Истоја старог
истока
в.и. авдијев
СТАРА
МЕСОПОТАМИЈА
Херодот
(480 -425.г.п.н.е.)
Ктесија
са книда
Страбон географија 1 век
Беросос
(4 -3 в.п.н.е.) –свештеник Мардуковог храма – дело му сачувано код Ј. Флавија,
Ј. Африканца, Александра Полихистора – о првим временима, потопу, патријарсима,
сенехерибу, Навукодоносору
*открића
Хорсабад
– двор асирског цара Саргона
Нинива –
двор
Лагаш
(Ширпурл)
Нипур –
зикурати (куле)
Висећи
вртови Семирамиде – Навукодоносора
Ур – југ
Међуречја – у Сумеру
Ешнуна
(средња месопотамија) – Акад
Мари,
западно од Еуфрата – цар Хамураби
*клинопис
Даријев
дворац у Персепољу
3 система
писма/42 знака
Сумери
(југ Мсптмје)> Вавилонцима> Асирцима> Персијанцима преносе писмо
Натпис
Урукагина, управника Лагаша, 24-ти век п. Х.
Повеље,
преписка цара Хмрбја са чиновницима у Ларси
Хамурабијев
Законик
Стела
јастреба – еанатума
Стела
Гудее
Архива
Марија
Легенда о
Саргону првом
*етногенеза
Предње Азије
Јафетиди
– Сумери, Еламци, Хурити, Субарејци – дошли са истока (Елам), или са севера (по
Б. Хрозном)
·
Природни
услови
Тигар – из јерменских планина, јужно од језера Ван
Еуфрат – ист. Од Ерзерума, 2000 м надморске висине, везује Мсптмју са
Јерменијом
(Урарту), Ираном, М. Азијом, Сиријом
Сумер –
југ – култура Ел Обаида/Ур (прво раздобље) ;
Урука (друго раздобље)
Акада –
средњи део/семити – култура Џемет-Насре, близу Киша (треће раздобље)
Киш –
јафетска група Субаарејци сев. Мсптмје, Хурити сев.зап. Међуречја, Сирије
Семити
Акада и Сумери, оштро су се разликовали – по изгледу, језику – код Сум. Реч
није добијала наставак, већ префикс на корен – аглутиназиван (близак туранском)
Акадски
употребљава наставке; развијен – флективни сем. Језик
Семити
Акада, сродни смтским племенима Сирије, Арабије; дошли а запада, планина
Сумери с
истока – Елам
Вавилонска
култура < сумерско-акадска писмо – доба Урука (4
в.п.Х.)
(знак) – птица
-
Вода
-
Звезда
Апстрактни појмови
(више знакова)
Планета
Киша
Рађати
Фонема
(стране речи)
Брзопис (
у документима) – само најзначијнији део знака
Бик (глава бика)
А на
глиненим таблицама знакови личе на клинове (клинасто писмо)
Од Сумера
>Вавилоњани, Акад,Хети, Урарту, Сирија, египатски фараони
У
Феникији, Персији – клинасто се упрошћава у алфабет
*Енума
елиш – стварање света/Тијамат, таблице судбе, Мардук
Спев о
Агушаји – сукоб богиња Иштар и Салту, бог Агушаји моли бога Еауа да их помири,
и људима обзнани богињу Салту
Спев о
Гилгамешу
Спев о
Адапи – мудри владар Адапа позван је код бога Ануа, по савету оца не узима са
стола ништа, ни јела ни пића (бесмртности) и враћа се на земљу као смртник
Спев о
Етани – пријатељство орла и змије, вероломство орла, освета змије; на крилима
орла Етана жели у небо по траву рођења – не може то да стекне
Катабаза
бог. Иштар – да би схватила промену годишњих доба, узрок смрти, васкрс, песник
ствара спев о богу Тамузу по кога је у доњи свет сишла Иштар (7 врата)
*драмско
песништво
Бог Егима
моли брата Лила да васкрсне
Тужбалице
– Изађе она на ширину (о Тамузу) – који постаје Мардук Вавилона
*религиозно
филозофско песништво
Спев о
страдању праведника – жали се на тешку судбину, прогони га несреће, анализира
своје поступке – нема преступа, сумