића, који је за
мене рекао да сам пенетративна. И возио колима моје маме њу и мене до своје
баке да нам покаже своју собу. Та соба - чардак ни на небу ни на земљи, коју је
сатворио својим рукама од прве цигле до последњег детаља у њој била је узрок
свађа са млађим братом. Мато је добио сина са малолетном својом ученицом,
порушио собу кад је бака умрла, да не остане брату и са сином и малолетном
ученицом отишао преко. Мато је имао крупне тужне очи, дивовски раст и
нихилистички однос према свету. Већ тада растужен због подела међу људима у
Босни и уопште, разочаран у брата тежио је неком другом и другачијем свету.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У јуну сам тражила превоз за ствари до Земуна. Ахир ме је
питао као да жели да се увери: је л ти стварно одлазиш? Рекла сам - да, не
помишљајући да би другачије могло бити.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Нисмо се видели последњих дана. Знам да се нисмо ни
поздравили нити било шта рекли једно другом и знам да ће однос међу нама увек
трајати ма где били, као што знам да ћу с времена на време опет процветати као
када сам процветала са Ахиром.<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR">Обична прича<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Срне на Вучјаку. Изненађене и радознале застале
су. Оне и ми! Снег, све је <o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">завејано,пахуље као парчићи крпа. Гледамо се.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Сви
одоше, ја још гледам за срнама кад су се већ и оне удаљиле.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Волео је "Бијело дугме",тешке цигаре и тихе
страсти. Прошао је поред мене а да га нисам успела ухватити ни за крајичак
душе. Са њим сам силазила до дна свога бића и гадила се себе кривећи га за оно
што видим и осећам. Сад знам да је и то добро. Боље него да сам бежала
одбијајући да сазнам какав све човек може бити сам и поред другог човека. А
свакакав може бити - и себи стран и туђ.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">И опет Вучјак. На комшијском бициклу труцкам се истим
пределима, тражећи га. Често се заустављам, а мислим како ће изгледати кад ме
види? Знам да ће се правити као да је нормално што сам ту, а у њему не знам шта
се збива. Никада нисам била сигурна шта је стварно мислио, желео, осећао,
волео. И данас када га више нема, нисам у стању да о њему мислим нешто сасвим
одређено.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Волео је мајку. Како ју је то волео!? Богу хвала што она
није у љубав његову сумњала овако као ја! Волео је и нашу ћерку а за свога
живота није јој се ни једном јавио, бар да види како јој отац изгледа! Волео је
и мене. А ја сам се у тој љубави гушила.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Упознали смо се у септембру, али сам га запазила тек после
оне ноћи на Вучјаку. Била сам сама, беспомоћна и уплашена догађајем са Нуријом
у кућици и једино сам се њега сетила. Сутрадан сам пртила снег у улици у коју
је скретао са чаршије, али да није било његове сестре никада га не бих
пронашла. Желела сам да ми помогне, хтела сам да верујем да може, и тешко сам
прихватала да то није тако. Кућа у којој је живео изгледала је скромно, скоро
сиромашно. За мене необично, али за човека његовог темперамента, воље и снаге,
увидела сам касније, сасвим нормално. Предсобље хладно. Зелено. На поду крпаре,
мало огледало на стубу и велика тустика у цвату. Тај трачак живота дуго је
лебдео у мојој свести. Видело се да су збуњени што сам ту. На кревету, у десном
углу собе, одмах испод прозора који гледа на улицу седи бака - његова мати.
Родила га је у педесет другој години живота. Испред ње на шамлици, крај
мајчиних ногу је дебељушкаста жена - најмлађа од три старије ћерке. Близу
шездесете. Неудата. Мало даље на другој шамлици, подбуо од спавања, седи он
збуњен толико да је и мене збунио. Остављам капут на чивилук иза врата, нуде ме
кафом, не одбијам мада је не волим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Причали смо мало, отишли на пиће, попили толико коњака да
нам је наплаћено дупло - али ми смо се свему само смејали! Не сећам се тог
разговора али се сећам једног додира. Подигао је кажипрст у висину наших очију.
То ме је подсетило на Микелавфелово "Стварање света". И као што је Јахве
удахнуо живот Адаму тако сам и ја желела да имам животворно искуство,
заборављајући да су божанске природе ретке. Али ја сам све доживљаје бојила
како ми је одговарало, замагљујући их, при том.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сећам се да је у првим сусретима био тајанствен и да ме је
тиме привлачио, данас знам да је та тајанственост из првих дана остала међу
нама као сена која нас вечно раздваја. За мене је он био и остао тајна. Сазнала
сам за један његов сан из детињства. Једну неостварену жељу, можда ни то није било тако како сам
чула. Годинама смо долазили у једну собу, свађали се око његова слабости, воље,
смрдљивих ногу, цигара, моје потребе за променама, кретањем и болесне
педантерије.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">????????????????????????????????????????????????????????????<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Месецима ми није дозволио да видим његову собу – била је
прљава очекивала сам ...... Очекивала сам... намештен ко зна од кад, у њему
некакве старе новине, чарапе, непотребне стварчице. Ја то нисам могла да
разумем. Како сам са годинама почела сумњати у своју толеранцију, отишла сам у
другу крајност. И то ме је плашило. За све сам била слепа и глува налазећи
оправдања у која ни сама нисам веровала. Тако сам радила против себе.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ја нисам могла да разумем зашто сам се удала за њега.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ништа поуздано нисам знала о његовом унутарњем животу.
Живео је веома скромно, латентно, без већих покрета и без жеље за њима. Могла
сам само претпоставити да је имао неки други, мени скривен и непознат свет.
Први пут када је тај свет изашао пред мене били смо годину дана заједно. Био је
у својој омиљеној пози: - цигара, кафа, благо изваљен на кревет - када је почео
да плаче.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Тај плач био је за мене страшнији од
најстрашније море. Како је, зашто и када почео плакати - не знам. Знам само да
сам видела сузе које је више гутао него брисао и да се ништа није чуло. Плакао
је као риба, немо. Хтела сам да разговарамо. Одбио је. Успела сам да сазнам да
је због маме. Жао ми је ње, рекао је. Поверовала сам, не желећи да будем
проницљива. Зашто би здрав, млад човек, недавно ожењен женом коју воли... Тада
сам тако мало знала о срећи, својој и других људи!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">У последње време плакао је све чешће и волео је
да ме пита - јесам ли кад осећала да ми сузе пуне уши? Мој однос према његовим
сузама полако се мењао. Као што се човек на све навикне тако сам се и ја на те
сузе навикла и више ништа нисам осећала нити сам покушавала да проникнем одакле
оне. У нашим, проређеним последњим сусретима не би ништа говорио, само би
плакао и додиривао ми - истим оним кажипрстом из Стварања - образ или руке,
благо. Изгледало је као да сам само ја хтела растанак, гурајући га од себе. У
ствари, нисам имала избора. Била сам одавно одбачена и одгурнута. Све је
предамном било затворено. Сви путеви пусти. Он је био далеко и ја нисам знала
где да га тражим! Шта сам друго могла него да и ја одем?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Ко зна када је од мене отишао? А ко зна да ли
је икада и био са мном? Трагали смо за истим, ипак нисмо били срећни. Све је
почињало и завршавало се унутра у њему, и мени није остајала ни гримаса од тих
доживљаја. Ја сам све држала као на длану и то га је гушило. Свако
споразумевање међу нама било је отежано и ми смо се пролазили не дотичући се.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Очекивала сам од њега оно што није било за
очекивати! Унела сам у наш живот мој двојаки однос према мајци. Често сам била
незадовољна и несрећна због тога и желела сам да ми он помогне. Он је, с правом
остављао то мени и њој па сам га оптуживала да ме враћа у чељусти из којих
желим да побегнем. Тражила сам његово присуство и заштиту оптужујући га да бежи
од тога. Само ми је једном, затекавши ме уплакану због свађе са њом, обећао да
ћемо се одселити, али ништа од тога није било. После сам му пребацила да је
хтео да ме умири и одгоди ствар. Лакше му је било да чини ситне ствари, него
нешто суштинско. Доносио ми је узорке цвећа, куповао собно биље и књиге, за
моје паре, крао из паркова сезонско растиње; али није могао да натера себе да
зарађује за свој и наш живот. Често је био у прилици да се запосли, али је
дубоко у себи презирао сваки облик рада, сматрајући да рад није отмен! Издржао
би на послу неколико дана, па би узео боловање или закаснио или просто више не
би одлазио тамо. Ја сам радила али сам престала кад ми се мама пожалила да јој
је тешко што рано устајем а он спава све док се ја не вратим са посла и ту је
таман пред ручак!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Она нас је издржавала,
зато сам потајно, с тугом, маштала о неком другом животу. Због нерада, његове
затворености и односа према животу није се слагао са мојима. Истина ја не бих
ни толико на његовом месту, али ја не бих ни хтела да живим у кући његове
мајке! Он се плашио осамостаљивања а ја сам га због тога презирала. Кретао се
по нашој кући као савршени странац, седао за сто свестан да ништа за тим истим
столом није сам зарадио, легао у кревет први и устајао задњи бежећи од
стварности и себе. Узалуд сам се надала да ће се нешто променити. Осећала сам
да сам му све даља, настојећи да будем ближа. Ја сам желела да живимо код мојих
и зато сам се осећала одговорном и кривом за све што се догађало. Лако је
препустио да будем одговорна и за њега стављајући се под моју заштиту. Моја
мати је неколико пута говорила са њим, он би је саслушао не рекавши ништа,
отишао у собу, запалио цигарету и листао дневну штампу, оптужујући је за
душебрижништво. Прве несугласице међу њима биле су ми теже од његових и мојих
свађа. Седела сам сатима немоћна да било шта учиним. На крају би он попуштао,
урлајући у себи: притамо. Ја сам радила али сам престала кад ми се мама
пожалила да јој је тешко што рано устајем а он спава све док се ја не вратим са
посла и ту је таман пред ручак!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Она нас је издржавала, зато сам потајно, с
тугом, маштала о неком другом животу. Због нерада, његове затворености и односа
према животу није се слагао са мојима. Истина ја не бих ни толико на његовом
месту, али ја не бих ни хтела да живим у кући његове мајке! Он се плашио
осамостаљивања а ја сам га због тога презирала. Кретао се по нашој кући као
савршени странац, седао за сто свестан да ништа за тим истим столом није сам
зарадио, легао у кревет први и устајао задњи бежећи од стварности и себе.
Узалуд сам се надала да ће се нешто променити. Осећала сам да сам му све даља,
настојећи да будем ближа. Ја сам желела да живимо код мојих и зато сам се
осећала одговорном и кривом за све што се догађало. Лако је препустио да будем
одговорна и за њега стављајући се под моју заштиту. Моја мати је неколико пута
говорила са њим, он би је саслушао не рекавши ништа, отишао у собу, запалио
цигарету и листао дневну штампу, оптужујући је за душебрижништво. Прве
несугласице мејђу њима биле су ми теже од његових и мојих свађа. Седела сам
сатима немоћна да било шта учиним. На крају би он попуштао, урлајући у себи:
пристао сам бићу све што хоћеш! Ја сам се надала да неће попустити, да ћемо
отићи и живети сами, али је било лакше живети тако и покоравати се. Говорио је
да све чини због мене, а сад знам да је пред собом био беспомоћан да ишта
измени.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Немоћан да ишта мења, као и онда кад ми се у
лице смејао видевши страх у мојим очима. После претње и покушаја да ме баци у
Босну, прошло је два месеца. Дошао је за Нову годину, али је као и увек, нисмо
заједно дочекали. Он би обично отишао раније да спава, а ја бих тачно у поноћ -
кад сви заборављају све, опраштају, љубе се, желе срећу - ја бих дошла у собу и
гледајући га како спава, немоћна плакала. Можда и није спавао, можда се само
правио. Волео је да ме мучи и кињи показујући своју велику слабост. Те Нове године
није одлучио да се опије али је попио довољно да каже шта га боли. Дуго је и
неразумљиво говорио, у последње време ми је било отужно да га пратим, а и била
сам узнемирена његовим бесом. Никада нисам била сигурна где би се у том бесу
могао зауставити? Безнадно, толико да ми се и сад учини да ме однекуд вреба,
уплашила сам се, када је већ пијан устао, пришао кревету, клекао ми на прса и
затегнувши прекривач преко мог врата, гушећи се у сузама рекао: немој да се
љутиш на мене кад те будем убио. Ничега се не сећам од тада до тренутка када
сам изјурила из собе чувши за собом његов циничан смех. До зоре је расправљао
са мамом, у чији сам кревет побегла и заспала иза њених леђа заштићена и бежећи
од стварности. Ни ту Нову годину нисмо дочекали скупа.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">А ни прву. На самом почетку нашега познанства,
хтела сам да будемо заједно, а он се изговарао да ће радити као ноћни чувар тих
вечери. Отишла сам кући и тамо чекала Нову годину, жалећи што нисмо заједно. Он
није добио посао, седео је кући са мајком и ко зна за чим је жалио? Ја сам тај
догађај памтила по нечему другом. Због растанка на станици у Славонском броду и
једног израза лица који је живео у мени дуго. И све док је тај израз живео мене
је нешто, чврстим, невидљивим нитима везивало за њега. Дошао је са мном на
станицу и баш кад је воз кренуо није могао да ме види од неких војника и силне
гужве, а ја сам видела њега и видела сам како ме погледом тражи. Очајан што ме
нема! Онда, изненада - срећа! Кад ме је угледао био је радостан као дете. И
необично леп и мио тада! То осећање које га је покретало и учинило да тако
изгледа - волела сам га тада! Подигао је високо руку у знак поздрава, и то је
последње што сам видела, а израз лица био је јачи од свега ружног што сам
касније са њим доживела. Упорно сам веровала да све што ради покреће неко
друго, племенито, искрено осећање које га је покретало и онда на станици.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Изгледали смо срећни и мислили смо да се волимо првих
неколико месеци заједничког живота. После смо се венчали, дошли код мојих и
постали свесни нашег незадовољства. Два пута ми је био толико стран и далек да
сам пожелела да га не видим више, али нисам послушала себе и зато сам прошла
ово да се још пуно пута уверим да сам први пут била у праву.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Неколико пута пред растанак успевали смо, на кратко, да
повратимо сјај тих првих дана. Чували смо дубоко у нама, најбоље тренутке и
доводили их у стварност са пуно обазривости.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">Соба 407. Хотел "Метропол". Црвени
тарџик са циметом. Баш-Чаршија.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">Сада ми прича да је био у Сарајеву са Соњом.
Каже, секс са Соњом је добар! Шта је то добар секс - шта то значи? Буним се. Не
знам ништа о бившем мужу! Док прича о другој жени сазнајем оно што мени није
хтео да каже.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Добар Ана! Сања је задовољна.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Ја сам била незадовољна?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">И онда када сам веровала да ћу успети и пустити
га да ми се приближи, да ме освоји сасвим; када сам била упорна до обамрлости -
била сам незадовољна.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Ми стварно никада нисмо били блиски ни
искрени једно према другом! Ти си увек био тако затворен у себе, а ја као на
длану.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Толико тога сам доживела као да је уперено
против мене. Када сам ишла да се породим, рекао је да му се спава и окренуо се
на другу страну. Стварно је заспао а ја сам замолила се са мамом одвезла у
породилиште. Кад смо дете и ја излазили из болнице, тог дана је отишао мајци у
Босну. Кад је одлазио за викенд или на месец дана, бежао је од мене. Кад је
хтео да ме баци са моста, хтео је да ме ослободи! Ипак, волела сам у њему, само
мени видљиве, скривене детаље који су га чинили племенитим и лепим у мојим
очима.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Имао је леп рукопис. Мала, суптилна слова, као
слаткиши. Прво је написао бергмановски дијалог, психолошки истанчан са мало
речи, погађајући суштину јунакових бића и стања. Рекла сам му то. Није ми
веровао. После је у време, тромесечне кризе, када је живео сам у кући у Босни -
јео шећер, пио воду, лежао умотан у ћебади; опет писао али згуснутије, без
психолошке прецизности и јасноће мисли. Последње што имам је овај лирски запис:<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">"Напиши ми једну
пјесму,<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">пријатељу мој,<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">само ми немој писати
пјесму<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">како неки људи<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">човјечанство воле<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">а на своје ближње<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">мрзе их и хуле!<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Напиши ми једну пјесму,<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">најљепшу до сада,<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">како се људске руке<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">и људска срца срећу!<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Тако бих волио<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">друже мој,<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">да се сјетити<br />
можеш<br />
Гардоша <br />
Широке стазе<br />
Острва<br />
Спруда<br />
Корзоа<br />
гдје шетали смо<br />
толико пута тада.<br />
Сјети се<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">скелеџије<br />
Шарана<br />
гдје смо<br />
само по пиће пили<br />
јер сиромашни смо били,
али
наша <br />
младост, љубав<br />
разбила се није.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Сјети се<br />
урезаних имена<br />
и срца<br />
на старој клупи<br />
Градскога парка!<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Сјети се<br />
Венеције<br />
бубњаре старе<br />
гдје смо се<br />
гријали без и једне паре.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Гдје смо<br />
само по једну чашу<br />
пили<br />
ал наша младост<br />
љубав<br />
никада разбила се<br />
није!<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"><br />
Дунав<br />
је донио нове воде<br />
своје<br />
на кули<br />
Сибињанин Јанка<br />
нове<br />
заставе стоје!<br />
Не заборави<br />
друже мој<br />
пријатеље своје!<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Сви смо<br />
одрасли<br />
у велике и мале<br />
људе<br />
ал нека у нама<br />
наша младост<br />
вечнобуде!"<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 13pt; text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Годину дана пре
ћеркиног рођења ја сам желела да се растанемо. Патила сам и била усамљенија
него пре. Он је на растанак пристајао настављајући да се креће познатим собама,
патећи дубље и више од мене. Онда је рекао да не жели дете - није спреман за
то! Нисам марила за његову неспремност. Преузимање одговорности било је већ
разрађено код нас, и ја сам пристала да још једном будем одговорна. Данас
увиђам, гледајући ћерку како расте без оца, да нисам знала да ће толико болети.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Први пут сам преузела одговорност када сам га потражила.
Изгледало је оригинално, допало му се и брзо је схватио да иза тога може да се
заклони. Тако ми је допустио да се бринем о нама - набављала сам храну, радила,
нашла стан, предложила да се венчамо, довела га у своју кућу, одлучила да имамо
дете. Он је само требало да каже: није право време за то, и тиме би све дошло
на своје место. Он није био одговоран и није морао да брине да ствар успе,
уосталом ако и не успе - он то није ни желео! Само понекада ја сам се
заборављала и пуштала га да одлучује. Увек је желео да прода очеву кућу и то је
учинио годину дана после мајчине смрти. Неколико месеци касније остао је и без
тих пара и живео као лучки радник у Задру, спавајући у прихватилишту за
бескућнике.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Тих дана сећала сам се Фазанерије. Били смо већ
неповратно далеко једно од другог, али се тај догађај убраја у ретке тренутке
узлета наших душа. Дискретно нам доносе послужење, специјалитете куће - чорба и
паприкаш од фазана. Трпезарија тек реновиране ловачке куће, са једним
застакљеним зидом који гледа у башту са боровима под снегом; великим камином у
коме тиња пањ; високим стропом у ламперији и гредама<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR"> – та
трпезарија, наша је поподне. Седимо у кожним гарнитурама за одмор. Ја сам
срећна и лепа, јер хоћу да мислим: да је све то наше. Саградио је то за нас
зато што ме воли и видим, гледа ме као - да ме воли! Топло ми је од његовог
погледа, пружам му руке, и он је срећан због себе, због мене, љуби ме. Збуњена
сам што не осећам нешто што бих желела! Нешто што ми недостаје, а не знам шта?
Ћерка је љубоморна, па ме гура и тера га да је љуби. То нас забавља, онда љути,
на крају попуштам и уступам јој место! Опуштен је. Користим прилику да ми
исприча нешто о себи. Напољу пада снег у трпезарији у камину тиња велики пањ,
он се сећа олује из детињства.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Живели су у старој кући са великим собама у
којима се често губио. Он и отац спавали су у једној а мајка у другој соби.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Зашто спавају одвојени - питам?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">- Не знам, можда зато
што су ме касно добили. Мама је имала преко педесет година и кад је стомак
почео да расте рекла је да је тумор. А кад сам се родио, моја најстарија сестра
родила је ћерку, па се шалила са мамом:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">драго
моје, твој тумор закмеча!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Олуја је почела
изненада и отац је једва успео да се склони у кућу. Онда је ветар отворио
жалузине па и прозоре. Отац је покушао да их затвори, али од налета ветра није
могао. Он га се сећа тако разапетог у прозору, мокрог, погнуте главе, док га
ветар и киша шибају.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Десетак година касније отац је умро од рака.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Он је напустио школу. Да ли се тада нешто у њему преломило
или много раније, ко зна?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Можда је то били још онда кад су га дали стрицу. Отац је
био богат, могао га је школовати.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Не знам зашто ме је мама дала код стрица и стрине да
завршим основну школу! Сећам се, кад су ме довели стрицу у Илок. Побегао сам
под стару шиваћу машину, и ту остао цео дан, плачући. Морали су да је помере да
би ме извукли!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">После очеве смрти вратио се мајци и остао с њом све док се
није оженио, а онда је он напустио њу. Никада јој није опростио што га је дала
стрицу. Иако су га посећивали, патио је и чето плакао под неком шиваћом
машином.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">И моји родитељи су били емотивно мртви. Било ми је дванаест
година када су се растали. Њему је, некако у то време умро отац. У мојој
породици је била надмоћна мајка која нажалост никада није заволела оца. Ја сам
ликом подсећала на њега и ко зна колико пута сам чула да ме мама ословљава
његовим именом и виче: мрзим те! Моје су је уплакане детиње очи гледале ништа
не схватајући, а све се у мени бунило - зашто ме мама не воли?!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Њега су одгурнули, а мене нису волели! Ми смо наставили да
будемо једно другоме оно чему су нас научили. Он се мноме оженио и одгурнуо ме,
ја се за њега удала и нисам га заволела. Онда се родило дете, које је он
напустио као што су њега; а ја данас ћерки, кад у њој препознам њега говорим:
мрзим те, исти си отац, заборављајући да гледам детету у очи и себи - детету у
очи!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Како смо се нас двоје пронашли и одлучили да живимо заједно
све ми је јасније. Та магловита привлачност имала је јака упоришта у нама.
Обоје смо бежали од стварности. Његов свет постојао је негде другде, у додири
са мојим био је то судар двају изгубљених светова. Осећала сам да се давим и да
ћу потонути. У потрази за љубављу и срећом наишла сам на очај и пребацивање.
Наш однос постао је поприште. Он је мислио да ме не може достићи не схватајући
да сам исто толико несрећна колико и он. Са перфидношћу, својственом само
истанчаном духу, систематски и са невероватном прецизношћу ускратио ми је све
што сам желела. Истовремено је хтео да ме се ослободи и да ме задржи! То је за
обоје било мучење. Да ме се ослободи није могао, не зато што ме је волео, него
зато што је био немоћан и слаб, да ме задржи, ни то није могао, зато што је
дубоко у себи осећао нетрпељивост, презир и мржњу према свему што сам у ствари
била! Изгледала сам самоуверено, а била сам несигурна и бојажљива. Били су ми
потребни љубав и нежност које нисам умела да пружим, често их грубо одгурнувши
од себе. Говорила сам да сам самостална а била сам везана за мајку. Тражила сам
сапутника и саговорника а стварно никога нисам прихватала. Захтевала сам од
других да буду поред мене, а ја сам их напуштала. Била сам и ја, као моји
родитељи, емотивно мртва!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<i><span lang="SR-CYR">Из мог дневника<o:p></o:p></span></i></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">17. фебруар, 9 сати увече, 1984.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Нисам размишљала о његовом одласку, али кад сам стигла у
собу и нашла папирић, морала сам да побегнем напоље. Као што је често било да
га не разуме тако је и сада. Прочитала сам поруку и учинило ми се да је рука
коју тражи да му пружим, рука која значи нови живот за нас. И била сам спремна
да му је пружим. Када сам други пут прочитала та рука је она која треба да
прекине све! Да прекинем нисам могла а да идем даље нисам умела. Шта нам је
недостајало да будемо срећни, не знам? Соба је била мирна да ми се учинила
мртвом. Погледала сам у књиге да видим да ли је нешто понео. Све је било ту.
Вратиће се!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">5. март<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Отишао је опет. Нисам хтела да га пољубим, нисам хтела да
га пустим да оде. Спаваћу код маме због "Борџије", спаваћу код маме
зато што је у нашој соби све тако прано. Мислим да растанак не треба да буде
почетак. Плаши ме оно што се догоди између два виђења... Сузе ми полазе из
стомака, нема их у очима, губе се негде... тешко ми је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 26pt;">
<span lang="SR-CYR">6. септембар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Отишао је по ко зна који пут. И опет ће доћи. Доласци су
све ређи и безначајнији за наш заједнички живот.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Читам његове цедуљице и обузима ме осећање као за драгим
покојником. Волела бих да му напишем нешто.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">12. соптембар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Дошао је око подне. Била сам равнодушна а после ми је било
драго што га видим. Ћерка се изненадила као да види ретку звер. Загледала га је
али није прилазила и није се обрадовала као раније. Као да га је заборавила. Ја
сам се кретала као у бунилу, а он је био добро расположен. Када се поздравио са
мамом, рекла му је: безобразан си, шта ти та одлажења и изненадна долажења
значе? Поцрвенео је и истопио се. Видела сам да му је тешко. Позвала сам га у
собу да разговарамо, рекла му да се радујем што га видим да га још волим. Није
ме слушао. Почео је да говори како ће се запослити и како ћемо живети заједно.
Ћерка му и даље не прилази. Причала сам о њој а он је плакао. Нечујно као да је
све покушавао да прогута и сузе и бол. Морала сам да изађем. Мама ме је гњавила
питањима, није ми било до ње и нисам знала куд ћу са собом. Дошао је за мном да
ми каже да иде.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Куда - питам?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Кући. Ништа ми се не
свиђа овде. Видиш и сама како сте ме дочекале!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- Нас две смо те дочекале најбоље што смо умеле.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Није слушао. Мислио је само на оно што му је рекла моја
мама. Нас две биле смо у сенци.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin: 15pt 0in 0.0001pt 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">27. август,1985.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Ту је. Вређамо се и
он обећава да ће сутра отићи. Питам се како се уопште налазимо. Овога пута ја
сам отишла њему у Босну. Кад је требало да се вратим стајали смо на станици и
плакали а онда одлучили да заједно пођемо код мојих. Опет смо правили планове о
животу утроје и били сретни у сновима.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 14pt;">
<span lang="SR-CYR">15.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Јуче је ћерка напунила три године. није се јавио, мада смо
га чекале. Не знам шта она мисли, ни шта осећа. Често га помиње отвара врата и
виче: ћаћоска! Измишља приче о њему, али ме не пита где је, ни кад ће доћи. Он
за све то не зна.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">17.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Немирна сам. Очекујем да ме се неко сети, да ме потражи и
нађе. Нико се не јавља, једино ме он зове, али ми то ништа не значи. Каже да му
је тешко. Пита да ли се виђам са другим мушкарцима. Тражи да га назовем
вечерас, ако хоћу. А ја сам тако усамљена! И жељна пољубаца! Нико се не јавља!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">30.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Већ три дана је овде. Дошао је да ми каже да ме воли. Не
треба да се растанемо. Планови. Кажем му да је као Феникс који се рађа из свог
пепела. А ништа му не верујем! Донео је своје приче. Једна је одлична,
"Ноћ". Ћерка је тако срећна што га види да каже да ће оставити и мене
и баку и отићи с њим. Надам се да не мисли озбиљно.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">20. новембар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сањала сам његову мајку, кренула у Босну и на пола пута
сазнала да је продао кућу. Одгодили смо развод знајући да ћемо и то једном
морати обавити.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Десетак дана пре тога сањала сам да му је мајка умрла. Он
је сам носи на једноставном одру, ја идем поред и не помажем му.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Када ми је јавио да је продао кућу, узнемирила сам се.
Нестрпљиво сам га чекала, а кад је дошао отишли смо у Сарајево. Чудан мир је
владао тада међу нама. Држали смо се за руке, ишли загрљени без речи и уживали
у том необичном заједништву.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">20. децембар.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Отишао је да погледа једну камену кућу на Суску. Нови
почетак. Све је било узалуд!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">18. јануар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Обузима ме неодређено осећање које ми је познато. Он, бежи.
Узнемирена сам јер ме поражава неуспех и промашеност. Кад је ту страшно се свађамо.
Ни једну лепу реч, ни додир немамо. Плачем. Тешко ми је. Плакао је и он, писао
у свој дневник. Свако у свом свету. Обоје патимо не марећи за другог. Отишао
је.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Од ноћи уочи Нове године почиње да ме плаши.
Често ми говори да ће ме убити. Први пут ме је тако уплашио кад је хтео да ме
ваци у реку Босну. Неколико сати касније молио ме је да одем и да се никад више
не вратим.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 14pt;">
<span lang="SR-CYR">25.<b> јануар</b><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Заједно смо, на моје наваљивање као и онда када смо се
венчали, отишли да поднесемо захтев за развод. Како и шта даље, не знам! Каже
да мора пронаћи неко место на које ће ме одвести далеко од династије Збутега.
Отишао је. Јавио се ко зна одакле и дошао. Онда пролазимо кроз чудне доживљаје.
Тражимо се и не налазимо. Пратим га на станицу. На клупи пред Економским плаче,
тражи да га милујем по лицу и каже да му је тешко. Отпутовао је. Још сам седела
и писала када је звонио на вратима. Дошао је, да нас види.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin: 14pt 0in 0.0001pt 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">7. март, 1986.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Били смо у Солуну. У
повратку гледамо плац у Херцег-Новом.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Добро
је. Сад могу на миру да седим и пишем. Отишао је из мојих прича, мојих мисли,
моје главе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 38.0pt; margin-right: 50.0pt; margin-top: 0in; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 38.0pt; margin-right: 50.0pt; margin-top: 0in; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">12.април<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 38.0pt; margin-right: 50.0pt; margin-top: 0in; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Осећам,
све ме више гуши!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">19. септембар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Када ме је напао у кухињи, прво што сам
угледала била је сатарица. Никада то већ одавно знам, никада више ништа са њим!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">23. септембар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Разговарали смо око пола сата. Молио ме је да
живимо заједно и плакао. Никад, никад више!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">19.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Разводимо се. Каже да целу ноћ није могао да заспи а сад му
се руке зноје. Прича. Не слушам га. Аутобус је каснио, не стижем на време. Чека
ме, смеши се а знам да би плакао, и каже: знао сам да ћеш доћи. Обављамо то
брзо. До станице ћутимо. Одлазимо на супротне стране.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Два сата касније, звони на вратима моје куће, седа на
степенице и каже: готово је! Плачемо обоје.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="SR-CYR">* * *<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">*<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<i><span lang="SR-CYR">Пронашла сам белешке!<o:p></o:p></span></i></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 40.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<i><span lang="SR-CYR">Из његовог дневника</span></i><span lang="SR-CYR"><o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 14pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">30. јануар,1984.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Остати овдје није могуће. Студен, погибељ и
свако зло. Кренути, дакле, ваља, чим прије. Одмах. Тек - зна ли се камо? Има ли
наде за нас?... Отишао сам на гробље.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-top: 15.0pt; text-indent: 41.0pt;">
<span lang="SR-CYR">31.јануар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 41.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Ткај и плачи. Гледај, како се комично чавкина глава помаља.
Пола ужаса је у чињеници да нас у наше вријеме брзина растанка спасава.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 41.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Окружи се пријатељима, збиј се на топлом месту. У ствари
заједно се скривамо!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">16. фебруар, 15. сати<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Једина ствар коју бих ти желио написати, а тиме и завршити
овај рукопис, јесте - да прегризеш омчу која ме стеже, коју ја не могу да
дохватим. Чини ми се да сам посустао. Заморио сам се бесконачним тражењем
истинскога добра. Пружи ми руку!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">26. јуни<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ја сам болестан од меланхолије. Знакови: претерано мучење
себе, горко пребацивање себи свих могућих кривица. За мене је љубав - опасност.
Али шта требам да чиним да бих јој умакао? Кад бих знао да те могу учинити
срећном, отпутовао бих још ово вече! А мучно је и то да - чинећи те несрећном,
моја је готово једина нада, да ћу те учинити срећном!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">20. септембар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Једна јеврејска легенда каже да свијет почива
на тридесет праведника и да би нетанком само једног од њих патње свијета
постале тако тешке и сурове да би биле у стању да отрују и душу дјетета.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Разврат. Али ја нисам развратник! Ја нисам убио
осјећања! Њих, убијате, аскете! Ви сте их се ријешили да би постали оруђа...
Ја, ја осјећам, а ти си сува!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">13.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Не, нисам заборавио на Вас, али драже ми је било не писати
Вам уопште, него писати све. Лијепо је бити искрен, али не треба бити циничан!
Уосталом чему да исповиједам тежње које би на тај начин постале коначно
стварнима? Да, жалим слаба бића која овај вјетар прије јесени тако окрутно
разноси да ми срце увјек остане далеко од њих. Растужио би ме и најмањи облачак
на небу. Због неколико капљица кише наврле би ми сузе на очи. Вјеруј ми!
Заиста, живот заљубљеног човјека који излази у друштво, нијема је пјесма и
утолико су сјета и патња у њој још ганутљивије.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Рекла си једном да волиш моје папириће јер те
сјећају на оно најљепше и најбоље у мени. Један од мојих папирића је пред
тобом. Пишем папириће зато да знаш да мислим на тебе. Напиши и ти да нам
помогне!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">15.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Звала си ме. Ћерки је рођендан. Пребацујеш ми. Напунила је
три године. Знам нема ништа светије од тога.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Змија и либидо.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Знам да мислиш на мене. Обузела ме је нека ружна радост:
Поштеђујем себе дужности, бескорисних разговора, глупавог цвијећа... С друге
стране оглушујем се о своју најсветију дужност - морам наћи заклон иза
измишљених теорија, на брзину.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Колебао сам се читаво вријеме, очекујући од свог тијела да
се оно само опредијели умјесто мене. Одлучило је да се не мичем. Морам бити јак
да бих могао одлучити о нашој будућности.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 14pt;">
<span lang="SR-CYR">16.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%;">
<span lang="SR-CYR">У последње вријеме никако и не осјећам да си ми
блиска. Ти ме наравно, чекаш као и увијек. Хтио сам да ти пишем прије, не бих
ли олакшао души, а сад видим да сам истресао сву грозоту из цријева и мисли
језивије од заједничке раке. Радо бих с тобом подијелио своја душевна
расположења премда знам да би ме у твом присуству та тренутна жеља брзо прошла.
Сјећам се, сјећам се многих појединости. Мајчин трбух ми се није много допадао,
само зато што је био тјескобан... Не знаш? Тамо је мени било много тијесно.
Толико ми је било тијесно да сам се родио прије времена! Но нека... Играм се.
Играм се као од шале. Играм се као кад дјечје усне пију млијеко. Тако се играм.
Израбљујем те, то је тачно. Хоћу ли се већ једном научити да замишљам свој
живот без твоје улоге у њему? Је ли ти хладно? Окобар је?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">19.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Отишле сте у позориште. Слушате "Кармен". Либрето
опере за љубав каже да је дивља птица која не зна за закон, која слети на раме
срећног изабраника, да би у другом тренутку од њега одлетјела.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Све ти је дозвољено. Зашто си анархична? Ти не можеш бити
лоша, лопов, хуља, кучка - ти знаш свој посао. А тиме је све готово.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У нечему имаш право они који не знају играти шру, не
успјевају, губе се, пропадају. Зашто свако писмо завршавам са - воли вас зато
што тако осјећам. Не знам што ти осјећаш кад напишеш - јави се!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">Могао бих рећи хтио сам бити срећан, а нисам
могао. Бити данас несретан - то могу још ријетки.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 15pt;">
<span lang="SR-CYR">20.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Шта се одиграва у твојој глави? Да ли икад зуриш у слике на
зиду? Да ли читаш те твоје књиге, досадне књиге мртвих писаца о људима који
никада нису ни постојали? Да ли жудиш за куцањем на вратима? Да ли се надаш да
ће нетко доћи једне ноћи пијан? Да ли икад размишљаш о прошлости? Зашто ти све
тако неосјетно и непријатно измиче изван домашаја? Да ли схваташ да су такве,
изгубљене душе за свагда осуђене на неуспјех у сваком погледу? Никада нећеш
срести онога за ким је твоје срце жудјело!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Не знам шта да ти пишем. Толико тога има, морам неке ствари
оставити негдје далеко изван свих збивања.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin: 15pt 0in 0.0001pt 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">21.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-left: 2pt; text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Што сам ја то тако
предано желио да учиним? Шта сам од тога могао да очекујем? Олакшање?
Задовољство у добру што га другоме чиниш? Срећу у срећи на туђем лицу којег
лишаваш брига и озарујеш радошћу? Нову љубав, нови мир, смирај, хармонију?
Опој, занос, сладак бол обостраног прожимања без плана, без лишавања, без
брига, без сврхе...?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">"Ништа ме не боли..."сјећаш ли се те
пјесме? Можда то! То питање, та неизвјесност, та слатка мука. Чини ми се сада
гушим се у слаткој неизвјесности чежње, у болу бесмисла!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Када бих само могао осјетити највеће
самосажаљење или лагани бијес, или неку освјетољубивост, спасило би ме! Но све
је пресахло у мени!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Душа ми је излетјела из собе!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Ех, моја...<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Морам сам себи помоћи да бих и теби помогао!
Како?... Шта да урадим да све то прекинем? Да дођем по тебе? Има ли сврхе? Има!
И ништа више. Коме ја то пишем? И зашто? Спава ми се! Бјежим од свега тога.
Нећу да спавам и нећу да бјежим од самога себе!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 41pt;">
<span lang="SR-CYR">Зашто ми се то дешава?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 14pt;">
<span lang="SR-CYR">22.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Истина је да ћу приче послати некоме ради штампања. Један
папирић који сам замислио као еротски ти сврставаш у нову фазу. Није нови
правац, али није ни израз моје инспирације. Једноставно, волио сам твој бијели
џемпер. Зар се не сјећаш да сам га радо крао од тебе?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Желим да се мјењам. Од ноћас почињем са аутосугестивним
методама испирања мозга. Ја нисам као ти. Ти волиш, растављаш се и даље волиш.
То је за тебе најљепше. За мене није!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-top: 14.0pt; text-indent: 41.0pt;">
<span lang="SR-CYR">25.октобар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 41.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Зашто последњих вечери плачем? Не знаш да плачем? Да,
плачем(о патетико)! Можда што си ти у питању? Можда што ми је мајка умрла -
годишњица смрти? Битно је што моје последње жене - ти, ћерка, мајка - полако
нестају из мог живота. Исправићу се!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-indent: 41.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Увриједио сам Вас!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 40.0pt; margin-right: 0in; margin-top: 15.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">6. јануара,1986.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Желим
се загушити својим осјећањима!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR"> Тешко
је бити схваћен, нарочито када се мисли и живи међу људима што другачије мисле
и живе!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="FR5" style="margin: 9pt 120pt 0.0001pt;">
<br /></div>
<div align="left" class="FR5" style="margin: 9pt 120pt 0.0001pt;">
<br /></div>
<div class="FR5" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 120.0pt; margin-right: 120.0pt; margin-top: 9.0pt;">
<span lang="SR-CYR">*
* *<o:p></o:p></span></div>
<div class="FR5" style="margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 120.0pt; margin-right: 120.0pt; margin-top: 9.0pt;">
<span lang="SR-CYR">*<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 19pt;">
<span lang="SR-CYR">31. августа,1996.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У осам сати ујутро, зове ме његова сестричина, она која је
рођена исте године кад и он.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="line-height: 108%; text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Је л вас нашао, Ана?
Данима је жлио да вас чује и види!<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Одкуд то, да нас се сети после девет година?<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">- Знаш - шта Ана! Он је умро! Синоћ, око пола
осам увече. Из чиста мира. Био је здрав...<o:p></o:p></span></div>
<div class="FR5" style="line-height: 108%; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 116.0pt; margin-right: 110.0pt; margin-top: 9.0pt;">
<span lang="SR-CYR">* * *<o:p></o:p></span></div>
<div class="FR5" style="line-height: 108%; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; margin-left: 116.0pt; margin-right: 110.0pt; margin-top: 9.0pt;">
<span lang="SR-CYR">*<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal" style="margin-top: 19pt; text-indent: 42pt;">
<span lang="SR-CYR">На мој рођендан! То
је последња пакост коју ми је направио!<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: 'Times New Roman', serif; font-size: 12pt;"><br clear="all" style="page-break-before: always;" />
</span>
<br />
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">САДРЖАЈ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">АНА,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ДАН И НОЋ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ДВЕ СТАРЕ МАГИСТАРКЕ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ПРВОРОТКА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ТИ ДИВНИ ТУЖНИ ДАНИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">ОБИЧНА ПРИЧА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-indent: 0in;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">НАДА ЈОВАНОВИЋ, ДВЕ
СТАРЕ МАГИСТАРКЕ<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">I издање, 2004.<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Издавач:<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Нада Јовановић - ЗЕМУН<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Уредник издања:<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Нада Јовановић<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Коректура:<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Драгана Гордић<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Штампа:<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Флеш - графичко
предузеће, Земун<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Тираж: 500<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Штампање завршено:<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="margin-left: 43.0pt; text-align: center; text-indent: 0in;">
<span lang="SR-CYR">Јуна 2004.<o:p></o:p></span></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="left" class="MsoNormal">
<br /></div>
<br />
<div align="left" class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-67932012595533470552013-09-07T05:19:00.000-07:002013-09-08T12:36:49.919-07:00Будимска епархија - Венцловић<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
ВЕНЦЛОВИЋ и Будимска епархија - Медаковић<br />
<br />
*Св Андрија - преписивачко-илуминаторска школа<br />
води општи духовник Кипријан Рачанин<br />
преписују се богослужбене књиге, украшавају цртежима, заставицама, иницијалима<br />
Г.С.В. је ученик -"јеромонах Гаврил, више Будими, Снт Андреји, от храма светаго Луки пострижник"...надахнути песник, приповедач, преводилац<br />
*Коморан 1840.г. - црква је примила Г.С.В "јереја коморан. христијан", који је у оближњем Ђуру, написао своја позната дела, преводио и преписивао, са амвона је држао Коморанцима надахнуте проповеди, износећи и мане своје пастве; живописно је осликао душу Срба на Дунаву "славни проповедник из Снт. Андрије<br />
<br />
* дела: "Разгласник истинитог живота"<br />
"Пресађеница"<br />
"Мач духовни"<br />
"Разлучна слова поуштелна"<br />
"Великопостник"<br />
<br />
<br />
СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ - кастелан Моровића, био је неко време заповедник Шиклоша (тврђава са подграђем и опатијом; бенедиктинци у 11 веку; 1191.г власништво породице Шиклошијевих); у династичко-грађанском рату био је на страни Фердинанда Хабсбуршког; мошти С.Ш. на брду Ђунтиру, пренете у 17 веку у Шишатовац<br />
<br />
*Подунавље, Посавина, поморишје и Барања<br />
земља од Мачве и Београда до пољских планина - од карпатских лука до аустријских брда<br />
<br />
Срби добро војно организовани, одани и храбри са жељом да истерају Агарјане<br />
Срби у 16 веку поседују богате руднике, земљу - Јакшићи, Бранковићи и други приспели племићи, ратоборни властелинчићи, кастелани, шајкашке вајде, ратници, ратари, пребези, духовници, трговци, пустолови, мартолоси<br />
<br />
*Барања - све до жупаније Толне и широм Задунавља, у предтурско и турско доба насељена Србима - Срб Баја, Срб Алмаш, Срб. Гарчин, Срб Хидош, Срб Титош, Жумберак, Нана, Сечуј, Липова, Салка, Грабовац, Медина, Илочац, Бремен, Доброгост, Војслав, Мислен, Печух, Двор, Виљан Овчар<br />
атари, равнице: Студенац, Карашица, Градац, Котлина, Царев виноград, Девечер, Калуђер, Под лугом, Шумарине, Поток Милановац, Буквик, Лунковићево брдо, Развале, Стар Сака, Дечко брдо<br />
највише насељени Србима: Будим, Острогон, Коморан, Ђур, Срб Ковин, Чепелска ада<br />
<br />
*турска освајања: 1526.г. Мохачка битка<br />
1543.г. пад Будима<br />
сукоби Ф.Хабсбуршког и Јована Запоље - и освајања проредили су Србе<br />
<br />
*успостављањем турске власти дошло је до нових насељавама Срба и сеоба,<br />
као мартолоси (војни ред) у градовима Срби и муслимани (Срби) из Босне - највише их је у Острогону (1200 људи), Вишеграду, Вацу, Пешти, Будиму, Батасеку, стоном Београду, Баји, Мохачу<br />
<br />
*Србима мартолосима, занатлијама, трговцима - турске власти омогућиле су посебну верску организацију сходно одлуци о обнови Патријаршије<br />
<br />
Будимска епархија основана је много касније (100 год.) - у 17. веку седиште у будимском<br />
Табану<br />
<br />
било је пет епархија: Београдско - сремска; Бачка, Славонска, Липовска, Вршачка<br />
<br />
у централној Угарској - где су Срби имали друштвену, црквену и културну традицију и аутономију - духовни надзор делеили су епископ бачки (Сегедин) и славонски (Пожега)<br />
<br />
у Будимској епархија у 18. веку било је - 3087 домова Срба; 46 храмова, 54 свештеника<br />
<br />
* у 18. веку велики бечки рат и изгон Турака из Угарске; продор аустријске војске до срца српског Балакна; сеоба Срба 1690.г.; царске привилегије; оснивање Карловачке митрополије; нова формација Војне границе<br />
<br />
*1692.г. у будимском Табану у Саборној цркви било је седиште архијереја Арсенија трећег - тада је Будим припадао хабсбурзима<br />
<br />
*култ Св. Наума - последица сеоба из македоније и Епира; Цинцари<br />
<br />
*зографи, иконописци, молери:<br />
Христофор Жефаровић - у Бечу, у радионици Томаса Месмера, бакрорези...радио у Ђуру, Пешти, Кечкемету, Мишколцу, Токај, Шиклошу, Русији<br />
Недељко Поповић, Георгије Раните - 1850.г. - сликарски руфет у Темишвару<br />
Јован Четировић Грабован (1720-1790), родом из Грабовца код Охрида, живео у Осјеку<br />
Теодор Симеунов Грунтович, 18. век, москопољска школа (источно византијски традиционализам)<br />
Јован Поповић (1730-1780) - даровитост, иконостас Св. Николе у Сегедину<br />
Васа Остојић (1720-1791) - руско украјински утицај<br />
Стефан тенецки (1715-1795), образован у Кијеву, прихватио стил барока<br />
Павел Ђурковић (1772-1830) - из Баје, портретиста<br />
Михајло Живковић (1776-1825), бечки ђак<br />
Арса Теодорови (1767-1826), бечки ђак, портретиста<br />
<br />
* српске цркве Будимске епархије:<br />
Баја - седиште сегединског санџака; Срби муслимани, црква Св. Николе, Благовештенска<br />
Бата - Паша санџак (Будим), јужно од Б.<br />
Батања - источно Поморишје (населили Срби из Рашке); Чанадска жупанија (Арадска); посед храброг племића Димитрија Овчаревића из Ђуле (погинуо 1566.г. бранећи град)<br />
Бреме(н) - југисток од Шиклоша<br />
Будим - Пешта- српско до 1872.г.<br />
Словени на левој обали Дунава - Пешт (пећ)<br />
13. век - Монголи - Срби на другу брдовиту обалу > Нова Пешта = Будим (Табан) - "богохраними град Будим"<br />
<br />
1241.г. - Татари - разарања - обнавља град краљ Бели четврти (1235-1270)<br />
Жигмунд (1387-1434)<br />
Матија Корвин (1458-1490)<br />
1696/7.г. по попису јавља се породица Јовановић<br />
Текелијанум - 1838.г., основао Сава Текелија<br />
<br />
Будмир - северисток од Шиклоша; Велеики и Мали Б. - санџак Мохач (Сечуј); добра хрватског бана Адама Баћањиа<br />
Вашархељ - северисток од Сегедина, на обали језера Ход, Чонградска жупанија<br />
Вилањ - источни обронци Вилањског брега, крај Шиклоша, припало Евгенију Савојском<br />
Грабовац (по грабовим шумама) - жупанија Толна, 1587.г. основали монаси манастира Драговића у Далмацији (где је завладала глад)...1684.г. Турци су, повлачећи се, побили монахе манастира у Грабовцу...18.јануара 1690.г. званично проглашена унија православних у Барањи...1703.г. куруци Фрање Ракоција у устанку спале Грабовац<br />
Деч (Deszk) - пустара северзапад од Сегедина, испод Мориша, жупанија Чанадска, спахилук Ђорђа Бранковића...1735.г. досељавање ратара Срба...1746.г. када је развојачена Потиски-поморишка гараница, српски војници селе се у Деч, Сириг, Св. Иван<br />
Дуна - ујварош < Дуна Пантелија - десна обала Дунава, југ од Чепелског острва, на путу Осјек Будим, Срби шајкаши<br />
Дуна - Фелдвар (тврђава = вар) - жупанија Толна, шајкаши и мартолоси<br />
Ђур - утврђење на горњем Дунаву, између коморана и Пожуна, шајкаши Срби<br />
Павле Бакић - врховни капетан шајкашких чета, добио од краља Фердинанда Ђур ( град му одузела ђурска бискупија)...челник Радослав "од Сријема Рајко" преселио групу Срба у Ђур; 17. век авантуриста четовођа Сава Темишварац<br />
Илочац ( Илок) - у средишту Барање<br />
Јегра -- северисток Маџарске, Хевешка жупанија; Срби из Рашке, Епира и Јегејске Македоније...парох Петар Витковић (1774.г. рођен у Јегри), проповедник, бранилац православља (ученик от Доситеја)<br />
Калаз - север од Будима, на путу према Снт. Андреји, Вишеграду и Острогону...виноградарство и сточарство <br />
Kоморан . на горњем Дунаву, шајкаши краља Матије Корвина; 1511.г.; 1690.г. повеља краља Леополда Првог, о повластицама...Јован Монастерлија...град припао Чесима<br />
Липова (липе) - југзапад од Мохача, посед Е. Савојског (1687.)<br />
Ловра - на Чепелском острву, југ од Српског ковина; ратари<br />
Маџар - Чанад < Мали Чанад - десна обала Мориша, север од Српског Чанада; 16. век банатски племићи Овчаревићи<br />
Маџар - Боја (Бојка) < Српска Боја - пустара исток од Шиколоша; припала грофу Адаму Баћањију...Срби из С. Боје расељени у Српски Титош; а у М. Боји су остали и после 1738.г.<br />
Мајс/Мајш - југзапад од Мохача, пустара, посед Е. Савојског<br />
* сви поменути градови и села, од 1730.г. колонизовани су Немцима Швабама и Маџарима<br />
Медина - жупанија Толна, крај реке Шалриза, близу манастира Грабовац<br />
Мишколц - северисток Маџарске<br />
Мохач - Барања, југ од тврђаве Сечуј...битка 29. 8. 1526.г. на мохачком пољу Шаторишту - учествовали српки племићи, а као угарски ратници Радич Божић и браћа Бакићи....Барања "српска земља ослобођена од Турака 1687.г. царском аустријаском војском...1733.г. укидањем Будимске епархије Мохач је седиште протопрезвитера - било је 25 цркава, 8 филијалних цркава, 3 капеле...1918.г. југ Барање припао Маџарима (Банатски Болман, Дарда, Јагодњак-Качфала); а од 1945.г. срушене цркве у Бар+тасеку, Борјаду, Ивандарди, Ланчаку, Липови, Печвару, Српском Хидошу, Српском Козару, Српском Титошу, Сигетвару, Вемену, а уступљене у Вацу, Балашађармату, Доњој Нани, Српском Горчину)<br />
Нови Сентиван - југ од Сегедина Острогон - тврђава са подграђем на Дунаву<br />
Помаз - југ од Сент Андреје<br />
Рац Алмаш < Српски Алмаш - југ од Чепелског острва, крај десног рукавца Дунава...у цркви је слика Катарине Ивановић "Св. Катарине"<br />
Рац Мечка < Српска Мечка - север Барање, између Пешвара и Батасека; посед Сигфрида Бројнера (после протеривања Турака)<br />
Сантово - пустара, југ од Баје<br />
Сегедин - десна обала Тисе, 12. век...1445.г. Сабор угарски - присута Ђорђе Бранковић...1542.г. освојили га Турци...18. век права Срба брани сенатор Игњат Ракич...познат цех српских абаџија и јорганџија<br />
Сент Андреја - север од Будима, на полошком побрђу. насеље на остацима римске Улкисиа Кастра на дунавском лимесу...Арсеније Чарнојевић се ту зауставио са моштима кнеза Лазара...по махалама народ је правио себи цркве: по пореклу и занату - на обали Св. Луки ( ту су биле мошти кнеза Лазара); у средишту; на југу Св. архангела Михајла > Пожаревачка и Св. Николе > Ћипровачка; на пијаци Благовештенска > Грчка и Преображенска > Табачка (по прерађевинама коже - табацима); Београдска > Саборна; Оповачка (Св. Николи); Збешка (< збег, засеок) - Силазак св. Духа<br />
* занати и презимена - Сапунџија, Чизмаџија, Терзија, Табак, Ђурчија, Јапунџија, Бочкорија (опанчар > Опачић), Калајџија, Лончар, Колар<br />
* еснафи и привилегије: кожари, чизмари и јорганџије (1695.); кројачи - сабова (1708.) и сапунџије (1715.)<br />
на југисток С. Андреје је Ћипровачка (кујунџије) црква Св. Николи > петропавловска<br />
Сечуј - на Дунаву, жупанија Барањска; 1695.г. епархија Печујско-мохачко-сечујско-сигетска...* 1748.г Верска комисија прелаже да треба забранити зидање цркава за шизматике /србе и православне), а да црквену општину треба новчано казнити, и новац употребити за помагање католичке цркве...и увек митрополит Павле Ненадовић после тога пише опширно писмо царици Марији Терезији, и годинама се чека на њен позитиван одговор, а тражи се и готовина у новцу за покриће трошкова градње<br />
Сириг - старо средњовековно насеље, 1239.г. у Чанадској жупанији; паори, подложници<br />
Српски Ковин < Српска Марка - Чепелско острво, југисток крај обале Малог Дунава - летњи дворац са црквом, 10. 10. 1444.г. краљ Угара Владислав одобрио Србима да се из места Кеве-Ковин у јужном Банату (где су избегли после паса Смедерева) населе на Чепелском острву...прва легалн аутономна ћелијица светосавског православља у угарским земљама - С. Ковин...Лацко и Марко Јовшић (трговци), ктитори цркве манастира Ново Хопово, 1576.г. - 1777.г. редукцијом манастира и цркава М. Терезије укинуто је Н. Хопово<br />
Стони Београд - најчувенији и највећи град маџарског Задунавља, Алба Регалис, 12. век<br />
Чип - село на Чепелском острву, 1776.г. црква Стефану Дечанском<br />
Чобанац -испод обронака Пилишких брда, близу Полаза и С. Андрије; Срби из ресавског краја<br />
Шарок - пустара у Барањи, исток од Шиклоша, окружен српским селима - Ивандарда, Илочац, Бремен, Мезедек, Мајс<br />
Шиклош - тврђава, бенедиктинци, 11. век (1191.г. феудални посед Шоклошијевих); Јанош (син Матије) Корвин последњи владар...Стефан Штиљановић заповедник Шиклоша...војници Шиклоша придружили су се српским ратницима у Осијеку, са подвојводом Јованом Монастерлијом - 19. 8. 1691.г. добили битку код Сланкамена...1696.г. Шиклош са 23 села дат генералу Енесу Капрари<br />
Жумберак (Шумберак) - север од Мохача. продат племићкој породици Шаушка - чисто српска села: Жумберак, Божук, Вемен, Борјад, Литоба, Маџарбоја, Иван-Шарок, Бремен, Будмир, Виљан <br />
<br />
<br />
<br /></div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-81765013209627176712013-09-07T05:14:00.000-07:002013-09-07T05:14:02.231-07:00Гностичка јеванђеља<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">БИБЛИОТЕКА
НАГ ХАМАДИ ------ ГНОСТИЧКИ ТЕКСТОВИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*религиозни текстови, коптски (египатски језик
писан ћирилицом) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
преводи грчких дела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*12 књига
/ 40-сет текстова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*период од 500 год.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*преписи настали у 4-том веку/ пронађени
1945.г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*рел. текст. различити - по ауторству<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
месту<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
времену настанка<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*садрже стварне и скривене поруке писаца –
произашле из тумачења<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*обележја – отуђење од човечанства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> уздизање идеалног поретка<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> начин живота – супротан
уобичајеном <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*теме – разумевање постојања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
одговор на дилему човекову<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
однос према друштву<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
питања која је Исус поставио – преиспитивање вредности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
крај света > замена новим ( у коме је <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
идеално -
стварно) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">- проучавамо на који начин су уметнички
обликовани одговори, њихов значај, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
место, компарација; нпр, васкрс, шта је блага<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> вест....<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Тајна књига Јаковљева<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Јеванђеље истине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Распра о ускрснућу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Јеванђеље по Томи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Јеванђеље по Филипу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">О пореклу света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Прво откровење по Јакову<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Друго откровење по Јакову<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Гром : Савршени ум<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Друга распра великог Сета<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Откровење по Петру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Петрова посланица Филипу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Алоген<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Јеванђеље по Марији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Јеванђеље по Јуди<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*ГНОСТИЦИЗАМ
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">у начелу, не у пракси, свет је
добар – зло је болест, нешто страно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: 134.2pt list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">људи, појединци су по природи узвишенији од већине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
њихова
усредсређеност на унутрашњи <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> живот
– постао је једини начин постизања
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> мира
и јединства са (Апсолутним)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Свеукупношћу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*као религија данас живи у Ираку и Ирану >
мандејци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-right: -.25in; tab-stops: 134.2pt 6.5in;">
<span lang="SR-CYR">* есени у Вади Кумрану <
персијски дуализам (светло/тама; истина/лаж; Ахура Мазда/<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ахриман ~ пророк Заратустра)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* библиотека Наг Хамади наставља тамо где се
завршавају есенски текстови из Кумрана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* Иринеј < Барбел<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*гностицизам – гноса = виши увид<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> синкретистичка нова религија; радикална струја
хришћанства ( ослобађање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
од зла кроз унутрашњу трансценденцију)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> херметички текстови
< египатска предања; то су иницијацијски дијалози<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Хермеса Трисмегистоса
(појмови преузети из античке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> филозофије:
Платон – разум/дух/пожуда; Плутарх –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
тело у земљу, душа на Месец, ум на Сунце; гност. –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> тело (хиле), душа
(психе), дух (пнеума) - са сином <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Татом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> текстови о
Заратустри и деди му Зостријану<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> неоплатоничари
(Плотин) < Платон – о души (идеализам)/ Идеје су бож.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Добро, Лепо...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
божанска срећа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
безбожничка беда (избећи смртни свет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Зла)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Стоици – материјалисти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> нема
бесмртне душе; душевни мир се остварује <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
моралним развојем; врлина се остварује прихвата-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> њем
ствари > сагласје са природом; апатија – „без<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
страсти“ – зло < од 4 страсти: уживање, жудња, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> бол,
страх<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* у библиотеци Наг Хамади, гностичким
текстовима - нема историјски испричаних догађаја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> из живота Исуса, и о
раду његових ученика; то су углавном изреке, параболе, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> пророчанства,
откровења, дијалози, поуке...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* ЈЕВАНЂЕЉЕ ИСТИНЕ (140 – 180.Г.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> префињен
и дирљив опис Исусове личности и дела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> реторички стил; текст
варира<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 3
велика излагања (3 тематска одељка):<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
*опис рођења Грешке < од Оца, није одговоран<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Исус – учитељ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Исусова смрт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
*откровење Ј. Истине води до сједињења са<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Оцем~човек
се буди, престаје да буде<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
незналица; радостан је и ужива<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
*циљ повратка извору ~ починак у
Оцу (процес<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
реинтеграције – опојан мирис нежно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
привлачи )<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* РАСПРА О ВАСКРСЕЊУ ( 2 ВЕК) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> писмо о животу по смрти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
васкрс појединца = одбацивање личног идентитета<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Исус одговара на питања
Региноса:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
*васкрс је ствар вере да се у стварности догодило<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
као и И. победа над смрћу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
* у трену смрти верник доживљава одвајање <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
унутрашњих „живих удова“ (ума,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
мисли) од телесних ~ одело светлости<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
* рана црква је проповедала васкрс зе све, кад Исус<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> по
други пут дође ~ у Распри верник<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
треба да практикује ослобођење од <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
непријатељских
сила свемира ( свој<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
лични васкрс)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* ПРВО И ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ ЈАКОВЉЕВО „Ја сам странац, син Очеве расе“ (Исус)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Јаков Праведни,
велики углед, надилази Петра; прати гностика који <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> улази на врата
небеског краљевства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list 2.0in left 173.95pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Прво
– пре мука<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list 2.0in left 173.95pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Друго
– муке, смрт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 60.0pt; mso-list: l1 level1 lfo2; tab-stops: list 60.0pt left 173.95pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">1.<span style="font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Јаков је забринут због мука које
чекају Христа/ Исус – није – јер све има своје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> место у свемиру ; распеће, васкрс<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
2. Исус Јакову говори низ
формула, које би требало да му помогну у борби<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> са злим силама ( које се
супротстављају Ј. успењу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
упутства о тајном преношењу знања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
значај жена, као ученица <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 60.0pt; mso-list: l1 level1 lfo2; tab-stops: list 60.0pt left 173.95pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">2.<span style="font-size: 7pt;"> </span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Јаковљева опомена ученицима (он
није апостол) – уживао је углед; јеврејске<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 42.0pt; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> власти злостављају га;
муке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 42.0pt; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> *Исусово распеће и Јаковљеве муке
> победа над силама таме<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 42.0pt; tab-stops: 173.95pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 42.0pt; tab-stops: 173.95pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*ГРОМ : САВРШЕНИ УМ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR">*јединствен и необичан текст<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR">* откровење дато од женске особе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR">* у првом лицу; 3 врсте изјава (
ја сам, обрати пажњу на мене,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR">
слушајте ви неваљалци)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR">* паралеле Грому – Химна Христова
(из Дела Јованових)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> Гинза Р, књ. 6/
Књига Динанукта (мандејска)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> Бхавад Гита 9 у
Махабхарати<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* АЛОГЕН ( алијен – странац) = Сет / онај од
друге расе
3 – ћи век<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> прима божанску посету, има
„виђења“; све бележи за сина Месоса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list 2.0in left 173.95pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">како
надвладати страх и незнање <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list 2.0in left 173.95pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">остварити
духовно „јаство“ са божанским<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 2 дела - 1.
пет откровења женског божанства Јоел ( о божанским моћима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
еона
Барбела)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 2.
Алогеново уздизање ( Бог је трострука, духовна, невидљива Моћ;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
набрајање шта све Бог није); уздижући се<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
верник стиже до знања, живота и постојања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
које је непостојање)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ФИЛИПУ „Много је животиња на свету, које носе људски
облик!“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> збирка 17 Исусових изрека<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Филип (са Томом и
Матејом) уживао је велики углед међу гностицима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> као
прималац и чувар откровења<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> *састоји се од
неких прича о Исусу ( натприродно висок; 3 Марије следб.;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 72
боје = бела; Јосип, крст)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> дели
људе на слободне мушкарце ( не греше, не боје се тела нити<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
га воле)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> слободне
девице ( нису оскрнављене сексом)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
робове ( греше, не знају ништа о унутарњем злу које<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
заробљава)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
оскрнављене жене ( живе у браку)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
животиње (они који увек морају да остану изван,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> испод)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> први
и други – поседују светлост, васкрс, крст, Свети Дух<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
*
егзистенцијална болест човечанства је
последица расцепа на полове -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
одвајање андрогеног јединства; Исус долази да би ујединио Адама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> и Еву
(небеска половина)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> * иницијација =
брачна ложница ( Бог је дао 5 фаза: отајство, крштење,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
помазање, еухаристија – дати хвалу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> причест/
то је неразумевање Исусовог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
учења, јер Бог није тражио И. мучење,
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> патњу,
жртву; откупљење)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЈУДИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Јуда је први
мученик; није починио самоубиство; каменовала га <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Дванасторица <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
лик –
гневан, агресиван, пакостан, јер Исус исмева ученике; Јуда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> их оптужује
да су починили грехе у Исусово име; Дванаесторица -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
неразумни, обожавају лажне богове<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> *сложен свет
ранохришћанског покрета (свако питање – важно –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> о
природи Бога; значај Исусовог учење; страдања мученика)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
* Исус поверава Јуди – о мистеријама Царства;
о Богу светла изван <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Света хаоса и смрти, који је припремио вечни дом зеленила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> и
светла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> * мучеништво – „Шта чиниш, чини брже!“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
„Знам ко си и одакле си дошао!“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
„Казаћу ти мистерије Царства. Моћи ћеш да стигнеш<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
тамо, али претрпећеш силну патњу!..На жртву<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ћеш принети тело у којем сам се настанио!“(Јуди)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
кад Јуда предаје Исуса његова судбина запечаћена је –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
он зна да ће бити каменован; васкрснути у духу;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
да умире само његово смртно ја ( исто по <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Марији, по Јовану, Истине; и Будино – они који<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> постану
свесни своје патње и схвате је као унврзл.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ослобађају је се); Исус каже:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Бићу
спасен и спасићу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Бићу ослобођен и ослободићу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Повредићу и бићу повређен<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Јешћу и бићу поједен<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ја сам светлост који ме виде<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Огледало
који ме знају<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ја сам врата онима који куцају<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ви, који ме пратите, погледајте себе у мени<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Док вам говорим<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ви који сте видели моје патње, нека су вам <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Јасне
ваше муке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Јер ћете онда моћи да не патите <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> *Петру Исус:
иди од мене Сотоно!
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> *љуби Јуду –
издаја је део божијег плана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Исус контролише све, Сатану
који улази у Јуду, издају,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
говори војницима кога да хапсе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> * „Дух је оно
што оживљава, тело не помаже ништа“ – постоји шири<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Универзум од овог ограниченог света – ту обитава бесмрт.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> света врста...крај времену<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Бог не
жели жртве, мучеништво/ најбоља жртва је чиста савест и душа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ослобођена жудње – Порфирије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
али Творац Земље је ниже биће – Саклас /ограничено, које<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> каже
– ајде да направимо човека по обличју својему –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
множина..„иђаше по врту, кад захлади пита Адама и Еву, где <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> су били(као да не зна) –
јер по Јуди у обликовању<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Универзума, Бог је заповедио нижим анђелима да стварају<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
/ Прва Пентада – Аутоген/Самородни и 4 анђела, из другог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Облака...Друга Пентада – Сет=Христ и 4 анђела...Аутоген <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ствара Адама > 72 свтлћ.тела > 72 по 5 = 360 свет.тела..../<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Адам се појављује у нижем свету – материје у ком Аутогени<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ствара анђеле да владају хаосом (12-сторица и 5 владара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
над
заборавом; Саклас и 6 анђела) – космогонија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> човеково
тело умире – дух не/Исус позива све људе да наставе да <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> трагају за Духом у себи – зависи од
наших дела – ако се <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
окрећемо себи наћи ћемо Дух
у себи (присетити се – Платон)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ко живи у лажној побожности, насиљу – у часу смрти,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Дух га напушта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> нема
кривице Римљана, за Исусову смрт криви Јевреји – писари; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ученици – убице и блуднице које стоје у олтару Јрслм храма<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ТОМИ (Јуда Тома Дидим –
близанац) 2-ги век<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list 2.0in left 173.95pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">збирка
114 Исусових изрека<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list 2.0in left 173.95pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Тома,
брат Исусов, утемељио цркву на истоку – Едеса; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> проповедао у Индији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list 2.0in left 173.95pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">3
целине –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> препознај самога себе (божанско
порекло)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> спасење > свлачење свега од овога света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> идеални гностички ученик
је „самац“/ а жена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> ако постигне „мушкост“
самачког<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR">
постојања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАРИЈИ ИЗ МАГДАЛЕ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> писац, жена, не
Марија – следбеник Платона и стоика из нехришћанске <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> заједнице
са источног Медитерана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 2 целине / 4
дијалога<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 1. целина - дијалог Спаситеља, васкрслог и
ученика ( крај <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
материјалног света; природа греха – људи не препознају духовну<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
природу своју)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 2. Спаситељево откровење
Марији – да останемо истинска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
бића божија, следимо његово учење – трагање за миром и<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
духовношћу у себи „нађите мој мир у себи“; која је природа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
прорицања; уздизање душе до крајњег одморишта- битка <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
против рђавих сила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> дијалози (4) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 1. Спаситељ, ученици,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 2. ученици - разлаз <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
* сукоб Марије и Петра ( и код Томе близанца, по Египћанима,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Пистис Софија) – одсликава напетост
унутар раног хршћ.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
лик Маријин – миљеница, поседује знање; надмоћна у <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
подучавању
– засновано на визији, примљеном откровењу,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
способношћу да улије снагу преплашеним ученицима и<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
усмери их ка Добру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Петар и Андрија нападају је, јер је жена – отпор према<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Спаситељевом учењу – Леви је брани/ потврда учења<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 3.
дијалог Спаситеља и Марија – она ћути<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
4. дијалог душе и Сила света – душа се повлачи у спокој<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> *
радикално тумачење Исусовог учења о духовном знању<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> *
одбацује страдање и смрт као пут ка вечном животу – основна питања (4):<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> садржај и значење
Исусовог учења – чувајмо бесмртне душе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
материјални свет, тело – зло/окончати – све свом корену<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> греха нема – мешање онога што не треба
да се меша (дух/мат.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> патња
– обмана (телесна опажања варљива)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
суђење – не погани оно што улази у уста, већ оно што из њих<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
излази <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> природа спасења – Исусово страдање није само
по себи спасоносно ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
спасоносно је откровење о истини
(блага вест) коју<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
пружа спас; не треба страдати ради задобијања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
спасења, нити људи заслужују да страдају јер<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
греше – Бог није зао, гневан, строг<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Исусу је мучеништво страно (он
посматра са стране<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
и осмехује се), јер се бол и страдање односе на пропа-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
дљиво тело не и на Дух – истинско, унутарње ја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> на свету постоје силе зла које се опиру
јеванђељу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
(доброј вести о Царству) – вера у јвнђ води људе од <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> страдања, учећи
их да превазилазе страсти и победе зло <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> вредност пророчког
ауторитета - ( не треба прихватити спољни аутор.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> већ открити истину због
слободе душе) – учитељ <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
не треба да доминира, већ да доведе ученика на свој <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ниво; ауторитет = духовна достигнућа; правилан однос<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
према Богу/Добру захтева етичку осетљивост и праксу,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
развијање духовног живота унапређује морални (М.М.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
не плаши се прогона, има унутарњи мир – пружа утеху<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ученицима, била независних схватања и подржавала је<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Исуса сопственим снагама (Лука)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Петар је духовно закржљао –
преплашен,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
арогантан, неук) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> улога жена и робова
-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> *3 типа
жене – Марија, девица мајка (несношљива сексуалност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> која фрустрира жене)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Марија уз Магдале, курва покајница ( искупљена <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
женска сексуалност)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ева,
искушеница грешница (довела човечанство пред <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
суд смрти, а жене у потчињеност, послушност)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> *жена
може бити вођа – ако је постојане вере, духовна, морално<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
чврста, предана у ширењу „добре вести“, помаже<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
другима...“Ако можеш да поднесеш цео јарам Господњи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
бићеш спашен; ако не можеш, чини оно што можеш!“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
жене могу да подучавају и проповедају <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
* М.М.
посрнула или апостол – Диодор са Сицилије: Делфско про-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> рочиште бирало је девице
за Пророчице, све док једна<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> није била обешчашћена –
закон да свештеница буде <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> старија од 50 г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR">
у канонским јеванђељима лик М.М. – Јован – она је васкрслог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.75in; tab-stops: 173.95pt;">
<span lang="SR-CYR"> Исуса побркала са
вртларом, а И. јој каже: не дирај ме,<o:p></o:p></span></div>
<span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: EN-US;"> још нисам изашао из тел</span></div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-74611392995976055112013-09-07T05:13:00.001-07:002013-09-07T05:13:19.536-07:00Сеобе<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">СЕОБЕ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Расе
Религија/вера/обичаји
Језик
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Расе Праплемена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">5 раса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Кавкаски(бели
сој) најраспрострањенија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 3 племена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Семитско аријско туранско<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Јевреји Инди Турци Маџари<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">(Чивути) Персијанци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Арапи Германи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Романи (Талијани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Французи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Романи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Шпанци) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Словени (Енглези<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Шведи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Мешани)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 2 праплемена Еуропе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">СИБЕРИ
ЛАПИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">(смеђи,
лепо грађени) – југ (црнокоси,
мали, здепасти) -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Рајна,
Арморик, Алпи-швјцрска
од Лапланда до Пиринеја и<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Атлански
ок., Аппенинско пол.
Корзике; Алпи, Брити, Сканди<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*долазе
други, лепши из азијат.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Иберије;
север<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> КЕЛТИ ТЕУТОНЦИ(потчињени Сауромати,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> (више најезда, у истребили
Венде и Келте)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 1ој на Балкан) *Алани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> (плави, коњаници, ратници) *Јазиги <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in; mso-list: l1 level1 lfo1; tab-stops: list 2.0in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">трећа
група племена у Еуропи са
(дивљи) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<span lang="SR-CYR">Кавказа и Каспијског мора 1289.г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*ови
други из азиј. Иберије са севера (две групе) истребљени
од<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Руса <o:p></o:p></span></div>
<ol start="1" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">северно од Карпата СРБИ (2000.п.Х.)<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<span lang="SR-CYR">
Венети (потчињени) у 4 области – Француска,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<span lang="SR-CYR">
Белгија,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<span lang="SR-CYR"> Балтик;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<span lang="SR-CYR">
_-Јадран, 50 град.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<span lang="SR-CYR">
Далмати и <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<span lang="SR-CYR">
Истрани;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 330.0pt; mso-list: l0 level1 lfo3; tab-stops: list 330.0pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Илири
( измешани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 312.0pt;">
<span lang="SR-CYR">са Бојима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 312.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Епирцима и<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 312.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Скордисцима =<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 312.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Келти, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 312.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Истрани,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 312.0pt;">
<span lang="SR-CYR">Норици;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Венети су били (зоне)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Јужна
северна<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тракија
Анти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Лево
Подунавље
Кавказ (Сарматија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Река
По
Свевија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Херцонски
Алпи на
Лаби и Сави<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Пруси<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Љутице<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Будини<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Боји; Марини, на Меотису Лиги ( слични
Љехима)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<ol start="2" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">САУРОМАТИ ( донски Срби)<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> (од
Дњестра до Дњепра; цивилизовани, господаре <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Скитима; јужна Сарматија; 395.г. истребљени од<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Теута)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*принцип
кретања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">потискувања
исток – запад
највише се мешају у Подунављу
племена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> делови сваких задњака словенска
- српска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> морали су се пробијати<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> у предњаке – венети у Аморику, Белгији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> задњаци се цепају на два<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> предњака – Литвани, од Словена до Балтика<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> задњаци и предњаци се преглављују<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> средњаци су преполовљени са<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> свих
страна-----------------------------------СРБИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> неколико стотина год.
Пре Тројанског рата, све до 5-ог века, једни за <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> другима –
преплављиваше, изгонише, искорењиваше: Пелазге, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Кимере, Ските,
Сауромате >< Гали, Германи, Римљани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Тада у Подунављу и
Полабљу Срби избегну својима у Закарпатје и <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
и опет се врате<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">**у
средњем подунављу (од Оршаве до Висле) запрека Словено Србима су Гепиди<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> кроз Ердељ, горњу Тису,
навише од Пеште – Гепиди опасани слов.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> српским Бодрицама (после
дошли у Бачку, Банат)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">***567.г.
нови задњаци -Авари (200 000), збришу
Гепиде, увазале слов.Србе <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> (милион њих) > Словенија (од
Црног мора до Тирингије; Баварије)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">#
владајући - држе пространства равница и
плодних предела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> КЕЛТИ (ХЕТИ), СКИТИ,
ГЕРМАНИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">#
потчињени - одвојени на неприступачана,
негостољубива места; одбрамбени <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Положај<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ВЕНЕТИ, ИЛИРИ, ПЕЛАСЦИ;
ИБЕРИ (БАСКИ, АКВИТАНЦИ, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
СИЛУРИ);<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> КРОВИСЦИ, ЕПИРЦИ; ТУСЦИ, БЕСИ,
ЗАГОРИ, КОРАЛИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
(ТРАЧКА ПЛЕМЕНА)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ОЗИ, ГОТИ, ВЕСТИ, ФИНЦИ,
ГЕЛОНИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> (потчињени код Скита и
Германа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">`~
Словени од Дунава до Дњестра..........30/40*
геог. Ширине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">~ Скити,
Монголи, Татари, Турци, Финци, други.........90/110* г. дужине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<span lang="SR-CYR">Религија/ вера/ обичаји<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">многобожци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">не верују
у судбу – у бесмртност душе, да<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">спаљују
се – Страва<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">пантеон (
богови)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Триглав
(три главе, на коњу са исуканим мачем, кола са лављом запрегом) -
Индра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Србиндра
(врховно божанство)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сварог
< Сварија, Сурија (аријевско б.) – бог Сунца, Неба тврдог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Перу –
бог грома<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Стрибог –
бог ветра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Дајбог,
Белобог (Бел, Баал) – бог добра, светлости – белине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Време, дивота – Див – дивни, Хорс (коњ Дивов)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Црнобог,
Сеут, Сет – бог зла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Ватре,
коња – Тифон (грч.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Радгост –
бог гостољубља<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Давор –
бог рата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Коледо – светла, сунца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Усуд –
судбе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Прав –
правде<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Световид
– бог четири год. Доба<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Додол –
кише<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Лада –
лепоте и љубави<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Љеља –
дружења<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Жива –
живота<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Морана –
смрти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Бак – бог
ковача, метала, алхемије – Ћопо – Арета (грч.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сканда,
Руђевид, Поревид<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Јами, Зоб
– Вид<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">натприродна
бића – виле (бродарице, загоркиње, водарице)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> лари ( кућни
духови, заштитници)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> змајеви,
дивови, вештице, вампири, ведогоње, море, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
вукодлаци, здухе – Дуси (код Гала)/Сатири (грч)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
длакави, космати<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*друштво/
титуле<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">4 сталежа
–<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 1. словести
(првосвештеници, свештеници) ..............владају – Хети <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 2. бојни (ратници,
марјани)
Гети <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Палас, Теут~Меркур<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<ol start="3" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">слободни (сељаци, занатлије,
трговци)...............................остали Срб~Илири<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal"><span lang="SR-CYR">мероти ( странци, безземљаши,
најмници, бескућници
Ареса<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> староседеоци у
освојеним земљама,заробљени)
Арет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> *Хети, Гети, Келти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Дардани из Троје > Етрурци
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Рашани, Хетити из Киликије – Лика,
малоазијска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Хетим – Македонија у 4-ом веку п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Германија < Карановићи (владају три
века); каран – већа управна јединица<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">**титуле<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Брано < иза – брани владар
8онај који брани)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мар – управник у покрајини
(доминус марке)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Рикс (богат) – моћни, војно
звање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Патери – свештеници бога Белог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сарониди – теолози, свештеници бога Сербона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Еибаги – свешт. Бога Бака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Барди – песници<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Карл – најбољи јунак > краљ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"># култ
Митре, доње Подунавље (Срем, Бачка, Славонија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Јакобог – Јабакус(лат.) < Јехва
Нисси (нишки)~Јов~Јахве<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Либер (винковачки) > Дионис –
бог вина, радости, живљења, дух рада, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Борбе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Водин, Вод (Вид)~Один~Год~Тхорр<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Белбог – Белијал, Бел –
Болог(норд.)~Беланус(галски)~Белги(белгијски)~<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Белус > Аполон
(Пелус, префикс „а“ у грч., лат.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Теут (бог рата), Сеут > Марс
(бог смрти, лат.) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Арета~Јарета~Јарос > Арес(лат.)/Палас – Атина Палада (грч. бог. рата,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
смрти)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Теут и Арета су Језиви
(Есус)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*језик
*Појтингерова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Карта старог <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">топоними,
хидроними, ортоними, антропоними<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* писмо /
Боговиједица Буквица<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">СНСКРТ ~
ИНД < СРБИНДИ ДРАВИДИ <
ВЕДЕ <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> стрсдци знање <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Келти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Јазик – најстарији, независан, једносложан,
непрелазан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Консонанти, вокали, гласовни
спојеви<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Српска
граматика
снскрт грам. / Астадеја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
4 в.п.Х. – 400 сутри
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
(афоризама)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 57.0pt; mso-list: l2 level1 lfo4; tab-stops: list 57.0pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">1.<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">српска
( словенска, литванска, јерменска)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 57.0pt; mso-list: l2 level1 lfo4; tab-stops: list 57.0pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">2.<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">германска
(келтско-германска, кејтска)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 57.0pt; mso-list: l2 level1 lfo4; tab-stops: list 57.0pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">3.<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">грчка
(иранско-пелашка, грчко-латинска)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 57.0pt; mso-list: l2 level1 lfo4; tab-stops: list 57.0pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">4.<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">мешовита
(срп.-герм.-словенска, хунгаро-арбанска)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*фонетика ~
групе консонаната по месту творбе, начину изговора:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> после вокала > дифтонзи > велари (ка,
га , ха) > <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> палатали
(ша, ђа, на,са) > ретрофлексни ( та, да, на, ра, ша)><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> дентали (на,
ла, са) > лабијални (па, ба, ва, ма)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ~ опозиције беззвучних „к“ и звучних „г“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
назала „н“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ~ промена консонаната п > б<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
б > т
250 кнснтскх група<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
т > п
срб, рбс, кта, прс<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
тра, тка, рас, трт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">**
Винчаница 7000/35000 п. Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Србица, Ћирилица
Етрураца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 6/9 првих девет слова
– ознака за 9 бројева (грч., арапски, хебрејски,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
коптски) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<span lang="SR-CYR">( на мом папиру је транспарентно исписано
писмо)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 2.0in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*топоними<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">САБРОС планински масив, југ Иранске
висоравни ~ Лугистан ( Луристан)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сарби, серби – војна
(крајина) каста<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Исти народ на Апенинском
полуострву – Тирсени, Етрурци,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Сауромати – Срби<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Шумадија (
Лугија на<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Морави)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Лигија ( М.
Азија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Луганија (Италија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Лугија (на Елби) и на<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
тромеђи Пољске<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Чешке, Немачке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> СРБИНДА ~ Триглав<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> СРБИНДИ ~ све до Каспијскога мора; култура
Сијалко, Хисар 1,2<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
(област,Авганистан)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> хижа
= кућа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
у долини Инда; на Босфору (Керч)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
у долини Окса (Аму Дарја); Солунски
залив<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Саве, Дунава (Војводина~Сауромати) –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
најбројнији на Кавказу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Вардар,
Скопље (покорили Пелазге)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Пелопонез, Атика, Тесалија, Лемно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Тирсени – у М. Азији (примитивнији)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Тирсени – у Италији ~ Етрурци (поља са урнама)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
дошли преко Алпа из Подунавља, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Средње Европе и Балкана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Аријевци – Персијски залив, Каспијско море,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Узбекистан (14000 г.п. Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ХИМАКУЋА ~ бела, зимска кућа >
Хималаји<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Панонска
регија (Пандидис регис) са рекама:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Дунај, Нишава,
Басара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
и градовима:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Белацура,
Барогаз, Барача /баретина, Котар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Ниш на реци
Ковин, Град, Букефала ( и коњ Александра Великог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Карановића)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сањала (у коме је погинуло 17 000
Александрових војника и коњ)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Миногор
(заробљено 7 000 Александрових војника)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Синопољ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сарбарска
држава ( Индија интерно) ~<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Дијамантица (река и
градови у Сарбарском заливу:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Селендра,
Палибрате, Бибир (као и Горњи и Доњи Бибир на путу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Бенковац- Шибеник; а Брибир <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
између Бенковца и Скрадина) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> * Малабара, Малобарушје; Белазора, Калиш,
Кучи – Чернигор,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Богарска
(град), Нагор, Сава, Велеград, Румнад, Млава, Тимок,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Тата, Борач,
Лађани, Маљани, Дрвар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Области<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Берат, Ђура,
Србумтур, Дзумна, Дака, Агра (Аграм > Загреб)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* преко
100 назива са групом „срб“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Серба, Сербица,
Сера, Сербинагор, Велика Серба (у Индији) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сеобе(4)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Индија ~ Прва Срб = Пановска Срб, Сарбарска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1 сеобе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> На запад ~
Тигар, Еуфрат, Месопотамија, Сирија (владавина Селукића)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Нова
Сарбарска 4 000.г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Египат ( Мисир – владавина Лагића)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Шпанија,
Француска, Балкан (Грчка, Италија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
*одржали се балк. и малоазијски Срби; пре 3 000.г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
боре се у Тројанском рату са Александром<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
В. Карановићем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Средња Азија ~ обод
Русије ~ Каспијски Срби (Бели Срби)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Брђани
(по брдима)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Сербонија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Северно од Китаја (Кине); борбе са
Кинезима, Хунима предводе Срби – бан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Јанко,
Ранко, Цичан Танча<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Најратоборнији од свих су Рутени
и Боји<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Болоња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Анадолија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
(Анкара)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
2 – Бела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Србија
=<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Бохемија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
(Чеси)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Баварија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
(Швабе)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">2 – ге
сеобе <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> На запад (пре 3 000 г.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Потиснути у Европу од
Хуна<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Петербург (брег)
– Волга, Дон, Дњепар, Новгород<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Пољска, Галиција
– Буг, Висла, Дњестар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
То је Прва Бела Србија...............Бојка<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Немачка – Одра,
Лаба, до Рајне, Балтика<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> То
је Сорабија.............................Полабска Србија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> На југ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Балкан, Мезија
(ГОрња и Доња)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> (стижу
Ахавенде > Ахајци (етиопљанска племена)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Панонија ( Срем,
Славонија, Међумурје, Барања, зап. Угарска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Бачка до Титела и Земуна)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Дакија (источна
Угарска, оба Баната, Румунија, до Карпата)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> На север<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Срби<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Балтичка Србија
(Пруска, Поморанија, Хановер, Мекленбург)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">3-ће
сеобе (четврти век) Китајци потискују
Србе (као што су ови Хуне)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> На југ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Балкан 387.г.
Германи повлаче са собом Србе, удружени ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ГОТИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Подунавље, Посавина 449.г.
Хуни (Руси) воде каспијске,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Кавкаске и др. Србе и са Атилом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
сатиру Рим ( Тотило из лозе Свевл.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
11 владара)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
до Једрена (Цариграда)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> протерују
германске Готе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Панонска Србија <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Аварија ~
Авари / Обри повуку из средње Азије остале Србе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> придруже
им се Срби из Велике (Дачке)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Србије – Банат, Румунија, Ердељ ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Анти, Спори/Рашани, Граничари
са Волге<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Дона, Црног мора <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
7 племена – силни, упадали до Цариграда,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Грчке,
населили Д. Мезију/Блгрј<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Далмацију, Арбанију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Солунска Србија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
оснује је кнез Доброта, који неће да се покори Аварима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*676.г. међу Србе, Рашане, Граничаре дошли су
Бугари/Гагуза (турско-татарско <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
племе из
центр. Азије, бежећи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
од Печењега; словенизовани још<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
у постојбини) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> </span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
4 <span lang="SR-CYR">– те
сеобе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1683.
г.велики везир Кара – Мустафа потучен од пољског краља Јана Собјеског<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Угарска, Банат, Срем – виојна крајина;
гроф Ђорђе Бранковић (сан о Илирији)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*
аустро-турски рат и прве сеобе на Балкану<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Призрен
- патријарх Арсеније Трећи
Чарнојевић/заклетва на верност цару<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1690.
г. на Качанику – Турци потукли АУ и
српску војску; Скопље спалио Е.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Пиколомини; Арнаути прелазе Турцима, АУ и Чарнојевић<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> се повлаче
(Срби до Сент Андреје); спаљена Пећка птрјршја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
настрадала Будимљанска епархија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Арбанаси насељавају напуштену територију Старе Србије –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Пећ,
Призрен, Ђаковицу, долину Метохије, Подлимље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> АУ – по
Срему продаје земљу:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Илочки спахилук (30 села) – кнез Ливије Одескалски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Вуковарски ( 4 села) – гроф Елц<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Карловачки са Каменицом и Сланкаменом – барон <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Г.
Ифелн<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Митровачки (19 села) – гроф Колоредо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Земунски (19 села) кнез Шенборн<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> У овој распродаји опустели
су Толинци, Сакуле<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Дреновац, Витојевци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Од 1723 – 1736.г, Београд насељен немачким <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
(швабским) колонистима, најјача тврђава у <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Европи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">**почетком
18 века, савезнички рат против Турске – друге сеобе Срба – <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
са народном српском милицијом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
води Вук Исакович Црноборац (633<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ратника) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Рат води
војсковођа Еуген Савојски ~ пораз ~ одмазде<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Патријарх Арсеније Четврти
Јовановић Шакабента<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Повлачи се
на север (из сев. Србије), са југа из Пећи,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Дечана,
Призрена, Старог Раса, Бањске, Приштине, Вучитрна<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> К. Митровице – почиње
процес исламизације и албанизације у <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Зап. Старој
Србији (Косово, Метохија, Полог, до Вардара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1740 -
1748. г. „наследни рат “..........Карло
Шести и „Прагматичка санкција“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Марија Терезија –
Фридрих Пруски Велики (Хабзбург)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Србима потврда о
Привилегијама (П. гратиоса и П. Ремунераторија <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Награда за услуге)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1745.
г. АУ припаја посавинску Славонију
Војној граници<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Помориш и Потиска
граница су „развојачене“ (по жељи Маџара)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Уступак српским
граничарима – титуле племића и комад земље,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
за 10 г. службе <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 2200
породица/револтирано сели се у Банат па у Русију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Са Јованом Хорватом (218 – 1000 душа на Буг и
Дњепар)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Са Јованом Шевићем
(8оо душа од Бахмута до Лугање, крај <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Хорватових)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*
унијаћење / Исусовачки ред<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Култ Штиљановића у
манастиру Шишатовац<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* социјални
притисак / Угри желе да укмете Србе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Р –
ОЖДЕСТВО У- СКРСНИЈЕ С – ЛАВЈАНСКА И
- СУСОВА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Ј – ЕДИНОСУШНА А -.........................<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">СТВАРАЊЕ
СВЕТА ЕП О ПОСТАЊУ ЕНУМА ЕЛИШ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ЕУРИНОМА
+ ОФИОН (ВЕТАР) > ЈАЈЕ КОСМИЧКО Пелашки <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Велика
Мајка облик змије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">АТУМ –
РА < из НУ (вода) > ствара
свет
хелиопољски м.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ПТАХ < од ТАТЕНЕНА (тата) + влага (вода) >
свет мемфиски
мист. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">НАМУ
(мајка) > АН (Небо) и КИ (земља) ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ЕН-ЛИЛ (Господар Зрака)
сумерски мист.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ЕН-КИ (Господар
Земље) ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Флора и
фауна
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ЕЛ-
БААЛ < воде
Горње, слатке, мушке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Доње, слане,
женске, Мајка Хубура (океан) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
М. Понора <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
феничанско<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">БАУ +
КОЛПИЈА > свет
угаритски м.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">(М.
Вода) +
( сев. Ветар – Бореј) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">НИКТА
(Ноћ) + ЕРЕБ (тама) > ЕТЕР (ваздух, светло) хеленски м.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ХОШЕК
(тама) ТЕХОМ (бездан) ТОХУ – ВА – БОХУ (хаос, воде)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ЈАХВЕ из
Хаоса > НЕБО
Горње/Доње воде хебрејски
мис.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ТИАМАТ
(Мајка) располућена од бога МАРДУКА
/ НЕБО ЗЕМЉУ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Човек
< крви жртвованог бога КИНГА
месопотамски м.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*
филозофске основе постања (4 - визија, исконски пар, један родитељ, дух.
акт)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1.
визија Египат – свет >
сунчано дете < лотоса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Крава,
феникс<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Јаје бога Геба, Гакача<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">2.
исконски пар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Египат – Шу
(ваздух) + Тефнут (вода) > <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Геб ( глиб, земља) + Нут ( небо) ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Озирис + Изида ; Сет + Нефтидх<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
/<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Хорус – па – херду<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сумер – Ан (небо) + Ки
(земља) > лил (светли, зрачни
простор)><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Ен
– Ки, Еа (земља) ; Ен – Лил, Етер (небо)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Хелени - Уран (небо) + Геа (земља) ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Титани, Киклопи,
Оријаши<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
/<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Мнемносине (последња Титанка, оличава свесно делање)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Темида – ред, хармонију у космосу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">3. један
родитељ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Египат – <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Атум – Ра (фатум, судба) израња
из воде Ну<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
На хумци, оточићу, ствара Амона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сумер –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Ан
из вода Куру, на планини ствара Небо/
Земљу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">4.
духовни чин ~ „нека буде“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Божанска
заповест, Логос<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> РА , ПТАХ (егип.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> МАРДУК (
Месопот.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ЈАХВЕ (
хебрејски)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ~ „дадох“
~ сумерска теогонија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> НИН –
ХУРСАГ, ЕНКИ / није само духовни акт стварања, него <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
и подвајања бога, као бића духовног<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
у њој се види моћ Творца ~ познавање <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
света чисте мисли, апстракције,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
спекулације – логоморфне, а не само <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> техноморфне
и материјалне представе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ~ материјални почетак<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Биљке, животиње, птице, воде – Хубура, Ну, Океанос<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Лончарско витло –
бог Кхнум (Елефантина, хелен.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ~ духовна начела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Мисао, Реч, Атум- Ра, Јахве, Ху и Сиа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мухму и Ме, Енем и Амат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">**
принципи постојања ( 3 – бесмртност/ пролазност, објективност) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> /<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Време<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 123.0pt;">
<span lang="SR-CYR">1./ 2.
принцип супротности ( мушко /
женско)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
безвременост / мировање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
време / кретање покретачи света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
време, простор, кретање / безвр., мировање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Думуз / Инана (сум.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Тамуз
/ Иштар (бабил.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Озирис / Изида (егптск.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Баал – Алијан / Анат (канаан., угарт)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Адон / Аштарта (сиријс.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Телепин / Кибела
(хетит.; ке бела – итал.- како је <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Лепа/бела)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
*мушко/женски пар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Апсу Тијамат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Атум Ну<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Океанос Тетија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
*силе светла/таме ; Љубав/Мржња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Озирис Сет (егпт.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Ра Апофис (егпт.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
А.Мазда Ахриман
(маздаизам, заратстр.) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Зеус Тифон (хеленск.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Кур Нинурта
(смрск.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ** код источних народа постоји јединство
духовног и телесног<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Код јонских космолога, 6 в.п.Х. –
рационалан приступ, одвајање духа од <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Материје; превласт духа над материјом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 3.
принцип објективност ~<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
извирање (постање, бивство)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> увирање
(престајање ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
матреијални, хтонски прнцп. ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ватра (топлота) > суво > влага (вода);<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
хладно > земља, зрак<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ЕНУМА ЕЛИШ (Кад горе на Небу,
Земља не имађаше име) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* 7
таблица (125 стих.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*
херојска епопеја + догматска поема > борба млађих са старијим бог., творац
Мрдк<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* 4
верзије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* Прва
династија 1900 – 1711.г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* језик –
староакадски (као у Епу о Гилгамешу, 23-21в.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Химничко епски дијалекат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Старе херојске поеме<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* централни
део Епа су 4/5 пев., где је описано стварање,постање. уређење света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*постање
~ 2 предања (по Е. Елишу):<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сукцесиван ток и сређивање
косм. Сила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Творац Мардук ствара свет
по смакнућу Тијамат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> МУММУ
/ Апсолутно биће/ зачиње <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Мисао ~ Логос ~ Реч ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Вода, Огањ (старији богови Хаоса, они су статични,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Неорганизовани) ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Апсу (Горње, слатке, мушке воде) Тијамат ( тамту – Доње, слане,
женс.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> то су Ануннаки<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Лахму Лахаму (дублети)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ан – шар ( небо) Ки –шар
(земља) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
мл. бог. Космоса > Иггиги
(организовани)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Ану Еа
Енлил<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* млађи
богови желе да развију из хаоса > космос; старе статичке силе - Анунаки <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> желе да затру младе богове ~ Еа
их прозре ~ Тијамат сачињава чудовишну<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> војску са сином Кингом ~ младим
бог. придружују се Лахму и Лахаму; Ан-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Шар и Ки-шар ( шаље против
Тијамат бог. Ануа и Еауа – они не смеју;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Излази Мардук са оружјем ватра,
муња, ветра)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> МАРДУК ~ сређује космос<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Тијамат
> Земља, Небо <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Предели где
владају велики бог. > сазвежђа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Одређује
путање Сунца, Месеца, звезда, планета<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Уређује
живот на Земљи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Од Кингуа
ствара човека (радник који замењује бог.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* ликови
Епа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> АПСУ ~ мрачан, зао, нетрпељив отац<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Слатка вода, из њега извиру све воде<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Обитава на
планини Машу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Исконска
сила, космичко почело<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Горње воде
– аб зу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ТИЈАМАТ ~<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Црно/бела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Добра,
склона праштању (1 пев.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Зла (3 пев.)
само у поређењу са Мрдкм<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> У моралном
смислу њихова је борба симбол победе <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Добра (Мрдк)/ злом (Тјмт)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Она је
станиште Доњих вода/Тама, змијолика, хтонска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Хаос,
неиздиференциран, једнообразно стање некретања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> из
којег израња земља (Библија, Рг Веде) – ипак позитивна<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
неопходна, покретачка снага <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> покретачка
сила мора да савлада те снаге Таме/Тијамат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> МУММУ ~<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Тројство са
Апсуом и Тијамат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Гласник
Апсуа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Зао,
саветује сатирање младих богова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ЛАХМУ и ЛАХАМУ ~ деца Апсуа и Тијамат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Не мешају се
у рат богова; њихова деца ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> АН – ШАР
КИ –ШАР<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Жели да се одупре Тјмт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Препушта
борбу млађ. бог. ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> ЕА
АНУ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Апстрактан мудар,
свезнајући<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Бескарактер.
Чаробњак<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Нема људске особине
узима аб зу да би се<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> То је у свим религ.
родио Мрдк<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> сунце <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> МАРДУК ~<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
другоразредно, локално бож. До 1900.г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> доласком
аморићанске династије постаје највише<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> он је
свршетак божанске еволуције<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> редукција
веровања и култова у корист 1-ог бога<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> он се усуђује да изађе пред Тјмт (
ако му богови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> дају
прерогативе власти и 7 таблица судбине)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> моћан да
ствара свет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> КИНГУ ~<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> персонификација сила зиме што их у пролеће
ништи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Младо сунце<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> жртвени јарац,
одговоран за одлуку старих бог. да <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
униште младе, јер је од његовог тела створено<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
човечанство<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> његова смрт
објашњава законитост Мардуковог узимања <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
таблица судбине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> иста свечаност,
обреди, моћи, прате Мардуково устоличење од <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
стране богова и Кингуово од мајке Тијамат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* порекло Епа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мешавина разних митова,
легенди<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сумерски мит из Нипура<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Поема о стварању света –
Ен-лила, бога светла убија олујна птица<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Зу (зима; онао што зуји – прим. НЈ)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Душа му лута у лику магарца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
У живе га враћа син Нинурта (младо сунце),<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Који је савладао чудовиште Асага, Енмешара, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Зу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Нинурта
= Мардук<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Иста оружја (Вихор, Мрежа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Победа над
чудовиштима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ускрсава мртве богове<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Ен-лил =
Мардук<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Исти
бож. Атрибути<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Преузима М. Од Е. исту творачку способност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*оно што је додао бабилонски аутор Енума Елиш <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Опис првобитног хаоса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Стварање света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Опис борбе млађих са
старијим боговима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Опис чудовишта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Све
додате епизоде доприносе живости, мисаоном јединству, уздизању личности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мардука ( 50 имена браће и
очева, припадала су Ен- лилу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* око 1900.г.п.Х. – Сумери, под све јачим
утицајем зап. Семита –Аморићана -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Исчезавају;
Семити преузимају баштину, па и Е.елиш; тако<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мардук у
акадској тј. старобабилонској верзији Епа, постаје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Јунак који се бори са Тјмт (Куру,
сумерск.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мардук <
Ен-лил < Еа < Нинурта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Око 1000.г.п.Х. асирска држава Месопотамија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мардук >
Ашур <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* значење Епа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мит о Сунцу – богови са
планете Нибиру (Сичин)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Распра из астрономије
(6 пев.) – Мрдк = Нибиру (Јупитер)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Богови – сазвежђа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Кингу – Јарац<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Симболика бројева – 12
чудовишта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
4 стране света, 4 уха, ока Мрдкова; 4 ветра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
7 сфера, планета, светских чуда, ветрова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
50 имена Мрдка<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Херметичко дело – део
ритуала око новогодишњих свечаности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Процесија од Мрдквог храма Есагила до Акхита<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
До Еуфрата, поново у Акхит, назад<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
У Есагил <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* Мардук = Христ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Смрт / васкрс<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Заробљен у Доњем
свету<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Положен (са
злочинцем) у гроб, стража; мајка и неке богиње
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-79883931814632996742013-09-07T05:07:00.004-07:002013-09-07T05:09:56.432-07:00Злочин и казна<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ЗЛОЧИН
И КАЗНА Ф.
М. ДОСТОЈЕВСКИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Структура романа<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<ol start="1" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Религијска прича -
заблудели убица, атеиста враћа се на прави пут – уз помоћ побожне
проститутке<o:p></o:p></span></b></li>
</ol>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<ol start="1" style="margin-top: 0in;" type="1">
<ol start="2" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мелодрама -
*Мармеладов (сви греше због сплета околности; сви имају „чисто
срце“)....(трагична мелодр.)<o:p></o:p></span></b></li>
</ol>
</ol>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
*Дуња спремна на жртву (као Соња) између Лужина и Разумихина....(ведра мелодр.)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
*Соња - Лужин<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<ol start="1" style="margin-top: 0in;" type="1">
<ol start="3" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Психо – крими прича, искусни инспектор
П. Петрович и лабилни интелектуалац Раскољњиков....(колизија вредности<o:p></o:p></span></b></li>
</ol>
</ol>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<ol start="1" style="margin-top: 0in;" type="1">
<ol start="4" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Патолошки карактери (Раскољњиков –
Свидригајлов, лешина)<o:p></o:p></span></b></li>
</ol>
</ol>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
/<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Соња Свдгрјлв
– пад свих <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Узвишен сан, убија себе,
вредности, убија<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Жртва, напушта јавну кућу
се, али пошто је<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> био
са обе стране<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
добра и зла његова<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> смрт
нема значаја<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">социјална (објективистичка):<o:p></o:p></span></b></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 111.0pt; mso-list: l0 level1 lfo3; tab-stops: list 111.0pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1.<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">биографска
(Достојевски осуђен на смрт)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 111.0pt; mso-list: l0 level1 lfo3; tab-stops: list 111.0pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2.<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">политичка
(социјалиста утописта, круг Петрашевског)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 111.0pt; mso-list: l0 level1 lfo3; tab-stops: list 111.0pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3.<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">материјална
(дугови брата)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 111.0pt; mso-list: l0 level1 lfo3; tab-stops: list 111.0pt; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">4.<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">религијска (људи
пате, а Бог? Шта? Антирелигиозна философија. Атеистичка критика –
неутрализација. Раскољњиков пати = пут ка срећи)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">„Нису тешки терети за све“<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">„Легенда
о Великом Инквизитору“, 5 глава „Браће Карамазових“<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*три
предлога Христу - <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1.
претвори камање у хлебове<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2.
учини чудо<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3.
узми мач – владај, ауторитет<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*слобода
или хлеб (нахрани па захтевај/ зароби<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Небески хлеб – само за јаке, нама су мили и слаби<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Да си примио хлебове, Христе,
олакшао би човековом душевном терету – коме да се приволи, слободан<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Слобода избора (добро – зло)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Слобода савести ( три силе – освајање савести
човекове: чудо<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Тајна<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ауторитет<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Слобода љубави – хилијазам<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Христ себе
предаје у целини, свима без <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> разлике<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> рај на земљи – ако се
савлада отпор „ја“<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> бесмислено је
да после достизања тако<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> узвишеног
циља, предавања себе, све<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нестане без
трага = човек не може волети<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> другог као
себе<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 93.0pt;">
<b><br /></b></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">слобода и милосрђе се искључују<o:p></o:p></span></b></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ко хоће хлеб, чудо – неће
слободу<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нема слободног прилаза
Богу СЛОБОДА -
ХРИСТ<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нема подвига
МЛСРЂ - ИНКВЗТР <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> милосрђе захтева
насиље <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">критика хришћанске философије<o:p></o:p></span></b></li>
</ul>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2 основне погрешке:<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-right: -49.95pt;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. први грех – живот = патња,
страдање, прочишћење (деца ?!)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-right: -49.95pt; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Гноса – нема такве ствари што је зовемо, грех <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. прецењивање човека – „Човек је
слабији и нижи него што<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> мислиш!“</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Патња – Иван, атеиста, Бог је чувар <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
морала<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ако је патња
природно<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
стање, зашто је се ослободити<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Бог не укида патњу – неће промену<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
света – пут Христу = зло је вечно<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
прикључи се стаду, одживи у <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> складу са
понуђеним <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></b></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">највећа сума среће, не искупљује најмању <o:p></o:p></span></b></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">суму
страдања<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">НЕГАТИВНИ ЈУНАК<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">социјалне одреднице <o:p></o:p></span></b></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> гладан, соба –
гробница<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дуња – Лужин = Соња,
проституција<o:p></o:p></span></b></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Раскољњиков воли искрено, снажно (сестра
– жртва; мајка – писмо, у <o:p></o:p></span></b></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
експерименту, пре писма Р. <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
схвата да није у стању да
<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
убије)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> бори се за понижене и
увређене (Соња – Лужин;<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
породица Мармеладов;<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
деца из пламена;<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
осиромашени друг и отац му)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> покајање – спас<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> казна није законска,
већ лична = није радикално морално <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
преображен<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
он признаје због Соње, али се у себи<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
не осећа кривим<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">***
психичко клатно - од луцидности до лудила<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Интровертан,
тешко успоставља контакт<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Раздражљив, самољубив, преосетљив, горд<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Склон
самомучењу, сложено уживање у патњи<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мономан
(убија механички, расејан, замишљен)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Снови
(коњче) <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Велике
интелектуалне способности <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Шилеровска црта – јунак тежи за узвишеним (доброчинства)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Образован; духовно богат<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Снови
(Египат)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Клатно се
креће у наглим прелазима из стања <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лабилност - стабилност<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Несигурност - спокој<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ** комплекс ниже вредности<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ГЊИДА, ВАШ -
НАПОЛЕОН<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Убити бабу (без
гриже савести) =<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Постати психички
јак (склоност ка компензацији<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
крије божански, високи<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
идеал)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> доказати да ниси
инфериоран *подређен<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
положај у
друштву<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
не одговара <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
његовом образвњу<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> **губитак
самопоштовања > прекомерна потреба<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-outline-level: 1;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
За одмеравањем и агресијом > губ. смопштвња><o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
прекомерна тежња за важењем > триумф<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
егоизма > немогућност праве (аутентичне)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
комуникације<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in;">
<b><br /></b></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">две категорије људи:<o:p></o:p></span></b></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">умножавају
врсту<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">рушиоци
у име идеје<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<b><br /></b></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal"><b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">роман је трагедија беспомоћности, која
прераста у трагедју људске немоћи</span></b></li>
</ul>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ПАТОЛОШКИ
КАРАКТЕРИ<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Лужин
( хоће Соњу да би је кињио)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Свидригајлов ( шиканира слугу
– убиство; лешина<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Право прве бране ноћи;<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Силује 14-годишњу
девојчицу – дави се у реци;<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Трује жену;<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Кињи, саблажњава
Дуњу) <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мармеладов ( пијанство; свиња<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Прећутно одобрава
ћеркину жртву)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Раскољњиков
– ваш, без психичке снаге<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Човек је Соња, са
аутентичном психо снагом<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*** колизија вредности -<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Психичка моћ је у истој
равни са духовном истанчаношћу<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Морфолошким богатством<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Високим етичким
вредностима<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
И<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Неспојива са њима<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
/<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Рафинираност, сложеност<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мрфолошко богатство у
свету духа<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Не иду
заједно<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> са психо
снагом<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><b>*судбина – 2 обличја<o:p></o:p></b></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><b> 1. митско, соц. Мотивација
(соба гробница)<o:p></o:p></b></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><b> 2. хераклитовско (карактер
је човекова судбина - мономан<o:p></o:p></b></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><b> „лептир око свеће“<o:p></o:p></b></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><b>
Задовољство у повређивању рана<o:p></o:p></b></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><b>
Фатализам<o:p></o:p></b></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><b>
Као „човек“ признаје = покушај враћања<o:p></o:p></b></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"><b>
Достојанства (утицај Соње М.)
<o:p></o:p></b></span></div>
<div class="MsoNormal">
<b><br /></b></div>
<b><br /></b>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-84539952459224932372013-09-07T05:07:00.000-07:002013-09-07T05:07:00.465-07:00Хазарски речник<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Огледни час<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ХАЗАРСКИ
РЕЧНИК<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*историјат, наћин коришћења,
одломци, склоп –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3 књиге<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Црвена –
хришћански извори<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Зелена – исламски
извори<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Жута – хебрејски
извори<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Апендикс 1 – отац
Теоктист Никон (први приређивач)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Апп. 2 – изводи
из судског записника<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Завршна напомена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*личности (парови у простору
и времену) :<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1) а Аврам
Бранковић – Скила Аверкије (дете сна) – Самуел Коен<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1) б Аврам Бранковић –
Теоктист Никон – Даубманус – Масуди Јусуф (ловци на снове)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2) Спанјард- Мокадаса ал
Сафер<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3) Ћирило – Кора Фараби Ибн-
Халеви Јехуди<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*појмови и ликови (у све три
књиге) 4+10<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Принцезе Атех<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Каган<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Сотона, Ђаво, Шејтан (парови
Севаст Никон – Ефросинија Лукаревић; дете из хотела Кингстон – мајка му
Белгијанка)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хазари ( хазарски речник, х.
Полемика; х. Ћуп; Ку; Прстомет; Ловци на снове; Челарево; Зидар музике;
Веридбени уговор – 10 појмова)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*поетика Речника (идеја
Севаста Никона):<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">„Важнија је вера гледања,
слушања и читања од вере сликања, појања и писања!“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*приче (7):<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Брзо и споро огледало, Повест
о Петкутину и Калини. Прича о јајету и гудалу, Запис о путници и школи, Дојиље,
Повест о Адаму Руханију (Запис о А. Кадмону, Казивање о А. Брату Христовом);
Повест о смртима деце<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Предмет Речника –<o:p></o:p></span></div>
<ol start="1" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l1 level1 lfo2; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">бављење питањем Хазара – историјски, у простору и времену:<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">о Хазарима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">о хазарској
полемици – „Намере твоје угодне су Богу, али дела нису!“(зелена књ.) – каган је
позвао три полемичара, Фараби Ибн Кора дрвиш, мудрац, тумач Курана; Сангари
хебрејски рабин, Константин Филозоф хришћански учитељ;Корин одговор кагану је
био најбољи: у сну се кагану јавио трећи
анђео А. Рухани рекавши да свештеници хзр и народ покушавају да се уздигну до
Бога стварајући Књигу од снова и ловаца на снове, у недостатку божије Књиге –
која је већ дата Сараценима; зато Хзр треба да прихвате ислам и Куран<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">о хазарској
принцези<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">о хзр кагану<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">о вери,
обичајима, држави, језику, устројству, војсци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span lang="SR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2. личности које су трагале
за Хзр<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> У 8 –ом веку, принцеза Атех, Каган, К.
Филозоф, Кора, Сангари; шејтани Севаст Никон, Акшами ибн Јабир, Абу ибн Хадраш<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> У 12-ом
веку, Спанјард Ал Бакри главни арапски хроничар; Мокадаса ал Сафар, хзрски
свештеник, један од најбољих ловаца на снове; Халеви Јехуда (1075 – 1141.)
хебрејски хроничар; силе зла – Ефросинија Лукаревић<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> У 17-ом веку Аврам Бранковић; Коен Самуел;
Халеви Јусуф<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> У 20-ом веку, Муавија; Дороти Шулц (М.
Павић); др Сук;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ђаволи – породица Дер Спак<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> И сви писци, издавачи, редактори Речника<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">РЕЧНИК<o:p></o:p></span></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ol start="1" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l4 level1 lfo3; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Збирка Ловаца на снове, секте са седиштем у Басри, „братство
чистих“, „пријатеља верности“, „исповедника сањача“<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l4 level1 lfo3; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Енциклопедија – о вештини Ловаца<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.0in; mso-list: l4 level2 lfo3; tab-stops: list 1.0in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">о живописима најугледнијих Ловаца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.0in; mso-list: l4 level2 lfo3; tab-stops: list 1.0in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">о житијима уловљених<o:p></o:p></span></div>
<ol start="3" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l4 level1 lfo3; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Књига – читача снова; врста Библије<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 1.0in; mso-list: l4 level2 lfo3; tab-stops: list 1.0in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">мозаички портрет једне личности – А. Кадмона ( жута
књ.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">под називом „Календар
филозофа“ текст Речника спалио је калифа <o:p></o:p></span></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мостанџи; сачувао се
ипак, један арапски превод<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">идеје Речника – смисао хзрске полемике: како три вероисповести
тумаче човеково постојање; однос сила добра – зла (Раја – Пакла; Бога –
Сотоне; живота – смрти)<o:p></o:p></span></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ol start="1" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l3 level1 lfo4; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Вера – најопасније је не припадати ни једном од три
света...остајете без заштите...убица пролази некажњено, жртва
неосвећена...убица поштеђен (ибн Кора)<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Три реке античког
света мртвих...три пакла...три света... деветог круга Сотоне, ледене муке
исламског Иблиса; хебрејски богови зла, пожуде и глади...ти светови се не
мешају...зато никаквих послива на белом дану...они који се мрзе – личе, а који
се истински разликују теже да се упознају – ти су најгори и са њима ћемо се
обрачунати – каже Севаст Никон, Ђаво<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<ol start="2" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l3 level1 lfo4; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Смисао човековог постојања –<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">А.
РУХАНИ <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Слова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Трећи
разум света, занео се, залутао, касни за собом > време<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Он мисли
на начин на који ми сањамо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Када је у успону
– ми се приближавамо Богу ; тај успон прате знакови – особе које се узајамно
сањају<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Циљ Ловаца је да
дођу до таквог једног пара сањача, да их упозна – на лествици разума<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Зато Ловци
састављају Речнике, зборнике житија – сачињене од
тренутака просветљења > сан – чворишна места ; делићи времена =
кључеви<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Стања
бистре свести<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Тренутци
врхунског испуњења живота<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">А.
КАДМОН<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Језик,
говорни (Коен)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Човек =
слово азбуке; део тела А. Кадмона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Глаголи
= божија слова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Именице
= човечија слова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Кадмоново тело је
састављено од људи који су активни; мисаони; вуку напред, не мире се са
судбином ><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Сањари <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ловци на снове<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Шејтани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> А. БРАТ ХРИСТОВ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Смрти ( Теоктист Никон)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Оба творца, и Бог и Сотона –
духовни и материјални створила су <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Два пала анђела (Ева, Адам - два времена)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Птица селица – простор време<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Седам делова, душа А.К.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сели се у нараштаје, а душе <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Потомака враћају се у А.К.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Градећи општу смрт ( О смртима деце)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> А.К. види увек – зна све смрти; зна
и будућност <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> људи – део тела А.К. видовити су и
сувласници своје будућности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тело А. К. Сачињено је од тренутака
просветљења, „ чворних тачака“, стања бистре свести,
врхунског испуњења живота – као и код Руханија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ако се сви ти трени скупе – добија
се тело А. – не на Земљи, у облику; већ у времену – јер само један део времена
је осветљен и проходан, употребљив – Адамов део – остало је за нас у тами,
служи другом...“Наша будућност, то су рогови пужа.“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">одломак из Басре<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">20 – ти век – А. Рухани у успону а држава сна близу Творца
;шејтани ће морати да побију читаче снова, маште и ловце који их следе
желећи да сачине Адамово тело – препознајући и скупљајући у сновима; јер
шејтани не могу дозволити да Књига тог А. постане држава..“највећи део
државе вашег сна нико никада није ни дотакао...“<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Лествице богомоље Хзр повезане, чине слику симбола хзрске принцезе
и њене секте – свештеника Ловаца на снове, који прате сањаче, записују
подвиге,описују њихове смрти; Ловце не воли каган...биљка Ку, коју Ловци
поседују зацељује ране<o:p></o:p></span></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ol start="3" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l3 level1 lfo4; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">идеја о паровима који се сањају<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l3 level1 lfo4; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">идеја о деци снова; Хзр верују да у најдубљој помрчини...риба без
очију – показује тачно време свемира; ту сва збивања пливају<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l3 level1 lfo4; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хазари = Срби<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Приче (7) кратак садржај<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ol start="1" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l2 level1 lfo5; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Брзо и споро огледало – Атех, навикла сам се на своје мисли као на
своје хаљине; нестала је између два трена очију; усмрћена словима
истодобно из прошлости и из садашњости<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; mso-list: l2 level1 lfo5; tab-stops: list .5in; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2.<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">О Петкутину и Калини – кир Аврам је имао два сина,
старијег Гргура Б., у Ђулу са матером; млађег у Бачкој, сисала је Мора
(мајка)...и Петкутина посинка у Даљу – уградио му је и смрт, болест – поленску
грозницу; Аврам га је затицао у огледалима зазаиданог у зелену тишину; левим
оком је читао једну а десним другу страну књиге; десном руком да пише српски а
левом турски; имао је пукотину у времену; проверили су га живи па треба и мртви
– Аврам му нађе невесту, Калину, мирисала на цимет; венчали су се; Петкутин је
миловао тако да јој је душа шкрипала у телу – П. Је у амфитеатру „дозвао“ мртве
душе, посекао се и они су растргли К., а онда се опет посекао и она га је
појела...Петкутин је дело Аврамово, који жели да сачини Адама, у време кад
почиње да сања куроса младог Јеврејина, два пута млађег од себе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3.Прича о јајету и гудалу – сви проблеми
проистичу из чињенице да морамо потрошити дане такве какви су; не можемо
прескочити најгоре; ако је дан црн, разлупајте јаје...колико јаја човек може да
разлупа да би био срећеан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ol start="4" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l4 level1 lfo3; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Запис о путници и школи – и ти не можеш стићи до школе више
никад...ти си промашила свој циљ за читав живот, због ове мале
преваре...твој живот није жртвован узалуд, искоришћен је да се једна ствар
на свету провери...путница схвата да сврха није била у школи, него негде у
путу до ње, ма колико само тражење било узалудно<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ol start="5" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l4 level1 lfo3; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Повест о смртима деце<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*смрти деце су
увек образац смртима родитеља...очева смрт остаје удова...ми, демони лако
умиремо јер немамо порода <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .25in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> *смрти се наслеђују унатраг, као племство;
реч о начину како појединац доживљава смрт – они без порода имају само једну,
своју; они са много порода – доживљавају агоније (смрти) своје деце унапред –
што више прутова у снопу, то си угроженији а не јачи...само изузетни могу да
завире у ону пукотину између два погледа у којој влада смрт <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ol start="6" style="margin-top: 0in;" type="1">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l4 level1 lfo3; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Адам<o:p></o:p></span></li>
</ol>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Рухани –<o:p></o:p></span></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">време је онај део вечности који касни<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Праадам – и човек и жена, трећи анђео који се занео собом (постао
десети); тежи да се дочепа себе самога – лута од десетог до другог ступња
лествице разума<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Човечији снови су А.Р.<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Када је у успону ка Истини, Богу, а ми га пратимо ближи смо Богу;
кад пада и ми с њим<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Знакови на путу А. Претече су – људи који се сањају (парови) – чим
на пар наиђеш, на циљу си (говорио је старц Масудију, који је оставио
музику и постао Ловац на снове)<o:p></o:p></span></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Кадмон –<o:p></o:p></span></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у сновима људи Хзр су видели слива и трагали у њима за предвечним
А.<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хзр знају где је граница између два језика и два писма – божије
речи „давар“ и наше, људске – између глагола и именица – Господ је
користио глаголе стварајући свет – глагол, логос, закон, предоџба о правим
поступцима, о односима – претходио је чину стварања; именице су настале
после да би означиле твари на свету – оне су прапорци<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Језик има два слоја – божански (Рај) и онај северно од Господа,
где је Гехена (Пакао)<o:p></o:p></span></li>
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Земељска азбука је огледало небеске – слова земаљска одговарају
делу човечијег теле, а небеска делу тела А. К. – тело К. Повремено
испуњава наше биће (када је небеска азбука у надирању или узмаку9; слова
земаљске азбуке јављају се на јави, а небеска у сновима расута као
светлост – као божија искра заточена (Самуел Коен)<o:p></o:p></span></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">А. брат
Христов<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* од 7 делова;
тело – Сотона, дух – Бог...вода, земља, камен, роса, ветар, облак, анђео<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*сан – чворишна
места за Хзр, као кључеви, дневници – зборници безимених житија састављених од
тренутака просветљења у којима човек постаје део А. тела – кад се сви часи
бистре свести, врхунског испуњења живота, скупе – то је А. у времену<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*женске и мушке
књиге хзрских Ловаца на снове су као иконе А. – ж. обележавају тело, м. Крв<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*као што се А.
душе селе у његову децу и враћају као смрти те деце у његово тело (А.
Бранковић)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ДОЈИЉЕ (
иза приче о јајету...)<o:p></o:p></span></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">код Хзр су посостојале дојиље, које су могле своје млеко учинити
отровним; Мухамед их је отерао из Медине, јер су обожавале 4-то бедуинско
божанство Манат; биле су из племена Хазрај; да не би отровале бебе имале
су „кушаче млека“ младиће љубавнике који су спавали са њима и сисали им
млеко (Ефросинија Лукари Самуел Коену, стр. 378 – немој сувише вући да не
остариш, јер то је време што тече из мене. Оно до извесне мере снажи,
после ослабљује)<o:p></o:p></span></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<ul style="margin-top: 0in;" type="disc">
<li class="MsoNormal" style="mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-align: justify;"><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Лонгин – монах манастира Сретење, као лабуд...свак може лако да
изабере као узор неког бољег од себе – од духова би се начиниле лестве
Јаковљеве, од Земље до Неба, све би се повезало лако и радосно, јер човеку
није тешко да следи бољега од себе; сво зло долази јер смо у искушењу и
бирамо горе но што смо сами<o:p></o:p></span></li>
</ul>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ХАЗАРИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Црвена књ. – историја Хзр исписана
на кожи човека, који је умро срећан што ће најзад бити чист од историје....Сарматија....три
писма једног језика<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Зелена књ. – бели и црни Хзр ( Бели
Срби и Хрвати; Срби и Цигани) учествовали у опсади (од 552.г.) са Турцима, на
персијско утврђење Дербент...Турци Хзр звали Сабири...победили у прикавказју
Бугаре...два сукоба са Арапима /6 век)...живе на доњем току Волге, Дона...добри
пољопривредници, рибари<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Устројство Хзр (стр. 327) –
најбројнији, административно ово не пада у очи...држава – на округе ( словеначки,
хрватски, црногорски..., ау Србији – Војводина, Косово)...просвета, стр. 328,
94...1/5 остали, 4/5 Хзр...напредовање у служби – слепо покоравање
нехазарима...напади на Хзр...подређивање другима (мањине)...“До нас допире само
један део будућности, онај најтврђи и најнепробојнији, најтежи за савлађивање,
тако да се кроз њу пробијамо постранце, као кроз јак ветра...онај
најнемилосрднији део будућности или од употребе већ излизана и изгажена
будућност, и ми не знамо коме у општој расподели и грабежи будућности долази
онај њен лепши и несажвакани део...2<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Каган (Тито, стр. 331) – не
пушта млађе од 55.г. на власт, кад друго покољење стигне на ред звања ће већ
бити подељена другима, или ће изгубити на значају..награде и одликовања једнако
на све, не по заслугама, а у источним провинцијама не деле се Хзр<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Војска – терет
обавеза носе Хзр (као најбројнији, стр.333)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Бојени и небојени
хлеб – провера нужника<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Језик музикалан, лепо звучи,
7 родова; ван земље Хзр не говоре својим језиком, стиде се; судство – Хзр оде
глава за преступ који се код других у држави не кажња; вера им нема страну
заштиту (као католичка, ислам и јеврејска), па друге три јачају на њен рачун
(443 стр.)...со и сан – угледно место код Хзр<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Сеобе- селе се сваких 10-так
покољења, од ратничког постајали трговачки народ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Жута књига – 7 до 10 –ог века Хзр ратнички
народ, Кавказ, Бродови на два мора (Каспијско и Црно)...740.г. –
јудаизам...970.г. – Руси уништили Хзр, стопили се са истоверним Јеврејима, са
Арапим, Турцима, Грцима; до 1939.г. – самостално су живеле групе Хзр у источној
и средњој Европи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Други учени Јевреји, Грци
Арапи познају прошлост Хзр и говоре о њој лепо, пишу историју док самим Хзр то
није дозвољено (стр. 438)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">САМУЕЛ КОЕН –
млади курос Јеврејин – у сну вежба мачевање као и кир Аврам Бранковић са слугом
Скила Аверкијем...Ефросинија Лукаревић, Дубровчанка, узела је С.К. за љубавника
(млеко, дојиље) – познати огртач на непознатој особи. Сви смо у таквим
огртачима, па и ја. Ја сам ђаво, име ми је сан...из хебрејске Гехене, међу
духовима зла... у Коеновим списима је текст о А. Руханију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Др ДОРОТИ ШУЛЦ –
САМА СЕБИ ПИШЕ ПИСМА...у писму бр. 2: ради, јер не знаш да живиш; бр 3: можда
те не бих познала, можда ни ти мене више не познајеш...у теби расте мржња на
нашу матер, јесмо ли је морале толико мрзети...морамо даље с љубављу, јер ћемо
потонути (као птица која лови у мочвари, а хода по води); бр. 4 – Исак, Доротин
муж је рањен бајонетом, у шатор су довели брадатог са зеленим очима, леворуког,
са ожиљком на глави; а та рана делила је Исака и Дороту, као када се неко
потпише на телу; бр. 5 –Дорота осећа да Сарацен зелених очију, води љубавс њом
пре Исака (то је онај Исаков сањани двојник)- Абу Кабир Муавија; а тај се љуби
као наша мајка – предлаже Дорота себи, да она у Кракову узме Муавија, а ова што
пише да узме Исака себи; бр. 8 – Дорота на Јеилу проучава мисију Ћирила и
Методија у Казаре; ту је и осам беседа у којима
Ћирило пише о хзрској полемици; Муавија је као и Дорота проф упоредне
хебрејске религије у Каиру ; бр. 10 –на научном скупу, у жељи да нађе Муавију,
Дорота<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; tab-stops: 89.25pt; text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> упознаје др Исаила Сука, који је у струци
изузетно обавештен, али има незнетан научни углед – да би био велики треба да
те подржи нека од моћних интернационала овога света /хебр., католичка,
исламска) а он не припада ни једној...на скупу је и породица Ван дер Спак;
дечак Мануел долази пред Дороту и пита: јеси ли ме познала...бр. 11 – уместо да
пуца у Муавија она од њега добија рукопис Ћирилових беседа – које су биле скривене у Хроници Јуде
Халевија (дрво које Халеви помиње о Хзр: што год више растемо у вис, ка небу,
кроз ветрове и кишу ка богу, тим дубље морамо понирати корењем кроз блато и
подземне воде ка паклу...“Онај ко зна прави пут може да иде и
странпутицом“...по жељи Муавија, Дороти одлази по др Сука (који има
Даубманусово издање Речника из 17. века), затиче га удављеног (Ван дер Спак га
је убио) – Дорота је оптужена за убиство: „Даће те Господин Бог твој
непријатељима твојим да те бију, једнијем ћеш путем изаћи на њих а на седам ћеш
путева бјежати“</span><span style="font-size: 12.0pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-37474153287716558842013-09-07T05:05:00.002-07:002013-09-07T05:06:13.828-07:00Античко наслеђе, Илијада, Одисеја, Антигона<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">АНТИЧКО НАСЛЕЂЕ Домазетовић <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* 7 000 - 8 000 г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Деукалионов потоп<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> пре њега за време
краља Фанеса - потоп<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> удар афричке у
европску плочу - одвајање Пиринејског полуо-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> стрва, смањење Тетиса
(у Средоземно) море<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5 000 г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ноев (Сем, Хам,
Јафет) потоп<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> на Арарату арка, 150
м испод врха под снегом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*тада су се раздвојили континенти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* освајања 1 700 - 1 200. г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дионис (Рамзес Други) освојио је Индију
(1 317 - 1250)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Херакло - Европу и
Африку (1 251 - 1210)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лаомедонт - М. Азију
(1 250 - 1220)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Херакло и Омфала
освајају Балкан, убијају Лаомедонта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ахејци (Атриди)
освајају Троју - 1 186.г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> уништени су Микена,
Пил, Кнос, Дардан, Троја, Атина,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Спарта, Теба<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* од 9 - 6 века п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> стварају се
етно-културни блокови на Балкану - Илира, Трачана, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Келта у чији сатав
улазе Дардани, Тројанци, Тебанци, Аутаријати, Трибали, Скордисци, Дачани, Мези,
Македонци, Лиђани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Нино је Белов син, Бели Алкејев, Алкеј Хераклов<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Вавилон - Семирамида
(Нинова жена) гради град на Еуфрату у<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сенарској земљи,
вавилонска равница, после Тројанског рата,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 12 век п.Х.; језик је до
тада (до Нина и Семираме) био исти за све<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* миграције, 4 фазе:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. 4 000 - 2 5000<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. 2 500 - 1 200<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. 1 150 - 1 000<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. 1 000 - нове ере<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1. фаза - борба Титана (Крон) против браће (Зеус) - Хад, Посејдон, Ете-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> рови синови (стабло
се гаси); незадовољни Хермес уз помоћ <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> браће убија Зеуса,
многи З. синови (сем Ареја) гину<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Посејдоново стабло се развија;
влада светом све до Александра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Македонског<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Полифемови наследници - Телегом
добија Африку (жена му је<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ија,
Инокова кћи, Океанова унука)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2. Посејдонов син Полифем,
жена Гаатеа, деца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Илир - Балкан, део
Скитије (Хипербореја)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Келт - средња Европа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Галат - западна
Европа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3. после Тројанског рата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> непосредно после<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> дорске, еолске,
јонске најезде (100 г. после рата)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ХЕРАКЛО<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> и Арголидска
империја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Алкид, име по деди Алкеју,
Персејевом сину<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Херакло долази у престоницу Арголиде - Тиринт, влада 12 г., освајања
(ст. 80)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">убио етрурског краља Фауна, са Ф. женом добио Латина (родоначелника)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">као Пелопов потомак у Меонији, Фригији служи краљицу Омфалу (чији је
муж Тмол, ујак Хераклов) - да би окајао грехе што је убио сина тебанског краља
Ифита<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Тмолов отац је Бротеј, рођени
брат Пелопов ( деда Хераклов) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Омфала и Херакло имају децу: Атиса, Лама, Лаомеда, Тантала, Агелаја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">а са Малидом (дворкињом код Омфале) Х. је имао: Клеодаја и Алкаја,
родоначелнике Лиђана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Олимпијске игре у част еулидског краља Аугија, кога је Х. убио ( јер му
је Аугије нанео увреду у време похода аргејске војске)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у походу на Лакедемон (Спатру) Х. врши преправку лозе враћајући престо
Тиндареју<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у Калидону, даје му краљ ћерку Дејаниру за жену<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">последња победа Х. је у походу на Ехалију, где од краља Еулита узима
ћер Јолу за жену (зато га је, из љубоморе жена отровала)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* победио Минојце из Тебе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">син Пелејеве унуке Алкмене (из Илирове лозе) и Амфиктриона,
Деукалијоновог сина, Минојевог унука и чукунунука Кадмове сестре Европе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у Теби тада влада Креонт (Тебанци тада нису имали право да носе оружје)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Х. се жени Креонтовом ћерком Мегаром (основала град М. - Прокупље у
Србији)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* арголидски војсковођа; напада Египат и покорава Дионисијеву грану
владара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">одлази у Либију; па у Скитију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Персејев унук Амфиктријон (Алкејев син), из нехата, је убио стрица
Електриона;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">протеран из Микене, бежи у Тебу; ту се жени Алкменом (Пелопова унука,
пореклом од Јасона, Дардановог и Хармиониног брата; а и Персеј потиче од истог
стабла - Дард., Јасон), која рађа близанце Херакла и Ификла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Х. је однешен на Олимп да буде посвећен Хери; као једногодишња беба
убио је две змије; учили су га да вози бојна кола (отац); мечевању (Кастор),
боксу (Аутолик), стрељаштву (Еурит), свирању на лири и певању (учитеља Лина је
Х. убио у афекту); књижевности (Елмоп); познавао је филозофију и астрономију;
прорицање из костију; никад није нападао први; као војсковођа био је познат по
поштовању породичног стабла (враћао на власт прогнане); дозвољавао противнику
да сахрано мртве; носио на себи кожу немејског лавА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">МАКЕДОНСКА ДРЖАВА (прва)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Дионис = Рамзес други =
Македон краљ Египта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Македон је чукундеда Орфеја
(проналазач азбуке, земљорадње...), са <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Јасоном и
Аргонаутима у Колхиду по златно руно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> живот после смрти
(Еуридика)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> убијен у атентату<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">држава се распала на :<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мигдонију =
Фригију (краљу Мигдону је краљ Пријам помо- <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> гао у борби против
Амазонки; а онда је Миг. дошао у Троја-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нски рат да
помогне)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тракију, краљ Полиместар ујединио
сев. и јуж. од Тракије до<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Босфора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мирмидонија, краљ Пелеј, син му
Ахил; од Епира до Скопља<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
(Јолк)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пеонија око
Вардара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Едонија, ток доње
Струме<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Перхеби, око
Прилепа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Перија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Меонија, испод
планине Тмол<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лиђани постају део Меоније, као и Ликијци (са
краљем Глау-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ком<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Пердика уједињује ове мини-државице и даје им стари назив Македо-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нија; 729.г. постаје
њен краљ; ту је добегао из Арга преко Или- <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> рије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дардан - Јасон -
Херакло са (Омфалином слушкињом) Малио-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ном има Алкеја
(Лидска лоза, влада 505г.) и Клеодија - Арис-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> томаха (три сина -
Темен - Архелај - Пердика, влада до 168.г.п.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Филип и Александар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">АЛЕКСАНДАР МАКЕДОНСКИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Филип влада 24 г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* потомак Херакла, рођен у Кадмеји (Беотија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*од 335.г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* из Амфипоља иде на Трачане; Трибале и Скорде (Србија); Персија <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
(Персеполис)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* 327.г.п. Х. - са Кавказа у Бактријану, па у Индију (ту је савладао
Пара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> два града - на прелазу
Инда Александрија Никеја, на месту битке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> са Паром Александрија
Букефала)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* М. Азија - Лузијана, град Сузи, женидба са Даријевом ћерком Статеј-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ром (син Алек.
Четврти); Олимпијске игре у Сузи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* 324.г.п.Х. - у Лариси гозба код Тесалца Медија (Алек. отрован)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ПЕРДИКА (<Пера Дика, прим.
Н.Ј.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Алексамдар му је на самрти дао прстен, (емилелт - титулу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">поделио Империју по сатрапима:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Птоломеј - Египат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лаомедонт (из
Митилене) - Сирија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Филот - Киликија и Медија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> још 15 сатрапа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Селеуку - команда над коњаницима преторијанцима (пратио-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
цима на челу са Пердиком)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Јасон и Дардан, браћа близанци, Етрурци (Мизија = Србија, Румунија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Бугарска), касније лоцирана у
Италији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Јас (Есонов син, Кретејев унук, Кретеј је Ликов брат и краљ Тебе),
изградио је Тир (Тирена, Тиринци)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Мирина, краљица Амазонки, из истоименог града, по способности и бројности
војске - чувена; учествовала у походима Кадмовог унука<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Диониса у освајању М. Азије, Индије, Египта, Либије; са 20 000 војника
напала је град Керну (Атлантида); поразиле су је Горгоне (Амазонке, са борбеним
маскама, окрутне; краљица им је Медуза, око Тритонског језера у Либији - њу је
убио Дионисов војсковођа Персеј, главу однео у Арг; она је била жена изузетне
лепоте); Миринду (Миру) је убио трачки краљ Мопс; сахрањена у Тиру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Ахил<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> мајка Тетида (илирска
дарданска лоза), била је Доридина и Нерејева (бог мора) кћи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> отац Пелеј<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> отхранила га Хера<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тетида на страни
Ахејаца (мада је потомак Тројанаца)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Хана Скалова "Топографска мапа...", Праг, 1965.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*краљ Бели (Балкан), Данај (50 кћери), Египат (50 синова) - дошли из
Африке да преузму власт (наследно право) од Илаховог потомка Пасехитионовог
сина Пелазга из Арголиде (Балкан), око 2 000 г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">("Прибеглице" Есхил - Ија, Аргова унука, Јасова кћи,
преселила се у Египат, 4 генерације пре Данаја)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">две гране Инаховог стабла, спојиле су се у време Данаја, када се његова
ћерка Електра удала за Полифемовог сина Илира (Јасон, Дардан, Хармонија - удата
за Агенора, сина Кадмовог)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">када се Хриса, Ликанова чукунунука, Палантова унука, удала за Илировог
и Електриног сина Дардана (она је донела аркадске светиње и Паладион, које су
пренете у Троју)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Балкан - Илира (грана Аркађана)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Трачани
(родоначелници Трака, Кадм. чук.унука, Дионисова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
унука)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пелазги<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Феничани (од
Ијиног стабла) - Агенор је основао Тир (по<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Салмонијевој ћерки Тири, синови Пелеј и Нелеј);<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Агенор бежи у Египат, наслеђује
га брат Бели-си-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
нови Данај - Либија, 50 ћери; и Египат - 50 синова <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
(које су прве брачне ноћи побиле Данајеве ћерке),<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> дошли су у Пелазгију; после
трагедије Линкеј се<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
жени Данајевом ћерком Хипемнестром и наслеђује<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
таста назвавши Пелазге - Данајцима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
истовремено је отета Агенорова ћерка Европа (од<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Крићана), удата за Астериона - деца Миној, Сарпе-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
дон, Радамант<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
браћа Кадмо (остао у Илирији + Хармонија Илиро-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ва), Килик и
Феник (једини се вратио), безуспешно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
траже сестру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Дардан (један од 9 Илирових синова), две жене - Електра и Галатеја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> имао је и жену
Хрису (4 сина, ћерка Идеја + Скамандар са Кри-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> та); за синове је
Д. установио свешетенички ред (обреди као и <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> кретски курети)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Д. је назив Илирија
променио у Дарданија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Дарданци су славили Хекату (јунацима дарује славу, рибарима улов,
пастирима стоку; хранитељица младежи; тера краљеве да буду праведни; борави
крај огњишта и гробова; доноси болести; отклања зло) - зато их називају
Хекатитима > Хетитима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1640.г.п.Х. Дардан прелази у М. Азију - створена Понтска империја око
2900.г.п.Х. - његов предак Понт, син Етеров; то је време потопа и Деукалиона и
брата му Прометеја; време борбе Титана, када су убијени Крон и Прометеј; против
Зеуса и браће му Посејдона, Хада, Етера<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Трој мења име Дарданије > Троја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ил (млађи син)мења име Троје
> Илијон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">када су Ахејци разорили Троју, дух илирско-дарданско-тројанског народа
као словенских, македонских, српских, бугарских, румунских, хрватских и грчких
претеча, није престао да постоји<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у рат су дошли са стране једино из Етиопије, М. Азије, Арабије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Гојко Вукчевић "О пореклу Илира"<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* империје на Балкану:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Понтска, Етрурска -
краљ. Зеус, Етер, Посејдон, Понт, Форк<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Илирско-дарданска -
Илир, Дардан > Хетитска држава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Критско-Кадмејска -
Дионис (Рамзес Други)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тројанско-дарданска -
Лаомедонт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лидска - Херакло и
Омфала<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Македонска - Македон и
Александар Мак.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Илирска - краљица
Теута<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Византијско-илирска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*ратови против античке Троје:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1. Хераклова битка за Троју<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лаомедонт је обећао Хераклу своју кћер
Хесиону, али није од-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ржао обећање;
Херакло га је убио, али је поштедео само два сина - Титона и Подарка (Пријама)
кога је поставио да влада под ок-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> риљем Омфале - тако
се империја распала на балкански и ази- <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> јски део (Титонов)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2. ТРОЈАНСКИ РАТ (1186 .г.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Херакло је уграбио Хесиону,
сестру Пријама и Титона, и удао је за <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> пријатеља, краља
Саламине Телемана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> отмица жене краља Спарте
Менелаја - Хелене (спартанска <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> принцеза, сестра
Диоскура) - од Париса (Александра) сина При- <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
јамовог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * отмице жена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Крићани су отели Европу из Феникије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Атињани - Аријадну
са Крита<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Трачани - Оретију
из Атине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Спартанци - Хесиону
из Троје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тројанци (Пријам,
Парис) - Хелену из Микене (удату у Спарту<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> -
од Ахејаца)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * Хелена спартанска,
кћи Тиндареја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тезеј (води војску у Лакедемон, по
наговору Пиротеја) и уграби<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хелену (12-годишњу),
сестру близанаца Кастора и Диоскура и<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Полиника; Тезеј је Хелену сакрио у
Афидну - Декел је браћи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> открио где је, па су
кренули да је врате - пљачкају Атику, поко-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> равају Атину,
разарају Афидну; Хелену су удали за спартанског<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> краља Менелаја - од
њега је отео Парис (Троја) - тако започиње<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 10-годишњи рат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> да би вратио Хелену
(тетку своју) Парис креће код Менелаја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (који је пре тога био у Троји да се
очисти од грехова јер је убио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> дечијим мачем малог
Антеја; и љубазно почашћен од Пријама)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> овај враћа част
(гозба 9 дана, Менелај одлази на Крит да сахрани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> прадеду; Хелена бежи
са Парисом (деца - три сина и ћерка);<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Парис је убио свог сина из првог
брака са Ојноном - Корита, ко-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ји је завео Хелену<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тројански рат почиње
10 г. после отмице<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Одисеј, краљ острва Закинта (Итака - Брач), припада тројанској лози<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> од оца Сизифа (предак
ликијских краљева, владао у Арголиди,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> основао Коринт) и
мајке Антиклеје (ванбрачна веза; отац Ау-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> толик, од оца Хермеса
и Хионе; деда Јасонов)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Одисеј, Нестор и Ајас - по савету Аполоновог
свештеника Кал-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ханта, тројанског
одметника, одлазе на Скир код Ахила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Ахејци се дуго сакупљају, јер немају водича<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> то постаје Телеф (Мизија,
Хераклов син, побеђује Ахејце, али га Ахил рани - то може да залечи само
Агамемнон - отмица сина Ореста, претња Ага., пристаје под условом да Телеф
доведе ахејске бродове до Троје - није ишао али је показао пут)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* независни савезници Агамемнона:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. Итака, Сам, Дулихаја -
краљ Одисеј<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. јужна Тесалија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. Локрида, Саламина -
Велики и Мали Ајант (није поштовао Оли-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> мпљане; потицао је од
Лелега, поштовали богињу Иду - Изиду);<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> међусобни покољ и
сплеткарење влада међу њима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. са Пелопонеза<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Спарта - Менелај<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Аргивљани - Диомед<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пила - Нестор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тебанци и
Атињани држали су се по страни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*друго окупљање, опет у Аулиди; Ага. чека пророка Калханта да се врати
из Делфа, Питија је тражила од Ага. да жртвује ћер Ифигенију (он неће), Менелај
лукавством (удајом Ифигеније за Ахила) довлачи Ифигенију на превару<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* састав снага:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1. тројанских -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тројанци
из града. Хектор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> из
Терије, Адрестије. Адрест<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> из
Зелије. Пандар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дардани.
Енеја. Трачани (у саставу Дарданаца)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Перкоћани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пелазги
из Ларисе. Хипотеј и Пилеј (Арејева лоза)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Трачани
са Хелеспонта. Пиреј<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Трачани
(Киконци) са Босфора. Еуфем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пеонци из
Амидона (далеко од Вардара). Пирхемо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пафлагонци.
Пилемон из енетске земље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хализонци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мишани.
Хромис и Еном<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Фригијци.
Форикс и Асканије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Меонци.
Метло и Антиф (Телеманови синови)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Карци из
Милета. Амфион и Насто (са златним оклопом)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ликијци са Дрима.
Глаук, Сарпедон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Етиопљани. Мемнон (отац Титон, стриц Пријам)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лелези из Педаса (околина Троје). Филак<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Амазонке
из Тракије. Пантесилеја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2. ахејских -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Беоћани
(из 29 градова, 120 лађа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Аспледонци
из Орхомена (30 лађа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Фокејци (9 град., 40 лађа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Локрам (8
град., 40 лађа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Абљани (6
град., 40 лађа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Атињани
(Дарданови потомци, 40 лађа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Саламина
(12 лађа). Ајас<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Аргос (8
гард. - Тир, Епидаур, Егина; 80 лађа). Диомед и<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Стенел<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Микена,
Коринт, Сикион (100 лађа). Агамемнон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лакедемоњани (Спарта, Аугија, Лај: 60 лађа).
Менелај<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Аркађани
(Орхомен, Тегеја; 9 град. 60 лађа). Агапенор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> из Пила (8 град. 90 лађа). Нестор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Епејци из
Елиде (10 лађа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дулихејци (најамници из Италије, 40 лађа).
Мегет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Кефалоњани (Итака, Сам,
Закинта; 12 лађа). Одисеј<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Етонци, 40 лађа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Крићани са
Кноса (100 град., 80 лађа). Идоменеј, Мерион<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Рођани (9
лађа). Тлеполем (син Хераклов)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Еурипилци
(30 лађа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Данајци (из
Силе и Аглаје, 30 лађа). Ниреј<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Пелазги/Мирмидонци из Аргоса (5 град., 50 лађа). Ахил<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Филачани (5 град., 40
лађа). Протесилеј<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ферани (5
град., Јолк, 14 лађа). Еумел (Адметов син)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мелибејци и тесалски М.
(4 град., 7 лађа). Филоктет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ехалијци
(28 лађа). Махаон и Подалирај (браћа лекари)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хиперијци
(40 лађа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Епиоњани
(22 лађе)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Магнећани
(40 лађа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*укупно 29 народа на страни Ахејаца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 17 народа на страни Тројанаца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ___________<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1217 лађа и 122 000
бораца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Ахил је ишао први - сукоб са Тенедом, пустоши гград, убио Местора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
(Пријамовог сина)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> разара Лирнес (брани
га Енеја - вођа Дарданаца, син Анхиса,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> унук Троја, мрзео је
рођака Пријама који га је гледао са презре-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> њем; Енеја - храбар,
вешт ратник, рањаван више пута)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ахил креће на М.
Азију - пустоши је ( у Теби је владао отац<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хекторове жене
Андромахе, А. убија њега и 7 синова;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> заробио Хрисеиду -
кћер свештеника Хриса - припала Ага.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> по обичајном праву
као заповеднику ахејске војске<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Брисеида - Минова
жена, кћер краља Бриса из Педаса, њу је<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ага. уступио Ахилу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Велики Ајанта , рођак Ахилов, пустошио земље без заштите - Тракија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Херонес, Босфор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> убија старијег
Пријамовог сина Полидора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Полидора млађег,
послао је Пријам са благом за Тракију, Поли-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
мнестру <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ага. у Тракију шаље
Одисеја - да набави храну, узалуд<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* у зиму су пљачкали, одмарали, уређивали логоре и вежбали гађање на
ничијој земљи - у храму Аполона тимберијског; Ахил се заљубио у Пријамову кћер
Поликсену, по гласнику пита Хектора за сестру, овај му одговара - биће твоја
кад се придружиш Тројанцима; Ахил се колебао ( ако приђе Трој. мораће да убије
рођаке В. Ајанта...)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* у пролеће Хектор рањава Ахила у руку - повлачи се из борбе; у ствари
свађа око Хрисеиде (отац, Аполонов свештеник донео је откуп - не прихватају -
куга - Ахил предлаже Ага. да врати
хрисеиду, овај пристаје) и Брисеиде ( коју је Ага. узео Ахилу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Ага. нуди Ахилу Брисеиду, 20 најлепших Тројанки, своју кћер, 7
месенских градова- Ахил не попушта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Патрокло (Ахилов брат од стрица ) узима му оклоп и оружје; убија га<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хектор; борбе око леша - Ахил каже да ће спалити Патрокла тек када
донесе Хекторову главу, оружје и 12 Тројанаца за ломачу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Ахил седа у бојна кола (коњи Балија и Ксант); у борби под Тројом убија
Полидора Мл. ( кога је водио са собом због уцене Пријама); Хектор жели да
освети брата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у набујалом Скамандеру Ахил се умало утопио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">код Скејских врата - двобој Ахила и Хектора - леш, кола и опрему -
ломача<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">сваког дана три пута вуче А. Хекторово тело око ломаче - тајно у Ахилов
шатор долази Пријам по сина ( Ахил тражи злато или кћер Поликсену), Хелену да
врате Менелају - договор постигнут али није испуњен<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хектор је сахрањен у Теби
(Кадмовом граду) код Едипове чесме, где је <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">рођена његова жена Андромаха, под Плаком; после разарања Троје, остаци
Х. су пренети у М. Азију (Троја Нова)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Амазонке се придружују Тројанцима - Ахил убија краљицу Пантесилеју -
угледавши је без кациге, искрено је зажалио због њене лепоте<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мемнон (изузетна лепота, храброст, одлучност, вештина) - убија га Ахил
и креће на Скијска варата која чува<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Парис - убија Ахила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Одисеј тек сутрадан са Итачанима
слама отпор Тројанаца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">В. Ајант убија Глаука и отима Ахилов леш; невреме прекида борбу; Ахил
је спаљен уз почасти; урна поред Патрокла, у такмичењу за његово оружје и оклоп
учествују В. Ајант (најлепши и најјачи после Ахила) и Одисеј - нема победника -
Ага. додељује част Одисеју; В. Ајант се убија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Неоптолем (малолетни Ахилов
син) наставља очевим стопама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Филоктет (се и даље лечи) _ Одисеј и Диодем га налазе на острву Лемно,
код Тебе; траже да се Ф. укључи у рат; Ф. изазива и убија Париса (П. умире од
ране коју није хтела да залечи његова прва жена љубоморна на Хелену) - око које
су се већ посвађали Пријамови Хелен и Дејфоб, кога Пријам сматра достојним
Хелене; а Ахејци Хелена позивају на сарадњу; љут на брата пристаје да напусти
град, као и Енеј; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">како Парис скрнави храм Аполона тимберијског и прориче: "Троја
пада када се једна Пелопова кост донесе у ваш логор, ако Неоптолем заузме
тројанско поље, ако Атенин Паладијум буде укараден из Троје" - Ага.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">је упутио мисије да изврше пророчанство<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Троја је остала неосвојив бедем, све до Тројанског коња - који се
приписује Одисеју - из захвалности за срећан повратак у домовину, дар Богињи -
22 јунака (Одисеј, Менелај, Диомед, Стенел, Атамант, Тоант, Неоптолем...) -
Прјам је сумњао у коња, али одбегли ахејски роб Синан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">је убеђивао Тројанце да је то дар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">покољ - Пријам и Хекаба су се склонили, Полип њихов син бежи код њих,
Неоптолем га пробада мачем, Пријам баца копље, промаши, искасапе га<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Одисеј и Менелај одлазе у Дејфобову кућу у најкрвавију битку до сада - побеђују<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Одисеј штити Антенорове синове (Глаука и Хеликона)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Менелај штити Антенора (жену му и синове) </span><span style="font-size: 14.0pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span style="font-size: 14.0pt;">E</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">неј је оца Антилоха,
на леђима изнео кроз Дарданску капију, испод<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">планине Иде; утврдио се у Пергаму; часни мир са Ага.; прелази у Трачки
Пелен; влада преосталим делом Троаде и Дарданије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">из Троје је изнео највеће светиње<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">(град Дардан на Косову)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">прешао је преко Македоније, Епира (ту га примају брат од стрица Хелен и
Андромаха Хекторова, који су заробљеници Неоптолемови - али Неоп. је Хелена
оженио својом мајком Дездемоном и дао му краљевство над Молошанима, а себи је
узео Андромаху; Неоптолема убија Орест, а Хелен обједињује краљевство и узима
Андромаху; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">изграђују нови Илион; после Хеленове смрти Андромаха са Пергамом - син
из брака са Неоптолемом - одлази у М, Азију - оснивају град Пергам)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Андромаха - кад је Неоптолем (Ахилов син) убио Хектора, по праву <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">му је припала А.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хелена (Пријамовог сина), пријатеља свог Неоп. жени својом мајком Д.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Н. и А. одлазе у Јолк
(скопље), где наслеђује деду Пелија; имају троје <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">деце: Мокота (епирска династија), Пергама, Пилеја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">7 год. касније Н. убија Орест
(Ага. син) у Делфима и по праву жени се<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Андр.; а после његове смрти Андр. се жени Хелен (који је пре тога био
муж Неоп. мајке Дездемоне); са њим Андр. има сина Кестрина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">из Дарданије, дуго после Тројанског рата, у госте им стиже Енеја ( на
путу за Италију)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">после Хеленове смрти, Андр. са Пергамом (син са Неоп.) одлази у М.А.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">где оснивају град Пергам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* од бројне Пријамове породице остају - Хелен; Скамандер, Полидор, Астианакт
( Нова Троја у М. Азији од узбеглих Тројанаца) и Дардан; снаха Андромаха и кћи
Касандра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* 10 год. рата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Етиопљани и Мемнон пале
ахајске лађе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Патрокло ступа у борбу и
гине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Антиоха (који је желео да
заштити оца Нестора) убија Мемнон <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> двобој Мемнона и В. Ајанта;
Ахил не може да одоли - мења В.А.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> и убија Мемнона; јури према
Скијским вратима и ту га Парис погађ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> у пету десне ноге; умире у
страшним мукама; борба око леша траје <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> цео дан; В. А. проноси леш
а штити га Одисеј; последња Ахилова <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> жеља је била да В.А.
жртвује Полексију на његовом гробу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> други кажу да су Ахилов леш
узели Тројанци и мењали га за злато <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> дато у откуп Патрокловог
леша<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ахилова сахрана (тужбалице)
- 17 дана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тело му је балсамовано
(амброзија), спаљен<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* миграције Тројанаца - у
домовину су стигли Нестор, Менелај, Неоптолем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. у М.Азију код Тројанаца,
вођа Титон - империја у Етиопији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Арабији и М.Азији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. у Италију код
Пафлагонаца из Енетске земље, вођа Антенор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (мудри Пријамов
саветник) > Венети<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* "Пријамово благо" - Шлиман, 1868.г. нашао у М.А. Троју<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> благо је у Пушкиновом
музеју у Москви<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пријам је Полидора
послао сестри Инони и зету Полимнестру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> трачком краљу, који
хоће да убије младића и отме му благо,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> зато тетка Инона подмеће сина Дејфоба, отац не
знајући креће на<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> њега, али га Полидор
убије; остаје у Тракији и касније прихвата <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> избеглице из Троје -
младог Хекторовог сина Скамандра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Енеја - последњи отпор у Троји у тврђави Пергам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> повлачи се на Иду<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Македонија, Епир,
Јонско море, Италија-Сицилија, зап. Италија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> бура носи најпре у Африку - љубав са
картагинском краљицом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дидоном<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> враћа се у Италију;
север - Лациј, жени се Латиновом ћерком<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лавинијом; сукоб са краљем Турном<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Е. прихвата латински
језик, наслеђује престо после Латина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Етрурци (Банат и
север-запад Румунија, јужно од Дунава) - сро-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> дници Енејини; помажу
му против Турна, али у сукобу са њиме <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Е. гине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Е. је повезан са
родом Јулијеваца - царском династијом преко<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Асканија (Е. и Креусин
најстарији син), рођен у Троји, оснивач Алба <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лонге - матице Рима;
народ је Аск. прозвао Јулом (назив врхо-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> вног божанства
латинског савеза Јупитер Латиарис = Мали Јупи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Касандра (Пријамова кћи) - у
Атенином храму силује је Мали Ајант, и <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> доводи је у логор,
али је Ага. узима за себе; М. Ајанта осуђују на каменовање али ће то избећи
заклевши се да Одисеј лаже; Ага. са Каса-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ндром одлази у
Микену, где их убија љубавник Ага. жене, који <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је већ отерао Ореста<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Орест - да би осветио оца Ага., убио је мајку и њеног љубавника Еги-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ста (он и Орест су
истих година); прогоне га Ериније ( и у Дел-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> фима), у Атини му
суде - мора да ожени Хармонију и једну год,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је прогнан; пророк му
саветује да из Тауриде (где је у храму <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> свештеница, његова сестра Ифигенија) узме
кип Артемидин<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тамо је био обичај да
се транци жртвују Богињи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ореста је спасла
Хрисеида, ћерка свештеника Хриса, која је са<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ага., када је била у
ропству - родила сина Хриса (Орестовог бра-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> та)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Орест је обновио
Троју, где су дошли народи Спарте и Микене - <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> назвао је Еолијом (по
Еолу, рођаку)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4 генерације после
Ореста у Троју долазе Јоњани, под Грасом,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Орестовим унуком; они
су са ширег простора Сплита (Салоне)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Еољане су протерали у
М.А. под вођством Орестовог унука Аре-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> лаја на Мраморно море<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> истовремено су
Хераклиди протерали из Тебе Тесамена, који је <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> у сеобу повео народ на
територији Грчке; остатак је са сином му <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Кометом отишао у
М.А. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* највише промена народа доживеле су Тесалија, Беотија, велики део
Пелопонеза<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хелене зову Данајцим, Аргивцима, Ахејцима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Дорци су 80 г. после тројанског рата са Хераклидима заузели Пелопонез<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Атењани су населили Јонију и већи део острва<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Пелопонежани су прешли на Сицилију, Апенинско полуострво<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Карци (народ Словеније и делом Аустрије)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Пафлагонци > Венети у Италији и на сев. Европе (Скитија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мишани, Мизијци (Србија, део Бугарске) отишли у М.А.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Хомер еп завршава хекторовом и Патрокловом сахраном (кремацијом), а
крај рата описују век касније:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> пропаст Троје -
Аркин из Милета<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Енеида - Вергилије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хероина - Овидије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Теогонија - Хесиод<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ајант, Филоктет -
Есхил<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Дионисово освајање Индије 1300<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> уговори Диониса и хетитског
цара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хамурабијев законик <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Орест се није могао ослободити гриже савести (Ериније), зато је на <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Аеропагу дигао
жртвеник; али није смео да учествује у прино<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> шењу жртви (по жељи
деде му Тиндареја); није му помогао ни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> стриц Менелај; у
Атини је пресуђено да годину дана буде у изг-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нанству, да се ожени
Хермионом и влада Микеном; пророк му<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је саветовао да мора однети кип Артемиде
из Тауриде ( на ост-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> рву Лемно) - у том
храму је био обичај ( увео га је Тоант, чуку-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нунук Дионисов, син
Тоанта Другог), да се жртвује странац та-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> уридској богињи, а
свештеница је тада била Ифигенија; Ореста<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је спасла свештеникова
ћерка Хрисеида (Ахил је заробио, Ага.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је добио и са њом има
сина Хриса - па су он и Орест браћа по <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> оцу); Орест је
територију Троје населио Спартанцима; Микења-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нима и назвао је Еолијом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4 генерације после
Ореста на просторе Троје дошли су Јоњани са <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Грасом (Орестов унук)
са простора Атине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Аполонова религија - Зеус је био врховни бог; Аполон је био органи-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">затор, законодавац, даје награде, егзекутор (лук и стрела)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
ТЕБА/КАДМЕЈА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
династичке борбе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Дионис - Кадмов и Дарданове
сестре Хармоније, унук<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> његову мајку Семелу
(Кадмову сестру) обљубио је Зеус<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> земљотрес у
Кадмеји; Семела гине (сахрана посмртних
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> остатака после
тридесет година Д. освајања, али он је не сахрањује него је носи на Олимп међу
богове, тада га је напао брат од тетке Пентеј па су га жене растргле - баханалије, (Дион. тетка Агава у пијанству је <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> растргла свог сина
Пентеја) - тако су настале мистерије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дионис је однешен до<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> планине Ликеје, у
граду Ликосури чувала га је тетка Инона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дионис одлази на Крит код тетке Европе и
сина јој Миноја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> постаје војсковођа
- Египат, Индија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Д. је Рамзес Други = Амон Ра;
рођен у Илирији/Кадмеји/Теби<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> на Криту (Крку,
код тетке Европе) жени се Минојевом ћерком<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Аријадном; као зет
одлази на краља Тегеја у Атину (Сплит.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Солин), јер је овај мучки убио
Мин. сина Андрогеја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> са војском иде на
Персеја у Арг (Македонија) - П. се покорава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (данак 7 момака и
7 девојака)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дион. и Мин.
одлазе на Сицилију по Дедала (који је од Мин. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> затражио азил када
се с братом посвађао око престола); краљ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сицилије, Кокал убија Мин. у
купатилу; па је Д. пет год, држао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сиц. у опсади<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дионис је владао
као Рамзес Први и Други око 70 г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> док је после Египта
освајао Индију (20 г.), у Европи је као<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> намесника оставио
рођака Сета (који се осилио, прогласио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> краљем и покушао на
гозби да запали палату у којој је угостио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Диониса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Д. је владао око
1337.г.п.Х. - његово царство обухватало је <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Балкан, М.А., Италију, Египат,
Индију, Либију, Етиопију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> наследио га је у
Египту син Орос (Ерос = Мернептах, 1251 -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1231.гп.Х.) =
Аполон (код Хелена, нарочито код Тројанаца)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> симбол је лав (атрибут бога Сунца и Тебанаца)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> на Балкану влада Д.
син Македон; а касније Лаомедонт, Дарда-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нов праунук, Тројов унук, Илов син<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> убиством Орфеја
(Македоновог праунука) распада се македо-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нска држава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> на њеним
развалинама ствара се моћно тројанско царство, које<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је подигао Лаомедонт > Херакло води
ратове који унуштавају <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Троју<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* престо у Кадмеји Дионисије враћа Полидоровом малолетном сину<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лабдаку, наслеђује
га малолетни Лај - Едип (малолетни) - као <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тутори Лабдаку -
Никтеј (Хијеријев син деда са мајчине стране)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> па његов брат Ликаон
(Лабдак влада једну год. и умире), опет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ликаон (за малол.
Лаја - влада 20 г., град Ликосура)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Антиопу (Никтејеву
ћерку), два сина Амфиона и Зета, Ликаон <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> протерује из Кадмеје у Ликосури (Китерон),
синови се сурово<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> свете стрицу, њега и
ћерку Дирку растргли су бикови; преузи-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> мају престо (за
Едипа), опасују град зидовима, назив - Теба (по<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Зетовој жени)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Америон -
самоубиство - није могао да преживи трагичну суд-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> бину деце (12-стор.),
жена Ниоба (Танталова кћи, Пелопова сес- <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тра)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ликаон је установио култ ликијског
Зеуса > китеронски З.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Китерон, планина на
којој је (25 кривина) Едип убио оца Лаја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Дарданова ћерка
Идеја, два сина Крета и Теукра; Крет - сина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Олимпа ( погинуо од
грома, сахрањен на Китерону > мења на-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> зив у Олимп, па и
култ > Зеус Олимпски)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> после погибије Лика
(деде по мајци) Лај одлази из Тебе у Елиду <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пелопу; учи његовог
сина Хрисипа, али га одводи као таоца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Пелоп га проклиње - да погине од
синовљеве руке) натраг у Те-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> бу; жени се Јокастом
(Креонтовом сестром, унуком Пентеја, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Агавином
чукунунуком); у Делфима пророчанство - син ће уби-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ти Едипа на планини
Китерон; када се враћао из Делфа (да би <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> сазнао шта се
догодило са Едипом) на планини је срео сина, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ударио га а овај узвратио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Едип је живео на
Коринту код краља Полиба, сазнавши да му <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> овај није отац
кренуо је у Делфе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Креонт на престолу Тебе - док Едип није
одгонетнуо Сфингу, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> женидба са мајком,
четворо деце<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> куга у Теби; Е. шаље
Креонта у Делфе - одговор: кад убица <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лајев буде кажњен,
куга ће нестати; Е. проклиње убицу; Креонт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> доводи пророка
Тересија - Јока се убија; од пастира Едип<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> сазнаје шта је било са њим као бебом - златном
иглом копа себи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> очи; синови га
затварају у палату да их не срамоти, ругају му се<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Едип их проклиње),
протерују га (Антигона с њим); плашећи <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> се клетве договарају
се да сваки влада једну годину; први је Ете-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> окле, Полиник је за то
време у Аргу (ту се жени краљевом ћер-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ком Аргијом); када се
вратио у Тебу Етеокле га протерује<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*седморица против Тебе - Полиник од таста тражи помоћ, 7 војсковођа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> креће на Тебу - Тидеј,
изазива Етеокла и друге на двобој; све по-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> бије; таст Адраст
поставља војсковође на 7 капија тебанских;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тиресија пророкује - ако се богу
Ареју принесе људска жртва<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Етеокле ће победити;
Креонтов син Менекеј се добровољно уби-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је; војсковође гину;
да спречи крвопролиће Полиник зове брата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> на двобој; смртно се
рањавају; Креонт преузима власт; мртве Ар-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> гивљане не сахрањују,
ни Полиника<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* други напад на Тебу - Тезеј, атински краљ, на молбу Адрастову, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> да казни Тебанце због
непоштовања богова - мртвих; Креонт је
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ухваћен и убијен; мртви
спаљени<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Антигона - је оба брата достојно спалила; Хемон је требао да је убије;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> он се њом жени и одводи
је на Китерон; син Меон (ХОМЕРОВ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> отац има знак змије на
леђима, ознака краљевске лозе) долази у <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тебу; Креонт наређује његово убиство,
али посредује Херакло<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (родом Тебанац, ожењен
Креонтовом ћерком Мегаром)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Лаодамент (син Етеоклов на престолу Тебе)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*трећи напад на Тебу - синови Седморице војсковођа заклели су се да <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ће осветити очеве - у
Делфима Питонка каже: победиће Аргивља-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ни ако Амфијарајев син
(један од тројице преживелих војсковођа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Алкмеон води војску на Тебу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тиресија пророкује
Лаодаменту - Теба неће бити разорена све док <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> било ко од Седморице
жив - то је Адраст ( који ће убрзо умрети <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> чује да му је син
погинуо на почетку борби под Тебом) - сви Теба-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нци су по Тиресијевом
савету ноћу напустили Тебу - на месту зау-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> стављања изградили су
град Хестију; побегли у Илирију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Аргивци су опљачкали и разорили град;
Алкмеон (други Адрастов<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> син) погођен очевом и
братовом смрћу, криви мајку (коју је Поли-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ников син Терсандар
подмитио да Алкмеона наговори на поход на<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тебу) и убија је
(прогнан је од Аргивљана - Епигона из Арга)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Терсандар (Полиников) је на престолу Тебе <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">четврти напад на Тебу - у току ТРОЈАНСКОГ рата, пљачке и походи на <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> територију савезника,
Ахил иде на Тебу, која је тада имала мало <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ратника - због заклетве
Тиндареју да ће бранити мужа Хелениног <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (кћи Тинд.) од Менелаја, бројних
кандидата - тако су се истородни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> народи, сродници по крви
нашли на супротним странама, јер су ос-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> уђивали Парисов поступак;
из истог разлога се Теба нашла на При-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> јамовој страни, а и због
родословне повезаности тројанско-дардан-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ске лозе са тебанском
лозом - јер се син трој. краља Пријама, Хек-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тор оженио Андромахом,
ћерком тебанског краља Етиона;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> њега је Ахил убио, са
седморицом синова, и сахранио засадивши <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> му на гробу свето дрво
брест;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> пророк саветује Тебанцима
да из Троје донесу кости славног Етио-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> новог зета, Прикиног сина
Хектора; које су касније однели у М.А.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> у Троју Нову<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* пети напад на Тебу - за време свечаности Посејдону Онхестију, неки<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тебанци су без разлога
убили краља Орхомена, Климена; његов <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> син нападне и савлада Тебу
- данак, годишњи од 100 крава, плаћа-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ли су све док Орхомењане и
Минојце није покорио Херакло (син<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пелејеве унуке Алкмене, из
Илирове лозе, и Амфиктриона - Деука-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> лионовог сина, Минојевог унука, чукунунука
Кадмове сестре Ев-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ропе); најпре је
сакупљачима данка одсекао уши, носеве, руке; па<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је пресрео Орхомењане, који
су кренули на Тебу и победио их;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> разрушио Орхомен, гине му отац Амфиктрион;
сад краљ Орхомена <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> враћа данак - 200 крава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Креонтова и Едипова лоза<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> потичу од Илирове ћерке и
Дарданове сестре Хармоније и Кадма<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Агеноров сина) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Креонт < од Кадмове ћерке
Агаве (која је на Семелиној сахрани рас-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тргла свог сина Пентеја) и
Спартанца Ехиона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Едип < од Кадмовог сина Полидора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ове се гране спајају преко
Јокасте, Креонтове ћерке и Антигоне, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Едипове ћерке ( прва је Е.
мајка, друга је кћи и сестра)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Меон је направио заседу Тидеју, који све побије, а Меона поштеди;
када су седморица Епигона напали Тебу, Тидеј настрада и Меон га уз почасти
сахрани;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">наследи престо у Фригији (Меонија, за време Херакла и Омфале) и ожени
се Диндамином; кћер Кибела која се удаје за Атиса (Херакловог и Омфалиног
сина); имају три сина - Лида (Лиђани), Миза (Мижани), Кара (Карани) -
родоначелници, Хекторови унуци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Меон се други пут жени
Критеидом > син Мелесанген = ХОМЕР, Дионисов свештеник из Тебе; у рату је
Хомер био у саставу Мирмидонаца као свешетеник, пророк Меонац - тројански савзеник и као Ахејац (из
морања јер је у Ахиловом табору); мада су његови Меонци били на страни Пријама,
где је био и његов брат Боро (убио га као тројанског савезника Идоменеј, Несторов
син)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Хомер је син краља Фригије Меона (син Тебанца Хемона, унук краља Тебе
Креонта; Хемон и Антигона, Едипова ћерка су меоново родитељи; Креонтова и
Едипова <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* језик епова - винчански (меонски и еолски = илирски)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> јонски алфабет (варијанта источне
гране) прихвата Атина 403.гп.Х. и она постаје званично писмо ("х" се
изговара као "кс"/"пс"); Јонија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">(територија Хрватске, Србије, Ц.Горе. Босне)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">"Илијада", "Одисеја" писани дактилским хексаметром
= јуначке песме у Србији, Ц. Гори; у еповима постоји велики број словенских
речи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* китара и форминга (гусле) за певање у хексаметру (јуначке песме)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">певачи - Фемије са Итаке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Демодок из
Феникије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Македонија, Трачани, Илири < Пелазги = Скити (југ-источна Европа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4 наречја:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. јонско (Хомер, Херодот,
Хипокрит)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. дорско
(Пиндар, Алкаман, Симонид)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. еолско
(Алкеј, Сапфо)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. атичко
(Платон, Аристотел, Есхил, Софокле, Тукидид,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Еурипид,
Аристофана)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Лај - директни потомак (чукунунук) Дарданове сестре Хармоније и мужа
јој Кадма (Теба)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">из Тебе су убрзо прогнани и Аутомантова деца - Фрикс (Фригиа - сев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Албанија = Колхида) и Хела (удала се за Илировог сина Ауторијата; деца
- Пеон, Едон, Алмон)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*куга међу Ахејцима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">земљотреси (два мања, један велики)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">поплаве ( у једној се скоро удавио Ахил)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* распад Друге Илирске државе 167.г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Аргон - зачетник славне Друге Ил. држ. (око 5. века п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">син Пинес и мајка Теута (моћна, али је уништило што је дозволила
гусарење) - Рим се већ осилио и гуши Теуту<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Димитрије Хваранин јој је био вазал, касније муж; против Рима,
савезништво са Македонијом (Филип Пети, 207.г.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у исто време Ханибал растура Рим - <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ХАНИБАЛ је био из ратничке породице Барка(с); отац Хамилкар био је
чувени војсковођа - који није ратовао силом него интелигенцијом, био је
софистициран и томе је подучавао и сина; живели су у друштву које је било
трговачко, Картагина, као две одвојене класе; када је Рим <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">осилио Хамулкар је преселио своје трупе на територију Шпаније и основао
тамо Нову Картагину - у почетку као место за обучавање трупа, убрзо је постао
непобедив; убили су га у једном окршају домородачко племе у Шпанији; Ханибалу
је припала дужност да настави рат против Рима; битка код Кане је највећа у
историји (технички генијално изведена); највећи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">противници Ханибалови у Риму били су Сципиони; Рим је слао своје
изасланике, надмене и охоле да траже предају али је то Х. још више разбеснело,
одлучио је да не чека већ да пошаље своју војску на Рим; прешао је Апенине у
зиму (помогли су му као водичи домаћи Гали, једни, други су га немилосрдно
пљачкали и убијали му војнике) са слоновима (који су касније сви угинули , па
му нису ни послужили за борбу са Римом); од 46 000 војника преживело је 20
000..........)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*али 197.г.п.Х. Рим побеђује Македонце и постаје велика Империја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Друга Илирска држава <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Прва Ил. држ. је Троада са Тројом -
Илијем градом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Друга је трајала од 5 - 2
века п.Х.; 15 краљева у две династије:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. девет краљева (Сирхас,
Бардинис, Грабос, Плеурат, Клит,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Глуак,
Бардил Други, Моноунуис, Метилиос)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. шест краљева, од
260.г.п.Х.(Плеурат Други, Аргон, Пинес<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (малолетни)
- влада краљ. Теута, брат му Скердилаид,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тенције до
168.г.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Словени у Европи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Поморјани - између Висле и Одре<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
река Прситица дели их на зап. и источне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Вељићи (Љутићи) - зап. од Одре;
међу њима у долини Укре - <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Укрини;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4 фамилије -
Ратари, Доленићи, Шћиропане, Кићане<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Раци, Рујнаци су
живели са Поморјанима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Стадорани - југ-зап.
на реци Спреви у Хавољу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
сложено, од много племена; највеће је Брежани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
(доњи ток Хавоља до ушћа у Лабу); заједничко име<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Гавољани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Бодрићи (Рарози) - север-зап. од
Ставора и Велића, на обали <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Балтичког мора између река Реченице и Свећине,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> где
су протицале Бела, Лаба, Травник; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> чине га : Варге (чувени поморци); Полабци
(данас<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Рацебуршци); Глињани (између Лабе
и Степенице);<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Варни (уз Варнаву,
дан. Роштохинци, Буцовци, Гус-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
тровирци); Раци = Рашани; Вагри;
Кашуби (изумрли у <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 14. веку);
Доленићи; Ратари (дан. Штетинци); Вили-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нићи
(око Берлина, Брандербурга); Бризанићи (данас<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Хавенбурци); Ере (Ерули, дан. Макленбуржани);<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Бризнићи (дан.
Пригнићани, Перлбергци); Хавољани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
(дан. Ховербуржани); Рарози (дан. Штолџенци, Алка-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
менци); Србићи (дан. Најбрандержани); Бодрићи (дан.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Макленбуржани,
Шверинци); Вагри и Љубенићи (дан.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Љубегсци,
Алдепбургсци); Рани и Рурани (дан. Руги-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
јани); Гринићи (дан. Аненбургсци); Сораби и Серби<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (дан Саксонци, Мисници, Лајбниц)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Милчани - око реке
Нише<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Намурани - ушће Србице
у Мезу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Обрићи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">сва ова словенска племена непрестално су се борила против римске
(Ахавенде) Империје, од 476.г.п.Х. до њене пропасти, а онда настивила <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">борбе са другим народима и међусобно, до уједињења Германије - са
германских, скитских и малоазијских територија јуришале су Склавиније (војске
племенских савеза) на челу са елитним коњичким јединицама - Сербима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ИЛИЈАДА Видо
Латковић<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. о срџби Ахилеја и
поразима ахејским<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> свештенику су
отели кћер Ахејци и дали је Ага. - Аполон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> их казни кугом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ага. узима Ахилову Брисеиду -
А. неће да учествује у рату<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Тетида, мати А.
жали се Зеусу, он јој обећава да ће штитити<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ахила; Хера је тиме незадовољна
- она воли Ахејце, препире<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> се са зеусом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. желећи да отме Ахила, Зеус у сну
наговара Ага. да иде у бој са<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тројанцима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> набрајање лађа и
чета са обе стране<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. када се војска
суочи Парис изазива ахејске јунаке, изалази <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Менелај; парис се упалши и
побегне; грди га брат Хектор, па <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Парис враћа у
двобој - победник добија Хелену<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мен. умало не убије Париса, али
овога избаци Атина, обави-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> вши га велом
магле, и преноси га у његову кућу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. богови одлучују да Троја мора
пропасти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тројанце храбри
Аполон, а Ахејце Атена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5. Ахејцима долази у помоћ Хера,
Атена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тројанцима Арес -
бог рата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 6/7/8. Зеус забрањује боговима да се
мешају у рат, на брду Ида (ода-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> кле посматра
битку) одређује Ахејцима пораз<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хера и Атена желе
да сиђу са Олимпа и помогну Ахејцима, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Зеус забрањује <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 9. Ага. одлучује да
пошаље посланике Ахилу,који прети да ће<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> отпловити кући
лађама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 10. ухођење војске
(Одисеј и Диомед - тројанску, а Долон - ахеј.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 13. Ахеј. би јако настрадали, како су
их Трој. почели сећи, али им<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> посејдом помаже<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 14. Ахеј. побеђују; Хера желећи
одвратити З. поглед од бојишта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> заводи га; Ахеј.
напредују нарочито када Телемахов син Ајас<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> каменом погоди
Хектора и избаци га из трој. редова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 15. Зеус се буди и псује Херу, шаље по
Аполона (да овај оздрави<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хектора) и
Посејдона (да се престане мешати у бој)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 16. Патрокло моли Ахила да га пусти у
бој - А. му даје своје ору-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> жје; Троај. мисле
да је то А.; Аполон наговара Хектора да уби-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је Патрокла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 17. Трој. хоће тело Патроклово, Ахеј.
не дају<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 18. Ах. чувши за смрт
Патр. удари у плач који допре до мајке му<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тетиде (она обећава сину ново
оружје, које ће му сачинити<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хефест)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 19. Ах. на скупштини изјави да се више
не срди на Ага. и да жели <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> у бој; војска мора
да руча пре боја; Ах. неће док не освети Пат.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> крепи га Атина,
коњ Ксант људским гласом прориче му скору <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> смрт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 20. Зеус допушта боговима да
учествују; на страни <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ахејској-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Посејдон,
Хермија, Хефест, Хера, Атена;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тројанској -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Арес, Аполон, Артемида,
Лета, Афродита<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ах. убија
Полидора, Пријамова сина; хотећи да освети брата <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хектор излази, из двобоја Хек.
спасе Аполон, маглом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 22. Хек. се сукоби са
Ах., овај га убија, везује за борна кола (глава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> виси на доле) и
вуче лађама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 24. Зеус поручује Ах. да преда Хек.
тело<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пријам долази по
тело сина, које му Ах. лако преда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">(анализа Илијаде)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* борбе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* припреме за бој у 2. певању<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* у првој борби Диомед рањава Афродиту и Ареса; Тројанци доживљавају
прави покољ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* најжешћа битка води се у 12/13. певању - око ахејских лађи, Зеус
интервенише у корист Тројанаца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* трећа битка пред ахејским табором (11-15.), двострука градација -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Сарпедон руши претпрсје на ахејском бедему (12.); Хектор пробија
каменом врата; оба пута Зеус не надгледа битке; Тројанци губе кад Посејдон и
Хера (14.) користе Зеусово одсуство</span><span style="font-size: 14.0pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* четврта битка у којој наступа Ахил са новим оружјем, песник измиче од
приказа праве борбе богова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">двобој Ахила и Хектора (20.), крајем 21.певања богови се склањају са
бојног поља да би двобој јунака имао сасвим људски карактер<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Ахил је увређен због отете робиње Брисеиде, истрајан у настојањима да
не учествује у боју<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">враћа се у бој из жеље да се освети Хектору (мада се с почетка
наслађивао када је Зеус поражавао ахејце)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">када Пријам љуби руку Ахилу - овај плаче<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у 19.пев. мири се Ахол са Ага.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">16. пев. Патроклија - после тога следи Ахилов захват у бој<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Ивине белешке о Илијади<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Парис је био син тројанског краља Пријама и Хекабе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">зачетник је тројанског рата; у ноћи пред његов долазак на свет Хекаба
је уснила злослутан сан: родила је горућу бакљу која је запалила Троју<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">краљ Пријам се обратио врачу који му је протумачио сан - Хекаба ће
родити сина који ће бити узрок пада Троје; Пријам одлучује да по рођењу дете
однесу у дивљину на гору Иду и тамо га оставе; тамо је дете нашла медведица,
која га је отхранила својим млеком, а затим га је прихватио Прикин пастир, који
га је назвао Парис<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* прави узрок рата је била свађа Богиња; богиња свађе Ерида увређена
што није позвана на свадбу краља Пелеја и морске нимфе Тетиде, баца у салу
златну јабуку са натписом "Најлепшој"; Хера, Атина,Афродита траже од
Зеуса да одлучи, он пребацује то на пастира са Иде - Парис је био неодлучан и
најпре је хтео да побегне, али богиње су га уцењивале: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хера му је понудила власт над Азијом; Атина победу и славу у сваком
рату; Афродита најлепшу жену на свету - зато је Парис пресудио у њену корист;
најлепша жена, по мишљењу богова и људи, била је Хелена, кћи узвишеног бога
Зеуса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">пошто су мајка и отац туговали за Парисом одлучили су да направе гозбу,
на којој ће победник игара добити најлепшег бика из П. стада; пошто је П.
највише волео тог бика учествовао је на гозби
и победио најстаријег Прикиног сина Хектора и добио бика; увређени
Прикини синови одлуче да убију Париса али он побегне на тло Теусовог жртвеника,
где га је видела Прикина кћи, чаробница и рекла родитељима да је то њихов син,
њен брат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">када је отишао да врати посету спартанском краљу Менелају...опљачкао му
је ризницу и узео лепу Хелену<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мен. тражи помоћ у Микени од брата Ага.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">пред смрт Парис је извео подвиг осветивши Хектора, а убивши Ахила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Париса је ранио Филоктет и он је умро усамљен на гори Иди; хелена се
удала за девера Дејфоба, а за Парисом је жалила једино његова прва љубав Ерена
која се спалила заједно са њим<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Хектор је био најомиљенији у Троји, увек на челу војске<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хомер и грчка херојска
епопеја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* по Хомеру, мИкена је била престоница Ага., главног заповедника грчке
војске под Тројом - киклопски зидови, лавља врата - та је култура била
непозната већ античким историчарима, али се успомена на њу у усменој традицији
митолошких прича<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* микенска култура била је наставак критске (Минојска - према Миносу
владару на Криту, палата у Кносу) у 3/4 векуп.н.е.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* око 2 века п.н.е. проширила се на критску културу према Троји (исток)
и грчком копну <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* развијала се под јаким утицајем прастарих култура са Еуфрата и Нила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">значајну улогу у размени њихових добара одиграли су Феничани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* погрешно је мишљење о спонтаној Хомеровој поезији и самосталној<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">грчкој књижевности - развијала се она под утицајем Бабилонаца, Хетита,
Феничана, Египћана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* постанак епске песме, 3 стадија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">слбодна хорска импровизација, без сталног облика, широки народни
слојеви - инперсонална поезија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у родовском друштву када су лов и рат карактеристике људског деловања
песма се понавља у одређеном облику и задобија епску структуру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">при распадању родовског друштва (рано класно друштво) постоје јуначке
песме које се шире и понављају у одређеном облику примајући у себе елементе
других епских песама - слевање песама око једне фабуле, стварање великог епа
(сумерско-бабилонски еп о Гилгамешу,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">староиндијски Махабхарата, Рамајана, Хомерови Илијада и Одисеја)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* певачи који су певали пре Хомера ( по Х. једни су и сами јунаци који
су певали уз пратњу инструмената - Ахилеј; други имају сталан положај као
певачи у властеоским породицама - Фемије, Одисеј; трећи су по средини
властеоских и народних - Демокрит<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">певачи износе оно што су чули да се слави; приказама слика живота <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">морала је одговарати схваћањима друштва за које певају; догађаје морају
опевати као да су сами у њима учествовали или чули од оица пластично приказивање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">аед не понавља већ готову песму, већ је импровизује, ако је већ готова
он памти само опћи део, а грађу обликује на свој начин - та грађа су митолошке
приче о боговима, херојима које се не схватају као измишљотина ећ истинита
прича<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* претхомерске кратке песме припадају различитим круговима прича<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* мотиви концентрације - једна окосница око које се сабирају поједини
мотиви: велики рат, рат Аргејаца против Тебе; Кентуара потив Етеољана; Ахејаца
против Троје; заједничка експедиција да би се заробило благо - Аргонаути;
одисеја; заједнички лов - .лидонски вепар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Јоњани, после Еољана дошли у М.А. из Атике, заузели средњи део и
отоке; дорско-еолска група имала је смисла за лирско-музичке облике; а Јоњани
за разговор и прагматичност - у античку књижевност унели су епопеју, положили
темељ новели, повести, филозофији, драми, роману<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Хиперборејци - народ који живи северно од постојбине хладног ветра
Бореја/буре; у сев. областима Европе, Азије; радосни, безбрижни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Аријевци - становници Арголиде, Аргоса покрајине и града на сев-исток
Пелопонеза; центри културе у 2 веку п.н.е. - Микена, Тиринт; врховно божанство
Хера, магна матер; оснивач првог краљевства Инахос, пре и за време тројанског
рата краљ Аргоса био је Агамемнон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Кирка - највећа и најопаснија чаробница, ћерка бога Сунца и Персеиде<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">њена противница Сцила, кћи мегарског краља Ниса, коју је Кирка зачарала
да буде чудовиште са 7 глава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Пелазги - старобалкански народи, отишли у М.А., медитеранска острва,
Блиски исток<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Аргонаути - морнари племићког порекла, који су на лађи Арго, под
заповедништвом Јасона из Јолка (М.А.) стигли из Егеје у Колхиду (источна обала
Црног мора) у 13 веку п.н.е. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ОДИСЕЈА
(Ивине белешке)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1. певање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Богови одлучују да се О. већ једном
врати кући, љегову жену <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пенелопу просе млађахни просци и
расипају О. благо; богиња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Атина им прети<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Атина се појавила О. сину Телемаху (у
људском облику) краља <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ментора - каже му да
сазве грађане да отерају те силне просце; она <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> прибави лађу Тел. да иде
и тражи оца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3. пев. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> на путу наилазе на
Нестора, који ништа не зна о О. али зна за Ага.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> смрт и упућује их на Мен.
који је и сам дуго лутао морима; после <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> два дана стижу у Спатру
код Мен.; Тел. и Писистрат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">4. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мен. управо жени сина и
удаје ћерку; Тел. и Пис. је лепо примио,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> не зна много о О. али им
прича своје доживљаје; просци одлучују<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> да убију Тел. - то чује
Пен. и моли Атину да јој врати сина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">5. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> О. је на отоку Огигији 7 год. код нимфа
Калипсо; Зеус јој наређује<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> да га пусти, што јој није
по вољи али се покорава; даје му нешто<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> хране; 18 дан пловидбе
Посејдон дигне буру, скрха му лађу, али га <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> спасе поморска богиња и он
исплива на оток Схеруји<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">6. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> на наговор бог Атине, ћерка
краља Алкиноја - Наусикаја, док је пра-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ла рубље пронађе О., па он
крене са њом у град<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">7. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> О. успе да наговори краља А. и краљицу
Арету за брод да се врати <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">8. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> краљ прави гозбу где је О.
успео победити све у рвању; затим певач <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> пева песму о љубави, а
касније о коњу којим су Ахејци преварили <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тројанце и спомиње О., на то краљ пита О.
ко је и шта је<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">9. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> О. прича како је одбродио до Троје, са 12
другова допловио до Кик-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> лопског острва, до пећине
Полифема (он кад се врати у два дана по-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> једе 6 људи); О. опије Пол.
вином, на спавању му избије око и побе-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> гне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">10. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> О. је прошао многа места: острво краља
Еола; па су му Лестригонци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> уништили лађе и побили људе;
код Кирке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">11. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> О.
креће у подземни свет код пророка Тиресија, на уласку жртвује<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> жртву - напије се крви; Тир.
му каже шта га још чека у животу; среће<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> мајку и јинаке - Ага., Ахил,
Патрокло, Ајас - син Геламонов, Херакло<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">12. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> О. креће према Триначкоме острву - где је
бог Хелија имао своје ста-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> до, закољу пар говеда иако је
О. строго забранио; Хелије се жали З.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> који их је на даљем путовању
све подавио, само О. стиже до Калипсо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> и острва Огигије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">13. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> кад је то испричао сви га
часте, а када је заспао они га одведоше до<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Итаке и тамо га оставиоше; када се пробудио
Атина му (у виду псти-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ра) каже где је, саветује га
да убије просце; претвара га у просјака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">14. пев. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> О. се запути свињару Еунеју,
који га препозна, лажно се представи,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> свињар не верује, О. прича
како ће се О. вратити<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">15. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Атина наговара Тел. да се врати на Итаку;
добио је дарове од Мен. и<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Хелене; повео је са собом
врача Агејца Теоклимена; сутра су стигли <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> на Итаку, Тел. оде до свињара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">16. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> пошто је свињар јавио Пени да
јој је син стигао жив, Атина претвара О. поново у краља и се са сином договара
како ће кућу и Пени да осло-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> боди просаца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">17. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тел. прича мајци шта је раио и где је био;
О. проси од просаца, сви <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> по нешто дају, осим Антонија,
О. остаје на двору<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">18. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> појавио се просјак Ир па се
он и О. боре, О. побеђује, Пени се љути <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> што су се рвали на двору<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">19. пев. слушкиња препознаје
О.(по белегу на нози), али јој он прети да<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> не каже ником; О. и Тел. су
сакрили оружје просаца; Пени жели да се<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> просци такмиче у стрељању -
изабраће победника<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">20. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> просци смишљају како ће убити
Тел.; Теоклимен им прориче смрт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">21. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пени захтева да кроз ушице 12 секира О.
стрелом простреле јабуку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тел. је умало успео - али га
отац спречава (још сам довољно снажан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> да управљам кућом, не треба
ми замена) и чини то сам; свињарима <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Еумеју и Филетију О. се открива<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">22. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> када је то урадио, стрелом уз
помоћ Тел. побија просце, ту победу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> одредила је Атина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">23. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пени сазнаје да се О. вратио, окупа се а
Атина га учини опет јаким<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> О. јој у току ноћи исприча
све што је доживео на путу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">24. пев.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> душе посаца намере се на
Ахилову и Ага. душе; О: одлази оцу Лае-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> рту; Еупит наговара народ да
убије О., али отац убија Еупита и тиме <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> се бој заврши, јер Атина
помири О. са народом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* ликови - Одисеј<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> мудар, лукав,
опрезан, хладнокрвно расуђује, преваром се <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> спашава из
пропасти, радознао, некористиљубиво жедан за<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> новим сазнањима - најплеменитије црте
његове; сизифовска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> природа огледа му
се у Киклопији, у измишљеним причама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> пред Еумејом и
Пенелопом; брачна верност и љубав према <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> домовини дају му
снагу да стрпљиво подноси све опсности <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> и понижења<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пенелопа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> симбол брачне
верности, мудра, осећање личног достојанства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Наузикаја и
Телемах<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> су новина у делу,
племенити карактери из сталежа потчиње-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> них показују да се пошло даље од
бруталног газдовања старих<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> времена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Видо Латковић <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Одисеја (Н.М. Ђурић)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">24 књиге<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1 део (1 - 4 књ.) - О. нема
код куће, на острву Огигије је код Калипсо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Атина наговара Тел. да
иде старцу Нестору у Пил и краљу Мен.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> у Лакедемон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2 део (5- 13 књ.) - О. се
враћа; Посејдон га опази, 5-ти дан пусти буру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> О. се једва спасе на
острву Слевиону, код Феачана, краљ Алкиној<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> прича на двору шта је
све доживео:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - код Киконаца -
Скила и Харибда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - острво Лотофаг - ост.
Тринакија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - Киклопи
( Хелијева говеда)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - на Еоловом
острву
- Калипсина Огигија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - код Лестригонаца - Феачани
га возе на Ит.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - острво Ееја код Кирке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - подземни свет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - опет Ееја<o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3 део (13 - 19 књ.) - О. смишља освету: дошавши на Итаку, као просјак<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> једино се открива сину,
на двору га препознаје пас Арг, од радо-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> сти скапава, па га позна
Еуриклија (по ожиљку на колену)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">4 део (20 - 24 књ.) - О. се
освећује; пошто одапне лук кроз 12 мушица<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> од секира, ода се
просцима (још држећи лук), и све их поубија,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> освећује се неверним
слугама, одаје се Пенелопи; оцу Лаерту кога <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> налази у врту; Итачане
који су уз просце савлада; сви се мире<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* идеја помирења завршава оба епа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Аристотел композицију Илијаде назива простом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Одисеје - преплетено<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* у Одисеји место борби и трпњи претежу карактери (О. и Пен.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* низ препознавања: О. - Алкиној; О. - Телемах; Арг (пас) - О.;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Еуриклоија - О.; О. -
Филитије, Еумеј (свињари); О. - Пен.;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Одисеј - Лаерт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* у Одисеји су више опевани људи него јунаци; то је послератно доба,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ратници се враћају кући;
властеоски живот у дворовима; палате<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> са двориштима, ризнице и
споредне зграде; прави социјални живот<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Ахил - тип једљива и љутита човека<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Одисеј - мудар и смотрен, супротност Ахилу и Ајанту;
оличење је<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> трпљења и подношења; а
на отворену борбу у први ред ставља<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> домишљатост, превејан,
обазрив, смотрен<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> истрајан је и у
злопатништву - никада не подлеже искушењу: про-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> мућуран, мукотрпан човек
чију стрпљивост никакво искушење не<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> може сломити; али та
стрпљивост не прелази у пасивну резигна-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> цију, већ је напор
племените воље који има циљ - повртака огњи-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> шту; његова страст (мање
жестока од Ахилове, али не мање укоре-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> њена) је љубав према
породици<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> безгранична истрајност у
свима опасностима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> беседнички дар (дипломат
ахајске војске) - главна морална вред-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ност О. карактера -
владање речју, важи као знак духовног сувере-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нитета <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">АНТИГОНА - Софокле (Твртко Куленовић)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* трагедије античке, највећи домет 5 век п.н.е., "златни век"<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* настала из мита и задржала тематску грађу (Есхилови
"Персијанци"<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">на немитској грађи); дух, универзалност, дубоку усађеност у ант. човека<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* драма < дроменон (радња)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* таргични јунак је обележ "трагичном кривицом" коју му шаље
слепа и ирационална судбина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* радња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Аристотел - катасра (еутарсис)
= очишћење<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">постанак трагедије , мит о богу дионису Бахус/латински); бог плодности
азијског порекла - насупрот њему је Аплон (разум, посматрање, одвајање)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">дете Д. хтели су да убију Титани, па су му дали играчке да се забави;
иако их је успео преварити претворивши се неколико пута у разне животиње,
успеју да га убију ( у обличју бика); тело су му расчеречили, скували у котлу и
парче по парче појели, али им је измакло срце из кога се поново родио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* баханткиње - жене припаднице култа, почињале су ритуални чин игром до
транса у коме су растрзале па прождрирале жртвену животињу (симбол бога) и тако
се сједињавале са његовим принципом плодности, чистиле се од својстава
условљених ограниченошћу и коначношћу и ндивидуалне егзистенције, од страха,
стрепње, сумње и сажаљења<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* дитирамб - хорска песма (претходила трагедији) певана на Д.
свечаностима на Пелопонезу, творац Арион<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Атина - из хора се издваја учесник који води дијалог са хором<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Теспид - песник, творац трагедије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Есхил (13), Софокле
(24), Еурипид (5)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> највећи трагичари,
награде, с пролећа о Великим и Градским <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> дионисијама
у Атини<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ЕСХИЛ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> песник драме која
почива на поетској инспирацији (Оковани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Прометеј)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">СОФОКЛЕ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> најраснији драмски
писац, најпотпуније је остварен сукоб<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> личности и сукоб лич.
са силама подједнако легитимним<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (праведним, високе моралности);
написао око 130 драма, сачу-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> вана само 1/4: Ајант,
Електра, Цар Едип, Антигона, Едип на<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Колону, Трахињанке,
Филиктет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ЕУРИПИД<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> највећи филозоф сцене,
и онога што је највише трагично,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> сукоб је у људима -
неразрешив; он зато уводи појан богова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (деус екс махина,
Медеја)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Тронски о Софолку:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> јасна драмска
композиција - експозиција (полазна ситуација,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> план понашања јунака);
разрада (извршавање плана, друга радња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> расте, успорава,
прекретница у радњи, катастрофа која доводи до)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> расплета<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * ток догађаја мотивисан (карактером
јунака "Карактер је човеко-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> кова судбина",
Хераклит, којим руководе богови)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Цар Едип -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Креонт (отаџбина, Теба)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> отац Лај, мајка и жена
Јокаста<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> убија оца јер му је
рекао да се склони спута<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> решава Сфингину
загонетку (о човеку); постаје краљ Тебе, жени <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> се са мајком (4-оро
деце, Антигона, Исмена, Етеокле, Полиник)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> старац Тиресија, врач му
не одаје тајну већ гласник који га је од<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Лаја као бебу добио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Јока се обесила, Едип
иглом из њене хаљине избоде себи очи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * таргични јунак не
одваја етичку судбину од егзистенцијалне;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> част, живот и морал су
једно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * Едипова трагичност је
у (пробијању свода) томе што до краја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> непоколебљиво, немилосрдно распетљава
замку судбине у коју <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је бачен, док се она не
претвори у омчу за њега<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Антигона - <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> плод родоскрвнућа
(довољно за трагичну судбину)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Етеокле и Полиник су заратили око
власти у Теби и обојица поги-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нули; КРеонт (ујак)
преузима власт и наређује да погребу Етеокла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> који је бранио Т., а
Полиник да се препусти лешинарима; ко прек-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> рши наредбу биће кажњен
смрћу; А. жели да оплаче обојицу и зо-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ве у помоћ Исмену (радња
се отвара техником "паралелног вође-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ња" јунака) - дава
лика су супротстављена трагички и етички; Исм.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> неће, мада је племенита и
мила (хоће да дели разум са Ант. - охола<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> осорна, цинична); Ант. је
кришом обавила обред, ипак мора да бу-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> де кажњена - жива
зазидана у пећину<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Креонтов син Хемон, Вереник Ант., моли
оца да је поштеди (тако<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> К. постаје трагичан лик)
и моли га Тиресија, кад најзад пристане,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> касно је, А. се обесила,
Х. се крај ње пробо мачем, а мати Еуриди- <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ка убиће са за сином<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * трагика Антигоне - је у
директном изазивању власти и судбине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * подједнака легитимност
- Креонт није негативац, он дубоко веру-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је да је у праву, без
злих намера да поквари срећу јунаку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">М. Ђурић о
"Антигони"<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * сударају се аутократска,
умна уаслепљеност (К.) и свеобухватни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> животни принцип(А.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> они којима је поверено
чување и унапређивање људске заједнице <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> треба да бдију над
поштовањем соц. императива, али морају пазити<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> да те наредбе и импертаиви
не вређају људско достојанство и да не <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> противрече соц.-етичком
императиву човечанства уопште<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* карактери - то обележава Софоклове трагедије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> психолошки исцрпљује до
последњих дубина, не спуштајући се до<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> реалног живота, ако Еурипид<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Софокле воли да, поред
реалног јунака црта карактере супротне <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> природе, да би у што бољем
контрасту истакао јачину карактера<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> главног јунака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * увео је јунакиње - женске
ликове, дао је женску нежност, пожр-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> твованост (Антигона); немирну
љубав (Текмеса); живахност и ла-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> умност (Јокаста); самосионост
и охолост (Клитемнестра); осветн-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ичку огорчрност (Електра);
прељубничку љубав (Федра); љубомо-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ра (Дејанира, Хермиона,
Прокрида); али није приказао патолошки<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> феномен љубави<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * Софокле нарочито воли
"трагичку иронију"<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * позоришне новине: увео
сценографију (поз. сликарство); трећег<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> глумца; повећање хора са 12
на 15 чланова; код Есхила хор пева о<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> вечној истини наспрам
варљивом људском мишљењу, код Софокла <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> хор не утиче на радњу, само
је посматрач<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> * код Есхила је проста
трагедија - ситуација под влашћу једне рели-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> гиозне идеје, код Софокла је
заплетена, сложена - ситуације се мења-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ју од сцене до сцене;
задржава моћ богова али оно што покреће дога-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ђаје преноси у личности, која
је сведена на сопствене снаге: Едип<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (код Есхила) у миту стрда
због старога проклетства, код Софокла је<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> страсна, смела испитивачка
природа, која истражује скривене ствари<o:p></o:p></span></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> и у себи налази кривца и
тешка грешника<o:p></o:p></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-24061502059304279232013-09-07T04:59:00.000-07:002013-09-07T04:59:23.195-07:00Пророчанство Веда, Буда, Гита<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пророчанство
Веда <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Мишо Тошич<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* два погледа на свемир и време:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> циклични
концепт - круг, бесконачност; Веде > индијско-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
антички модел<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> линеарни
концепт - равна линија, почетак и крај, настао са<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> јудаизмом, хришћ.,
западна култура; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
првобитни прасак<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*модел рељефа из Башкира. 1999.г., проф. Александар Чувиров (плоча од 1
т, дебљина 16 цм, висина 148 цм, ширина 106 цм - Дашкин камен - на њој је мала
регија округа Урала; материјал - три слоја: основни је најтврђи, доломит, други
је од диопсидног стакла, трећи од калцијумовог порцелана дебљине 2 мм<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*основна јединица ведског времена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> југа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">временски циклус је састављен од 4 југе:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. сатја
југа 1.
728 000 г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. трета
југа 1.
296 ооо г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. двапара
југа 864
000 г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. кали
југа
432 000 г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
један циклус = 432 милијарди г. =<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
један дан Брахме (дан -
калпа) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ноћ Брахме траје колико и дана; време на Земљи траје колико и дана;
када је ноћ свемир је уништен, у тами (Брахма спава)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Брахма живи 100 г. (50 г. је већ прошло)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Земља је нсељена око 2,3 милијарде г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*доба кали почело је 18. феб. 3102.г.п.Х. у два сата и 27 мин. ујутру =
5107.г. (од 2006.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*пурана = стар, ведски списи настали око 3000.г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">има 18 главних и 18 потпурана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Александријска библиотека имала је око 750 000 свитака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*о традицији иповезаности Индије са Медитераном - гробница краља Филипа
Другог (оца Александра М.) у Вергини (Грчка/античка Македонија) откривена
1977.г. - накит је оригинални ведски; два портета оца и сина; обредни штит
украшен свастиком; фреска лова на лавове - граничници везани за дрвеће -
карактеристика индијских краљевских ловишта; круна какву су носили азијски
краљеви; симболи Сунца - ведски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Истина је једна, само је различито зову! (Рг - Веда)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*стуб из Њу делхија, близу Кутуб Минарја (6 м висок, 98% ковано гвожђе,
стар 1600 г. - не рђа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*кип Буде из Кушанагара (близу Гарагхпурја) - ливен, лежећи положај,
сија као злато; закопан више векова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*летилице из Рг - Веда:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> возило које
лет, плови (џалајен)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> возило на копну
и води (кара)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> троспратно
возило (тритала)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> возило на три
точка (тричакра рата) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> возило на плин
(вају рата)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> воз. на
непознату енергију (видјут рата)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*ванземаљац<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Мају Данава, један од конструктора живота на Земљи; има летилицу са
четири точка; бића која је он сачинио су са негативном мотивацијом, живе у
другој димензији испод Земље -Маја Индијанци тврде да их је обишао њихов и
научио их астрономији, архитектури, математици, пољопривреди<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Вишвакарма је творац полубогова - који имају људске и божанске особине
- живе изван спектра природе (деве); има их 33 милиона, подређени су Богу;
своје положаје заузимају на одређено време (изузетак је Шива), када их њихова
судбина води у следеће животе =<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Дурга = Кали = Геа =
Ошун/африч. = Изида/егип. > бог природе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Индра 0 Зеус = Громовник<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">тела су им материјална, пропадљива<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*рукописи на санскриту у Ласи (Тибет) откривени у 20. веку, стари више
хиљада год., садрже упутства за грађење међупланетарних летилица (по др Рут
Рејни) које употребљавају антигравитацијску погонску снагу (фили контакт), чија
је основа јака центрифугална сила која неутралише гравитацију (принцип
левитације)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*човек - 4 мане:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> чула (слабо видимо
- орао види боље; слабо распознајемо боје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ограничен
део спектра)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (слабо чујемо - појас
фреквенције 20-20 000 икс три -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
слепи миш је бољи)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (слабо
чуло мириса - пас је бољи)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
(несавршен ум - несавршена интелигенција)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> чинимо грешке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> схватање света је
несавршено, нецеловито<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> погрешно преношење
информација<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* ведско знање је божанског порекла - нема мане<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*културе Медитерана, Индије, све старе културе - добиле су знање од
неземаљских бића<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
ВЕДЕ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*изворна Веда - Јаџурведа (Вјасадева је поделио)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. РГ
- веда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. Јаџурведа <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3.
Самаведа
> свака има по 4 дела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. Атхарваведа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Самхити је збирка, антологија химни, молитви<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Брахмана је распарава, правила за извођење жртвовања и изговарање <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
мантри<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Арањака (шумска расправа) -
дубље, езотеричко значење вед. наука<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Упанишад - збирка филозофских радова који описују трансцендентно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> намењено
онима који су се одрекли материјалног света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Веде се држе начела
постепеног развоја личности; свест читаочева<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је од кључног значаја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*пре 5000 г. Веде је записао мудрац Вјаса (Вјасадева), ведске мантре и
химне појавиле су се са Божијим издисајем; веде су вечно присутне у подручју
етера (у свемиру) - који се назива акаши <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*један центар - математика Вавилона, Египта, Медитерана, Индије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*НАСИН програм Ландсад (вегетација сија инфрацрвеним зрацима) за
археолошка истраживања (река Сарасвати - од Хималаја до Индијског океана;
рушевине града Маја у јукатанским џунглама; две генерације Кинеског зида;
пустиње на Земљи; речно корито у Сакари, 3 м испод песка)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Веде - колекција списа, књига<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> на санскрту<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> обухватају
материјално (световно), духовно (теистичко), рели-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
гиозно (обредно) знање које има систематичну струк-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
туру и дефинисан циљ; да би душа прошла степенице <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
треба пуно живота<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Риг ( = славити) веда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> састављена из мантри
(молитви), химни за повезивање са косми-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> чким силама полубогова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Јаџур ( =обред)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> инструкције за обред,
певање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Сама (правила. строга)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> за рецитовање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Атхарва<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> свештеник који има
поверљиво знање; обухвата инвокације и опи-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> се различитих облика
обожавања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*садржај Веде дели се на - 1 130 грана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Рг - 21 грана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Јаџур - 100 грана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сама - 1 000 грана > свака подељена на 1 130
грана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Атхарва - 9 грана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
1. самхита - за младе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
2. Брахмана - за породичне људе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
3. Арањака - за старце који су се пову-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
кли из породичног живота<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
4. Упанишада - ред оних који се одричу <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
живота, живе са Богом; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
они тврде да је све матери-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> јално
појавни облик вечне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
енергије трансцендентног<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
( с оне стране чулног);
они<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
траже истински дух. циљ <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> укупно 4. 520 списа <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* стих у санскриту<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> шлока (вишередни)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> сутра (
једноредни)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* поред четири Веде у ведску књижевност убрајају се историјски списи,
филозофске распараве, списи који дефинишу однос човека и природе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Веданта сутра = суштина Бога<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 500 афоризама филозофија уз
коју иду многобројни комен-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тари; Веданте
прихватају свих 6 главних филоз. школа Инд. </span><span style="font-size: 14.0pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Пуране, Итисахе књиге које претстављају ведску науку кроз историј-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ске приче<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Итихаса је Рамајана, која
говори о инкарнацији бога Раме<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Махабхарата, где је описана историја старе Инд.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Пуране (18
главних и 18 секундарних)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Бхавата -
разоткрива највиши степен духовног зна-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ња (18 000 стих.9<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Бхавадагита
(део Махабх.), на парктчан начин<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
води путем јоге<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Тантре, агаме<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Тантра (поступак) - упутства за обављање обреда, стицање искуства;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3 групе: тантре за трагаоце знања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
за материјалним сновима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
чулна искуства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Агаме - технички текстови који се баве обредима, описују мантре (му-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> дре покрете рукама који активирају
разне типове енергије);<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> јантре; мандале
(визуелни езотерични дијаграми)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Упаведе ( = Подведе) -
практична вредност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Ајурведе - ведска медицина и
фармакологија (део Рг-веде)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Дханурведе - о рату и одбрани
(део Јађурведе)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Стхапатјаведа - о
архитектури; њен део васту шастра је о грађевини и <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
уређењу околине по природним законима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Ганхарведа - о уметности,
певању, плесу, култури<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Ричард Томпсон "Тајне
светог свемира"<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* краљ Јудхиштир пита небеског мудраца Маркандеју ( који је дошао на
Земљу телепортацијом), а он му прича:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">полубог Брахма је створио чиста и безгрешна тела људи; живели 1 000
год.; лавитирали; када их је обузела пожуда, грех, изгубили су многе особине; у
тренутку смрти престаје деловање грубог материјалног тела у коме борави душа;
дела душе остају записана у суптилном уму; када душу фино тело води ка грубом
телу последице њених дела је прате и рађају се у следећем животу - извођењем
јоге могуће је поништити лоша дела; бхакта јогин може увек и свугде бити
удубљен у однос душе са Врховном душом; људе делимо на 4 врсте - <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. тешко раде, богатство, чулна
уживања, срећни у овом живо-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ту - у
следећем нису<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. живе аскетски, медитирају,
савладавају страсти, жртвују <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> снагу; биће
срећни у следећем животу - у овом не<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. живе побожно,
врлином придобијају материјална добра; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> уживају у
законској вези; обављају жртвовања, дају милос-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тињу - биће
срећни и у овом и у следећем животу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. лењи, неразумни
људи - за њих нема среће<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Јан Ственсон, др -реинкарнација је процес којем су подвргнути сви људи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*карма = судбина, од 5 чинилаца стварања: Бог, душа, време, материја-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> лна природа и
карма (једина уништива) - три су врсте горких<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> плодова које носи
карма: патња ментална и телесна<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* 94% свемира је "тамна материја" (нераспознатљив део
материје)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*индивидуална и колективна карма (два набоја, позитивни и негативни)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*подводни мост - јужни део индијске обале (стар више од милион година)
- то је Рамин мост ( примети га НАСИН сателит 2002.г.) - Рама је градио мост да
би дошао до Сите, коју је уграбио демон Равана са острва Ланка<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* нивои духовног раста (5)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1.
једем - постојим<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2.
радим, стварам - постојим<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3.
мислим - постојим<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4.
духовно сам биће (медитација) - постојим<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5.
спознаја, служење Богу, свеци, блаженство<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Вјаса (аватар који је различито знање, разговоре међу краљевима,
мудрацима, полубоговима и Богом - уредио и записао као Веде); он и сада живи на
Хималајима у пределу Бадарик ашрама, у димензији коју смртници не препознају -
у 10. веку био му је ученик Мадхвачарја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*99, 999999 % атома чини празан простор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*битка на Курукшетри равници (150 км север-запад од Њу Делхија9<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3140 - 3138.г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> изгинуло много
аријевских краљева и неаријевских владара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> спор династије
Каурава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> трајала 18 дана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> уништено 18 дивизија
(једна див. има 21 870 ратника на коњи-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
ма, 21 870 рат. на слоновимс, 109 350 пешадинаца,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 65 619
коњаника + кочијаша, гонича слонова, до-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
стављача оружја = 5 - 6 милиона људи;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> поприште је било 100
км уоколо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 36 год. касније почело
је доба кали-југе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*у Индији живе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> аријевци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> млечи (странци
- Грци, Хебреји, са Блиског истока)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Млеци > Млетачка република (прим. Н.Ј.'<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*ведска бројаница - џапа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> има 108 дрвених
куглица, то је мистичан број = бр. Упанишада<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> код хришћана број.
има 54 куглице (108/2)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Дхарма = универзални закон свемира, који је поставвило Универзално<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Биће; без њега је хаос и распад
свемира<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> = дужност;
природа; на духовном нивоу дуж. је та све једнака;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> на материјалном
дуж. је различита за разлићите врсте људи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
(учитељ и полицајац)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> грех је дело које
је у супротности са дхармом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> деловање у складу
са дх. душу прочишћује, уздиже њену свест<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> а деловање у
супротности са дх. уамагљује свест душе и зап-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> лиће је у
негативне кармичке последице<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*провера сзнања нашег живота долази у тренутку смрти; ниво свести<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">приликом смрти, води душу у духовну димензију или земаљски живот; ко
при смрти успе да мисли на Бога, достиже стање трансценденције<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*историчар Николај Нотович, 1887.г., пут по Орјенту - пророк Иша,
манастир у Хемусу - ламе 1900 год. старе изворе о Исусу; Исус није издахнуо на
крсту, већ је пао у дубоки транс (срце не куца); после 16 год. отишао је према
Кашмиру; био у Персији, Афганистану, Пакистану - као Јуз Асаф (вођа излечених),
Хазрат Исса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">гроб Маријин, 70 км источно од пакистанске Таксиле - гробница Маи Мари
да Астхан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Стивен Кнап "Видети духовну Индију"<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Саломон и Мојсије у вези са Индијом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Кашмир = Соломонов врт = Багх Сулеиман,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> = земља отаца,
обећана земља, у коју је стигло 10 изгубљених<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
племена Израиља<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> = гроб Мојсија, на
висоравни Писнаг, на планини Небо (15 км<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Банипура)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> у Шрингару (главни
град Кашмира) је камени лав стар 5 000 г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> близу
је гробље, где је гроб Мојсија; неколико км даље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> је
јеврејски храм Мартандов (Мошин) са ведским полу-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
боговима; а у сред старог дела града је Роза бал (гроб<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Исуса)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Исус је желео људима да покаже пут ка духовном самоиспуњењу;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> И. се мучио код
индијских брахмана у граду Пури и Варанаси<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (образовно седиште
северне Индије) - Ганг тече, свугде су каме-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ни лингами у славу
Шиве<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*хришћанство = вајшнавизам (изворна ведска духовна традиција)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> позната и као бакхти;
обе наглашавају духовну радост славе-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ћи Бога; морална,
верска начела; облике аскетизма<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* на рубу ведске цивилизације живео је Адхам, свети човек, који се није
поистовећивао са својим телом (ишао го)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*полубогиња Кали брине се да, у кали-југи, догађаји буду ускладу са
космичким планом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">богиња Кали је Шивина жена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Адхам је живео у врту; када су људи приносили, жртве из ватре је изашла
девојка Хемавати, коју је Адхам примио за жену; неки свештеници су воћку - дрво
греха, посадили у А. врту; бог Кали је у облику змије пришао Хеми и она је
воћку појела; а А. је желео да Х. види голу па је и он појео плод; онда су
истерани из врта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">деца А. и Х. имају имена која се слажу са онима у Постању; то су
генерације млеча (странаца)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*бог Кали = Сатана, пали анђео<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> једини од
полубогова ожењен млечиком<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> грех<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> дошао је на
Земљу, када је господ Шри кришна отишао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
у духовни свет, 3102.г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*цар Парикшит је видео Калија у Африци, како туче краву; протерао га је
међу пијанце, коцкаре, убице<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*највеће доброчинство је давање знања, а највише знање је о односу душе
са Богом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Ној = Њуха<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Гилгамеш се упутио свом претку, Утнапиштаму да би научио технике вечног
живота; Пишта прича да је служио богу Ију (Илиј -а, прим Н.Ј.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">када су богови одлучили да пошаљу потоп; Иј саветује Пишту да напусти
своје богатство и тражи свој живот, одрекне се својине, спаси живот; донеси на
лађу семе свега живог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у Ведама, полубог Ману (задужен за људсу врсту), а помаже му риба<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Ноје је имао 500 г. када је добио синове: Сима, Хама; Јафета; живео је
950 г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*ислам = преданост, обавеза, одговорност према Богу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> вера у исламу темељи
се на 5 стубова:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. признање личне исповести
(постоји један Бог,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Мухамед је његов Пророк)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. изговарање молитве за време
клањања према<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Меки (пет пута дневно)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3.подела према врсти својине и
могућностима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4.пост у месецу
Рамадана, уздржавање од хране у току <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
дана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5. ходочашће у Кабу,
у Меки = хађи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* преисламски, арапски свет, носио је снажан ведски печат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">арапске земље под именом Арабистан - Махабхарата помиње као земље
"добрих коња" реч арабистан < арвастан/снскрт = земља коња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Рамајана старија од Махабхарате<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Арапи су Индијце звали Хиндуси < људи с оне стране реке Хинд<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*арпски бројеви су ведски (0-9) - хиндски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Мохамедов деда и стричеви, били су следећи свештеници храма у Кааби,
где је живело 360 божанстава ( тај храм су уништили Мухамед и присталице) -
могуће је да је то старо, ведско светилиште, где је свети камен (као Шивин
камен)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Мухамед је у Меки разљутио житеље, рекавши да постоји само један Бог,
а они су веровали у многе богове<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">М. одлази у Јахтриб (Медина), 621.г.; обрачунавао се силом (мачем) са
противницима, јачао свој положај браковима (15 жена) из различитих племена;
нападао је караване; рат са Меком 630.г.; дипломатски покорио Меку; за камен је
рекао да га је Алах дао Абрахаму; 632.г. изненада умро, као најмоћнији човек
Арабије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* др Стивенсон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Научни доказ прошлих живота<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Додирне тачке реинкарнације и биологије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Стивен Розен<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">"Полемика и реинкарнација"<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*реинкарнација је појава преласка душе из тела у тело<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*васкрсење - кад се душа на небу или земљи појави у телу у ком је умрла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* у реинкарнацију верују мистични Суфи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> сиријски
Друзи (данас живе у Либану,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Јордану, Сирији)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*дхарма Аријеваца (ведска дарма)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> највиши облик
религије; а мају следбеници (МУхамедови) биће обрезани, неће имати шикх (перчин
јогија на темену - сврха му је концентрација суптилне енергије која се користи
при медитацији; као у Самсона), већ браде; гласно ће говорити; све јести; са
мусалимом (батина, штап) ће обављати своје обреде - зато ће се звати муслимани
(алузија на ратоборност); од 1206 - 1757.г. владали су већим делом Индије и
Европе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* у жељи да избрише везу ведске традиције са исламом М. је забранио
иконографију и музичко компоновање, рецитације ведских списа (оба су мостови до
божанског); данас још само Суфији негују песму, игру, транс <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
БУДА(Н)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Пуране описују да јенекада раса атеистичких титана победила
полубогове, који су се затекли код Господа Вишнија (Вишњег); у инкарнацији на
Земљи као Сидхарта гаутама ( = Буда), он је припремио атеисте да одбаце Веде и
постану будисти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Такшашила (Пакистан), Универзитет и велико свеучилиште<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Иран у 6 веку п. Х. обухвата Асирију, Вавилон, М. Азију, неке грчке
покрајине; тада живи трећи зороастар, Заратустра (исток Персије), који је своје
учење о борби против зла позајмио из Упанишада<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* уместо једног бога људи почињу да поштују бројне полубогове - Шиву и
жену му Дургу; Сурју, Ганешу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* две врсте ведских обреда:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> они који
човека повезују са богом (непосредно, преко<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
виших сила)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> регулишу део
човековог живота који га уплиће у споне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
карме<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Будино учење одређују два појма:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ненасиље (ахимса)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> празнина (шуњата)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*будизам се бави<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> моралом (
етиком), психолошким моћима, значајем патње,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> техникама за
спас од патње; Буда је учио хармоничан живот<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> без екстрема; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> о 4 племените истине:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1. патња је универзална<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2. узрок патње је жеља, чежња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3. патњу је могуће избећи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">4. начела (8) будизма су пут ка отклањању тешкоћа; а та начела су:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. понашање са
врлинама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. чистота
мотивације<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. правилно
закључивање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4.
истинољубивост<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5. поштен рад<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 6. правилно
усмерена пажња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 7. и настојање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 8. правилна
медитација<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* без Бога није могуће достићи самоспознају, јер душа је саставни део
Бога; а Буда је негирао и Бога и веродостојност Веде; после њега требало је
1600 г. да се Индија врати на ведски колосек (филозоф Рамануџи)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* учењак Бхактивинод Тхакур ( 19 век), сажео је будистичку филозофију у
9 начела:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. свет је вечан
- нема потребе за стварањем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. свемир је
нестваран<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. "Ја
јесам" - је истина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. постоји рађање
и умирање које се понавља<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5. Буда(н) је
једини извор за разумевање истине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 6. нирвана -
негирање егзистенције је коначан циљ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 7. Будина
филозофија је правилан пут<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 8. Веде су
написали људи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 9. човек би морао
живети побожно, бити милостив<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* бити будиста = бити ненасилан; душа сакупља добру карму<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Господ је опет дошао у 15. веку као Шри Чајтања и показао како треба
живети према ведским учењима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* изворно ведско учење преносили су још само вишнуови брахмани (од
којих је учио Исус), који су чували монотеистичку ведску традицију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* зарад надградње будистичке филоз. Вишњи је изабрао Шиву, који се
инкарнирао на југу Индије, као учитељ Шанкара ( рођен 805.г., путујући монах
постао са 8 година; духовни учитељ био му је Говинда) - који је говорио да су
Веде божанске (Бог је апстрактна енергија), а Веде су метафора, сви смо
јединствена енергија = брахман<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Буда - је учио филозофију празнине ( све је ништа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Шанкара - монизма ( све је једно)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Маја = оно што није = божанска енергија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> овога света односи се на размишљање - да је
овај свет све у све-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> му, а душе су део тог
света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> материјална природа је
енергија Бога у привременом појавном <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> облику; илузија се
односи на угао гледања;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Шанкара је опет
успоставио аутиритет Веда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Веде кажу да је Бога могуће спознати у 3 корака:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> свест о његовој
свеприсутности у облику његове енергије и нео-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> бичног сјаја (аура
његовог трансцендентног тела)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> спознаја аспекта Бога,
присутног у срцу и сваком атому<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> спознаја Бога као
изворне особе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* мајаваде у Шанкариној линији, негирају лично постојање Бога -
инкарнације Бога произилазе из безличнох Брахмана; свако је бог али су људи у
илузији то заборавили<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">циљ живота је постати једно са Богом; тј. достићи мокшу (као у будизму)
= уништење личног идентитета<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* светац Рамануџа /1017-1137) - учио је да је душа делић Бога и сама
божанска, састављена од духовне енергије; Бог је свемогућ, ми нисмо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* учитељ Мадхва (1239-1319), Бог и душа нису једнаки; М. је својим
знањем и светошћу духовно обновио Индију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">завршни рестауратор ведског учења је Господ као Шри Чајтања
(1486-1533), Златни аватар - онај који силази из вишег, духовног света; Бог
редовно обилази Земљу, једном у свакој од 4 доба - беле, црвенкасте и златне
пути<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* душе су под утицајем закона карме принуђене да уђу у тела од крви и
меса, да би искусиле последице својих прошлих дела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Бхавадгита, 3 разлога за долазак аватара:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. да би заштитио
духовно опредељене људе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. да спречи атеисте да заводе
масе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. да би успоставио
начело вечне религије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Аватар је Бог еманације<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Аватари је Бог извор свих
еманација<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* џива (атом) = душа < жива, живот, жив (српски, прим. Н.Ј.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* у Ведама, две поделе на 6
основних врста инкарнација Бога (разноликост):<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> прва - <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. пуруша -
аватари (брину за срварање свемира, рођење<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Брахме, одржавање материјалног постојања)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. лила -
аватари ( полиморфност божијег тела), да би се<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
уживало у божијим играма, забавама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. гуна -
аватари, брину за 3 аспекта матреијалне природе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
( врлину, страст, незнање)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. 14
манвантара - аватара = Мануа,који брину за човеча-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
нство<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5. југа -
аватари<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 6. шактјавеша - аватари, ретке, узвишене душе
које носе <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
божију пуномоћ за извршење задатака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> друга - <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. прабхава (
имају потпуну божанску моћ)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. ваибхава (
делимичну)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. амша ( потпуне еманације,
као што су три Вишнуа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. шактјавеша<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5. бала - Бог
као дете до 5 г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 6. пауганда -
Бог од 5 г. на даље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Мантра < манас = ум<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> трајате = ослободити<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* гуна = нит, конопац<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3 канапа: сатва (стање
врлине)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> раџаса
(страсти)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тамас
(незнање)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> везују душу за
материјални свет; гуна су активна начела света - <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> гуну врлине повезујемо са
мудрошћу, задовољством, до-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
чинством<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> гуну страсти
симболозује жеља, амбиција, похлепа, разо-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> чарање,
љутња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> гуну незнања
означавају вређање, својеглавост, нерад,
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
илузија, мрзовоља<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Ганга је духовна вода, која извире с оне стране границе нашег
Универзума; из више димензије тече у енергетском облику до Хималаја, где јој је
физички извор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* међу духовним планетама ( у Ведама) највећа је Голока (она постоји у
духовном обиму)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Кремо "Заборављена археологија"<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* 22 Аватар зваће се Калки<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
ГИТА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* темељ ведске филозофије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 17. поглавље Бхишма парве у
Махабхарати<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> изговорена око 3138.г.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Арџуна се нашао на бојишту
Курукшетри; дужност ратника га је приморавала да се бори, правда је на његовој
страни; на другој су рођаци; са њим је кочијаш Бог КРИШНА; АРЏУНА МОРАЛИШЕ:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1. тамо су сродници, пријатељи, учитељи - заслужују поштовање и заштиту<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2. уништењем династије, биће уништена традиција, остали чланови
породице ће залутати у нерелигију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3. без вођства доћи ће до
деградације жена и неквалитетног потомства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">4. до прекида даровања прецима Кришна каже:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> постоје две врсте
сва-дхарме, индивидуалних дужности; ко није ослобођен мора обављати дужности и
држати се религиозних начела,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ко се ослободи њега, индивидуална дхарма постаје духовна ( није везана
за материјално тело)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Кришна објашњава Арџуни:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">чак и да се предаш, они твоју предају не би разумели као акт милосрђа,
већ страха; рат би се наставио; човек умире због личне судбине и личних грехова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*брахмастра - ведско атомско оружје употребљено 3138.г.п.Х. на
Курукшетри<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* тилак - знак који Индијци цртају на челу, светом глином<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* на крају сваког кали доба (циклично) Земљу обилази Калки аватар који
уводи Златно доба; кад Брахма оконча свој дан потопом настаје уништење<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* да ли бојим смрти или престанка постојања<br />
<br />
* душа има слободну вољу, коју изражава унутар кармички условљених околности; свака
последица има узрок<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* наука је хемијске елементе, према нарастајућим атомским бројевима,
рашчланила у периодични систем - ако је свест могуће искомбиновати од хемијских
елемената ( као материју, једињење) у тренутку смрти лако би се могли убризгати
у тело, да оно оживи - телу, дакле треба свесност - смрт је тренутак када
свесност напусти тело, та жива сила је атма = душа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* врсте уништења:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. уништење
индивидуалног тела (нитја)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. планете на крају
Брахминог дана (наимитика)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. свемира, крај Брахминог живота
(пракрита)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. индивидуалне карме
приликом потпуног буђења духовне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
свести (атјантика)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* нестају сва три подручја свемира (све нама видљиве галаксије)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Сунце и Месец замењују положај<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ватра гори 36 000 соларних
година<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Вода се уздиже (из нижег
предела свемира), прекрива све планете<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> дувају страшни ветрови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тако 4 милијарде година<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> планете су деформисане<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> преживљавају ово периодочно
уништење једино изузетно развијена, мудра бића из највиших предела свемира,
која стрпљиво чекају Брахмино буђење, она су у финим телима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Брахма живи 100 г., сад је
стар 50 г.; свемир је као јаје, чију кору од 7 слојева чине материјални
елементи - уништење свемира - 36 000 г. врућина, 36 000 г. киша, уништење свих
планета, грубих и суптилних теле; и Брахма напушта своје тело, а ослобађа се
окова карме и ступа у Божији духовни свет, који је с оне стране свемира - при
новом стварању Вишну ће послати назад, у материјални свет, све душе које су
биле у Брахми; врста тела зависи од дужине прошле карме - тако душе улазе у
круг реинкарнације и у прелазном свету траже вечну срећу,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Брахма је секундарни стваралац, који знањем примењеним од Бога изводи
палн - кад се буди он осећа жељу за стварањем и изнова прави планете,
галаксије, жива бића<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Вишну удисајем (усисава) покупо Брахму, а издисајем ( мали вишеслојно
омотани мехурићи) враћа назад<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* зашто стварање <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> мудрац Маитреја
каже: има 9 фаза стварања:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. појава материје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. суптилни
прекривач, енергетско поље из кога се појављују<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
материјални састојци, знање, активности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. чулно опажање,
елементи, грађа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. знање, радне способности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5. управна
божанства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 6. настанак незнања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 7. шест категорија
непокретних живих бића<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 8. категорија нижих
облика живота<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 9. људи </span><span style="font-size: 14.0pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* металне кугле са хоризонталним линијама, из јужноафричких рудника,
старе 2,3 милијарде година<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*важне ствари у животу:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> лични раст<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> развијање квалитетних
односа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> способност
филозофског размишљања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> духовна пракса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> брига за друге<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Махабхарата је 7 пута дужа од Илијаде и Одисеје (скупа); 3 пута дужа <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> од Библије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* 3 нивоа интерпретације:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. историјски -
моћна краљевска династија, коју унутрашњи <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
неспоразуми доводе до братоубилачког рата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. етички - рат је
симболично-трајни човеков конфликт добра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
и зла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. спиритуални -
борба вишег и нижег ЈА, рат духовног,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
менталног са нагонима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* мудрац Маркандеја разговара са индијским краљем Јудиштиром, његова
четири брата (Пандаве) и њиховим женама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* дивја - бројање година полубогова (живе у вишој димензији)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> једна човекова
година - један дан полубога<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> циклус траје 432
милиона год.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> високи људи на Земљи
у заливу Касадага; САД, Скелет 2,3 м<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1833.г.,
Калифорнија, Ломпак ранк, скелети висине 3 м<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1856.г., зап.
Вирџинија, скелет 3,28 м<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* чување посмртних остатак душама отежава прелаз у нова тела, укљештене
у астралној димензији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Мајапур је реплика ( Веде говоре о тајанственом месту на Земљи) места
са нематеријалне планете, која плута са оне стране граница Универзума<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* пут унутар себе који води у наскровитије ћошкове свести<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* нешто је веродостојно ако се о томе сложе - <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> гуру - самоспознати
учитељ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> садху - свети човек
који живи у складу са духовном науком<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> шаксрта - свети спис<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* шта прихватамо као доказ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Веде, 3 категорије
доказа:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1.
емпиријски
> због наших недостатака <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2.
хипотетички могу бити погрешни <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. у облику
трансценденталног звука<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* у тражењу духовног пута треба се држати:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1.
веродостојности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. традиције<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. целовитости<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4.
изводљивости<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5.
ефикасности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* спознаја дхарме је плод божанског открића ( последица комбинације
интелекта и духовних техника)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* ГИТА - описује 5 стања свести:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. стање
невезаности за грубу и суптилну материју ( манифе-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> стује се у
чувању унутрашњег духа у срећи и несрећи)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. стање
неустрашивости ( стална, потпуна освешћеност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> духовног
идентитета)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. стање без срџбе
( ослобођеност од негативних реакција, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> фрустрација,
циљева; способност да се толеришу личне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
увреде)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. стање
усредсеђености на Бога ( освештеност о повезаности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> духовних,
менталних и физичких процеса с њим;здраве зави-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
сности од њега)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5. стање чисте
љубави према Богу ( када се душа ослободи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> себичних мотива
и очекивања у замену за посвећеност; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> одстрани
незнање о међусобном односу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Чајтања и духовни раст - 5 препорука - оне неутрализују кармичка
дејства, негативну околину, постизање унутрашњег мира, отклањају ометање мисли,
развијају инетелектуалне моћи и интуицију, достизање највишег степена духовне
свести:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 1. дружење са светим
људима ( када човек прими семе духовно-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> сти - треба да
постане баштован), који су духовном праксом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> повезани са
Божанским Бићем; они разумеју однос душе са <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Богом и могу да
дају практична духовна упутства на основу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> психофизичких
особина појединца; препознају се по проже-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тости Божијим
атрибутима и неизопачености; значајно је коли-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> можемо кроз њих да
видимо Бога<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 2. певање, рецитовање
Божијих имена - такав звук чисти параши-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ну свесних и
подсвесних узора и огледала свесности ( где ви-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> диш
свој прави лик)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 3. слушање (читање)
коментара светих списа Веда - Шримат Бха-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> гаватом ( коментар
Тхакура и на српском)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> у Упанишадама кажу
- постоје два система образовања -<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - трансцендентало
знање (пара видја), више знање уз помоћ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> кога се може
разумети: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> акшара
- значај звука ОМ;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Брахман и Апсолутна Истина; то знање представљају:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Веданта сутра и коментар Бхагавата пурана = Шримат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - материјално занање
( апара видја), ниже знање у које се убра-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> јају све Веде:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Рг-веда, Јађур-веда, Сама-веда, Атхарва-веда и допуне:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> шикша,
калпа, вјакрана, нирукта, чанда, џјотиш<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 4. човек треба да
живи усветом крају, где је присуство духовне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> енергије повећано<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 5. одлука о томе како
човек (лично) види Божији лик<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* еволуција се заснива на ДНК, РНК (аминокиселине и беланчевине)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* научници нису у стању да направе молекул ( пробиотички - пре настанка
живота на Земљи), који је способна да се развије у аминокиселине и беланчевине
= живот је конструисан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">аминокиселине немају способност самокопирања, а беланчевине немају
еволутивних спосбности ( то је била теорија првобитних организама) - Дарвинова
теорија пада; живот није настао из материје, већ из живота; <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ко је творац?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">његово тело није налик нашем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">суптилна материја чини његово тело, а пошто је и она пропадљива - сви
смо надтелесни - сви смо као Конструктор, састављени од трансценденталне грађе
и вечни смо ( нисмо никада створени)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">из Бога излазе мање честице ( душе), које се разликују од њега, јер су
покривене двема врстама покривача ( у бакхти-јоги човеку је омогућено да искуси
своју надтелесну природу и дође у додир са Конструктором - метода повезивања
свесности ја са свесношћу Њега)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* говор Јудхиштирин жени Драупади - о извору живота, Вишој
Интелигенцији:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Маја Данава, створио је
Шалвово предивно летеће место ( огромно свемирско пловило), али комарца и женку
му, створио је Он, а људско тело је најизузетније, једна ћелија у структури је
комплекснија од града Хастинапура<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> *<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* краљ Ашока (273-232 п. Х.) - 9 тајанствених мушкараца, научника који
су требали да сакупе и уреде ведско знање = 9 књига ( прва књига Тајне
гравитације)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Ашока је скривао и научнике и књиге ( неке су и данас на Хималајима,
или у Индији), бојећи се злоупотребе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">20. век - Ласа, Тибет, списи на снскрт са упутствима за међупланетарне
летилице ( "Контакт") <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> </span><span style="font-size: 14.0pt;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">хришћанство у првим годинама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Аполоније из Тирсене<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> савременик Исусов; харизматичан,
исцелитељ (болесни,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
мртви)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> мало следбеника - интелектуалци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Симон (Магус) Чудотворац из
Самарије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нетрпељивост са апостолом Петром -
таржио да Петар прене-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> се Дух Божији на њега (за новац -
симонија); умео је да лавити<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ра, Петар је молио Бога да Симона
спусти на Земљу (тада је пао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> и поломио ногу на три дела),
каменован, остао без следбеника<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Симон Бар Кохба, 132.г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> потомак Давидов, у Јерзалиму
тврђава Бетар; 3 г. ратује са Ри-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> мом, слободан Јерусалим, 138.г. рим
гуши устанак; 2000 г. ка-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> сније Жидови ће завладати њиме<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Кохба бунтован<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Исус ненасилан, мирољубив, ни налик претку
Давиду<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* око 200 годин - митраизам
< Митра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Митра, зачет безгрешно, мајка
девица, 25. децембра;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> причест - Митра седи на младом бику
и коље га - вино и хлеб<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> су крв и тело Митрино<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> обожаван у Риму - религија
легионара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* до 600. г. влада и култ Мајке Божије, егип. Исис (Хорус)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Иван Крститељ, убио га
Херод (Мастаба; Салома); следбеници Ман-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
дејци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* 1945.г. у Наг Хамадију, 50
списа јеванђеља - гностици<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> јев. по Томи - Исус љуби Марију
М. у уста<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> јев. по Филипу - Исус је
насмејан/људске, не божанске осо-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> бине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Исуса су назвали Сином
Божијим - то је изазвали римскох цара који је једини имао право на тај епеитет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* 7 светских чуда:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> пирамиде у Гизи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Семирамидини висећи вртови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Зевсов кип у Олимпији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Артемидин храм у Ефесу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Маузолеј у Халикарнасу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Колос са Родоса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Фарос (светионик) у Александрији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* Акропољ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Алхамбра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ангхор Вату<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Колосеум<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Аја Софија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Храм Кијомиза<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Крељ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Мачу Пикчу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Петра(Јодан)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Стоунхенџ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Таџ Махал<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Тимбукту<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* из Трагова богова:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*ст. 242 Борободур<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> династија
Саилендра < селендра < сељак (који обрађује земљу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (Господари Планине)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*ст. 248 Ангкор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Кампућија <
Камбођа < Кмеру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (близу града Сием
Репа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-79133853813950144312013-09-07T04:55:00.003-07:002013-09-07T04:55:31.415-07:00Хазари<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ХАЗАРИ
Светланај Плетнова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">5 век степе Кавказа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Црно и Каспијско море<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Траса од Квказа преко централне и југоисточне Европе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Потчињени Хунима и алтајским Турцима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">7 век, Хазарски каганат (до доње Волге и Дона) –
тешње везе са Византијом од које су преузели кримске поседе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Покорили део словенских племена; ратовали са арапским
племенима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Пад тврђаве Саркел (965.) у руке кијевских владара
(Свјатослава) – Хазари улазе у вишенационалну Кијевску државу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Нико Жупанич<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Тадеуш сулимирски (Бели Срби и Хрвати)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Степан сакач (Хрвати у Афганистану)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хазари у 7 – 10. веку; огромна територија,
вишенационална; прва геудална организација у источној Европи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Многобројни номадски народи – остаци Хуна из
јужноруских степа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">М.И. Артамонов (Историја Хазара, 1962.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Јудејска држава у источним степама Азије – земља
хорасон (област на северу Ирана; некад центар Парфјанског (Персијског) царства
(250 – 224.п.Х.); назив хорасон је још из династије Сасанида; парћански језик
је у иранској хузвареш групи језика – којим се говорило 1000 г. пре Христа до 6
века, асимилован у персијски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Кавкаска Албанија (Азербејџан) под влашћу Ирана, 3 –
10 век и арапских калифата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Германи, 10 век, су савез племена – Алемана,
Бавараца, Саксонаца, Тиринжана; Руси су добијали податке о Немцима (Германима)
преко Маркомана, Вандала у балтичкој провинцији, Гота на доњем Дунаву<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Каган каже (10 век) дворском лекару, дипломати,
ризничару кордовског калифата Абд-ур-Рахмана, Јеврејину Хасдај Ибн-Шапруту: да
Хазари потичу од рода Тогарме, Јефетовог сина – тјурски народи (велика
шпородица татарско монголских језика – алтајских: 1. западна (хунска); 2. источна (ист. хунска, кипчатска <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> -
бугарски -
караиљски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> -
протобугарски -
кумански<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> (хазарски, чувашки) - карачево-бугарски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> - азербејџански - татарски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
- башкирски <o:p></o:p></span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="mso-outline-level: 1; text-align: center;">
<span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">-</span><span lang="SR-CYR"> казахстански<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
- каракалпачки <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Тогарма – 10
синова (Агоир – Ујор; Тирс – Турос; Авар – Аваз; Угин – Угуз, Бизл; Трна;
Хазар, Знур – Јанур; Блгд – Блгр; Савир)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* прогнали су други народ, преко велике реке Руна, који називају Вннтр (Оногури
– Утигури, који су у 7. веку живели у источном Приазовљу, као номади); а река
Руна = Дунав на којој је прогнана бугарска хорда предвођена Аспарухом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*јудаизам су примили за време Букана, који је прогнао шамане и
идолопоклонике; да би се учврсти са новом вером, Б. Креће на Албанију (Рудлан,
Ардил – Ардебиљ) кроз Дарљајску клисуру, коју је опустошио 730.г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* 13 кагана укупно, са оца на сина (један се звао Манасија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Лав Гумиљов (Откриће Хазара, 1996.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Куштантини = Црно море<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Константино(поље) = црно поље
(Н.Ј.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*опис земље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Каган живи поред реке Итил, на ушћу реке Турген (Волга и лева притока
Каме река Бела = Итиљ)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Ту су многобројни народи – Буртси, Булгри, савири, Ариси, Црмиси
(Црмница, Марко Пламенац у Ц. Г. – Н.Ј.; Стрмица у Хрватској); Внтити, Срви,
Слвијуни – сви живе на широким просторима у градовима опасаним зидинама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Граница креће према Хорезму
све до реке Гургана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">На југ је Смндр (Семендер) на крају земље Тдлу; где граница скреће
према Вратима тј Баб-ал = Абвабу на обали мора; опет скрене према планинама;
Азур на крају земље Бгда, Сради, Китул, Арку, Шауке, Сгерт, Албсур, Киаруср,
Циглг, Зунех – сви су у високим планинама; сви Алани до границе Афгана; сви у
земљи Каса; сва племена Кизл, Ткта, Гбул; до мора Куншантини<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Са запада – Шркил (Саркел на Дону); Смкрц (Тмутаракан, Таматарха –
Таманско полуострво); Крц (Керч); Суграј, Алус, Амбт, Бртат, Алибиха, Кут,
Манкт, Бурк, Алма, Грузин – ово су кримски градови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">На север – земља Брцра на реци Вагу (Печенези на Дњепру), они логорују
по степи све до граница Хгрим (маџарске)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Феуа (3 област – где живи краљица, град, и каганова престоница)
обухватао је 300 пута 300 км (ово је преувеличано)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Ибн – Хардад – беха „Књига путева и царстава“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Ибн –фаулан (10.в.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*4 век<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хуни (Амијан Марцелин) су здепасти, ћосави, ружни, с расли са
коњима...сличан је опис Сарацена, Алана (а код М. Миловановића они су високи и
плави)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">370.г. су заузели прикаспијске и донске степе, поразили Алане (побили
или припојили)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">И приазовље, Црноморско
приморје – продор у централну Европу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Касније у Панонији организују државу – 445.г., Атила (код Гиљфердинга
ти Хуни су Руси)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Распад државе, народи (исти називи као Тогармини синови) у њој су
заблистали; међусобно у сукобу; под Византијом или Ираном као најамници <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у Бугарима = Хазари<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; tab-stops: list .5in; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Скитија – три брата: Блгр; у земљи Алана = Берсилија
= Хазарија по старијем брату Хазарику<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in;">
<span lang="SR-CYR">Берсилија (Дагестан) - северно од Дербента (Дервента у Босни, Н.Ј.) је
добила име можда по трећем брату Басилију (василије, Н.Ј.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Басили и Хазари
(по Мојсију Хоренском) прошли кроз врата Чора и покорили Арменију (Јерменију)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* у 6 веку не помињу се Хазари већ Савири око Кавкаских гора; хунско
племе; географ арапски ал-Мусуди назива Хазаре тјурским Савирима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Боарике, 527.г. влада Савирима, удовица кнеза Болаха, која је убила
двојицу племенских вођа који су је издали (као главну у целокупном савезу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*тврђава Дербента (подигли је Сасаниди, Песијанци, ради заштите од
Хазара, Турака, Савира, Алана – слични Хазарима; живе номадски, хране се
полусировим месом, кобиљим млеком – кумизом, али су сви лепи, високи, светле
власи; брзи на оружју, мекши по обичајима од Хуна; пљачкају све до Мејотских
мочвара , Кимеријског Босфора, до Јерменије и Медије); тврђава је била у
провинцији Албанија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Номаде који су запосели албанске земље (пре подизања тврђаве), Хорсов
(Иран) поробио и населио у рејону Кабале, или прогнао натраг у Дагестан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">размирице су букнуле у каганату - рађале су се нове државне творевине -
бугарска племена су држала Приазовске степе и Таманско полуострво > Кубрат
(род Дулу) је 635.г. стао на чело савеза Велике Нугарске (Византија га је
подржала јер јој је увек било важно да има савезника у кримским провинцијама
удељеним од Константинопоља); Танагарија је престоница (опустошили је Хуни у 4.
веку); 640.г. Кубрат умире, Савез се распада; браћа Аспарух, Батбај живе у
слози<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Хазарска држава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">моћно племе (турско) Ашина, бежи на запад, стаје код Хазара =
династија; то изазива непријатеље у Тјурака, Бугара (многа племена Хазара,
Бугара су етнички слична ); слабљењем В. Бугарске Хзари желе да је припоје -
кан Аспарух се супротставља, брат му не помаже; зато он на Дунаву оснива нову
Бугарску<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Батбеј се покорио хазарском Каганату - постаје моћан Савез на челу са
тјурским племенима Ашина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">каган Савира Алт Илитвар, склопио је савез независно, оженио ћерку албанског
кнеза и примио хришћанство<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Хазари освајају Приазовље, јуре за Бугарима све до Дунава; Црноморско
приморје, приазовске степе, кримске степе - владају земљом све до Понтског мора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Јустинијан Други, свргнут и протеран у Херсон, бежи у кримску Готију
(херсонски народ је обзнанио његову заверу против Константинопоља); хазарски
каган му даје ћерку за жену (Теодору),
селе се у Танагорију, бежи у дунавску Бугарску; са каном Тарвелом 705.г. осваја
Констант.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*започиње рат са Хазарима да освоји Херсон, Крим, Босфор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">спаљени Херсон диже се под управом угледног Арменина Вардана - Филипа,
императора; помоћ Хазара(Јустинијан враћа Хаз. заробљеног Тудуна, који је у
путу умро, па из освете Х. побију сву његову свиту од 300 Грка)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Јустинијан прелази на Варданову страну, ипак га, освојивши Констан.
Вардан убија (и сина му тиберија са женом Теодором), 711.г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*нова сила Арапи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">8 век, савез Византије (узима Херсон) и Хазара (исток, Крим, степе на
западу, Дагестан, Прихубање)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*степе, номадски живот, зимовалишта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*старији, сиротиња без стоке почели су са земљорадњом и занатима - прва
насеља у неприступачним пределима око река Сулак, Акташ, Терек<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*ту су пролазили и трговачки каравани из Закавказја и предње Азије -
први градови, ровови, зидови од ломљеног камена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">град Варачан, Беленџер, Семандер<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">код села Чир-Јурт, реке Сулат, Дагестан, насеље 1600 км квдратних - 10
метара широки насипи (кургани < кургхан, гробне хумке - српски, тврђаве,
могиле - руски, гурган - монголски, које имају 100 м у промеру)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">три типа сахрањивања - без кургана (Алани); укопом (Бугари); кургани
(Хазари, аристократија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*град Семандер (српски Смедерево), у заливу Аг-Гољ чувен по
виноградима, баштама, налази се између Дербента и Итила; био је капија Средњег
Истока (данас код Махачкале), као што је српско Смедерево капија Рције (по ппи
Пију Другом Пиколоминију)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">семендер = задња врата (дер<двери; дерек, дирек - ознака, граница,
прим. Н.Ј.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Семендер, Дербента изграђени су у време персијског шаха Хорсова
Ануширвана, 6. век<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*сваки род имао је наследан посед<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">племенски савез Хазара и бугаррских племена претварао се у класну
државу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">племенска и чиновничка аристократија
*власт кагана са оца на сина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">сакрализација (дављење свиленим концем)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">неуспеси, непогоде, болести - приписују се кагану - ограничена моћ;
земљом управља цар = бег, шад, каган-бег<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*духовни живот друштва<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">паганска вера код Савира - обожавају богове путева, Месеца, ватре,
воде; џиновског хероја Тенгр - хана бога Неба и светлости, посвећију му храст,
жртвују коње<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">култ бога-хероја преплитао се са култом кнежевске власти; вође<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*савирски кнез Алт - Ивитвер, увео је хришћанство, епископ Исраил,
670.г. ломио амулете Тенгр-хана, храмови су разрушени и саграђена два
хришћанска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*хазарски каган је брзо натерао Алт-Илитвера на покорност, узео му кћер
за жену; јер христијанизација је значила потчињавање Византији одвајање од
паганског култа Тенгр - хана, бога на земљи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Арапи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">нова сила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">покорили Сирију и Меспотамију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">поглед на север - Јерменија (раздирана феудалним сукобима), 640.г.
престоница Двина пала<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">систематско пљачкања Закавказја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Арменија = Хајастин, Ајкакан/руски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> = по краљу Армену<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> = Урарту <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">налазила се око језера Севан,
југ закавказја (данас престоница Јереван)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*арапски ратови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">625.г. Арапи су заузели
Јерменију, Грузију, Албанију - брзо се ослободили<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">684.г. на њих нова најезда
Хазара (због Илитверовог христијанизовања), много изгинулих (владар Глигорије
Мамикоњан) и међу албанским и грузијским кнежевима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">708.г. Арапи
заузимају Дербант, истерују их Хазари<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">713.г. Арапи потискију
Хазаре, и долазе до хазар. Тарке (семендера)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">721.г. Хазари
терају Арапе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">724.г. Џеррах осваја Албанију
- Алани беже у горње токове Доњца, Осокола, Дона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">смрт халифа - смена, уместо
Џ. долази Маслама, који је неуспешан против Хазара, замењује га Џерахом <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">730.г. Хазарима
влада каганова мајка Парсиб, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">под вођством Барђила поход на
Арапе - у Албанији, Ардебиљ - истребљени сви муслимани, убијен Џерах<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">поново је у игри Маслама (на
превару осваја Дербант, отровао је изворе; поверава га Мервану Ибн - Мухамеду,
најуспешнијем војсковођи тога доба<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Мерван је Хазаре потукао и
захтевао да пређу у ислам - за кратко; убрзо је каганат ојачао и збиља био штит
источни европских земаља од арапског продора; ваљали су и Византији јер су
одвлачили арапске снаге од границе В.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*цар Лав Исавр је 723.г.
оженио свог сина Константина кагановом ћерком Чичак (Цветић/царица Ирина),
њихов син био је Лав (775-780) звани Хазар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*због ратова трпи економија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*исељавају се Алани, Бугари,
Хазари на север у волжанске, доњецке степе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Бугари се трајно везују за
земљорадњу (у приазовском степама) - Салтово - Мајацка култура<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*локалне варијанте ове
културе:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1. шумско степска
- Алани (протерани са Кавказа, смештају
се крај До-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> нца,
Осокола), у могилама је помешан етнос - брахикефали и олигокефали - дугуљасти;
и мезокранијални; на тим просторима је пре Алана била "Пенковска
култура" Словена, они су спаљивали мртве - урне са напитцима и храном<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у могилама су била склоништа
са оружјем и наруквицама (исте припадају угарским племенима са Приурала и из
Сибира<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">2. бугарска култура Подоња -
виноградски крај; велелепно утврђење <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Правобјережно Цимљанско
Градиште<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
(некада вештачко језеро, 1952.г., сада<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
море)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*брахо+кранијалне лобање
имају Бугари<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">3. приазовска варијанта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">4. кримска - култура више
државна него етничка<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*у 8. веку проширио се и
језик<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> хорезманско-печењешког
дијалекта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> чак су и Алани (језик ирански)
усвојили тјурски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">од доњег Дона и Предкавказја
шумско-степских крајева, користио се бугарско-печењешки, рунска писменост<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">први рунски натписи, на обали
реке Орхон (Источна Азија) нису прочитани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">два алфабета - донски и
кубански (множда хазарски и протобугарски)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*ова моћна, разнолика држава
имала је:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> беле - необично лепи,
слободни, богати, племство, бирали за себе најлепше жене (Словенке, Албанке,
Грузиојке, Јерменке), па су се издвајали лепотом и префињеношћу; зиме су
проводили у топлим зимовницима, а лети одлазили у номаде; земља је била
подељена између аристократских родова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> црни - тамнопути, поружни;
опорезовано зависно становништво; монголоидни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*најсиромашнији без стоке
почели су се везивати за земљу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*три града<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Итил, Семикаракорум ( = чврста
жута/црна тврђава)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Саркел ( = бела тврађава) на
Дону<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">обнављање градова у приморју,
које су порушили Хуни - Самкеру/ Таматарх/ Тмутарахан, античка Хермонаса,
највећи транзитни пункт, на обали Азовског мора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Крц/ Керч, престоница Босфорског царства
Пантикапеј, седиште хазарског тудуна (каганови чиновници)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Танагорија (25 км од
Таматархе), Хазари је узели од Бугара;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> 10. век разорили је Печенези;
административни центар<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* сви ови градови и кримска
насеља изникли су на руинама Догунске цивилизације<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* грнчарија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">амфоре на Криму, доњи ток
Дона; где су виногради<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* трговина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">рибљим лепком<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">са југа, из Византије, из
Азије, и Египта стизале су стаклене огрлице<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">из Халифата - сребрни новчићи,
диргеме<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">новац тек у 14. веку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">више су волели трампу,
нарочито стоком<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">данак - значајан извор
прихода<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> од Алана, северно кавкаска племена,
становништво Босфора; побеђене бугарске хорде; после арапских ратова Хазари су
узимали и од Словена - Пољана, Северјана, Вјатића; уместо Пољанима разрежу га
Радимичима; од Буртаса, Езра, Черимиса (мордавско-мерјанска племена, а нјјачи
од Буртаса, никад нису били вазали Хазара), Бугара, Сувара (Волжска Бугарска,
северно од Хазарије)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*економија се заснивала на<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> сточарско-земљорадничкој
привреди<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> занатима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> унутрашњој трговини
(увоз-извоз)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> дажбине (убирали каравани)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*друштвени односи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> родовска аристокрација (
етнички различита племена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> и хорде; за разлику од
монголских калова који су у 8. веку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> у јужноруским степама
уништили сву половецку аристократију; Хазари су задржали сав руководећи слој
Бугара, Алана, везујући их вазалним односима; нису могли постати кагани - то је
било резервисано само за Тјурке из рода Ашина - али Бугари су томе доскочили,
прво су постали сувладари, а у време арапских ратова најбогатији донски
бугарски канови смислили су титулу каган-цар, бег, шад који је могао да нареди
погубљење кагана (табуисана власт); цара замењује кундур - хакан и џавши - гир;
али само цар је сувладар са каганом и има већу економску и управну моћ; 10 -
12000 воника<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*градовима су управљали<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> тудуни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> судије (по разним законима)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> полиција - каганова гарда
(састављена од муслимана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Ларисија
< ал - Арсија = остаци Аорса/Алана из <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
тока Аму -
Дарја, до-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
њи ток)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*8 век потреба за државном
религијом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Хазари - култ Тенгри кана
(бог Неба)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Дунавска Бугарска - исто<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Кијевска Русија (Владислав
Свјатославич) - култ Перуна Громовника<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> класна религија
хришћанство<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> пагански овбичаји
били су најукорењенији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> ислам је била вера
њихових непријатеља<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> хришћ. је дошло из
Византије, која је вребала<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> сваки тренутак
слабости Хазара да им отме Крим<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
и Босфор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Готска епископија
на Криму, са Јоаном на челу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* званична вера јулизам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у време кагана Обадија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">насељавање Јевреја (под
притиском муслимана, селе се из Ирана у Преткаквазје) највише на Криму<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">нова вера је још више
разјарила Хазарску државу, јер само је прави Јеврејин могао да проповеда ту
веру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">борба између итиљске
аристокрације (која је прихватала веру) и провинцијске арист. са свим
не-јудаистима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">избио је устанак - убијен је
Обадија са оба сина, Језекијем и Манасијом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">каган постаје Ханука
(Обадијев брат)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">устаници су побијени, али су
неки побегли и населили се са Старотурцима (Маџарима) у печенешкој земљи као
Кабири - Кабара < Хазари у Војводини/Челарево некропола на локалитету
Циглана; Бачка, потез Чипска шума; у гробници нађене меноре - свећњак са 7 кракова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">репресалије кагана против
Готске митрополије и кримских хришћана - довео је до отцепљења Крима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">каган је разорио један од
најлепших замкова Правобережни (на десној обали), који је припадао феудалцу
Бугарину Фрондеру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">међусобни рат племена и
против кагана, омогућили су продор хорди Маџара (Ма</span><span style="font-size: 14.0pt;">qyars</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">/турски; 9. век племе угро-финско, доњи Дњепар, ушће
Дунава; 896.г. под Арпадом прелазе Карпате, насељавају Панонију око Дунава,
Тисе), и Печенега<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Маџари (Бачџгард -
Башкири/арапски) су из јужног Приурала кренули на источне хазарске земље, и у
северно Црноморје (земље Леведија); потерани од Печенега дошли су у Ателкузу
(Међуречје - Дњепра и Серека), ту су побегла три побењена хазарска племена Кабири; као суседи дунавски
Бугара на граници са Византијом, Маџари су кагану дошли ко наручени<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*путевима Маџара, кроз
хазарске земље долазе Печенези; каган је потражио помоћ од Хуза (номадски народ
из Приуралских степа), који су отерали Печењеге; лутајући наишли су на Ателкузу
незаштићену - све побили; враћајући се из похода Маџари више не имајући где -
населише Панонију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Печењези су уништили све -
Танагрију, насеља на Босфору, степско бугарска насеља на Криму; само су северне
провинције Хазарије остале<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*јеврејска влада није могла
(слабљење каганата) да се ослони на становништво, ни на вазале<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">ранији неуспеси<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">губљење територија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Саркел је основан као град
за одбрану од Кабира и Маџара, да штити копнене путеве; населели га досељеници
из хорди Хуза, које су остали сматрали туђинима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*хазарски каганат
је на Маџаре хушкао Печењеге<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Печењеге држао
у страху од Хуза<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Русе
(који су јачали на западу) и Алане су напа-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
дали муслиман. одредом Ларисијана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*први пролаз Руса на
Џурџанско (Каспијско) море био је 864.г., 884.г.,909.г.,910.г.,913.г. - на
крају су их Ларисијанци разбили<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*каган заробио цара Алана
(који су тек прихватали хришчанство), али оженио свог сина аланском принцезом -
зато су Алани протерали свештенике и вратили се хришћанству<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*забављен
Аланима, каган је заборавио северне суседе Словене<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*интригама Вазанта све
протеране хришћане смешта у каганат, па је 860.г. кагану послата хришћ. мисија
- Ћирило и Методије - расправа о вери (Ћирило је посекао храст коме су се
клањали пагани - хик/Н.Ј.); лукави рабин
их је све надмудрио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*хазарски владари - отворена
нетрпељивост према хришћ. и муслиманима (насељени у свим источним и јужним
градовима)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">у 9. веку ништа није остало
од толеранције с почетка хазар. власти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*ту, сада паразитску државу,
дотукла је Русија 6473.г. (965.г.г)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">прво је Свјатослав отишао до
Вјатића, који су још давали данак Хазарима; уједињени потукли су Бугаре; па су
Руси низ Волгу дошли до Итила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">заузели Семандер<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">идући ка Црном мору, победили
аланску војску и Касоге (Адиге)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Доном отпловили до Саркела -
ту је подигнут гранични кастел Бјелаја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*следеће године Свјатослав
је (из Кијева) пошао и победио Вјатиће -
Вјежа (данак њему)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">* годину дана касније поход
на дунавску Бугарску (годинам без успеха), у повртаку 972.г. убијен од Печењега
(Бугари их унајмили)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*намера му је била да од
Бугарске на Волги и каганат освоји пут на исток - Волгом и Каспијским морем -
али он није умео да задржи освојено, и сувише се занео ратовима на Балкану<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Свјатослав је ипак код
Хазара пореметио све - трговачке мреже и разорио градове<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">увукао је Хузе у рат против
Хазара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*када се становништво вратило
у Итил (10 год. касније) нису више били јеврејске већ муслиманске вере -
тражили су помоћ од Хорезма, али услов је био да пређу у ислам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Владимир је кренуо очевим
стопама - Бугарска на Волги, Хазари, Семендер, Итиљ - уништени, 12. век Хузи,
Половци ту оснивају Саксин<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">западна Хазарија - Крим,
таманско острво трају до 16. века (помен у Италији)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*1079.г. тмутаракански
кнезови Свјатославича Романа и Олега са Хазарима против кијевског великог кнеза
Всеволода; Роман је закључио мир са Половцима и дошао на границу Перејаславске
земље, али су Хазари поткупили Половце, убили Романа, закључили мир са
Всеволодом; Олега пошаљу као плен Вазанту;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">1083.г. дође Олег из
Константинопоља и посече Хазаре - за њих се више није чуло<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Албанија = Азрбејђан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Скитија - назив за руске
степе (код визант. писаца)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
4. март 2006. <o:p></o:p></span></div>
<br />
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-28887399450408832172013-09-07T04:53:00.002-07:002013-09-07T04:53:58.660-07:00Етногенеза и култура древних Словена<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR;">E</span><span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">тногенеза
и култура древних Словена
Олег Трубачов<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*народ са компонентом Велики – област поновне колонизације<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Балт близак Балкану<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*лужичке и пољске земље Срби насељавају са југа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Неури = Келти =Велики/Волохи = вукови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Панонија центар словенских фонетских иновација<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*центар индоевропског етноса у Средњем Подунављу – вектор кроз средину
три велике скупине (миграцијске) хидронима у доњем току Рајне, у Италији,
Прибалтику (периферија ареала)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Маџари, више постојбина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Преуралску – ту су се формирали
и издвојили из угарске гра-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">
Не<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Севернокавкаску – додир са
Тјурцима, Бугарима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Јужноукрајинску –
симбиоза са Аланима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;"> Панонија на
Дунаву<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*вишекомпонентност сваког језика < вишеетничност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*архаизам није последица (везан за) аутохтоност, нити су иновације
везане за мигтације<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Седлачи живот ствара услове за
диференцијацију језика, а номадски ублажава разлике<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*весна – праиндоевропског порекла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Пракарпатје < Галиција<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*балтичко-трачко-дачке везе у 3 мил. П.Х. – без Словена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Балти – праколевка у централној Европи (ст. 27)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*везе Германа и Словена (пшеворска култура)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Словени и Илири, 2 мил.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Итали и Илири се крећу на југ преко Словенских земаља (ови се шире на
север)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Келти тада учествују у
„босанском лонцу“ језика – крава, срна<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Балти су се нашли на Ћилибарском путу (доњи ток Висле)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*словенска и староевропска
хидронимија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">Улазак топонима Деснообалске Украјине у централну Европу, ареал северно
од Алпа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*да ли су се са премештањем борбених секира премештали и носиоци
културе?<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*хетитски хидроними Анатолије не поништавају прехетитску
(западно-кавкаску) припадност језика – супстрата Хата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*историја Источних Словена
почиње на југу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Јужни Словени су дошли на Балкан из оближњих крајева (Дунав, Панонија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*лингвистика (ономастика, етнонимија – најмалађа грана ономастике)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*словенске, иранске и
аријевске (праиндијске) везе из скитског периода<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Маџари затичу густу словенску популацију („ш“ су Маџ. Наследили од
Словена)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR" style="font-size: 14.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR;">*Кимбри, германско племе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-31651374812698397192013-09-07T04:48:00.002-07:002013-09-07T04:48:19.357-07:00Тројански рат<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR">Тројански </span><span lang="SR-CYR">рат
1186.г.п.н.е.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*отмица
жена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Крићани
–Европу из Феникије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Атињани-Аријадну
са Крита<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Трачани –
Оретију из Атине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Спартанци
– Хесиону из Троје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тројанци
– Хелену из Микене<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Браћа близанци Кастор и
Полукс, Полиник; Тезеј је отима као 12-годишњу девојчицу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Браћа пљачкају Атику,
Атину, удају је за спартанског краља Менелеја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">10 г.
касније почиње тројански рат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*сакупљање
(2 пута)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Агамемнон
жртвује Ифигенију (Одисеј је на превару, да ће се удати за Ахила, намами)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Независни
савезници - 1. Итака (Брач)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
2. јужна Тесалија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
3. Саламина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 4. Пелопонез –
Спарта; Арг<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*снаге<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тројанске
(17 народа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ахајске
(29 народа) ............укупно 1217
лађа, 122000 бораца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Ахил –
пљачка околину залеђа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Убија Андромахиног оца седморо
браће<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Заљубљује се у Хекторову сестру
Поликсену, Х. Му нуди прелазак код Тројанаца, неће <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> због Великог Ајанта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> убијен Патрокло, Ахилов брат од
стрица<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ахил води са собом Полидора Мл., Хектоеовог брата, због уцене, и убија
га<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Одисеј
тек сутрадан савладава Тројанце<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Велики
Ајант (рођак Ахилов) убија Полидора Ст.; и Глаука, отима Ахилов лес (штити га
Одисеј)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Жели Ахилов штит, али га Агамемнон
додељује Одисеју – В. Ајант се убија; 17 дана трају тужбалице за Ахилом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Одисеј,
Менелај – највећи покољ у Дејобовој кући<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*миграције
Тројанаца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1.
Етиопија, Арабија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">2.
Италија – Пафлагонија < Антенор, саветник Пријамов > Венети<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">3. Енеја
– Македонија, Јонско море, Сицилија – Лациј – жени се Латиновом ћерком
Лавинијом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Влада у Дарданији (Косово)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Андромаха, после смрти Хектора по наследном
праву жени је Неоптолем (Ахилов син),<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Одлазе у Јолк (Скопље) да
наследи деду Пелија; убија га Орест (Агамемнонов син) 7 г. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> касније; Андрмху жени Хелен
(Пријамов син, а хтео ју је и Дејфоб, други син), бивши <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> роб Неоптолемов, као и Андрмха, и
поочим Нптлмв, јер је био муж Дездемоне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> са сином Пергамом (из брака са
Нптлм, било троје деце) Андрмха оснива град Пергам у<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
М. Азији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Етрурци
– Тирсени - Агатирси – Расени – у
Банату, сев.зап. Румунији, јужно од Дунава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Енеја је предак Јулијеваца (са
женом Креусом има сина Асканија – оснивач Алба Лонге,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Матице Рима; прозван Јулије (латинско божанство)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Агамемнон
(жртва Ифигеније) – мржња жене Клитемнестре<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Са Касандром (ћерка
Пријамова, сестра Хектора, Париса...) одлази у Микену, убија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Га Егист, женин
љубавник, који је већ отерао Ореста (касније убија мајку и Егиста)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Орест –
обнавља Троју – 4 генерације касније,његов праунук води Јоњане (шири простор <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сплита – Салоне)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*највише
промена, после рата – Тесалији, Пелопонезу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Атењани (=Данајци, Аргивци, Ахајци), населили Јонију и острва<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Пелоп – на
Сицилију, Апенине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Карци – словенија, Аустрија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Паглагонија – Етрурци, сев. Европа – скитија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Мишани, Мезија – Срб, Блг>М. Азија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*пре рата
– освајања 1700 – 1200.г.п.н.е.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Дионис – Рамзес Други –
осваја Индију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Херакло – Африку, Европу;
са Омфалом ( жена Хрклвг ујака Тмола, имају 5-торо деце <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Један је и
Тантал) долази на Балкан; а друга жена Хркла Мегара оснива <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Прокупље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Ахејци (Атриди) – Троју
(разорени Микена, Кнос, Атина, Спарта, Теба, Дардан) – етно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Културни блокови на Балкану – Илири, Трачани, Келти, Трибали,
Дачани, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Лидијци, Македонци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Посејдон
(лоза све до Александра македонског)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Полифем
+Гаатеа > Илир – Балкан, Скитија (Хипербореја)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Келт –
средња Европа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Галат –
западна Европа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">МАКЕДОНИЈА - Македон, син краља Египта Диониса – Рамзеса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Распад на 8 мини
државица<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мирмидонију –
краљ Пелеј, отац Ахилов – од Епира до Скопља (Јолка)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Пеонију – око
Вардара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Едонију – ток
доње Струме<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Перхеби -
Прилеп <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Пердика их уједињује 729.г.п.н.е. у
Македонију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Из лозе Хрклве ( са Омфалином слушкињом
Малионом има сина Алкеја – основао <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Лидију; и Клеодија >
Аристомах > Пердика > Филип > Александар Македонски)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ДАРДАНИЈА -
Дардан (један од 9 Илирових синова/ Илир + Електра > Дардан, Јасон,
Хармонија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мења назив Илирија
> Дарданија; Трој > троја; Ил > Илијон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*када су
Ахејци разорили Троју дух илирско-дарданско-трјанског народа =словенско,
македонс.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Српско,
бугарско, румунско, хрватско, грчког постао је претеча данашњим народима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ТЕБА/КАДМЕЈА(династичке
борбе, 5 напада на Тебу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1 илирска
држава – Троада са Тројом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">2 илирска
држава – од 5 до 2-ог века п.н.е., 2 династије ( са 9 и 6 краљева)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Оснивач
Дионис/Рамзес <Кадмо+Хармонија
(сестра Дардана, Јасона, илирска лоза)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Син Рамзесов Македон је на
Балкану владар; убиством Орфеја лоза се гаси<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> На рушевинама нова Троја, коју уништава Херакло<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*4-ти
напад на Троју је у време тројанског рата – Ахил<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Теба се
заклела Тиндареју, оцу хеленином, да ће
бранити њеног мужа од насртљивих просаца, а како је он Менелај Спартанац
– исрородни народи, по крви, нашли су се на супротним странама; по заклетви они
осуђују Париса – против Тројанаца; а и уз њих јер се Хектор оженио тебанском
принцезом Андромахом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Лај, чукунунук
Хармоније (Дарданова и Јасонова сестра) удата за Кадма Тебанца – гашење лозе (
Едип > Етеокле, Полиник, Исмена, Антигона); расејање – Фригија/сев.Албанија/Колхида<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Хелада<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">2 илирска
држава – оснивач Аргон у 5-ом беку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Распад 167.
Г.п.н.е., за владе Теуте (де Данан) са сином Пинсеом; дозволила гусарење – Рим
се осилио и гуши је; вазал па муж Димитрије Хваранин, ступа у савез са
Македонијом ( Филип , 207.г.) против Рима – у исто време Ханибал растура Рим
код Кане; он је из породице Барка, од оца Хамилкара, основао је Нову Картагу у
Шпанији; уништили су га римски Сципиони (јер су га издали Гали)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ХОМЕР<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Син Меона
+ Критеиде > Мелесангер, свештеник аполоновог храма у Теби<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
У саставу Мрмднца – као пророк тебански, тројански савезник, као и <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Брат му Боро ( убијен), а како је у Ахиловом т.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
И ахајски је савезник<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Отац
Хомеров је краљ Фригије од оца Хемона Креонтовог и мајке Антигоне Едипове<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*језик
епова – винчански (меонски + еолски =илирски)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Јонски алфабет ( варијанта источне гране,
коју је прихватила Атина 403.г.п.н.е. – ту је <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> х = кс, пс<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> у употреби код
Срба, босанаца, Хрвата, Црногораца)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">дактилски
хексаметар – Вукових народних песама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">на
китари, форминги ( гуслама)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Роберто
Салинас Прајс „Хомерова слепа публика“ –
локалитет на Јадранској обали<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Положај небеских тела – сунца, месеца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ветрови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Гојко
Домазетовић „ Античко наслеђе“ – династије и династичке борбе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ратови и освајања <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraph">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> </span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR">ОДИСЕЈА</span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Одисеј
(Уликсес) – син јунака Лаерта (потомак зеуса) и мајке Антиклеје (потомак
Хермеса); крањевског порекла; мада му је и Пенелопа донела ту титулу (Итака,
Кефалонија, Закинтос, копно)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*јунаштво,
смелост, постојаност, лукавство; мудар, владао праведно, поштовао народ, са
суседима у миру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*посредује
када се ахејски синови свађају око лепе Хелене – Одисеј саветује поочима
Тиндареја, да јој дозволи да сама бира (храброг спартанског краља
Менелаја)...са Менелајем, Одисеј одлази у Троју по Хелену – без успеха<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*није се
одазвао Агамемнону, кад је звао у рат; глумећи лудило; посланик је пред плуг
ставио Телемаха у пеленама, Одисеј је пристао да иде у рат<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Троја ће
пасти ако Ахил иде у рат – Тетида је знала да ће јој син под Тројом погинути –
склања га међу женскиње – Одисеј ставља мач пред Ахила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*скочио
је на тло тројанско на свој оклоп (јер ће први који дотакне тло, погинути)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*тројанског
коња су саградили како би се искупили за крађу кипа Атене Паладе из храма у
Троји<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*победници
се свађају око плена; многи страдају у олујама; други стигавши кући (Ага.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Одисеј
је наљутио Посејдона – одлазећи са Латофага, стиже на острво Киклопа; Полифем
једе морнаре (6 њих)...острво ветрова краља Еола, на дар мешина са ветровима,
Зефир га носи ка Итаки; морнари развезују мешину – олуја...Лестригонци , као
киклопи, људождери...Ееја – Кирка, кћи Хелија бога сунца; морнаре у свиње,
остао годину дана, направио сина (Телемана, који га је касније убио – бранећи
другове што су се споречкали на Итаки са Одисејем; пробо је оца мачем; однео га
Кирки, богата сахрана) ; добио савет да
се заустави на прагу подземља и тражи од старца Тиресије – шта га чека у
животу; улаз у Хад је на северу, код Кимерана – чуо је да му је мајка умрла;
отац, син и жена га чекају...сирене, сисају крв; Скила и Харибда (6 њих гута)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Пенелопа,
има 108 просаца – тка погребну кошуљу за свекра Лаерта (3 г); као просјак
Одисеј моли милостињу од просјака – посматрајући их; препознају га пас Арго и
дадиља по белегу на нози; такмичење – лук и 12 секира; побио је све, уз
Телемахову помић; кревет од пања маслина...симбол брачне верности, мудра,
осећање личног достојанства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*композиција
(М.Н.Ђурић)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">После 10
г. рата под Тројом, Одисеј 10 г. лута морем, опасне пустоловине; изгубивши све
другове враћа се на Итаку, где се уз помоћ сина Телемаха ослобађа просаца, који
му упропашћују иметак...своје доживљаје прича на двору краља Алкиноја (9-12
пев), уметнут је и мотив о сину који иде у потрагу за оцем(1-4)...гнев Аполонов
– покретач радње...на почетку епа, Одисеј је на претпоследњој станици – оток Калипсе
(лепа Наусикаја)...ретардације(13-16; 23 Пенелопа препознаје мужа; 5-13
повратак; 14 први Одисејев дан на Итаки); опис Алкинојева воћњака (7); царство
мртвих(11)...2 део – од повратка на Итаку, радња се одвија у градацији уз низ
препознавања; морално су оправдани разлози за освету; врхунац је убијање
просаца и Пенелопини препознавање ту се разликује 5 развојних ступњева:1. Постепено
препознавање (23 пев, до тада препозна га Телемах -18, пастири, слушкиња); 2.Искушавање
служинчади, верних и неверних; 3. Постепено морално оправдање освете, Одисеј
проси код просаца; 4.Систематско припремање осветничког плана, прво Атенин
програм па договор са Телемахом, уклањање оружја; 5. Просци су поколебани,
Одисеју успава напињање лука<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*24 књиге
/12103 хексаметара)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1 део (од
1 – 4. Књ.) – Одисеја нема код куће; на острву Огигије – код богиње Калипсе(кћи
Титана Атланта, лепа, богата, нуди му бесмртност – узалуд)...– после 9 дана
плутања; 7 г. код ње, (кад га је пустила Посејдон му смрска сплав; два дана
плута до неке речице и ту га налази Наусикаја)...Атена подстиче Телемаха да иде
страцу Нестору у Пиле и краљу - Менелају
у Лакедемон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">2 део (5
– 13. Књ) – Одисеј се враћа – Посејдон га опази пети дан, пусти буру, једва се
спасе на острву Схериону, код Феачана (краљ Алкиној); прича на двору шта је све
доживео: код Киконаца, острво Латофаг,Киклопи, на Еоловом острву, код
Лестригонаца, острво Еаја код Кирке, подземни свет, опет Еаја, Скила и Харибда,
острво Тринакија(Хелијева говеда), Калипсина Огигија; Феачани га превозе на
Итаку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">3 део(13
-19. Књ) –Одисеј смишља освету...на острву се једино открува сину, глуми
просјака другима, пас Арг од радости скапава, а онда га позна дада Еуриклија по
ожиљку на колену<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">4 део (20
-24 књ.) О. се свети – пошто одапне лук кроз 12 мушица секириних, одаје се
просцима и све их побије, свети се неверним слугама, ода се Пенелопи; оца
Лаерта налази у врту; Итачане који су уз просце надвлада, сви се мире<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*крај
слабији по мотивацији али вештији од Илијаде (Калипсина шпиља 5 пев; идила код
Еумеја 14 пев; доживљаји и причања ко Феничана 6-12 пев)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*варирање
једног мотива – одвраћање јунака од домовине и жене: леп крај(5 пев 59/74),
уживање лотосова цветеа, гостољубивост Феничана, замамне жене (чулна чаробница
Кирка – неугодна, кобна; нимфа Калипса – љубазна и срдачна; Наусикаја – у којој
се први пут буди осећај према мушкарцу, најдражеснији лик Одисеје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Хиперборејци
– народ живи северно од хладног верта
Бореја – буре; север Европе и Азије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Преко
1000 г. живе срећно, радосно, безбрижно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Аргивци
– становници Арголиде, Аргоса, покрајине и града на севистоку Пелопонеза;
центри културе 2.в.п.Х. – Микена и Тиринт; врховно божанство Хера – магна
матер; оснивач краљевства Ина(хос); у време тројанског рата краљ Агамемнон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Кирка –
највећа и најопаснија чаробница Антике; ћерка бога сунца Хелија и чаробнице
Персеиде; живи на острву Ееја на западу; противница јој је Сцила – кћи
мегарског краља Ниса, Кирка ју је зачарала у 7-оглаво чудовиште; Јасон је из
Колхиде украо златно руно (припадало њеном брату Ејету)у повратку убио са
Медејом њеног братића Апсирта – ипак их је обоје очистила од кривице и научила
како да избегну тешкоће...Одисејеве мормђнаре је претворила у свиње; он се на
острво врати још два пута: кад је ишао у Хад и кад је погинуо од руке њиховог
сина Телегона (оженио се Пенелопом и добио сина Итала – Италија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Пелазги
– старобалкански народи; отишли у М. Азију, на медитеранска острва, Блиски
исток( код својих)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Аргонаути
– морнари који су на Аргу, заповедник Јасон из Јолка (М.Азија); стигли у Колхиду (црноморска обала) у 13.в.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Аристотел
композицију Илијаде назива – простом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Одисеје –
преплетеном ; низ препознавања: (Арг – Одисеј; Еуриклија – Одисеј; Одисеј –
Филитије, Еумеј; Одисеј – Пенелпоа; Одисеј – Лаерт)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Место
борби и трпњи, претежу карактери – у Одисеји су више опевани људи него јунаци;
то је послератно доба, ратници се враћају кући; властеоски живот у дворовима,
палате са двориштима, ризнице и споредне зграде – прави социјални живот<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Ахил –
тип једљива и љутита човека<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Одисеј –
мудар исмотрен, антипод Ахилу и Ајанту; оличење је трпљења и подношења, он
заседу а не отворену борбу ставља у први ред; домишљат, превејан, обазрив,
смотрен; истрајан и у злопатништву – никада не подлеже искушењу...промућуран,
мукотрпан човек, чију стрпљивост никакво искуђење не миже сломити, али та
стрпљивост не прелази у пасивну резигнацију, већ је напор племените воље, који
има циљ – повратак огњишту...његова страст , мање жестока од Ахилове, али и не
мање укорењена, је љубав према породици; безгранична истрајност у свима опасностима;
беседнички дар – дипломата ахејске војске, главна морална вредност Одисејевог карактера, владање речју, као знак
духовног суверенитета...опрезан, хладнокрвно расуђује, некористољубив, радознао
– жедан за сазнањима, најплеменитија његова црта; сизифовска природа му се
огледа у Киклопији, у измишљеним причама пред Еумејом и Пенелопом; брачна верност и љубав према
домовини дају му снагу да стрпљиво подноси све опасности и понижења <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Наусикаја
(кћи феничанског краља Алкиноја + Арета; пере рубље и игра се лоптом на обали
са слушкињама; нашла Одисеја голог на обали, заљубила се, одвела га на двор;
Телемах – новина, младалачки ликови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Племенити
ликови из сталежа потчињених, показују да се пошло даље од бруталног газдовања
старих времена<o:p></o:p></span></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*највећа разлика
између Илијаде и Одисеје – у религијском схватању; у Одисеји су богови
заштитници правних и моралних односа; истиче се самосталном делатношћу само
Атина, као заштитница – мудра, правична, таква је и у сновима( у другом делу
епа); непријатељски богови Посејдон и Хелија – безлични, срџба им је оправдана</span>.<o:p></o:p></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-3005354802344310182013-09-07T04:46:00.001-07:002013-09-07T04:46:34.410-07:00Рамајана, Шакунтала, Шахнаме, Рустем и Сухраб, Фирдуси<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">РАМАЈАНА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*прича о
Рами коју мудрац Маркандеја говори Пандавама – о религији, филозофији, моралу;
постанку света и неизбежном разарању<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*краљевић
Рама је неправедно патио, кад му је краљ Ракшана одвео жену Ситу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Трећа
парва Мхбхрт; сви учесници су инкарнисани богови – Рама=Вишну; ова парва је
епизода рата Богова и Асура<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Мхбхрт
је опис рата од тернутка када је Асур Мадха хтео да убије новорођеног Брахму; све до разарања Света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">БХАВАД
ГИТА -
УЗВИШЕНА ПЕСМА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Шеста
парва Мхбхрт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Кришна и
Арџуна: зашто да убијам своје у битци – Арџунина дилема...Кришна – не жалости
се због убијања, јер живот се не прекида, већ претаче; мораш научити да подносиш
задовољство и бол – то води у бесмртност; оно што постоји не може престати да
постоји; тражи своју срећу у себи и у својим мислима, а не у плодовима својих
дела...Арџ – шта човека наводи на грех...Кришт – жеља и гнев<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Кришт =
Ахил – кад је видео да је његов крај дошао, повлачи се у јога медитацију, ловац
га погоди у пет, умире<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*успеси
се јављају кад је за њих најпогодније време, а ишчезавају кад наиђу недаће<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">САКУНТАЛА
Калидаса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*натака –
драмска представа, спис о настанку драме, из 1-ог в.; стварни настанак драме је
пре нове ере – у Ригведама, У Мхбхрт, Рамајани, народним светковинама, мимским
представама; сиже натака је из традиције херојског или љубавног карактера; од
5-10 чинова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*сачувано
преко 370 драма; аутора око 180; најзначајнији: Калидаса, Шудрака, Бхарабхутија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*веза
анти-грчког и снскртског позоришта (ком. Нарави) настала је у време похода
Александра Великог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*разлика
између Есхила и Калидасе (по С.Потабенку) – грчка је испуњена патосом борбе/ у
индијској драми је мир, благостање, срећа; у грч је трагички расплет/ инд је
неминовност среће<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*раса –
уметничко уживање – циљ је смиреност духа – најпре додирује емоције, па
естетско уживање гледалаца, потпуно стапање овог осећања са најинтимнијим
језгром бића – као катарса (само не трагичним догађајима већ и комичним
ефектима) – која се не мора доживети само у пренапрегнутим трагичним сценама;
раса има своју унутрашњу, тиху драматику-ананда (узвишена духовна срећа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*процват
драме 5 в.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*у 1-ом в
стварао је Бхаса (збирка са 13 драма)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ашвагоса,
један од најстаријих писаца (фрагмент рукописа написан на палмином лишћу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Шудрака,
краљ – Глинена колица ( о заплетима судбине младе куртизане)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Калидаса,
4-ти в.; по предању био је слуга, живео код Чандрагупте...у његовој драми
постоји деликатност осећања; збијеност стила мера и употреба језичких ефеката;
сликање карактера и сензуалности; слојевитост значења, присност, живост
карактера; ликови једноставно поступају, мудро казују; танана игра љубави,
лелујава игра речи...богови режирају људску судбину, све има дубљу логику
исмисао – али са карактеризацијом личности, која говори (песнички алузивно)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Душјанат
(главни лик) нема ничег љубавно-авантуристичког као легенадрни Арџуна (који за
време изгнанства није постио, већ се заљубљивао, а на свечаности где је било
1000 жена украо је Кришнину сестру); Душан није ни хазардер као Нал (који на
коцки губи све); Душан је хармонична личност, његови мудрост и страст не искључују
се; у љубави је романтик и песник али без претеривања, без баналности, реалан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сакунтала
– лепа, нема смелости да драгог пољуби у уста; није ни срчана (као Савитра која
се хвата у коштац са богом смрти Јамом да би спасла мужа); срдито напушта
Душана и двор не тражећи начина да љубљенога врати себи; није спремна да се
крваво свети као Медеја; није ни упорна, пре је као одбачена краљица Хермиона
(Шекспир, Зимска бајка) која у својој патњи постаје узвишена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*елементи
драме – мушки и женски: љубавна игра Сале и Душана...остварена љубав – заплет
радње (Сала губи прстен, Душан губи памћење; поновни сусрет – обновљен мотив
љубави); рађање детета...завршни део – човекова неутољива жеља да му живот
вечно траје и обнављасе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Облак
гласоноша – Мегхадута<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Поред Шакунтале
ово је најзначајније Калидасино дело<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Садржи
110 строфа (од 4 стиха)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Прича о
чежњи полубога – јакше одвојеног од жене; о поруци коју јој шаље преко облака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">(одломци
– о облаковом путовању до места у којем живи драга – 15 строфа; долазак облака
и предаја поруке – 63/110 стих)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Јакша је
кажњен на годину дана изгнанства; био је слуга Кубере, бога богатства; чувао је
златне лотосе на језеру Манаса, занемарио је дужност отишавши својој младој
супрузи; слонови су изгазили лотосе и оштетили језеро; јакша је неколико месеци
на планини бога Раме; са омршавеле руке спада му гривна; моли облак да пренесе
поруке драгој јер нит паучине, или наде држи цвет женског срца склоног да брзо
латице распе, кад живи раздвојено...опис пута (28/57 стих) – пун влажне љубави,
сиђи на реку и споји се с њом, пас велича јато тица, откривајућ пупак у облику
вира, први знак женине наклоности је немир пред љубавником...опис драге
(67,69,78,80,84-89,92,93,96)...порука: телом продире теби исцрпљен
(98-100,102-105/точак среће, 106-107/о превари, 108/далеко од очију)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ШАХНАМЕ -
КЊИГА КРАЉЕВА Абулкасим
Фирдуси(940 – 1020)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*еп,
летопис Ирана од почетка света до најезде Арапа и пада сасанидске државе у 7-ом
в.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*подвизи
најчувенијег јунака, легендарног Рустема, који краљу Каусу помаже у борби
против Туранаца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*од свих
прича најпознатија је и најлепша Рустем и Сухраб (2 књ., 3 део, 24 певања) –
Рустему се родио син, кога је касније не упознавши га убио у двобоју...Рустем
стиже у града Семарган, пошто је у лову остао без коња – Рахша; то је мала
кнежевина чији је владар вазал туранскога кнеза; на гозби се Риста опи не
могући више седети и оде у ложницу; после пола ноћи девица лика месечева,
прелепе пути (58 стих и даље), кћи краља семенганског...запроси је од краља, на
растанку скида оникс са мишице да да детету нерођеном; син Сухраб (168 стих),
одважан хоће да свргне Кеј Кауса иранског краља, борећи се на страни туранској
(као очев непријатељ); у борби савлада оца Рустема али га не убија, предах пре
двобоја (232 и даље), Рустем убија сина а овај тражи освету за свој живот
показујући оникс...његова смрт је воља
богова „као гром дођох а ко ветар одох“...мати сазнаје за смрт сина (79 ст. И
даље), умире следећег лета од туге<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">РУСТЕМ И
СУХРАБ Фехим
БАРЈАКТАРЕВИЋ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Шахнама
– новоперсијска књ < трагови старе и средње књ и традиције<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Персие
(Грци називају једну провинцију)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Две
велике династије Ахеменида (6-ти в.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сасанида (3-ћи в.) обе су потекле из покрајине Персие<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Старо име
Персије < Иран = земља Аријаца; некада обухватао Персију, Белуџистан,
Афганистан и северније крајеве где се персијски говорио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*снажан,
храбар, стасит народ, са великим политичким и душевним способностима (види се и
по великој и раз новрсној литератури)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*индоевропљани
– заједничке црте са Индијом, језици
ирански и индијски као два дијалекта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*језик –
3 периода: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1. стара
књ. – Авеста (Заратустрина библија) – страоперсијски (азбука од 48 слова, с
десна на лево)...свете књиге Зара вере, коментар на пехлеви језику - Зенд >
Зендавеста<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Авеста – 5 делова: Јасна , Висперед,
Вендидад, Јашт ( Јаштови), Хорда Авеста (Мала Авеста) – све су литургијског,
верског карактера; нема књижевну вредност изузев Гата у Јасни; гате су песме –
најстарије и најнеразумљивије у Авести; Заратустрине речи, поуке вернима, имају
дубоко етичко осећање и верски полет...делови Авесте о световним стварима,
филозофији, медицини, праву – нису сачувани...Авста је важна за филологију,
религију, традицију...Јаштова – митолошки, легендарни, епски елементи пренети у
Шахнаму<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Стари персијски натписи краљева Ахејменида
на високим пећинама у Багистану (Бехистуну) и Елвенду; оба места у Медији; на
рушевинама Персеполиса, у Накшим- Рустему; Екбатани, Сузи...521 – 338.г.п.Х. од
Дарија првог до Артаксеркса трећег Охуса, највише је Даријевих натписа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Бундехеш (темељ, основа) – верско дело,
космогонија, која се наслања на Авесту<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Арта – Вираф –Наме (књига о А.В.) – опис
пута у рај и пакао (као узор Дантеу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">2. средња
књ. – пехлева (пахлави < паршави = партски > Партава је староперсијско
име за Партију), алфабет се развио из арамејског (17-19 слова, с десна на
лево), за време династије Сасановића (226-652), која је ујединила Персију;
после Селеукида и Арсакида земљу су покорили Арапи у 7.веку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Световна дела на пехлеви језику: Спомен
књига о Зерију и Књига о Ардеширу – епови, извор за Шахнаму<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Худајнаме – књига владара(није сачувана)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">3.
новоперсијски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Парси –
присталице Заратустрине вере <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Персија
постаје арапско муслиманска > новоперсијска литература – битка код Кадисија
(636), халиф Омар осваја зап., Салим – ист.П.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Прихватају
језик(писмо, метрику), веру – сачували су дих и схватање потпуно различите од
семитских Арапа; вера – протестанти у исламу – муслимани се држе суне
(традиција из Мухамедовог времена), Прси(Српи) су слободнији у тумачењу вере
> шиити (шизматици-секташи)...делови Прсије удаљени од Багдада(Београда)-
арапског центра власти, имали су слободу да гаје национални дух<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*династија
Саманида (901-999.) – столују у Бухари, помажу развој литературе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Абу
– Шукур, Рудеги > епски стил, природност, једноставност – претходе Фирдусију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Смисао за
историјске догађаје Прса – бурна историја, ратна срећа и несрећа, владали
другима и били покорени<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*још у
Авести из Заратустриног времена (7-ми в.п.Х.) – народна традиција и митске
династије Пишдадовци и Кејановци, митски ликови Гајо Марет (Адам) >
Гајумарт, постоје и као такве улазе у Шахнаму; те личности нису чисто иранске
већ аријске, из доба заједнице са Индијцима – из опште индоевропске митологије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*„Персика“ - писац Грк Ктесија (415.п.Х.), лекар на
двору краља Артаксеркса Мнемона; историја на темељу материјала у краљевим
архивама; поузданији је Херодот (450.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Александар
Македонски (330.п.Х.) осваја Прсију, пропада царство Ахеменида, Прси остају под
диадосима Селеукидима и Партима све до новога царства под Ардеширом
(Артаксерксом) потомком Сасановим (226.г.)...тада је народна традиција потајно
живела, огледа се у именима: Зефир, Камад, Џамасп, Хусрев, Каус<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*на прагу
традиције у пехлеви литератури:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Зефирова Спомен књига (500.г.) – о јунаку
Зефиру, најстарија скаска, бујна фантазија, чудна хипербола, јунак је касније у
Шахнами Исфендијар <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Књига о јуначким делима Ардешира, сина
Бабекова (око 600.г.- историјска личност), као наш Марко Краљевић рађа се од
змаја, дружи са вилама; страни елементи – мудри Соломон је овде Џемшид<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*у Авести
се не помињу ни Рустем ни отац му Дестан – Зал, порекло ове фамилије је на
истоку Ирана (слабо познате Заратустриној библији); то су полуварварски Систан
= Дрангијана и Забулистан = Арахисија...зал се рађа седе косе, одрасте у гнезду
чаробне птице Симурга = Феникса; син Рустем изводи чудесна дела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*цела
иранска традиција створена је пре пропасти сасанидске државе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*цароставници
(колико је ко владао) постојали су и пре Сасанида, а за Хусрева Првог Нуширвана
(531-579) написани су краљевски архиви; друга хроника прсиских владара настала
је у време Јездигирда Трећег (убијен 651.) до Хусрева Другог (Первиза), 7-ми в.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">957.г.
саманидски намесник Абу Мансур, позва четири мобеда – свештеника заратустријанца ( а не муслиманска) у Тус, да
од народне традиције сачине дело – Књига владара (прозна Шахнама), коју је
Фирдуси употребио; био је то приказ иранске историје од најстаријих времена до
пропасти државе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ШАХНАМА - огромна херојска епопеја...јегзгро свих
народних предања ( из прозне Шхнм); 12000 стих. У епском метру мутекарибу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*идеја –
као у Милтоновом „Изгубљеном рају“ или финској „Калевали“ – борба светла и
таме; Милтон – анђели светла и мрака; Калевала – борба Фина и Лапа; Фирдуси
пева о борби Иранаца против дивова касније Туранаца > рефлекс Заратустрине вере (добро – зло/
Ормузд – Ахриман)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Судбина
код Фирдусија је као у Есхила – моћна, неумољива; није фаталиста, већ увиђа да
је човек мален, немоћан спрам вечитог поретка у свету, оног што мора бити<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*садржај
– обухвата све из прсскг митског, легендарног, историјског периода од Гаја Морета
до пропасти Сасанида, више хиљада година; опевао је све најлепше и најважније
иранске-аријске скаске и мите, легендарна и
историјска јуначка дела, много епизода, лирских уметака, анегдота,
лирских рефлексија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">50
владавина (Калевала – 50 руна)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Гајумарт
– Сијамек – Хушенг (ватра као Прометеј) – Тахмурас = Дивократа (укротио Дивове,
људе учи занатима, кроти им животиње)- Џемшид (влада 700.г., свет је као рај) –
Дахака (Захака, арапски кнез влада по позиву Иранаца – склопио уговор са
ђаволом, претестерио Џема, влада 1000.г.) – Феридун (влада 500.г., дели државу
на три сина – Селма, Тура, Иреџа –Иран; С. ,Т. убију Иреџа, крвави ратови
Туранаца са Иранцима) – Минушхир (син Ириџин, за његове владе јавља се породица
кнежевска која ће верно служити престолу) – систански кнез Сам (као у Словена
Само, прим.н.ј.) – син му Зал, унук Рустем – највећи прсски јунак;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Епизода о
љубави Зала и Рудабе, кћери кабулскога краља, мајци Рустемовој<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мина(чхир)
сину Невдеру препоручује кнежеве из систана, али Невдер не слуша; то искористи
турански краљ, шаље сина Афрасијаба против Ирана да освети Селма и Тура...у
рату Невдер пада у ропство – поново ратови трају за време 5 краљева (Зев,
Гершаст – Пилидадовци; Кеј, Кубад, Кеј Каус, Кеј Хусрев – Кејановци
велики)...Кеј Кубад влада у Истарху (Истар – дунав, бог Иштар, прим Н.Ј.)
=Персепоље (српско поље)...Кеј Каус иде у Мазендеран (земља дерана, дивова),
буде заробљен, Рустем пође да га ослободи, изврши 7 јуначких дела, савлада
Белог Дива, ослободи К.Кауса; овај опет допада ропства у Хамаверану, ту му је
вазал таст, да му кћер Судабу за жену, Рустем их обоје избави ропства...К.К.
дође из Иблиса младић (ђаво) и наговори га да је толико силан да влада и небом
(4 орла носе К.К. у небо, а пада у шуму из које га избави Рустем)...за Каусове
владе Рустем убија и свога сина Сухраба – најлепша епизода Шахнаме и пуна
тајанствене трагике са пуно песничке снаге<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мотив
синоубиства у:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Телегонији, грч киличара Еугамона, син
Телегон убија оца Одисеја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Германска песма о Хилдербранду (8.в.),
отац убија сина Хадубранда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Старе ирске баладе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Руска прича о Јеруслану Лазаревићу <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*епизода
о К.К. сину Сијавушу и маћехи Судаби (заљубљена у пасторка, она га опањка оцу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*еп. –
Сијавуш побеђује Афрасијаба, склапа мир за који отац К.К. неће да чује; Сијавуш
бежи Ајаби, добија његову кћер за жену и покрајину да влада, после клевете
Ајаба убија Сијавуша, његово посмрче Кеј хусрев тајно је доведено у Иран, опет
рат – са дедом ајабом, побеђују га тек кад Рустем стигне, њега Див Екван баца у
море, онда Рус убија Дива<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*еп. – о
љубави Бижена, Гивова сина, и Мениже, Афрасијабове кћери (источни Ромео и
Јулија, срећан крај)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*К.
Хусрев убија Пешенга(ујака), Ајабовог сина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Рат
Иранаца и Туранаца бесни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">К. Хусрев
убија деду Ајабу и брата му Герзивеса (правог кривца за очево - Сивушино
убиство)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Рус се
пре тога одрекао славе и повукао – незадовољство животом подсећа на индијска
схватања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*краљ
Лухраст (14.в.) из споредне линије, свађа се са сином Гуштаспом – оде у
Цариград, ожени Китајун и ствара Визант;
тражи данак од родне Прсје, отац му нуди престо и круну, пристаје ; пророк
Заратустра – краљ и народ прихватају веру, али Турци – не, па се борба Иранац и
Туранаца претвара и у верску<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Исфиндијар,
син Гуштаспин, највећи јунак поред Руса; штити Зртстрну веру, побеђује Туранце;
влада у покрајини Балху; клевета, отац га баца у тамницу; сам креће у
Забулистан, Туранци нападају, пустоше, одводе Гутине кћери Хумају, Бихавериду,
побију пола војске; тек тада Гута изводи сина Инда из тамнице, али овај није
ганут што му је деда и 38-ро браће побијено (нек отац освети свога оца), гане
га смрт најмалђег Фершидверда; побеђује Туранце, Гута му обећава престо ако
ослободи и сестре – Инд и то испуни, савладавши 7 чудеса; онда опет затеже...и
шаље сина у Забулистан да окује Руса – овај не може да верује; у овој тешкој
душевној борби Рус покушава да уразуми
краљевића, Инд заоштрава и дошло је до боја два највећа прсска јунака, Инд рани
Руса и Рашу (коња), беже, птица Симург (словенски бог Симаргл) лечи Руса, даје
му чудну стрелу од бреста судбине, Рус поново убеђује Инда да се окане борбе,
узалуд, погађа га у очи (Заратустра је Инда учинио бесмртним сем у очи – Ахил у
пету, Сигрид у плећку)...Русов полубрат Шегад намами га на јаме пуне убојитога
оружја и Рус и Раша погину али пре тога рани смртно, Рус Шегу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Бехмен
(16) на престолу, жена му, Хумаја (17) има сина Дариба (Дарије 18-ти владар) –
жени се грч принцезом – кад је отерао роди сина Искендера (Александра
Македонског) – све митске личности, сем Александра – осваја Прсју за владе
Дараја(19), ту владавину Фирдуси слика опширно, а следећу арсакидску (партску)
оскудно, сумарно, збијено – од смрти А.М. до сасанидске династије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ардершир
(Артаксеркс) оснива нову народну династију Сасанида; Фирдуси је опширан и држи
се историје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Лепо је
опеван Бехрам – Пети – Гур витез, ловац, љубитељ гозби (35)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Хусрев
Први – Нуширван (40), идел краљевске мудрости, праведности, манастир Бузурџмир,
узор разборитости<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Хусрев
Други Первиз<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Задњу
(50-ту владавину) Јездегира Трећег, опева Фирдуси са доста туге због трагичног
краја Јездиног<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Нелдске
и „Ирански народни еп“ 1896., 1920.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Шахнама <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Нема
главног јунака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ни главне
радње<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Има
јединство идеје – борба светла и таме( дивова – Туранаца)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*еп је
јединствена целина јер је огледало народне традиције, прошлости и веровања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Све карактеристике
епа:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Опширност (мирно, потанко, достојанствено
или драматично само у неколико потеза, дубоко усечених у душу читаоца,
опис рата)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Понављања (као у Хомера, 1001-ој ноћи,
српској епици)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Догађаји и људи (пластично, као да их
видимо)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Објективност и наивност излагања (митска
географија, анахронизми, чуда, више силе, предсказања, гатања, снови,
прорицања)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Војске се бију колико јунаци – мејдани<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Дублета ( 7 чуда Руса и Инда)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Понављање мотива ( два рата К.Хусрева против
Ајаба, деде; други је копија првог)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Противречности (Сијавуш убијен, Рус опустоши
Туран, Сијавушин син мирно расте на турском двору)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Верна слика времена сасанидског доба<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Јунаци Фирдусијеви нису типични (као у
Дакакији или Мхбхрти)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Индивидуалисти – Сам и Зал су од лозе
Неримана, у Забулистану вазали прсских краљева<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Русова – натрпиродна снага, живи 500
г., прави човек, природан добродушан, са људским <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Слабостима – превише
једе, пије, весели се; краљу веран, свестан своје снаге, по-<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Носан на славу,
користи превару да се спасе, у превеликој
ревности уби сина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Фирдуси
(као и Хомер са Хектором) описује објективно туранске јунаке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*женама
скромно место<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*малобројне
слике из морскога живота (као у Нибелунзима, за разлику од Хомера и Камоиншеве Луизијаде, где се море често
помиње) – бојеви су на висоравнима, у планинама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*еп<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Строго
епски карактер – Илијада<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Трагичко
драматски елементи – Нибелунзи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Пуни
лирике – Фингал и Темора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Претрпана
дидактиком – Мхбхрта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сви ови родови
заступљени су у Шахнами (ст.44), али су лирска места субјеткивна и објективна;
говори о себи о својој старости, беди, рефлексије о смрти, судби, пролазности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Дидактични
елементи у другој половини Шахнаме – кратке сентенце, пословице (као у Осману,
Бесном Роланду)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Нема
филозофско теолошких расправа (као у лавиринту Мхбхрте)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*стални
епитети, поређења (нису надуго и нашироко изведени као у нашој народној
поезији); хиперболе су сличне индијским<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*стихово
– правилни, крепки, лепи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*језик –
удешен према ономе што описује:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Скала људских осећања (од
најузвишенијег до најсмешнијег, од најстрашнијег до најнежнијег)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> У првом делу епа – тон –
титански патос, а чим затреба постаје блажи, мекши (љубав Зала и Рудабе)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Поред песимизма, резигнације,
има (ређе) смешних и подругљивих места (опис јуначких дела Руса)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Језик је свугде природан, чист,
племенит, са мало арапских речи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Фина вештина с којом Фирдуси
открива душу јунака – дубоки психолог, спољашња и унутрашња пластика, песничко
оживљавање мртвих и заборављених јунака и периода; у главним цртама држао се
народних традиција, али је и слободно поступао (испуштао, скраћивао) – све
добило јачи ефекат, дошло на своје место, добило бољу прегледност и лепшу
целину<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*спевови
по угледу на Шахнаму – многобројни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У Барзу
–Нами (Рус се бори са унуком, али се препознају); 12 век, већа од Шахнаме;
говори о ратовима са Словенима – Дивовима, краљ Див Секлаб<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Грузија
= Георгија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*преко
Кавказа Шахнама је утицала на руске белине – по Владимиру Васиљевичу Спасову
(1868.) руске белине су у целости са истока и бледа су слика источних песама и
прича; имена су истична (Јеруслан
Лазаревић је Руслан =Рустам; Зал > Залазар >Лазар > К. Каус
>Киркоус)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*наше
јуначке песме су од индијских и прсиских скаски (И. Руварац, 1884.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Шахнама
– вредна за изучавање културе, историје, фолклора, упоредне књиж.; верна слика
културних прилика Сасановића; слика старих обичаја и веровања; прастаре скаске<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сличности
јунака (мотивске) : Рустем са Хераклом, Ахилом (антич.), Рамом и Кармом
(индиј.), Сигфридом (немач.), Роландом (фрнц.), Сидом (шпанским), Свјатогором и
И. Муроморцем (рус), М. Краљевићем (срп)...Дахаку – Фауст и Минотаур (људско
месо, данак); а кад је прикован Дахаку за стену – Прометеј...краљ Феридун и
синови – Лир и кћери...К.Каус – Дедал и Икар...Исфандијар – Ахил,
Сигфрид...Сијавуш и Судаби – Федра и Хиполит...мотив Рустем и Сухраб –
Хилдебранта, Телегонија, у Осијановој песми о Картону, Волтеровој Анријади,
Ђурађ Сенковић и Иво...сукоб браће – Предраг и Ненад; ујака и сестрића – М.
Краљевић и Змај Огњени Вук...краљевић Дараб бачен у реку – Мојсије...мајка му
Хумаја – Семирамида<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Еп нема
савршену композицију и дивну пластику Хомера, али је психолошки дубок,
мотивисан, грандиозан у опевању догађаја, узвишен у трагици судбина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">АБУЛ
КАСИМ МАНСУР ФИРДУСИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*935/6<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*из
дихканске породице – ниже племство, које је и после арапског освајања очувало
своја имања, независност; добро познавали народну прошлост, традицију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Фирдуси
= Рајски (араб.) < парадаида = рај (стрпрсски)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Право име
Мансур, Ахмед, Хасан и Абул – Касим (што је кунја – назив по имену оца) = Отац
Касимов<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*из града
Туса – Ф. Туска, предграђе или Шадаб, Резан, Баж – Тус је престоница покрајине
Хутасан, најнапреднија варош Прсје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*самоук,
учитељ и пријатељ Хасан...у Тусу је радила комисија за редакцију прозне Шахнаме
– то је пресудно утицало на Фирдусија; као и песник Дакики, који је певао о
прсској епској традицији (био из Туса, живео на двору саманидског владара,
заратустријанац, убио га роб 975.г.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Фирдуси
долази у Газну на Махмудов двор, 35 г. ради за шаха али добија плату у
сребрњацима које је из поноса поделио платвши пиво (живео је Т. Тасо код
Алфонса Другогод Есте)...Ф одлази у Мазендеран, Багдад где га абасидски калиф
Кадир Билах(991-1031.) лепо прима, ту је опевао Јусуфа и Зулејха<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*био је
шиит (обожавалац огња, заратустр.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* иде у Кухистан
(јер Махмуд тражи његово изручење) код Насир – Леке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*враћа се
у Тус, 1020.г. умире, није био сахрањен по обичају заратустр. Вере (као
Молијер)- проклет <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* еп је
започет у доба саманидске династије око 975.г. више од 20 г. пре Махмудова
ступања на престо; 999 г. кад је Махмуд заузео Хурасан еп је завршен; као
Турчин Махмуд није много ценио борбу опевану у епу...побегавши Ф се склонио код
најљућих Махмудових непријатеља – династије Бујида (владали у зап. Областима
Прсје – држали Багдад) – фанатични шиити<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*као
лиричар – потресна елегија о смрти сина...о красотама Мазендерана...лепи
стихови у славу вина...апострофе о пролазности и ништавности славе, моћи...увек
природан, једноставан, без извештачености<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*карактеристике
епа: мајсторски стих...песничка обрада познате легенде...карактери ванредно
лепо оцртани...појединости љупке и оригиналне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Сакунтала
– да је посве разумемо треба веровати у оно у шта Индија верује<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*мотивисање
и многе психолошке финоће – јунаци нису безбојни већ људи од крви и меса што даје
објективност > романтичност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*арамејски
(семитска група језика), дијалекти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сирски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Библијско арамејски
(погрешно зван халдејски)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* периоди
у историји Прсје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Индо – аријски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Старо – ирански<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Асирски утицаји (око
1000 г.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Медијска периода
(700.г.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Староперсијска или
ахеменидска (550.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Међувлада од освајања
Александра Македонског до Сасанидске обнове (330 -226.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сасаниди (226.п.Х. –
652.г.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Муслиманска (од пада
Сасанида до данас)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Прси су
претрпели две велике инвазије – грчку( А.М. до збацивања Парта, доласка
Сасанида- 5,5 векова) и арапску
(уништили сасанидско царство, избацили заратстр веру) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoListParagraph">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-45848800816762039942013-09-07T04:44:00.002-07:002013-09-07T04:44:44.078-07:00Махабхарата - Гита, Нал<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">МАХАБХАРАТА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">*обележја културе – разлагање индивидуалности
гашање и стапање са макрокосмосом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">*река Ганг – 1200.г.п.Х. са Тибета и са Истока
продро је скитски и монголски елеменат задржао се у Пенџабу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">*РИГВЕДЕ – настале у 2-ом б.п.Х. – химне Аријаца
боговима: Индри, оцу људског рода; Агњи (огањ), бог жртвене ватре;
Варуна(Уран), чувар светске правде<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У доба брахманизма, 8-6 в.п.Х.; Аријци сус е
померили са Пенџаба на осток – ведска митологија је потиснута, мада Веде остају
свете књиге<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">*3 религије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<span lang="SR-CYR">Браманизам – брахма –
највиша душа свете; циљ човековог бића, који је телом прикован за изворе бола,
да се у низу реинкарнација ослободи патњи (главне теме етике – сеоба душе и
еманципација – два типа: ослобођење од поновног рођења, одлази у Врховну Душу и
Брахму; кад еманциповани не напушта тело а доживео је еманципацију
(оригиналност Махабхарате)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<span lang="SR-CYR">Хиндуизам –
реформисани брахманизам; из доба феудализма; 3 врховна божанства –
Брама(створитељ); Вишну (Вишњи, Свевишњи, онај који одржава свет); Шива (онај
који разара свет; браманизам или хиндуизам са идејама о дхарми, самсари, кармама – спасење се
задобија поштовањем богова спаситеља и приношењем жртава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<span lang="SR-CYR">Будизам ( Буда, творац
прве бескласне, многонационалне организације; жене равноправне; Богови не
постоје, то су илузије, ни бесмртне душе, душа је нарочито организована
материја. Која се распада у своје елемента различитог квалитета; свест се
сатоји из низа различитих манифестација, од којих се неке за живота могу
одстранити)– види спасење у медитацији – побожна размишљања; разорни однос
према брахмаизму Индокина, Тибет, Монголија, Кина, Кореја, Јапан; религија
откровења; нирвана (појам позајмљен из каснијих религија – Брахма је првобитна
стварност у коју се све враћа; 6.в.п.Х. – 6 век; хинајана, махајана,
тантаизам,ламаизам; живот је патња -4
основне: Патња, Постанак патње,Отклањање, Пут за отлањање патње; 12.в. потиснут
од ислама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<span lang="SR-CYR">Ђаинизам – утемељио Будин
савременик Маховира; аскетска религија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Махабхарата
– о племену Бхарат, 12000 индијских двостиха, од 4.вп.Х.- 4.века (Песма о краљу
Налу, 6-то пев; Бхавад – Гита, 2-го пев);<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Рамајана
– о Рами и Сити<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Панчатантра
(Петокњижје) – збирка поучних прича, басана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Шакунтала
– Калидасина драма; песме истог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Мабхарата
– еп о великој битци Бхарата, 7 пута дужи од Илијаде + Одисеје; северна (80000
строфа), јужна (100000 строфа) верзија;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Прађма –
парамита, зборник сутри (мања и увећана верзијајезик – санскрт (народни)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Садржај
– 1. Митови: настанак света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Устројство (смрти)светског времена и поретка; порекло смрти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Циклуси настанка и нестанка<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 2. филозофска објашњења<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 3. верски садржаји( људска
судбина и живот)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> 4. лирске епизоде<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ова
четири типа казивања (епика, мит, религија, филозофија, лирика) одсликавају
друштвене слојеве(световна, духовна власт); стил живота; смена
приповедача(краљева, духовних вођа – брахмана)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*6-та
књига о Гити, битка на Курукшетри(850-650.г.п.Х.), трајала 18 дана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Епизоде
–<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">1-ва
књига – о Шакунтали, мајка Бхарата; у 5-ом веку Калидаса пише драму<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">3-ћа
књига – еп о Рами; у 3-ћем в.п.Х. Валмики саставља Рамајану; о потопу, о риби;
о краљу Налу (Јудиштира/Пандава губи на коцки све, жену Драупади); о краљици
Савитри; о Шјавани – испоснику коме су богови вратили младост<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">6-та,
19-та књига – о Кришни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Алегорије,
басне, параболе – <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Човек у
јами(6,11 књ.) = егзистенцијализам(баченост, беспомоћност, осећање стешњености,
без ослонца)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">О
настанку смрти (7,12 књ.) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Арџуна,
лутајући са браћом Хималајима, добија од Индре божанско оружје<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Вишнуов
родослов (Харивамша) – апендикс, 19 књ.; 16000 стихова; збирка прича; стварање
света; успостављање патријархалних и династичких лоза; генеалогија Вишњег (Хари
– Господ); Кришнино рођење (аватар Вишњег); пропаст света у доба Кали-Југе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*ванвременска
димензија (савремен)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*смисао –
да поучи о људима, приликама уопште, сукобима *типови заплета: 1. Трагичан (рат
сродника); 2. Сукоб јаких осећања (бес, страст – коцка, завист, верност,
љубав); намере јунака су и намере богова (карма = судбина, фатум); 3. Сукоб
дужности, обичаја и моралног осећања, сагледавања породица-појединац; 4. Сукоб
моралне обавезе (обећања) и непредвиђених последица (избегавање узрока који
воде последицама)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*радња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Свеобухватни
океан брахма/брих =расти – из ње својом вољом произилази Махадева/велики бог,
који ствара велико космичко јаје/анда; оно се разбија и из њега излази
Брахма...све што је створено подлеже пропасти, вечни су Махадева и Брахма<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У
индијског филозофији специфично је стварање узастопно свтарање светова, све
ствара на основу модела претходног света, који је разорен и од кога су
преостале Веде/Види/Знање, које се стално дотерује, а то ради Апантаратама/разгонитељ
мрака – кога је из свог мозга створио
Махадева...Брахма има многобројно потомство – 7 синова; најмлађи Дакша
има 50 кћери, од најмлађих Дите и Дану воде порекло асури, а од осталих
богови разних редова...Асури су старија бића богова, велике моћи и врло мудри,
па су сматрали да им припада првенство, зато долази до рата који траје 32000 г., на крају су Асури
побеђени уз помоћ великих богова, који су разорили њихов Троструки град
(Трипуру), у свемиру ротирао око Земље; град је уништен оружјен велике разорне
моћи (пожари, златни облаци); Тарака побеђени вођа Асура, имао је три сина
јогина, од Бога траже имунитет од смрти, али пошто тога нема, моле да направе
три ротирајућа града у Свемиру, после 1000 г. градови би се спојили уништили
божанства на Земљи, једним ударцем небеског оружја (ст. 97); унук Таракин а син
Таракшакше Хари, јогин, тражи од Махадеве милост да направи језеро у коме ће се
оживљавати мртви; ипак Махадева у лику Вишнуа разара град Асура и вођа богова
постаје Индра (100 ст. о времену и крају)... ако у Свемиру не би могла да се
успостави равнотежа Махадева разара свет – тако што га повлачи у себе, али
помоћу Веда ће касније створити нови...еп је извор великих филизофских система
самкхе(самкхија – број, рачунање је сазнање помоћу разума, законитостима,
творац Капила) и јоге( јарам , повезивање, сазнање интуицијом, творац Хирања
гарба) – оба система подразумевају познавање Веда...Маја – термин из Ригведе(ту
означава натприродну силу) у Упанишадама
значи магијску моћ; Природа је илузија; Маја, а Бог је њен твораца,
стварни свет познаје само Бог, оно што човек види је илузија...Нарајана –
првобитно стварање има двоструку природу: материјални и животни део који се у
спеву називају различитим именима; у самкхја систему – Пракрит/Материја,
Пуруша/Душа; у јога систему – Брахма и Нарајана, животна сила Брахме, Врховна
Душа Свемира – ствара и разара свет, у коме је животна сила бог Брахма...више
варијанти стварања: биће Манаса ствара божанско биће Махат, које ствара велики
лотос из кога произилази бог Брахма...Пракрит > материја, свест, 5
елемената; Пуруша >Мале душе за људе...у води је Врховни бог Нарујана који
ствара Свемир<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Махадева
је створио: Брахму, Вишну, Шиву, Време,
Свемирску душу, друге богове (33333) различитог реда – Гандарве, Јакшасе,
Ракшасе и људе које дели у 4 касте( Брахмани, Кшатрије, Вајшије, Шудре)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Меру
–планина на којој живе богови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Амрита –
храна богова, коју су приграбили Асури, долази до сукоба, то су две
антагонистичке силе у сталном непријатељству <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*богови и
људи <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Брахма
> Веде (украли му два Асура, Махадева их приморава да их врате) > 5
елемената: земља, вода, ваздух,ватра, етар; истовремено Мхдва ствара Време,
Врховну Душу/Џива, која се дели и улази усва бића и ствари, тј. Унутрашња душа
( осми елемент „ја“ у живим бићима постаје Разум (преко чула опажа), Ум (врши
избор);<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Брахма
> жива бића: Асуре, Богове, Полубогове, људе, животиње; људи су живели више
хиљада година, ишли на небо код Богова и светаца, није било сексуалних односа,
није било смрти; Боговисе услед све већег броја Праведника жале Брахми, угрожен
им је положај; да не дође до угрожавања поретка уСвемиру, бог ствара жену
помоћу жртвених обреда, доделио јој је пожуду и забаву, тако су се људи
изопачили...смрт је постала самосталн и човеков однос према смрти изменио је однос према животу; на онај свет
воде два пута: пут Богова (у Небо) и пу Душа Умрлих (Пакао); једино мерило за
повратак у живот је лично понашање током живота...еманципација је ослобађање
душе од поновног рођења и достизање Брахме (12, 13 парва)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">шема
стварања и разарања –<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">небески
мудрац Маркандеја долази у шуму Камјаки, обраћа му се Кришна на скупу, да
исприча шта зна – опис стварања и разарања, потоп (153 ст.) – риба каже
брахману да сачини барку и узме семена од сваке врсте; до разарања (суша, глад,
ватре, ветрови, кише – потоп траје 12 дана) је дошло због изопачености људи;
после потопа Творац повлачи све елементе у себе, одлази да спава, све нестаје;
Маркандеја сам лута, на бананином дрвету нађе дечака који му каже: уђи у моје
тело и одмори се, ушавши види Земљу, градове, реке, планионе, животиње; лутао
је више столећа у том непомичном свету, онда је истиснут из тела, кроз уста,
као ношен ветром, а дечак му каже: ја сам Нарајана, становник вода, и све док
се велики Аскет Брахма не пробуди, ја нећу стварати нови свет, а оно што си
видео била је илузија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*обнова
рата на Земљи – <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Борба два
огранка династије Бхарата, и борба Асура
и млађих Богова од постанка Свемира до уништења...инкарнација – део божанстава
силази у ембрион живог бића; на скупштини богова у двору Брахмином (планина
Меру) настала је масовна инкарнација богова на Земљи, за свети рат против већ
инкарнираних Асура; главна личност Кришна, инкарнација Вишњег (бог Нарајана ) >
Јаје > Брахма > свет; из силабе Брх >
Апунтарату, познаваоца Веда, који ће на Земљи као Кришна Дијаипајана
Вјаса бити родоначелник племена Брахма/Каурава и Пандава – главни учесници рата
на Земљи (наставак рата богова на Небу)...највећа битка на Курском пољу
Курукшетри (драматични двобој Карме и Арџуне) – ¼ спева, 25000 шлока/ 100000
осмераца; ¼ догађаји који су претходили битци, ¼ религијско филозофске и
морално политичке расправе, ¼ епизоде као допуне и илустрације<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Кришна
Дваипајана Вјаса (Христ/Крста Двапут рођени/аријевац Високи, пим. Н.Ј.), син
бога Нарајане, родио се на Земљи као син Брахмана Парашвре и девице Сатјавате,
родоначелник Каурава и Пандава, породица чија је дела описао у Махабхарати
(6ооооооооо стихова: 3000000000 за свет Богова, 15000000000 за свет Душа
Умрлих,14000000000 за свет Полубогова, 1000000 за свет људи)... К.Д.Вјаса са
слушкињом Шудром рађа сина Видуру –
Мудрог; а са краљицом Арубиком, сина Дхитараштру – Слепог, са Амбаликом сина Пандаву – сви синови налик
боговима, настављачи рода Бхарата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Панда има
две жене, али пошто је у лову убио јелена, док се парио, осуђен је да нема
порода – његова жена Кунта, помоћу мантре рађа децу са Боговима: са богом
Правде – Јудиштира, Бхимасену/Снажног; Арџуну, најбољи у оружју...друга жена
Мандва, на исти начин рађа близанце Накулу и Сахадеву<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Синови
Дхитараштре/Слепог названи су Каурава – изврешена легитимност власти над
народом Куру <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Пандуови
синови су Пандаве, мада из истог племена Куру и равноправне Каураве – нису
имали легитимност – то је довело до главног сукоба<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">БХАГАВАД
– ГИТА/ ГИТОПАНИШАД<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Суштина
је ведског знања, најважнија од свих Упанишада (6 парва Махабхарате)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Систем
јоге који Господ преноси Арџуни, на бојном пољу Курукшетре, Арџуна треба да
пренесе то учење на остале<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*постоје
три групе трансценденталиста: џњањи, јоги, бхакта/имперсоналиста, медитатор
који се налази у односу са Богом на један од пет различитих начина: 1. Пасиван,
2. Активан као слуга,3. Као пријатељ, 4. Као родитељ, 5. Брачни љубавник;
Арџуна и Господ су пријатељи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*сврха
Гите је да избави човечанство из незнања материјалног постојања; човек треба да
се разбуди до степена кад ће се питати зашто пати, испашта и нађе решење за
невоље – људски живот започиње када се ова врста питања појави у човеку; од
мноштва које се запита само један проникне у суштину разумевања свог положаја и
за њега је Гита – бог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*предност
Гите је разумевање пет основних истина: 1. Наука о Богу (бог – исвара); 2. Жива
бића која су управљана (биће – џива); 3. Материјална природа (пракрти); 4.
Време(кала); 5. Карма<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Материјалну
природу чине три везујуће силе: гуна врлине, гуна страсти, гуна незнања – изнад
њих је вечно време Кала и комбинацијом ове три гуне под управом вечног времена
одвијају се активности – Карма<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Гита
треба да пробуди нашу свесност („Ја јесам“ господар свега што ме окружује и
уживалац/материјална свесност се психолошки може поделити на два дела: живо
биће је стваралац и уживалац, тј. Бог је једно и друго, а живо биће је само
сарадник)...духовни свет се достиже на следећи начин: онај ко је ослобођен
илузија, лажног угледа и погрешног дружења, ко разуме вечност, ко је свршио са
материјалном пожудом, ослобођен двостраности среће и несреће и ко незбуњен зна
како да се преда извишеном – тај је достигао духовни свет – тежња за именовањем
и везаност за три силе материјалне природе, чини нас матзеријалним...свако ко
се у трену смрти сећа Бога/Кришне, достиже одједном његову природу; „Којег год
стања да се човек сети кад напусти тело, то ће стање неизоставно
доћи“...Вишну/Крон има више врста енергије(бар три групе моћи Бога), једна је
трансцендентална остале су материјалне – у трену смрти можемо да останемо у
нижој енергији овог материјалног света, или се можемо превести у енергију
духовног...да би разумео духовни свет, Бог је за човека створио ведску
књижевност: прво је поделио Веде на 4 дела; па је објаснио у Пуранама; за мање
способне написао је Махабхарату – Гиту; читава ведска књ. Сажета је у Веданта
сутри, а за будућа покољења остављено је њено тумачење<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Гита –
филозофско – религијски спев (Пој Узвишеног/Учење бога Кришне) – 700 строфа,
јеванђеље нове вере кршнаизма (Кршна – Црни је био локално божанство или
херој); уметнута у Махабхарату као
Певање о јунаку Бхишми...6 –та парва Махабхарате<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Настала у
5 – 6. В.п.Х. , непознат аутор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*повод за
настанак је Арџунина дилема: поштеникраљевић Јудхиштхира, поглавар племена
Пандава и зли краљевић Фурјодхарма, поглавар братскога племена Каурава, стоје на
Куровом пољу спремни за битку око престола; Јудин млађи брат Арџуна је у својим
бојним колима са пријатељем Кршном, верним ратним другом – тада у противничком
табору спази родбину, учитеље, пријатеље – зато не жели у бој; Кршна га
саветује, просветљује га да му социјално – етичка, религијско – филозофска
дужност налаже да узме учешће у боју – та поука је садржај Гите, која је
послужила аутору да искаже кршнино откровење, тајно учење о :<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Правој
суштини Творца, природи човековој, човековим дужностима, путевина којима човек
може постићи свој духовни мир, срећу, савршенство, ослобођење и спасење за
живота или по смрти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Гита је
постала еклектична антологија сваковрсних (често између себе неспојивих) учења,
веровања и фолклора старе Индије у току 1000 г. – 1200/200.п.н.е.; ту је
прастари фолклор Веда са његовим натуралистичким политеизмом; највећи део
припада спиритуалистичком пантеизму и монотеизму старијих Упанишада (сачувано
је око 200 из 8.в.п.н.е.); утицај теизма (приврженост, крајња оданост богу);
учвршћено 6 каснијих ортодоксних система староиндијске мисли; учење о човековој
материјалној природи, о три нити:врлина, страст, тама/незнање; видан утицај по
питању човекове дисциплине знања (у Самклига је то одрицање сваког деловања – а
у Гити је дисциплина деловања: ради без обзира на добит – карма –јога = Дух (
је неуништив, тело је расточиво, овај дуализам провлачи се кроз целу Гиту, стих
о души ст. 20; стара брахманистичка, пантеистичка идеја о „души животворној“
која мртвој материји улива живот, рано је у староиндијској филозофији била
потиснута песимистичком општеиранском идејом о боравку „вечне и чисте душе“ у
трошном и грешном људском телу као врсти испаштања, изгнанства, пада са неба,
одвајања од апсолутног Духа – ова идеја најбоље се изражава у религији
гностицизма, опасног ривала младоме хришћанству)...реинкарнација (староиндијска
самсара – кружни ток рођљња и смрти); пре појаве Гите то је метемпсихоза (сеоба
душа9 старе античке мисли (Питагора, Емепедокле, Пиндар, Платон, орфичари –
6.в.п.н.е.; питагорејци: тело је робија душе); душа ће се сама ослободити те
робије, после одређеног броја 1000 година), њено ослобађање зависи од карме:
човековог личног напора – моралног, интелектуалног, религијског – код Индијаца,
у гностицизму; ако неће рнкрнцију човек треба да се потпуно преда богу својом
мишљу, духом, умом (старији метод) или љубављу (млађи метод)...у Гити сваки од
напора носи назив јога (самообуздавање, самодисциплина, стицање потпуне власти
над собом)...карма је оригинално решење Гите, јога – несебична социјална
делатност човека (Гитина прагматична филозофија здраве памети „није криво дело,
крив је сам човек“; три средства ослобађања: јога ума, јога срца, јога дела)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Гита је
и практични приручник морала у облику језгровитих, афористичних, практичних
упутстава, писац казује како човек може постићи савршенство или ослобађање овде
и сада својим личним напором, изградњом свога карактера или чврстога моралног
става; како човек може стећи власт над самим собом, контролом над 5 чула и 5
органа за рад (говора, руковања, кретања, излучивања, размножавања), над својом
материјалном природом; над нагонима, страстима, емоцијама /жудњом, гневом,
радошћу, патњом, привлачношћу, одвратношћу); над психом и вољом; над свешћу и
менталнишћу; над самосвешћу; над духом, перцепцијом; схватањима; мислима;
интелектом; умом...одстранивши од себе страх, сумњу, пометеност духа човек
постиже равнотежу духа, а то је Гита јога (ст. 28)...Мирослав Марковић,
1954./12 септ. 1997. –Н.Ј. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Кришна –
Арџуни (зашто да убијам своје) – не жалости се због убијања, јер живот се не
прекида већ се претаче; мораш научити да подносиш задовољство и бол јер то води
у бесмртност; оно што постоји не може престати да постоји; тражи своју срећу у
себи и у својим мислима, а не у плодовима својих дела...Арџуна – шта човека
наводи на грех? Кришна – жеље и гнев...Кришна/Ахил – кад је видео да му је
дошао крај, повлачи се у јога медитацију, један ловац га погоди у пету и убија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">„Успеси
се јављају кад је за њих најпогодније време, а исчезавају кад наиђу недаће“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Кришна/Крист<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*АРџуна/Арију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Кришна:
није истина да нисмо постојани и да нас неће бити (тело је као одећа)...не жали
оно што је неизбежно; дух је неуништив...царство земаљско и небеско (цар
Лазар)...Увек буди стрпљив, свестан самога себе, и не буди везан ни за шта!
Тебе се тиче само деловање, не и плодови тих напора...посвети се делу, али се
не везуј за њега > човек постојана ума( који је одбацио жеље и задовољан је
собом – влада чулима)...жудња > срџбу > помућује ум > слабљење
памћења...има два пута: самкхи и деловање...4 врсте људи: који пате; трагају за
знањем; теже напретку, бољем; који га (Будног) већ знају...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Вишњи
(бог „висока хрпта“/неба) помаже Индри против Шиве (зло); постаје бог жртве
(поистовећује се са Нарајаном, Прађапатијем (пређашњим, претком)/Пурушом од
чијих раскомаданих удова настаје човек...свето Тројство: Брафма, Вишњи,
Шива...Вишњи спава на змији, путује на орлу...његови аватари(риба, коењача,
вепар, лав човек Нарасимха; патуљак Рама; Кришна; БУда; Калкин; Васудева;
Самакаршана/Баларама; Прадјумна; Анируда – тако јевишнуизам приграбио лавовски
део епике и предања, а шивизму и култу богиње припао је део у хинду
танатраистичкој предаји) - доносе свету
спас<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*дела –
доброте: чиниш јер ти је дужност, без жеље за плодом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Страсти: чиниш из користи,
себичности, с трудом и тегобом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Незнања/таме: чиниш из обмане,
не обазирући се на последице, губитке, увреде<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Добар -
несебичан, бодар, постојан, не прича о себи, не узрујава га успех и неуспех<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Страствен
– жељан плодова свога рада, завидан, суров, раздраган успехом, уцвељен поразом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Таман –
намара, лишен оштроумља, тврдоглав, лажљив, завидан, лењ, неодлучан, нема
храбрости<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Типови
људи – касте: 1. Брахмани – смиреност, склад, власт над собом, испосништво,
знање, стрпљивост, чистота, правичност, вера<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">2.
Кшатрије – одлучност, јунаштво, чврстоћа, спремност, срчаност, достојанство,
даривање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">3.
Ваишије – вештина у земљорадњи и трговини<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">4. Шудре
– они који врше своје дужности <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ПЕСМА О
КРАЉУ НАЛУ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*2-га
парва Махабхарате; 26 епизода<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*потомци
племена Бхарат, синови краља Курија: Јудиштир са браћом и њихов братанац Дурјодхарн
боре се за престо; Дудан позове Јуду на коцкање (отмена забава Индуса) с тим да
побеђени остави краљевство и оде; Дудан надигра Јуду (оставља жену Драупаду,
која је уједно жена свој браћи Пандава) и оде у 12-годишње изгнанство у шуму –
тамо му мудрац Вахадство прича о краљу Налу, да би му предочио променљивост
среће...Ману, човек који је преживео потоп (у Гилгамешу...................)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Нал –
снаге силне, леп, упућен у вештине коњаничке, даровит у много чему...таст му
Бхим, сличан Налу беше, али без порода – добије четворо деце, 3 сина и алем
ћерку, Дамајанту/она која све савладава – танковита, лепотом и ведрином, љупкошћу славу задобија...Нал је чуо за Данину лепоту
и заљубио се; једном ухвати лабуда – овај га моли да га пусти, а лабуд ће Нала
код Дане хвалити...и она се заљубила и „од честог уздисања, замишљена..“(21
ст.)...хоће да се уда – на свадбу као просци долазе и „божији синови“(+,кад су
видели Нала „лепотом је био налик на бога самог, сја ко сунце“, траже од њега
да буде божији гласник, а он склопивши руке рече: како човек заљубљен, за
другога такве речи може рећи, стога поштедите мене, бози...Дана „савршеном сја
лепотом, врсна ликом и обличјем, удова најнежнијих, танкопаса гиздавица,
лепобока, лепоока, сјајем ко да помрачује месец – кад види Нала, обузе је још
јача љубав; каже му: клањам сњ боовима-просцима али тебе за мужа хоћу...Нал
тражи да то понови пред боговима...опис дворане и просаца (ст. 25)...касније га
не препознаје јер су богови узели Налов лик – пред њима признаје своју љубав и
тражи помоћ; видевши њену чистоту, богови врате своја обличја и она позна Нала,
„лепоока стидно за скут га ухвати и око врата стави венац цвећа“...Нал се заклиње
„док у мени траје даха, да останем ја твој желим, твој и само твој, једино...добијају
близанце, син и ћерка...Калиј, зли дух, хоће Дану за жену, богови га одвраћају,
хвалећи Нала „све дужности зна и завете испуњава, зна Веде, непорочан живи,
истину љуби,, чврст је у заклетви, у дому боговима приноси жртве; обузданост,
испосништво, силни знањеи спокојство у души му врлој“; Калиј је чекао 12 г. да
се Нал огреши (оскврни се – дотаче усном воду, помоли се ал заборави да спере
ноге) и уђе у њега; Нал поче да се коцка са братом Пушкаром (ст.29 – у
присуству Дане „није више онај исти), она неколико пута покуша да га одврати,
узалуд, све је изгубио; она шаље близанце код својих и остаје уз Нала; Пушкар
тражи Дану као улог, Нал неда; го огрнут с пола њене плахте три дана у околини
града спава( гледајућ га голог где скуњене главе стоји, ст.31)...предлаже јој
да оде од ње, она неће (ст.32); „и обоје једним плаштом огрнути, гладни жедни
лутали су“...у колиби је она заспала аон,“ако са мном буде била, претрпеће муке
силне“), одлучи да је напусти(узима пола њеног сарија, да се одене, одлази,
више пута се враћа) – напослетку ридајући и Калијем сасвим скољен, он побеже,
напустивши своју жену, сном свладану...Дамајанта тугује (ст. 34, што напусти
мене верну...ја не тужим себе ради,...и тад тужна Д.)...напада је змија,
спашава је ловац који поче да се удвара, јер Дана је прелепа жена, полунага,
пуних бокова и груди, ногу савршених и тананих, лица налик на пун месец,
свијених трепавица, медоточна збора – Дана се љути на ловца, проклиње га, он
умире...она, чије очи ко лотоса цвет бијаше, зађе у гору и ту јадикује (ст.
36)...наилази на зараван коју нападну дивљи слонови, избегне смрт...долази на
двор краља Субахуја, постаје слушкиња краљеве мајке (своје тетке)...Нал наилази
на пожар у прашуми и из њега спасе змијског цара, који му помаже (отрује
Калија, а Налу да друго обличје)...Нал постаје коњушар краља Ртупарна, тужи за
Даном (ст. 38, где почива беспомоћна, гладна и жедна жена, сећа ли се свог
глупака)...отац Бхим тражи кћер Д. и зета Н...брахман Судер види Дану у часу
молитве (ст. 39 уштупу слична, груди заобљених, увек млада, очију ко локвањ
крупни)...Судер је проналази и враћа кући а она мајци рече( одбацивши
срамежљивост): истину ти мајко велим, ако желиш да поживим потруди се да
доведеш јуначкога Нала мени...Нал тужи за Даном(ст. 43 – плачући рече: ако жена
честита је и невоље кад допадне сама себе чуват уме...Дана је чула за Нала тог
коњушара, зато примењује трик – хоће опет дасе уда...Налу срце обузима јад (ст.
44 – Дана заслепљена тугом)...Калиј напушта и дух и тело Налово (правда се да
га је Дана проклела) и он престаје бити гневан...као коњушар довози свог краља
да проси Дану, ова препознаје Нала по тутњу коња ( и пауни у палати, и слонови
и коњици бојни чуше)...она га хвали (ст, 46 – ако Нала не угледам..не сећам се
да ли икад лагао ме – стих 1072; ил је с другим неправедно поступио. Ни у шали
никад није неистину говорио. Нал мој јесте милосрдан, јиначан, дружељубив,
изнад свих владара, веран браку, евнух пред женама другим.) Дана шаље слушкињу
Касану код коњушара да га искуша (ст. 49 – нити ико осим Нала зна где владар
Нал пребива. Он свој облик изгубивши, несрећан по свету лута. Нал познаје само
Нала, и ником се не открива...слушкиња га пита за рухо које узео од Дане – он
плаче; доноси му близанце – он зарида из свег гласа, јер бол душу обузе
му...кад изненада угледа Дану, узбуди се и проли сузе...уз помоћ змијског цара
узима свој лик и са Даном се здружи...враћа се од таста, зове братза Пушкара да
се коцкају, враћа краљевство (после 4 г. изгнанства) опрашта брату (ст 55),
живи срећно....Владета Кошутић, Древни песници; 13. Септ. 1997.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*једна
половина Мхбхрт (има 18 књига, 200000 стих.) испуњена је дуготрајном борбом између Пандава и Каурав<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">* друга
парва су епизоде – међу којима су најлепше о Налу, савитри и Бхавад Гита<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*главна
тема је сукоб аријевских племена – широка слика живота у древној Индији, верно
приказан живот на двору саинтригама, заверама, преварама, незајажљивом похлепом;
ту су различита религиозна, филозофска и морална схватања; приказана је тесна
веза интереса и делања војне и свештене аристократије (спољна политика, ратна
стратегија и тактика); патријархална породица осликана; жива и бујна природа;
типови људи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*о краљу
Налу – лепота телесна и карактерна, расположења љубавна и друга оба лика; опис
шума, брда, напади слонова на караван; Налова вожња кочичије; В. Ђурић<o:p></o:p></span></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-36413063258463768212013-09-07T04:43:00.003-07:002013-09-07T04:53:22.989-07:00Негативни јунак - Орест, Медеја и Антигона<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">НЕГАТИВНИ
ЈУНАК<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ОРЕСТ
ЕУРИПИД<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Агамненонов
двор у Аргу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Орест
спава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Електра –
човек све подноси на све се навикне; наводи родослов: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Менелај
се ожени Хеленом, богу мрском<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Агамемнон
+ Клитемнестра (кћи спартанскога краља Тиндареја и Леде; сестра Хелене
Тројанске; три ћерке – Христометрида, Ифигенија, Електра, син Орест, од матере
проклете – јер мужа смаче (убиство – Егист и 12 плаћених убица или Клитемнестра
секиром у леђа док се купао; никада му није опростила што је жртвовао кћер
Ифигенију, а по повратку из рата довео је Касандру са децом – кћи тројанског
краља Пријама и Хекабе; пророчица; лепа да се Аполон заљубио, одбила га, зато
је учинио да нико не верује њеним пророчанствима, а била је у праву и за Париса и Хелену и за
тројанског коња; Мали Ајант је обешчастио; као плен припаја Агамемнону – родила
му близанце Теледана и Пелопа; убијена је са њим по повратку из рата, на гозби)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Орест
(Феб га саветова) – матер погуби; Електра је помогла и Пилад; од тада дивља
болест мучи Ореста – шест дана од убиства – крв мајке Ореста гони (Еумениде –
осветнице); он не једе, не купа се, крије се, бол кад јења – плаче; нагло са постеље скаче – као ждребац млад
испод јарма; тихо дише, слабо јеца,
уздише; ако га пробуде – убиће га<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Арго нас
не прима, како ћемо завршити – каменовани, одрубљених глава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*има
наде, из Троје се враћа Менелај<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Хелена,
због које су сунови под Илијем изгинули, кришом се враћа, јер би је могли
каменовати, и радост јој је ћерка Хермиона...жали за сестром Клитемнестром,
грди Електру – ова одговара да су брат (ко мртвац који нешто мало дише) и она –
несрећни; Електра не жели на мајчин гроб; па Хелена шаље по Хермиони задушнице (косу, млека са медом, вина, поруку
)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Електра –
очи ће ми од суза исцурити, кад брата луда видим ја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Орест се
буди, са пеном на устима; тражи од Елекрте да га телом подупре и косу куштраву
са лива склони; коса прљава, изгледа као подивљао; тражи да га положи на
кревет, па да га придигне и окрене – зловољан је<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Електра
каже да је дошао Менелај стриц<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Орест
прича са Осветницима (коса густа, очи крваве, скачу око њега – тако их он
види); тада Електра види да се Оресту око замутило и да у бес запада – Орест се
свађа са визијама – дах му сопи, скаче са кревета; говори сам са собом: да сам
оца питао за савет, молио би ме да мач на матер не дижем; теши сестру и моли је
да буде јака, јер никог сем ње, он нема<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Електра
каже да ће са њим у смрт, јер шта ће женско само<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*збор – о
Оресту и визијама – крви која га прогања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Менелај
се познаје по раскоши многој, он је 1000 лађа на Азију припремио – радује се
дому, али је и несретан због Агамемнонове смрти од клитемнестрине руке; вест је
примио од Флаука пророка (да је А. жена у купељи мрежом обавила); Менелај се
барем радовао да ће загрлити Електру, Ореста и Клитемнестру ( Тиндарову кћер) –
али је чуо за њену смрт; а орест је био чедо на рукама њеним кад сам у Троју
кренуо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Орест
моли Менелаја да га спасе; сусрет – Орест изгледа као дух и каже: да, јер зло
ме уби; не спољашњост, већ унутра ме мучи, мори, свест ме мучи да грозоту починих, туга ме убија, бес
–материне крви осветник, три деве ме прогоне ( а почело је кад је надгледао
сакупљање мајчиних костију код ломаче); Феб ме је саветовао и он га је слушао,
шта год бози били – добри, зли<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Менелај
му пребацује да је доброту и правду заборавио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Орест –
грађани ме не поздрављају, мрзе га, затварају му врата и терају из земље
(нарочито Еакс, чијег је оца Паламеда, Ага дао каменовати под Тројом, а није
био крив ; и Егистови другови га злостављају)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Град
гласањем одлучује о судбини Ореста; Менелај га саветује да бежи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*иде
Тиндар (ошишао се због ћерке); Ореста је стид од деде – од малена ме је
одхранио, обасипао пољупцима, носио, као и Леда (баба), волели су ме као синове
Диоскуре (Полидеука и Кастора)...Тиндар за Ореста каже: мрски гад<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Менелај
га брани; Тиндар Менелају : барбарине (после толико година у рату сам си то
постао); Орест је после убиства очевог требао позвати мајку на суд – тако би
остао прав и чист, овако му је коб као и мајчина – исти су, а он још и гори,
јер мајку уби; Тиндар мрзи жене, као што је ћерка му била, али је и против
крвне освете; ни Хелену не жели да види – не завидим ти зете (Менелају) због
жене зле ( обе су му ћерке али Тиндареј је прави Спартанац); саветује Менелаја
да се немеша и не брани Ореста и пта унука: какву душу имаш кад те је мајка
сисом откривено молила да је поштедиш<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Орест (се
обраћа деди): знам проклет сам јер мајку убих, али прав сам јер оца осветих;
главу рода бранити, лепше је но волети ону која храну пружа; мајка је варала
оца (мужа) који у одбрану земље је отишао као војвода, и то би друге жене
радиле – тај угуших обичај – и пошто је згрешила, да је не би казна стигла, она
казни оца мог; и шта би ми отац рекао да га нисам осветио? Мајка ми је била
неваљала, поносна – пореи је са Пенелопом а себе са Телемахом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тиндар се
љути – зариче се да ће у скупштини аргивској да наговори народ на најстрожу
казну, нарочито за Електру – јер је наговорила брата, а о Агамемнону му сање
причала, Егиста нападала<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Менелај
је слуђен – не зна куда би се денуо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Орест
тражи од стрица да му врати очев дуг – кад је отац уз тебе стао да осветлиш
Хеленин образ, живот је дао, ти мене спаси ( живот ми је благо најдраже) јер
сам једини син Агамемнонов<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Менелај
је спреман да помогне Оресту...јер пелазгијски Арго не могох свладат у боју,
хоћу л моћи благим речима – заговара стрпљивост и мудрост<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*долази
Пилад (друг и вршњак Орестов) – отац га је отерао од куће, у граду све ври;
саветује Ореста да бежи са сестром, мисли да Аргивци не би смели да их казне –
припадају земљи фочанској; договарају се да се Орест суочи са народом ( а не
каже за то сестри), али прво иде на очев гроб<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*збор
пева о браћи Тиндалида (браћа Атреј и Тигест, златно теле, заклана деца) –
Менелај и Ага су Тиндалиди; највећи злочин је убити мајку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*гласник
јавља Електри да је пелазгијски суд осудио обоје да гину; прича о историји
брега Данајевог (Данај са 50 кћери је побегао у Аргос да се склони од 50
египатских синова који су нападали девојке; све Данајеве кћери поубијале су
прве брачне ноћи египатске синове; осим Хипермнестре); гласник приказује<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Галерија
говорника – Талтибије, што са Агом смрви Фригију, говори дволично, јер је увек
слуга моћнима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Кнез
Диодем – изгнанство је довољно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Човек Аргивац,
силом, не из Арга , сладак речима, срцем зао – да се каменују<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Човек
ратар, нелеп лицем, ал људина – Ореста венцем треба окитити, јер је спречио да
жене каљају постељу док је муж на војни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Сам Орест – Пелазги од старине,
сада Данајци, не робујте женама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ипак их
осудише – каменовањем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Орест
измоли да се сами убију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Пилад
плаче, Електра је вереница његова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Кад је
саслушала гласника, Елекрта: о Пелазгијо...реже косу, на којој су јој сви
завидели и небо и богови...прича о Пелопу(родоначелнику), сину Хермовом,
управљачу кола Еномајевих, који је наговорио Миртила да извади чавле из
точкова, Еномај се сруши и гине, Пелоп се жени удовицом, Миртил не доби награду
већ смрт и зато прокуне Пелопа – то проклетство стиже Елејкрту и Ореста ( као у
Едипу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*долази
Орест са Пиладом; опраштају се брат исестра пред смрт; Пилад хоће да се убије
са Орестом, али да пре тога ојаде Менелаја – јер није реч одбране рекао за
Ореста и Елекрту – хоће да убију Хелену<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Орест
жели да се свети (екстернализациј) Менелају, сматрајући га кривим што га није
заштиотио; себе назива снажним (божанска снага) за чин освете над Хеленом;
Електра га подржава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Орест зна
да је Клитемнестра одгајила Хермиону (Менелајеву и Хеленину кћер); Електра
предлаже да је ухвате као таоца (ако стриц хтедне да освети Хелену, нека Орест
мач под грло стави девојци); Електра каже за стрица: нит је срчан нит је
јак...сви троје призивају дух Агамемнонов да им помогне, подсећају га да су
због њега убили мајку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Електра:
драге ви Микењанке у земљи Пелазгији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Пожурује
Ореста и Пелада да убију Хелену и истовремено говори о лепоти њеној ( и кад је
леваницу за гроб сестри слала, одсекла је прамен косе, али је тада била лепа)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Хелена:
Пелазга, Аргос...грдно кољу ме...зове Зевса (власт вечиту), зове Менелаја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Електра
подстиче: сеците, ништите, двоструким секирама (карактеристично оружје Срба),
ону због које су толики падали под Тројом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Наилази
Хермиона; Електра каже: да улети у мрежу, пређу; Хермиони је жао што су брат
исестра осуђени и жели да им помигне; хватају је она двојица а Електра
подстиче да јој мач под грло ставе (јер
Менелај треба да зна да се намерио на Људе – Људеји, а не на Фрижане<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*збор –
пева о Парису кобном са Иде, и о Илију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*један
Фрижанин је очевидац Хелениног убиства; он говори о триглифима дорским,
аргивском мачу (Орестовом), трему кедровом, Океану (великој Омировој води што
окружује земљу и речним боговима са главом бика – Илју, граде фригијски...Иди,
наша горо света...Дарданијо јадна ( због пропасти Илија - Аполон и Посејдон су обзидали зидинама киклопским,
као у Микени,али нису добили обећану награду, пропаст је стигла у лику лепе
Хелене)...Фрижанин (који је лепезом хладио Хелену) испрекидано прича,
неповезано (психолошки уверљиво јер је видео убиство), о Оресту (отац му је
славни вођа) и Пиладу (сплеткар, ко Одисеј лукаво ћути, вешт рату, змај крвав,
срце злопако) – обојица као два лава, два близанца, пришли су Хелени,
позатварали послугу ( по кући, у стаје, у одаје амо, тамо); Хелена бежи, Орест
је хвата за косу...Фрижанин дожива идску матер силну – Кибелу, богињу
фригијску; стража притиче у помоћ, али тада се виде „колико смо ми, Фрижани
слабији у боју од хеленског копља“, јер је Пилад све растара, ранио, поубијао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Наилази
Хермиона, Хелена бежи – Фрижанин није видео шта је даље било<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*двор
гори; Орест је са Хермионом на крову, хоће да је убије на Менелајеве очи (злих
жена клати, никад нећу сустат ја)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*деус екс
махина – Аполон (Феб) се обраћа Оресту и Менелају – Хелена је код њега са
браћом близанцима, ту ће деловати на небу као права Зеусова кћи; а Орест ће на
суд пред Аеропаг (Аркађани ће место назвати Орестијом по њему); ожениће
Хермиону (сестру од стрица коју хоће да убије) он а не Неоптолем (Ахилов син) –
који ће пасти од мача делфијског (Аполон је руком Парисовом убио Ахила)...Пилад
нека ожени Елекрту – чека их сретан живот...Менелај нека оде у Спарту да влада,
а Оресту нек преда Арг на управу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*све је
било као што је Аполон рекао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*трагичари:
Есхил, Еурипид, Софокле....................Твртко Куленовић<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Највећи
домет, антички златни, 5. в.п.н.е.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Трагедија
настала из мита и задржала тематику и грађу (Есхилови „Персијанци“ – на
немитској грађи);дух; универзалност; дубоку усађеност у античког човека<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*драма
<дроменон =радња*трагични јунак обележен трагичном кривицом, коју му шаље
слепа и ирационална судбина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*радња - катарза
– Аристотел – прочишћење<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Постанак
трагедије везан је за мит о богу Дионису (Бахусу) – бог плодности азијског
порекла; њему насупрот је Аполон (разум, посматрање, одвајање)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Дете
Диониса хтели су да убију Титани, дали му играчке да се забави; успева да их
превари претворивши се неколико пута у разне животиње – ипак га убију( у
обличју бика); тело су му разчережили, скували у котлу и појели, али им је
измакло срце из којега се поново родио<br />
баханткиње – жене, припаднице култа, почињале су ритуални чин игром до транса,
у коме су растрзале, па прождирале жртвену животињу (симбол бика, Диониса) и
тако се сједињавале са његовим принципом плодности; чистиле се од својстава
условљених ограниченошћу и коначношћу индивидуалне егзистенције, од страха,
стрепње, сумње и сажаљења<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Хорска
песма – дитирамб – претходила трагедији; певана на Дионисијевим свечаностима на
Пелопонезу; творац АРИОН<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Атина –
из хора се издваја учесник који разговара са хором<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Песник –
творац трагедије ТЕСПИД<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Такмичења
у Атини, с пролећа о Великим Дионисијама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ЕСХИЛ
(13) - песник драме која почива на
поетској инспирацији (Оковани Прометеј); (Ђурић – код Есхила је проста
трагедија – сизуација је под влашћу једне религиозне идеје...Едип гине због
старога проклетства)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">СОФОКЛЕ (24)-
најраснији драмски писац; најпотпуније је остварен сукоб личности са
силама подједнако легитимним (праведним, високе моралности)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ЕУРИПИД
(5) – највећи филозоф сцене и онога што је највише трагично, сукоб је у људима
– неразрешив и зато уводи појаву богова (деус екс махина)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*485/480.г.п.н.е.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Отац
Мнесарх, мати Клита, земљопоседник на Саламини<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Добро
васпитан, добар рвач и песничар; сликар; жена Мелита, три сина: трговца, глумца
и песника Есхила млађег<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*интересовао
се за учења софиста, јонских космолога; учитељи – Анаксагора, Сократ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*први
поставља велике проблеме културе; Аристотел га хвали као песника који уме
највише да понесе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*дубоко
познаје срце људско<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*отишао у
Македонију (Дион, подножје Олимпа); умро код Амфипоља у Аретису, 406. У лову од
ране коју су му нанели краљевски пси<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*написао
око 88 драма – 22 тетралогије – победио 5 пута<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*верници
су видели у њему хулника на бога и пусто зановетало које је уобразило да све
зна боље од других; племићима је био опасан због критике аристократских идеала
живота и симпатија за народ; демагози су га мрзели због његове духовне
отмености; потпаљивачи рата због мирољубивости, умерености, благородности,
човечности; практичари због његове усамљености<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*уметност
му има три главне особине – <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Антроподикеју
– човек је господар своје судбине мерило свију ствари (Протагора)...божанство
је у срцу човековом – љубав према добру; величина, чистота, необорива
племенитост<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Психологија
– сукобљавају се нагони међу собом – лавиринт људске душе, демонске страсти,
опседнутости, нужности, слабости (Сократ – човеку је довољно знати шта је
добро, па да то и чини – Еурипидова Федра: ми знамо шта је добро, разумемо то,
ал не маримо...); много је важније познавати самога себе, него како је постао
свет; много је веће јунаштво победити себе, него големо царство
персијско...мотиви срца и вреле страсти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Реализам
– Софокле: ја приказујем људе какви би требало да буду, а Еурипид – какви јесу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*етика –
и сам је имао гипку машту, живу и несталну осетљивост, живу, немирну и
нестрпљиву искреност; нагло, смело, непрестално радознало мишљење; он се није
могао сачувати од противречности не само у својим схватањима о свету и о
боговима, него и о оном што је судио о човеку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Морална
лепота човекова – виша добра су :врлина, способност, племенитост, пријатељство,
здраво потомство, слава, отаџбина..................Твртко Куленовић <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<span lang="SR-CYR">МЕДЕЈА ЕУРИПИДОВА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*нагло
срце, неправду не трпи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*страшна,
прека нарав, дивља ћуд, љутит бес<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*свет је
неправедан, живот нема чари<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*жене –
бића најжалоснија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*бој –
порођај<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*љубав,
зла доноси<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*побиће
све који се њеним патњама подсмевају<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*различита
од гомиле<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*браколомство
– увреда без кривице<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*мит о
Медеји (Заморовски) - кћи краља Ајата из
Колхиде; чаробница, моћ добила од Хекате; златно руно – припадало је њеном оцу;
Јасон је руно морао донети стрицу Пелију(отимање око царства) – Ајат ће дати
руно, ако Јасон узоре поље бога рата плугом и огњеним биковима, посеје га
змајским зубима свете змије бога рата(Ареса), кад из зуба никну војници да их
побије; да би све то урадио помаже му Медеја(маст чини Ј. невидљивим; побегла
је с њим поневши тело брата Апсирта;
отац је кренуо за њом; Јасон се жени с њом под притиском – обећао је; у
Тесалији ново чудо – убила је Пелија; ипак се Јасон определио за Глауку, кћер
корионтског краља Креонта; Медеја реагује; уточиште код Херакла(излечила га од
лудила – убио жену и децу); па код атинског краља Егеја (отац Тезеја, са Ајтром)
где је покушала да отрује Тезеја(налепом – отров) јер је имала сина Медуса са
Егејем, престолонаследника, али је Егеј протера – прича о Медеји је део
опсежног мита о Аргонаутима, а ушла је и у мит о Тезеју<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">*Јасон – син јолског краља Езона +
Етеоклимена; унук Атаматова брата Кретеја, краља Јолка, чији син Езон није
ступио на престо јер га је осујетио незаконити Кретејев син Пелиј;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Јасон је вођа славног похода у Колхиду – 50
(око 30) јунака Аргонаута; по наследном праву требао је постане краљ Јолка у
Тесалији; престола се докопао стриц Јасонов Пелиј(полубрат Езонов); Јасон је
као беба однешен у планину где га је васпитао Кентаур Хирон(учитељ многих
јунака); помогао је Хери (у лику старице, губи сандалу у води, он је преноси –
постаје му заштитница); стриц Пелиј тражи од Јасона да му донесе златно руно
(било на леђима овна, који је у Колхиду на обалама Црног мора, Кавказ, на
леђима донео ФРИКСА – сина краља АТАМАТА и богиње облака НЕФТИДЕ – Атамат се
жени, други пут, тебанском принцезом Ином, кћи Кадма, која жели да убије Фрикса
и Хелу , као жртву због неродице жита; мајка Нефтида шаље златоруног овна, који
на плећима односи децу; Хела је пала у море и утопила се (Хелеспонта – Дарданели), Фрикс стиже у
Колхиду, одраста, жени се принцезом, 4 сина; Атаманта (уграби малог Диониса,
сина Зеуса и Семеле; Хера шаље на њега лудило) – убија Леарха (сина свог са
Ином), а хоће да убије и Мелихарха (али га Ина покуша да спасе, не успева и
сњим у наручју скаче са стене), Атамант се убија)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">*по Роберту Гревсу – у Тесалији се причало да
је Пелије убио Јасонове родитеље, а малолетног сина(Промаха) разбио о зид; зато
је Езон изврио самоубиство, бивољом крвљу, а жена се пробола ножем; Медеја у
виду старице Артемиде уђе у Јолк; по њеном наговору три кћери Пелијеве пристају
да га подмладе – у ствари га убију<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Медеја је једина преживела Ајетова кћи,
наследник коринтске краљевине; Ајет је привремено престо оставио Буну,
узурпатор Коринт је престо отео, па умро; наследила га Медеја (и Јасон); 10 г.
владају, кад се Јасон уверио да је Медеја отровала Коринта, хоће развод, имају
7 кћер, 7 синова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Зеус се дивио Кедеји због њене одлучности,
заљубио се али га је она одбила; Хера јој је захвална(учинићу да ти деца буду
бесмртна ако их положиш на мој жртвени олтар – тако је и било)...познато је име
само једне кћери – Ериопида; најстарији син Медеј(Поликсен) владао је државом
Медејом – Миђани; остали: Мермер,Фер,Тесал Алкимед,Тисандер,Арг – су каменовани
у Коринту (јер је Медеја убила Глауку и Креонта – ззбог тога злочина Коринћани
испаштају стално)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Други причају, заведени Еурипидом( кога су
Коринћани поткупили са 15 сребрњака да их лиши крививе) да је Медеја убила
двоје деце а остале запалила у двору, спасао се Тесал и Фер – чији је син
Мермер наследио бабину спретност у трговању<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">*дело<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Медеја, у лудој страсти према своме
Јасону...сад зове клетве, веру, дану десницу и ко сведоке зове богове, да виде
како Јасон њој сњ одужи. Без хране лежи, сва болу се предала...па мрзи децу, не
мари да гледа их. Ах, да им само какво зло не направи...та нагло срце има, оно
зло, неправду не трпи. Знам је добро, па ме зато страх...страшна је. Ко сњоме
борбу заметне, тај не однесе победу (дадиља)...(васпитач) – већ спазих је како
сече очима ту децу, ко да спрема зло. А добро знам: не прође гнев је пре но што
сруши некога...(дадиља): даље од ње децо, клоните се добро дивље ћуди и љутита
беса, ускипеле материна гнева...јесу страшна у силника срца, много траже, а
мало слушају, срдњу своју тешко савлађују...права мера свугде побеђује...(Медеја)
– у оку људском, правичност не борави. Та срце човеку још ни познао ниси а већ
га мрзиш, мада зло ти не скова...живот за ме чара нема...јер онај ко ми беше
све...испао је подлац најгори...ми, жене смо још бића најжалоснија...за скупо
благо, мораш мужа купити. А од те беде, још је већа беда то што мужу ниси друго
него робиња...јер просца не смеш одбити, а с мужем растанак срамоту
доноси...треба пророчки да имаш ум да мужу у свему угодиш...мужа ако домаћи
намуче, он оде од куће и срце засити...ми смемо гледат само њега јединога. Кажу
да је за нас живот безбрижан, а они с копљем у бој иду јуначки. Будале. Више
волим трипут окршај, но једа, само један мучан порођај...да, истина је да је
жена плашљив створ, за борбу слаба, дршће кад заблиста мач, но погазиш ли права
њене ложнице, тад нигде од ње лавице свирепије...мужа мрзим, да,...колико зала
љубав доноси...ја многе стазе знам да воде пропасти...тад лукаво и тајно, покољ
чинићу. Ал ако другог за ме нема излаза, тад мач потегнућу, ма мрети морала и
побићу све, са бесном смелошћу...нико читав неће мене вређати...зар мојим да се
патњама подсмевају...(Јасон) – не мари за њене речи да је он најгори
човек...замера Медеји што је хулила на царску кућу; каже да је молио Креонта да
је не протера, али „ти не мариш од свог лудовања...Мада на ме омрзну, ја никад
не бих зло ти мого мислити“...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Креонт је тера, са децом, зато што је се
прибојава(што да кријем то)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Медеја мисли да је Јасон бестидан – јер га је
она спалсла; оца свог и завичај је изневерила, ослишкујући срце више него ум;
убила је пелија (Јасоновог стрица), „а за сав напор мој ти издаде ме...да деце
немаш бар, опростила бих ти...никоговићу, ти сву ми наду закопа...ко другу да
се теби обратим, ал каквој твојој да се надам помоћи. А, упитан показаћеш се ружнији...(Јасон)
– да уклоним се бесу твога језика (отужује је да се заљубила у њега и зато га
спасла)...жени се Глауком (Креонтова кћи) не због друге деце „и наша доста су
ми, не приговарам, већ да лепши живот имамо, без оскудице, да децу према роду
одгајим, и нову да изродим...теби деца не требају...ал ви сте жене такве: док
је уз вас друг на брачном одру, од вас нико срећнији; а кад вам љубав какво зло
поремети, тад ви у нашим намерама најбољим, зло видите“...(Медеја) – у многом
ја сам различита од гомиле...не прави се предамном и леп и речит...да ниси
нитков ти би ме известио о браку том, а ти с леђа сврши све...Јасон јој нуди
помоћ, она одбија...жали се Егеју: увредио ме ал без моје кривице...Егеје јој
пружа уточиште; она саопштава своје намере – убиће Глауку и „пород свој уморићу
јер то оног онде највише ће ујести“...опрашта се од деце – узалуд су биле муке
око њих и наде њене; не може да гледа у сјајне очи дечије...па ипак, зар
подсмех још да дочекам, бет одмазде кад пустим своје душмане...“децо, дајте
мајци ручице (гледа, љуби их и плаче). О руке премиле, о слатке главице, о
драги стасе, красно лице детиње. О, слатки загрљаји ти, о нежно тело, слатки
даше детињи...Руко, не дршћи и на децу не мисли, ни да их љубљаше ни да си
мајка им. Заборави их бар за овај кратки дан, па после плачи (убија их)...да
ојадим тебе“...из Коринта одлази у Атику...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">АНТИГОНА
СОФОКЛЕ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">*цар Едип – Креонт, отаџбина Теба (Тронски)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Отац Лај, мајка и жена Јокаста – пророчиште у
Делфима: син ће убити оца; убија га (није се у двоколици склонио са пута);
решава сфингину загонетку; постаје краљ Тебе, жени удову краљицу (своју мајку)
и имају 4-творо деце(Антигону, Исмену, Полиника, Етеокла); тајну му одаје
гласник који га је од Лаја као бебу добио...Јока се обесила, Едип, иглом њене
хаљине пробада себи очи и са Антигоном одлази на свето брдо Колон да умре<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Трагички јунак не одваја етичку судбину од
егзистенцијалне; част, морал = живот<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Едипова трагичност је у (пробијању свода) томе
што је до краја непоколебљив, немилосрдно распетљава замку судбине у коју је
бачен, док се она не претвори у омчу за њега<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">*Антигона – плод родоскрвнућа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Етеокле и Полиник – завада око власти (Етеокле
крши договор да свако влада једну годину и уступи власт, Полиник га напада),
обојица гину, ујак Креонт, преузима власт, наређује да се погребе Етеокле а
Полиник остави зверима, ко прекрши биће кажњен смрћу(жив остављен у пећини);
Антигона зове Исмену да ожале брата (радња се отвара техником паралелног вођења
јунака – два лика су супротстављена, трагички и обичан), Исмена неће, мада је
мила и племенита( хоће да дели казну са Антигоном – охола, осорна, цинична);
Антигона сма обавља обред, кажњена је; Креонтов син Хемон, моли да му поштеди
вољену жену(тако и сам постаје трагичан); моли и врач Тиресија (који на Едипово
питање о својој судбини, ништа није хтео да каже), кад најзад Креон пристане,
касно је – Антигона се у пећини обесила, хемон се пробо мачем, мати му
Еуридика, убиће се за сином<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">*трагика (М. Ђурић)је у директном узазивању
судбине и власти; Креонт није негативан – он дубоко верује да је у праву, без
злих намера да поквари срећу јунаку...сударају се аутократска, умна
заслепљеност и свеобухватни животни принцип; Антигона – они којима је поверено
чување и унапређивање људске заједнице, треба да бдију над поштовањем соц.
Императива, али морају пазити да те наредбе не вређају људско достојанство и да
не противрече етичком принципу – људски су закони изнад божијих<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Карактери обележавају Софоклову трагедију –
психолошки исцрпљује до последњих дубина не спуштајући се до реализма
свакодневног живота; воли да слика контрастне ликова; увео је јунакиње, дао
женску нежност, пожртвованост(Антигона); немирну љубав(Текмеса); живахност и
лакоумност(Јокаста); осионост и
охолост(Клитемнестра); осветничку огорченост(Електра); прељубничку
љубав(Федра); љубомору(Дејанира, Хермиона, Прокида); али није показао патолошки
феномен љубави<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Софокле нарочито воли трагичку иронију<o:p></o:p></span></div>
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Позоршне новине – увео скенографију(позоришно
сликарство); трећег глумца; повећање хора(12-15), код Есхила хор пева о вечној
истини наспрам варљивом људском мишљењу, код Софокла хор је неутралан; код
Есхила Едип страда због проклетства, код Софокла је он страсна, смела
испитивачка природа, која истражује скривене ствари и у себи налази кривца и
тешка грешника.</span><br />
<span lang="SR-CYR"><br /></span>
<span lang="SR-CYR"><br /></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-29735311727239447932013-09-07T04:40:00.003-07:002013-09-07T04:40:31.837-07:00Сатански стихови<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">САТАНСКИ
СТИХОВИ
САЛМАН РУЖДИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*породица
великаша Абу Симбела, жена Хинд (као и Суфијанова жена, Хинд) – држи чувене
храмове Лат, Манат, Узе (три богиње)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Хинд има
за љубавника Баала, кога прогонои њен муж; лепотица Хинд покушава да се нагоди са Џибрилом(Габријелом), прави погодбу :“ја
сам ти равна али и противница“ (143 ст.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Џахилија
и Јатриб (родни град Мухамеда и место боравка)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Мухамед,
Пророк долази код Џибрила ради откровења
и : “моли ме да се одлучим између монотеистичке и хенотеистичке алтернативе, а ја сам само
некакав идиотски глумац који има кошмаре“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*сатански
стихови – Мухамед Пророк Бизнисмен,
прихвата погодбу, понуду Абу Симбела и каже да му је Алах, преко Габријела , поручио, да су Лат,
Узу, Манат су „птице узвишене и посредство њихово пожељно је“ ( каже Мухамед
као Гласник божији – Мухамед је пристао на нагодбу)...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Дивну сам
ствар учинио. Донео сам дубљу истину. Донео сам ђавола. Да, то и личи на мене –
каже Мухамед(148 ст.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">А онда
божији Гласник, Пророк одбацује Сатанске стихове, избацује их из истинске,
праве проповеди – ал-кур-ан- и убацује нове о надмоћи синова над кћерима;
Џахилија, родни град Мухамеда, верује у три богиње – Хинд је љута и он мора да
бежи у Јатриб – место избеглиштва и боравка Пророкова, где се поштује жена само
у идеји; град прихвата покоравање и
Гласника; после сукоба два града, побеђује Јатриб; тада Пророк каже: дивну сам
ствар учинио...водоноша Халид, дошљак салман персијанац и роб Билал – три
Мухамедова ученика (погодба о три богиње, Пророку и Габријелу, ст. 126)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*паралела
живота у куплерају Завеси - Баал са 12
курви – са животом Џибрил Фариште(анђео Габријел) и 12 жена (омиљена
Реха/Ели/Роза – са Мухамедовим животом и
његових 12 жена(омиљена Ајша)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*маестралан
слика смрти Чамчиног оца – на крају<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*прича о
два глумца, Индијца, који се срећу у
авиону, али постају таоци терориста – ретроспективом почиње, о њиховим животима пре несреће – у ваздуху, авио
експлодира – оно падају – реинкарнирани, живи на енглеско острво (Роза Дајамонд);
Чамчу полиција ухапси, Џибрил га издаје ћутањем; Чамча се претвара у Ђавола – прихвата га породица Суфијан (две сестре) и Џампи, стари пријатељ
(који сада живи са Памелом Чамчином женом – полако, постепено добија људски лик
; сусреће се са Џибрилом и Ели и свети се имитирајући Елине, измишљене љубавнике<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Пламен у
Брикхолу и кафани Шаандаар у коме страдају Памела(трудна) и Џампи, породица
Суфијан, а Џибрил ће изнети Саламана
Чамчу из ватре(мада зна да га је овај намерно чинио љубоморним<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Салман Чамча
одлази у Индију на вест о очевој болести, уствари жели да види своју љубав
Зини; ту долази и Џибрил да снима филм,
у ствари убија Ели и Сисодија у наступу шизофреније и пред Саладином убија себе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Џибрил
фаришти и три богиње:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Реха
Мерчант (баца се са троје деце са Еверест Вилаза)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Алелуја
Коун (планинарка коју је Џибрил бацио са истог облакодера; а убио Сисодија у
наступу љубоморе)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Роза
Дајамонд (љубав Џибрилова, кад је био реинкарниран у лику Мартина де ла Круза)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Ајша /
Бибиђи, пророчица са лептирима – Ајша курва Завесе – Ајша Мухамедова љубав<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Мишал
Суфијан – Мишал, жена Мирзе Саида Ахтара и ходочашће до Арабијског мора – прича
у склопу приче о борби Габријела (Џибрила), по
Имамовом наређењу са Ал-Лат ( која на крају лежи смрскана – као реха,
Ели) – у тој причи се Џибрил буди (као Мирза) на свој 40-ти рођендан (251 ст.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*великаш
Џахилије Абу Симбел, прогања Баала, љубавника жениног; женина породица Хинд
поседује чувене храмове богиња <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*идеје: прича
о добру и злу – чему зло - природа зла – злу тежимо природно, концентрација
мржње, да те људи мрзе кад им учиниш нешто добро; велика је то лаж да је перо
јаче од мача, неспособан да нађе неку утеху у учености; друго ја, наша
отуђеност, живот ти се просто деси, верзије живота, кад није сигуран да постоји,
потонулост у анонимност, изгубио вољу да живи; сви се ми већ дуго познајемо; о суровости бога; Животу и смрти; реинкарнацији;
расизму, вероисповестима, изопаченост живота; Енглеској, Индији; галерија
ликова; парела живота у куплерају са животом куплерајем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Просвета
1991.Бг, џепна од поглавља Мухамед (2)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">112 ст. –
његово име са... кореном у сазнању<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">113 – у
кризи свог живота<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">114 –
људи су се користили Богом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">117 –
песников посао је<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">122 –
пошто је растао без родитеља...велика је то лаж, да је перо јаче од мача<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">124 –мада
је истина мање славна од похвала<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">128 –
њихово постојање на по пута<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">129 – та
двострука улога<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">131 –јесу
ли оне кћери Божије...да ли је Бог...онај од кога се очекује<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">134 –
војник навикнут<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">138 –
цепа тишину у фронцле<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">140 – бог
је у пустињи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">143 – она
не верује у твог Бога<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">144 – и
да сам ја Бог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">145 – да
је ђаво дошао к њему<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">146 – да
сам оба пута...он стаје испред кипова оне три<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">147 –
после одбацивања сатанских стихова...број верника се умножава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">152 –
момци Саксонци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">156 – кад
га је гледала<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">158 – без
ослањања на ону стару штаку, на Бога<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">160 –
Роза д. Је опет стајала<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">166 – кад
је Чамча стигао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">168 – да
у једној древној земљи као што је Енглеска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">170
- збијени у оном ковчегу од острва...а
Џибрил, он је осећао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">175 –
снагом Розине жеље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">177 –
Роза у својој 89.г...Р. је тад први пут<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">178 –
правећи последњу верзију приче свог живота...а пошто је такође схватио<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">189 –
тупо је чучао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">191 –
плитак, болешљив сан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">196 –
описује нас<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">209 – сви
се ми већ дуго познајемо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">210 – те
га је свукуд пратила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">211 –
Памела им то није опростила...чињеница да смо још живи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">220 –
Г.Џ.Фаришти..од претварања у свом лудилу у аватара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">223 – кад
није сигуран да постоји<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">230 – за
тебе ће живот<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">252 –
мештани су се постепено повлачили у недовољност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">257 –
замишљеном изразу лица, окренутом другом свету<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">268 –
екцем духа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">269 – о
суровости Бога<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR">271 – он </span><span lang="SR-CYR">много година<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">285 – уздржавање
је такође део наше традиције<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">288 – она
је била та особ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">290 –
била је потонула у анонимност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">297/може
ли бити у овом изопаченом веку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">301/ја
сам се на свој начин<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">302/један
спљоштен свет...покушај да се уживиш<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">304/ја
сам човек<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">321/изгубио
вољу да живи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">322/волела
је све то тако<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">325/а
прави језички проблем<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">330/веома
брзо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">332/ниво
агресивности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">333/живот
ти се просто деси<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">334/у
овој земљи пуној Јевреја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">335/неспособан
да нађе неку утеху у учености<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">340/страшном
концентрацијомсвоје мржње<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">347/она
годинама није<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">358/упркос
својојпрагматичкој спремности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">363/она
се била одметнула...а онда га је нашла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">368/љубомора
на прошлост<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">369/посетилац
своју стражњицу одмарао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">371/куће
у богатим квартовима грађене<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">372/сад
је он схватао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">373/гледајући
свет не би ли саму себе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">374/може
ли бити неког зла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">377/сведок
многих понора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">384/чему
зло<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">386/а
Џибрил коме је она пришла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">387/било
којој новој представи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">388/Рехе
М., Алелује Коун и свих оних жена...анђелима рекосмо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">392/јер
оно што ми се сад у будном стању<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">396/невоља
са Енглезима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">408/па онда
сама природа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">418/сада
није више било потребе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">420/рекао
је Салмон Баалу...да им је живот био реалан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">421/било
је то онда...Салман био постављен за Мухам. Писара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">422/Салманове
персијанске покварености...да те људи мрзе кад им учиниш нешто добро<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">423/питање
жена...он је напољу разведен<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">424/покриле
су се...Мухамед није примећивао разлику<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">425/а ја
нисам имао храбрости<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">426/уз
све то замагљивање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">429/нема
нагодбе са Мухамедом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">431/у
град уђоше и запоседоше га<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">432/писар,
копач јарковаа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">434/М.
Светих говора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">435/од касапина
Ибрахима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">436/да
ниједна власт није апсолутна<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">437/једно
правило за њега<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">438/књига
правила и пописа...древна Мадам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">439/свака
курва Завесе...а М. најпрагматичнији од свих<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">440/било
је више начина...а кад је њих 12 курви<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">442/године
које су провеле повлађујући фантазији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">443/он је
био претворен у плен<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">444/сунце
му је било опалило<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">445/са
поруком од арханђела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">446/она
је била лака жена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">448/а
међу евнусима се налазио...Баал је буљио у бесконачност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">450/Баал
је стајао лицем у лице<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">451/курве
и писци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">452/да је
она својим чаролијама навела<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">461/култура,
град, супруга...то је био сан за плакање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">468/свесно
је Чамча<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">469/онај
тип човека који схвата...одрећи се непријатељства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">479/Чамча
је у једном од та два света<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">480/која
увек жели зло, а увек чини добро<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">488/природа
зла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">489/Џибрил
брзо постаје за Саладина...у којој сва лица изгледају, а нису...јер Џибрил,
освајач <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Лондона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">490/оно
што је неопростиво...њих двојица, здружени противници<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">491/тајне
сваке личности потпуно откривају...остане сталан...фалшерај његове личности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">492/злу
тежимо природно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">493/мржња-
рађа из иста амбиције<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">497/историја
је престала да<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">498/јер
одлука да се чини зло...све сами љубавници снова<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">503/какви
су то људи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">507/оно
што су Британци, та велика нација постали<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">509/душевно
задовољство<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">527/др
Фаустус је жртвовао бесмртност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">529/он је
кадар да продире<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">530/ђубре
расуто...пупољчићи ватре<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">532/да
оно извире из неких дубина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">535/он је
уништио оно што није он<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">536/да ли
могућно да зло<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">537/носећи
на рукама Саладина по стази опроштаја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">544/Шринивас
му се обрати<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">550/вагон
скептицизма<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">552/зашто
тај твој бог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">560/наша
отуђеност<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">563/живот
је патња<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">571/слично
душама нашим<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">592/у
близини човека који умире<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">595/љубав
према оцу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">596/он је
својим отвореним<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">600/мртвац
одбија да легне...смрт је тако извлачила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">603/Чангез
Чамчавал напусти своје лице<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">604/шта
ли је отац видео...ходајући записи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">6067свет
је место<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">612/ми
смо њен живот<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">613/Џибрил
није успео да побегне....614/сенке његове уобразиље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: 35.4pt;">
<span lang="SR-CYR"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-51480531235515608582013-09-07T04:36:00.001-07:002013-09-07T04:36:04.369-07:00Љубав у доба колере<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraph">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ЉУБАВ У
ДОБА КОЛЕРЕ Г.Г.
МАРКЕС<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*композиција - 3 водећа лика<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Др
Хувенал Урбино<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Фермина
Даса (др жена)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Флорентино
Арисо ( љубав са фермином у доба колере)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*почиње
епизодом о Херемији де сент Амур, који води двоструки љубавни живот)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*завршава
се оствареном љубављу двоје старих који су у чамву убијени веслом (наговештај
да би Фермина и Флорентино могли исто да заврше)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*после
Херемијиног самоубиства, почиње прича о др Урбину (86 г.) и Фермини (72 г.); др
у покушају да спасе папагаја пада са мердевина, умире<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*после
смрти мужа, ретроспективно тече прича о младалачкој љубави Фермине са Флорентином – као уметнута прича<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*годину
дана после др смрти љубавници остварују своју младалачку љубав, 1924.г.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*епизодни
ликови и њихове приче, светле као ореоли око три главна лика<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Око др
Хувенала Урбина (6+7; 100,150) – мајка, отац, две сестре, деца (Марко Аурелио
Урбино и Офелија); љубавница Барбара Линч (225 ст.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Око
Фермине Даса (6+1; 193, 199,219, 237, 264) – отац Лоренцо, мајка Фермина
Санчез, тетка Есхоластика, рођака Илдебранда; деца; Флорентино<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Око
Флорентина Ариса (15) – мајка Трансито Арисо; отац Пије Пети; стриц Леон
Дванаести; пријатељ Лотарио Тугута; љубавнице (11) – удовица Назарет(140,252
ст.); Росалба (135,252); Аусенсија Сантандер (164); девојка из луднице (168);
Леона Касијани (170); Сара Норијега (182); Олимпиа Сулето (200); Пруденсија
Питре(252,265); Анхелес Анфаро (252); Андреа Варон (252); Америка Викуња
(254,275,312)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*епизодни
ликови (око 28њих) – Херемија де сент Амур (1,16); његова тајна љубав (16,17);
Трансито Арисо (53,71); Лотарио Тугут(54,62,73); Лоренсо Даса(55,79,218,298);
есколастика Даса (58,77,78); елегантна жена (75); Илдебранда
Санчез(84,121,263); фермина Санчез (84); Енклидес(87); светионичар(91); др Марко
Аурелио Урбино(106,289); Росилба (135,252); Леон 12 Лоајса(157); Пије 5-ти
Лоајса(157); капетан Росендо(165); Офелија Даса(300) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraph">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8344322741159385314.post-48061541112351065132013-09-07T04:31:00.002-07:002013-09-07T04:31:22.347-07:00Историја старог истока<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Истоја старог
истока
в.и. авдијев<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">СТАРА
МЕСОПОТАМИЈА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Херодот
(480 -425.г.п.н.е.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ктесија
са книда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Страбон географија 1 век<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Беросос
(4 -3 в.п.н.е.) –свештеник Мардуковог храма – дело му сачувано код Ј. Флавија,
Ј. Африканца, Александра Полихистора – о првим временима, потопу, патријарсима,
сенехерибу, Навукодоносору<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*открића<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Хорсабад
– двор асирског цара Саргона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Нинива –
двор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Лагаш
(Ширпурл)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Нипур –
зикурати (куле)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Висећи
вртови Семирамиде – Навукодоносора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ур – југ
Међуречја – у Сумеру<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ешнуна
(средња месопотамија) – Акад<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мари,
западно од Еуфрата – цар Хамураби<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*клинопис<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Даријев
дворац у Персепољу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">3 система
писма/42 знака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сумери
(југ Мсптмје)> Вавилонцима> Асирцима> Персијанцима преносе писмо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Натпис
Урукагина, управника Лагаша, 24-ти век п. Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Повеље,
преписка цара Хмрбја са чиновницима у Ларси<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Хамурабијев
Законик<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Стела
јастреба – еанатума<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Стела
Гудее<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Архива
Марија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Легенда о
Саргону првом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*етногенеза
Предње Азије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Јафетиди
– Сумери, Еламци, Хурити, Субарејци – дошли са истока (Елам), или са севера (по
Б. Хрозном)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="mso-list: l1 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: Symbol; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: Symbol; mso-fareast-font-family: Symbol;">·<span style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Природни
услови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle">
<span lang="SR-CYR">Тигар – из јерменских планина, јужно од језера Ван<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle">
<span lang="SR-CYR">Еуфрат – ист. Од Ерзерума, 2000 м надморске висине, везује Мсптмју са
Јерменијом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle">
<span lang="SR-CYR">(Урарту), Ираном, М. Азијом, Сиријом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сумер –
југ – култура Ел Обаида/Ур (прво раздобље) ;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Урука (друго раздобље)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Акада –
средњи део/семити – култура Џемет-Насре, близу Киша (треће раздобље)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Киш –
јафетска група Субаарејци сев. Мсптмје, Хурити сев.зап. Међуречја, Сирије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Семити
Акада и Сумери, оштро су се разликовали – по изгледу, језику – код Сум. Реч
није добијала наставак, већ префикс на корен – аглутиназиван (близак туранском)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Акадски
употребљава наставке; развијен – флективни сем. Језик<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Семити
Акада, сродни смтским племенима Сирије, Арабије; дошли а запада, планина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сумери с
истока – Елам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Вавилонска
култура < сумерско-акадска писмо – доба Урука (4
в.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> (знак) – птица<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto; mso-list: l0 level1 lfo2; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Вода<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto; mso-list: l0 level1 lfo2; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><span lang="SR-CYR">-<span style="font-size: 7pt;">
</span></span><!--[endif]--><span lang="SR-CYR">Звезда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<span lang="SR-CYR">Апстрактни појмови
(више знакова)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<span lang="SR-CYR">Планета<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<span lang="SR-CYR">Киша<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="margin-left: 73.5pt; mso-add-space: auto;">
<span lang="SR-CYR">Рађати<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Фонема
(стране речи)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Брзопис (
у документима) – само најзначијнији део знака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Бик (глава бика)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">А на
глиненим таблицама знакови личе на клинове (клинасто писмо)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Од Сумера
>Вавилоњани, Акад,Хети, Урарту, Сирија, египатски фараони<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">У
Феникији, Персији – клинасто се упрошћава у алфабет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Енума
елиш – стварање света/Тијамат, таблице судбе, Мардук<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Спев о
Агушаји – сукоб богиња Иштар и Салту, бог Агушаји моли бога Еауа да их помири,
и људима обзнани богињу Салту<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Спев о
Гилгамешу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Спев о
Адапи – мудри владар Адапа позван је код бога Ануа, по савету оца не узима са
стола ништа, ни јела ни пића (бесмртности) и враћа се на земљу као смртник<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Спев о
Етани – пријатељство орла и змије, вероломство орла, освета змије; на крилима
орла Етана жели у небо по траву рођења – не може то да стекне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Катабаза
бог. Иштар – да би схватила промену годишњих доба, узрок смрти, васкрс, песник
ствара спев о богу Тамузу по кога је у доњи свет сишла Иштар (7 врата)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*драмско
песништво<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Бог Егима
моли брата Лила да васкрсне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тужбалице
– Изађе она на ширину (о Тамузу) – који постаје Мардук Вавилона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*религиозно
филозофско песништво<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Спев о
страдању праведника – жали се на тешку судбину, прогони га несреће, анализира
своје поступке – нема преступа, сумња у праведност богова: призивао сам бога,
али он ми није показао своје лице...молио сам се својој богињи, али она није
чак ни главе дигла<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Разговор
господара са робом – на све бесконачне и противречене жеље господара роб
одговара сервилном фразом, да господару мој да, покушавајући да нађе оправдање
за све жеље...на крају господар разочаран узвикује – и сад шта је добро;
подругљиво роб одговара: сломити мој врат и твој врат и бацити у реку, то је
добро. Ко је толико висок да се попне на небо, и ко толико велики да испуни
земљу? Господар расрђено: робе ја ћу те убити и натерати да идеш испред мене;
роб опомиње: само три дана идеш и ти после мене...<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ЕГИПАТ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Херодот<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Диодор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Страбон<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Плутарх
из Херонеје (50-125.г.) – О Изиди и Озирису<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Манетон
(4 -3.в.п.Х.) – свештеник за владе Птоломеја Сотера и Птоломеја другог
Филаделфа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Јосиф
Флавије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Еусебиј<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*писмо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Коптско –
потомак староегипатског<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Камена
розета – Шамполион<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Натпис
фараона Нармерпалермски камен – имена владара до 5-те династије и догађаји<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Торински
натпис – до 18-те династије (164 комадића, лошег квалитета)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Анали
Тутмеса трећег – у камену, храм Амона у Карнаку – походи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Анали
Рамзеса другог у Абу Симбелу, Луксору и Рамесеју – походи на СИрију, битка код
Кадеша<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Државни
архив у Тел-ел-Амарни фараона Ехнатона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мировни
уговори Рамзеса другог са хетским царем Хатушилашем трећим<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Велики
папирус Харис, за владе Рамзеса четвртог о даровима храмовима Рмзса трећег<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Натписи
на великим историјским скарабејима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Судски
протокол из Старог царства – књига прихода и расхода тебанског двора из Средњег царства; завера
против Рмзса трећег; пљачка гробница; завештања; уговори<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Поука
хераклеопољског цара – о дражвној управи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Поука
Дуауфа, сина Ахтоа – о тешком животу сиротиње<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Поука
Ипувера; Поука Нофер-реху – преврат, устанак робова крајем Средњег царства и
упад азијатских племена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Повест
Синухета –бекство египатског великодостојника у Сирију, опис узајамних односа
држава<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Путовање
Уну-Амона у Сирију – невоље егип. посланика у доба опадања егип. утицаја у
Сирији <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">начин
живота егип. становништва<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Химна
богу сунца Атону<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Књига
(мртвих) васкрса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*3 декаде
династија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Од 1 – 11 дин. Старо царство (3 -6 дин.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Од 12 – 19 дин. Средње царство (11 – 12 дин.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Од 19 – 31 дин. Ново царство ( 18 – 20 дин.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*писмо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> вода <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> планина<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> округ, област (оранице подељене
каналима за наводњавање)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">поједини
знаци спајани су у семантички цртеж – реченицу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">апстрактни
полјмови – са сложеношћу језика, писмо се морало упрошћавати<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">знаци
који означавају речи – добијали су значење слога:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> седење = сет (слог *сет)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ти
слогови претворили су се у алфабетне знаке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> веза *са > слово *с<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> брежуљак слово
*к<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">24 гласа
– ознаке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Истовремено
остало је и сликовно приказивање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Корен –
менит < мен (слог, знак) + нит (алфабет) + група биљака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Египатско
писмо < алфабет + слоговно + сликовно<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Курзив –
упрошћени спољни облик знака –
хијератско писмо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Демотика
– стенографија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Тот – бог
мудрости, божанске речи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Књига
мртвих -
Књига васкрса (изласка на дан *перем херу)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Садржи
мноштво басми, химни боговима; опис загробног света; човекове судбе после смрти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Претече
су Текстови пирамида, врата, саркофага<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Састав –
главе нису логички повезане; зборник је гомила молитава, псалама, басми,
магијских заклињања, славопојки, величања, химни – већина има задатак да сачува
покојника од загробног света и да му осигура блаженство после смрти – Глава
одбијања свих змија; да се не умре по други пут, Формула да човек не иструне;
да не доспе у божије губилиште; за удисање ваздуха и владања водом; претварање
у златног кобца; да се душа сједини са телом; вазнесења на небо поред бога Ра<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Старински
ритуал у глави Отварања уста, облачења у чисто одело<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Гл 125 –
посмртни суд над умрлим, мерење душе на теразијама (психо-стазија);негативна
исповест – покојник пориче да је учинио 42 греха<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Он
заклиње своје срце да не говори против њега<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*култ
сунца – блистав сунчев диск са тачком у средини<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ра – име
бога, улази у састав имена 4-те династије<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Хафра,
Менкаура, ...................хелиопољски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">5-та
династија гради храмове за соларни обред<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Хорус у
виду сокола, диска са крилима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Амон – Ра
постаје врховни бог ( апсорбовао све локалне, соларне култове) ....тебански<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Атон –
Ра култ једнога бога, апстрактног ( црте
које се јављају већ код Ра Хорахтеа, Амона) – Ехнатон у Ел – Амарни<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*процват
књижевности у доба Срењег царства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Једноставност
и непосредност народних песама ( на зидовима гробница) – о раду; једнак
монотони ритам земљорадника, носача, пастира, орача, вршача; директан говор<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Приче –
сижеи из народног живота; поглед на свет земљорадника; народни говор; зборник
прича – папирус Весткар – о чудесима при царском двору које врше чаробњаци;
фантастика, чудесно рођење царева 5-те дин. О браку соларног бога са
свештениковом женом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Прича о
двојици браће – мотив рђаве жене и невиног младића, кога она саблажњава;
тријумф праведника који је неправедно страдао<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Прича о
правди и кривди<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*митови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">О Изиди и
Озирису<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Спор
између Хоруса и Сета – пред судом богова,борба за власт, победа, тријумф<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">О
стварању света, месеца; истребљењу људи; како је велика чаробница бог. Изида
лукавством сазнала од бога</span><span lang="SR-CYR"> </span><span lang="SR-CYR">Ра његово магијско име које садржи тајну моћ и
магијску силу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Путописи
–трговци у Сирији и Нубији, војска у Палестини и између прве и друге нилске
катаракте ( Та – Кемет = Црна земља = Египат, заштитник плодне земље бог воде и
биља Озирис – борба са богом пустиње и смрти, иностраних земаља, Сетом)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Горњи
Египат – уска дуга долина ( од прве катаракте до врха Делте, 700 км, ширине
20-50 км)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Доњи
Египат – делта, троугао наслоњен на Средоземно море (непрегледна мочвара, с-и
једини излаз преко Суеца превлака и Синајског полуострва у Палестину, Сирију)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Бели Нил
– извире из великих језера екваторијалне Африке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Плави Нил
– извире из језера Тан, Абисинија, оплакњује планине и носи минерале<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Прича о бродоломнику
– елементи фантастике источних бајки; неџес, ситни трговац путује ка царевим
рудницима; лађу разбија бура; острво духа – раскошна природа, обиље и добри
господар, који трговца опрема богатством из земље Пунт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Повест
Синухета – угледни велможа побегао у Сирију да не буде умешан у дворску
интригу; на путу „спопала ме жеђ, почех да се гушим, грло ми је горело, рекох
то је укус смрти“ – реалистично – живот велможе у Сирији<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Путовање
Уну-Амона ( доба Новог царства) – послат у Сирију кад је владао Амонов
првосвештеник Херихор, да купи дрво за храм – реалистично – прогоне га,
исмевају ( јер Египат није више моћна држава)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Религиозна
поезија – чудесни догађаји из живота богова и људи чији се живот тајанствено
укрштао са ванземаљским светом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Магијске
басме, верске химне, жртвене формуле, религ.-магијски текстови за заупокојене
ритуале – текстови пирамида из 5,6 династије – сакрални текстови који нс
мсгијски начин треба да осигурају блаженство у доњем (оном) свету<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Текстови
саркофага – прво накмаеним сандуцима, а у Новом царству то је зборник на
папаирусу Књига изласка на дан ( васкрс) = Књига мртвих<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Текстови
пирамида – химне, славопојке боговима, Ра, Озирис, Нил<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Химне
царских дијадема – на дан зацарења, велика се бог водене пучине Собк<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Химне
Амону – Атону (уметнички реализам, једноставно и неизвештачено, слика снаге
соларног бога)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Драма,
верска – смрт и васкрс; Плач Изиде и Нефтиде<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*царске
химне (војни походи, грађевине, обожавање царске власти) – уметане у већа
књижевна дела – Повест Синухета<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Химна
Синусрету трећем – заштитнику, који покорава туђе земље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Химне
славопојке – Тутмеса трећег; Рмзеа другог – описује победе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Спев о
битки код Кадеша – у свечаном и реторском облику описао победу над Хетима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*поуке<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Поука
Птахотепа – теше малог човека да бог уздиже угледног; молиоцу – стрпљења, не
треба заборавити свој социјални положај; не понеси се; не буди незадовољан
својом судбином, мирно чекај ред<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Поуке
Ипувера и Ноферехуа – устанак сиротиње крајем Средњег царства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Поука
хелиопољског цара сину Мерика – Рау: како управљати државом, став према
чиновницима, одабир помоћника, скупљање војске, чување граница<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Поука
цара Аменемхета првог – атентат на цара, ником не веруј<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Сељскове
жљлбе – опљачкани сељак моли велможу да му врати имање, стиже до цара, који,
задивљен сељаковом красноречивошћу, дарује сељака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*световна
и религиозно-филозофска поезија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Гозбена
песма – позив на уживање, други свет не постоји:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Радосно проводи
дан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Удиши мирис<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Остави зло иза
себе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Мисли на радост<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Док не дођеш у
земљу која воли ћутање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Разговор
разочараног са својом душом – песимизам, смрт, избављење:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Смрт стоји данас
предмном<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Као мирис лотоса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Као небо чисто од
облака<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Као човек који
жели опет да угледа дом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> После дугих година
у заробљеништву<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*књижевни
поступци – ритмички облик ( у поезији)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Измељивање слика, реченица, речи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Рефрени, асонанце, алитерације, унутрашња сазвучја, живе конкретне
слике, компарације<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ХЕТИТИ<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*цареви/првосвештеници
врше церемоније – заупокојени култ – соларно божанство – на рељефима
Језили-каје (код Богазкеја) бог олује Тешуб грли цара<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*велика
богиња, мајка природа – култ рађања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Тешуб –
муња, сњкира<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Телепин
– бог умируће и васкрсле природе, младић са јагњетом и двогубом секиром<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*1000
богова хетске земље<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*гатање
по утроби животиња, лету птица<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*асирско
вавилонски утицај у књижевности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Узајамни
утицај хетских племена М. Азије, Хурита Сирије и северне Месопотамије, егејских
племена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Типично
за Хете је ауторство: борба богова, од свештеника Хела; расправа о каоњарству
од Митанва Кикулија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ФЕНИКИЈА
– СИРИЈА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Сирија –
лежи на стецишту три континента – исток се граничи са сирско-месопотамском
степом; север са М. Азијом; југ заједно са Палестином додирује Арабијско
полуострво <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> *обала
Сирије звала се Феникија – трговачким путевима везана са Медитераном, Кипром,
Критом архипелагом Егејског мора<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*етнички
конгломерат – најстарији слој Хурити (Сирија = Хару)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">На северу
Хурити живе са Семитима (Хананцима)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Египћани
колонизују Сирију /Феникију – у 14. Веку смењују их Хети<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*10 – 9
век п.н.е. – процват Ф/С<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Библос
(север)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Југ – Сидон (све Феничане, Израелци и Грци,
називали су Сидонцима); храм бог. Астарте<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Тир
- политички, трговачки центар за цара Хирама првог<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Феничани
оснивају низ колонија по базену Средоземља – Кипар, приморје М. Азије; Егејско
море, Родос, Тасос, Самотрку, Троја, Микена, Тиринт<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*култура<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Алфабетни
систем, 13. век п.н.е. (једноставан и брз због пословних докумената -22 слова)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Културно
наслеђе Вавилона и Египта (вавилонско клинасто писмо у северносиријској
Рас-Шамри има 30 слова; + египатски хијероглифи, 24 слова у документима
Библоса, синајским> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Дали су
феничански алфабет од 22 сугласника – који је у основи свих система писма<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*обредна
песма о јечму, магарцу, ждребцу, виновој лози<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*богови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мот (зрео
клас) пада под српом Анат (живот – смрт)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Баал и
син му Алијан (смрт и васкрс) – спев: за бога подигнут је храм у коме
проглашава победу над Мотом, богом смрти; ускоро Баал са сином Алијенон силази
у доњи свет, заупокојени обреди, борба богиње плодности Анат са богом смрти
Мотом, тргање за умрлим боговима, победа Баала нд Мотом и васкрс Б. > овај
мит је основа за култ бога Адониса (распрострањен у Сирији и Феникији)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*легенда
о Керету – историјска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Цар керет
на савет бога Ела иде у поход против племена Терахита на граници Арабије и
Палестине помињу се градови Ашдод, Кадеш, племе Зебулон – што сведочи о
расорострањености фен. Трговине и војне политике<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ПАЛЕСТИНА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*извори
за историју Палестине – библија – зборник дела старојеврејске књижевности:
историјске књиге – историја израељског и јеврејског царства; митови Вавилона и
Феникије (стварање света, потоп); световна и религиозна поезија; поуке;
зборници; законодавци, социјално-политички говори пророка<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Најстарији
део библије из 9-тог века п.н.е. – редактор користи реч елохим за богове >
елохист<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">8
в.п.н.е. – аутор богом назива Јахвеа – јахвист<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">7
в.п.н.е. – обе редакције спојене су у један зборник<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Спиноза –
и библијска критика<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Петокњижје (Пентатеух) и књига
Исуса Навина настали у 5-том веку п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Паралипоменон – 2-ги б.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Књига пслма – Давид није
аутор, настала касније<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Старији елогист (свештенички кодекс –
део Шестокњижја), настао после вавилонског <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
ропства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Библијски
текстови одражавају утицај старије ханаанске, вавилонске, египатске културе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Књиге
пророка ( 8-ми в.п.Х.) –оштра изобличења
богаташа који живе у раскоши и богате се
на рачун сиротиње; пророци – незванично свештенство повезано са средњим слојем
становништва; буне се против експлоатације сиротиње _ Амос, Михеј, Исаија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*религија,
књижевност – Бет-Шан, храмови под егип. фараонима Сетијем и Рамзесом другим,
верно се клањају сир.феничанским боговима баалу – Дагону, Баалат – Аштарет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*обожавање
змије, камена, телета, змаја<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Бог Јахве
(ватра, муња, ветар – пустињскњ силе) – бог рата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Анат,
Бетел, Ел-Елон, Ел-Садај<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*библија
– религијски митови, историјске легенде, народни херојски еп, лирске песме
(псалми)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*утицај
египатске, ханаанске, вавилонске књижевности<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">АСИРИЈА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*култура
– наслеђе Вавилона и Сумера<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Клинасто писмо, црте
религије, књижевна дела, елементи у уметности, научна <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Знања<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Од Сумера – имена, култ
богова, облик храма<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Од Вавилонаца – епски спев
о стварању света, химне старим боговима Енлилу, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Мардуку; мере за новац; организација сржаве и право<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*библиотека
цара Асурбанипала<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*дворови
Асурназипала у Калаху и Саргона другог у Дур-Шурукину (Хорсабад) – 210 одаја,
30 дворишта – асиметрично, на улазу статуе „ламасу“ (генија фантастичних
чудовишта, крилатих бикова са људским главама)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">УРАРТУ (
Кавказ, Совјетски савез)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Закавказје
– Јерменија, Јужна Грузија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Језеро
Ван, Урмија и Севан<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*становништво
– Јафетиди – Хети, Хурити, Субарејци, Еламит, Кашуби<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Јермени –
наследници урартских племена<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*култура
– хијероглифско писмо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Стубови „јонски“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Крилати бикови са људским
главама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Обожавање дрвећа и брда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Бог Халд (Хад) – врховни,
копље и штит<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Попис богова: Мхер Капуси –
бог. природе, плодности, заштитиница звери, биља;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Тејшеб – бог олује, буре<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Ард – бог сунца<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*урартска
култура утицала је на Асирце<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мојсије
Хоренски, Јерменин, 8 в., прича легенду о борби старог хероја Халка са Белом,
предводником богова – полуџинова; и легенду о царици Шамираим, градитељки
ванског канала<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Култура
САИСКОГ ДОБА (ЕГИПАТ)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*665.г. у
Саису је владао Псаметих, потомак Тефнахта, од либијског аристократског рода
(либијска област – западна Делта, север.нилска долина), прилив Либијаца у време
20/21.династије – Нехо – Псаметих други – Априје/Џах-иб-Ра – Ахмос други/Амазис<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*утицај
стре египатске културе (Либијци, Етиопљани, као и Хикси)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*мероитски
алфабет < египатско демотичко писмо<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*у
Феникији поштују егип. богове – Хоруса, Тота, Птаха, Хатхор, Озириса<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*дела
сторојеврејске световне и верске књижевности у библији < егип. утицај<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Монотеизам
18 и 19. династије, Амарна – Атон > Јахве<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">„Химна
Атону“ >Давидов псалм<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Егип.
љубавна лирика Песма над песмама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Егип.
поуке, пророчанства > библија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*грчка
култура < египатска<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Илијада,
опис града Тебе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Статуа
Аполона < исте у саииском добу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Најамници,
трговци, колонисти грчки су карика<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*спаљивање
жртве на олтару < долази из Ханаана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*култ
бог. Неит, либијске, 26-та династија, јача у Египту у саиско доба<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*кепец,
брадати бог Бес < из Нубије и пунта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*продор
странаца узрокује снажну реакцију у саиско доба – да се оживи слава Египта из Старог
царства; уведено је низ забрана у религији и свакодневном животу (Египћани не
љубе Грке у уста, не употребљавају нож, виљушку, лонац Грков, неће јести бика
закланог грчким ножем)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Вештачки
се одржава стари систем хијероглифа – поред модерне демотике<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Копирају
се Текстови пирамида; јача култа Изиде и Озириса; култ светих бикова Аписа,
светих мачака бог.Бастет<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*сижеи
дела – о старим фараонима, Рамзесу другом; стил – фразеологија из Средњег
царства;<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*исход јаза – одвајање:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Демотика – од официјелне
хијероглигике<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Народни језик – од мртвог књижевног<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">
Народни облици религије – од компликованих концепција свештенства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Свежа,
реалистична уметност – од понављања дела дела из старине<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">СТАРИ
ИРАН<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*висораван
заштићена планинским гребенима, тврђава; севр.запад одвојена од Месопотамије
планинама Загра, истоку Благуј и
Соломонове планине на западу деле од Инда; само југ.запад Ирана/Елам био је у
вези са месопотамијовелика количина кише у делу који се граничи са Каспијским
морем и Персијским заливом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*становништво
– 2 век п.н.е. Касити/Косаји/Кисији/Каспији (по језику и обичајима сродни са
Еламцима(насељавали велику територију – источно од Сумера у сливу реке Карон и
Керха); сев. Живе племена Лулубејаца; Сарпуле између Багдада и Хамадана (на
рељефу цар Анубаниније гази заробљенике, које Инана приводи); прастаро
становништво Ирана, мрке коже сачувало се у југ.зап. делу – Хузистан; и на
истоку у Белуђистану, можда су она некада живела у приморју од Елам до ушћа
Инда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Међани и
Персијанци први пут се помињу у аналима Салманасара (9.в.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Касти,
Лулубејци,Еламци и Гутијци су аутохтони у Предњој Азији – сродни са Урартима –
језик индоевропски сродан санскрстском<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*извори –
натписи из доба Ахејменида (5-3 в.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Натпис на
Бехистунској стени код Керманшаха<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Набонидова
хроника (вавилонска)- о Кировом заузећу Вавилона<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Ископине
у Сузи, престоници Елама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Персепоље
– персијских царева<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Зенд-Авеста,
персијски религијски зборник, легенде све до 10-11века(позната из Фирдусијевог
епа Шах-Наме)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*пиктографија
(самостално сликовно писмо) – потиче из Елама<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*племена
– Парсуа, Мадај (Међани ,образовали 6 племена)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Аријевци
– племенити, угледни – општи назив за Персијанце<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Зенд-Авеста;
Вендидад (други део светог зборника) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Медија –
област планине Загра; ујединитељ - вођа устанка Дејока, против Саргона, потучен
али основао град Екбатан (7 в.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Персијско
царство – Кир – 6 в.п.Х. – рат са Међанима; освајање Лидије, Кападокије,
Јермније, Вавилона – мирољубив карактер<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Камбиз,
526.п.Х. осваја Египат, обнавља храмове; у походу на Картагину ( феничанске
саплеменике) није имао успеха<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Дарије
први, син Хистаспов – држава подељена на 23/24 сатрапије (области) и управници
(< кхшатра-паван/чувари земље);
царски пут – од Егејског приморја М.Азије до центра Међуречја, на сваких
5км подигнуте су парасанге (царска станица са гостионицом); стајаћа војска – од
коњаника-аристократа и 10000 „бесмртних“ пешака; телесна царева гарда 1000
војника <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*локалне
језике потискује арамејски<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*строперсијска
религија – Ахура Мазда, творац неба и земље (Авеста, стар предања све до
Сасанида, 3-ћи век )<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Химна
земљи – света брда, првобитне воде Ворукаша, језеро<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Атар –
бог ватре, добри, побеђује троглавог змаја Дахаку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Анхра
Мајњу (Ахриман) – зли бог смрти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Даиве – у
старини заштитнице (диве, виле), за Ксерксове владе постале зли духови<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*дуалистичка
религија приписана пророку Заратуштри – зороастризам<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Гандара
– облатс на истоку, граничи се са Индијом<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">ИНДИЈА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Кашмирска
хроника, 12 в.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Веда,
2-ги миленијум п.Х. – књиге Индуса – Ригведе, најстарији део Веда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Махабхарата,
Рамајана<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Дхармашастра
– зборници обичајног права, религијско-магијски ритуали<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*зборник закона од Апастамбе (4-ти в.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*закони
Мануа (3-ћи в.п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Артхашастра
8наука о политици) од Каутила<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*положај
– полуострво одсечено Хималајима<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Декан,
централни део, најстарији, степске области, џунгле, висоравни, саване<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Инд, Ганг
– алувијалне равни густо насељене<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Малабарска
обала на југу најпогоднија за настамбу<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*становништво
– 220 различитих језика<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Дравиди –
Меланоиндуси (мрке пути, ниског раста, средишњи и јужни део Индије)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мунда –
најстарији становници, на Хималајима и у Чота-Нагпуру (језик близак
индо-кинеској групи)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">На југу –
Чаталдруг (Мајсор), 4-ти в.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*најстарији
градови – Харапа (Пенџаб), слив Инда<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Мохенџо-Даро
(провинција Синд)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*писмо –
старо хијероглифско, египатско<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Аријци
са Хиндукуша и Памира, арији, насељавају
Пенџаб и горњи Ганг<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*обичај
спаљивања жене са умрлим мужем – Атхара-Веди (Рамајана)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*обичај
примогенитуре ( најстарији син наслеђује све)– Шакунтала, Калидаса – богати
трговац је погинуо у бродолому и нема наследника, страшно је што ће нестати род
Пуруа<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*обичај
продаје деце – „арша“ (аршин), младожења плаћа за младу бика и краву<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">варварима
се не забрањујњ да продају или залажу
своје потомство, али за арије не сме бити ропства<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*робови/дасе
– деле се на 4 групе( рођене у кући, купљене, заробљене, добијене у наслеђе)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*гортре –
најстарије родовске групе, егзогамне ( жена се не сме удати за човека исте
групе); раџас – вођа; брахман – свештеник; варна(боја) ознака за соц.групу
(бели-арији, тамни-инду)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*каста(португалски)
– чистота племенског порекла – боја код
Индуса: 4 касте<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Брахмани – свештеници<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Кшатрије – војници
двапут рођени Ариас (прве 3 касте)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Ваишија – земљорадници, занатлије,
трговци<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR"> Шудре - сиромаси <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Магада и
Кошала – северна Индија, најмоћније државе у 5-ом в.п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*327.г.п.Х.
. Александар Македонски, придружују му се у Гандари (Кандахар), некада под
влашћу персијских Ахеменида, код реке Хифазиса војска му је отказал послушност,
са једним делом вратио се преко пустиње Гедрозије и 323. Умро<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*династија
Маурија – оснивач Чандрагупта<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Селеук,
један од Александрових војсковођа, учврстио се у Сирији, покушавао да освоји
Индију, пораз – уступа добар део своје државе – граница између Селеуковог и
Чандрагуповог царства је Хидуку<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Биндусар
(297.г.п.н.е.), син Чндргпте основао је велику државу (Авганистан, Белуџистан,
Декан) <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Ашока
(272. Г.п.Х.), син Биндусара – градитељ, дворци у Паталипутри, 500 манастира у
Кашмиру, нови град Шринагар; иригациони систем ; наследници задржавају државу
Магада<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Бактрија
око 250.г.п.Х., управљач Диодот отцепљује се; наследници Деметрије (190.)
0сваја Кабул, Пенџаб, Синд; Менандер иде до ушћа Ганга и Инда; око 155. Г.п.Х.
племена Скита упадају у северну Индију и ту образују индо-скитске државе<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*култура - обожавање природе, култа предака – преци,
првобитна божанства, слободна од гнева, савршено чиста – непорочна, мрски им
спорови, обдарени врлинама ( цар Душјант); култ ватре <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*религија
– Индра,бог заштитник цара на земљи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Праџапатри
бог неба<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Будизам
се побунио у 6 в.п.Х. против браманаи касти<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">КИНА<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*држава
Шан-Ин (18 -12 век п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*царство
Чжоу (12 -8 век п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*Књига
песама (Сиезин) – народне песме, обреди, радне песме – пуне гнева, устанци и
побуне<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*књижевност
аристочрата<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*анали –
Бамбусови, летопис из 12-8 века п.Х.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*историјске
белешке Сима Цана ( од најдавнијих времена до 2-ог века п.Х.)<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*област
око Хоанхоа (Жута река), лесна и плодна земља<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*становништво
– разнолико; неперестана борба Кинеза са освајачима из степа – сев.запад
граница са Тунгузима, Манџурцима, Монголима; југ.запад са племенима Ман; на
југу са племенима Бурме<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*религија<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Конфуције
– принцип, без новотарија; стална смиреност, потчињеност, спремност на
покоравање; велику улогу има васпитање<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">„само се
највећи научник и најгори идиот никад не мењају“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">„мудрац
је строг преме себи и не захтева ништа од других, када је лоше среће, покорава
се судбини“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Таоизам
(даоизам < дао = пут) – Лао-цзе; мистичан и контемплативан религиски правац,
супротан Конфуцијевом – против богаћења, ратовања,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">*материјалистичка
филозофија Ван Чуна – „небо је тело као и земља“ ; „међу бићима која носе крв у
својим венама нема таквих која не би умирала“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/18412221256999887462noreply@blogger.com0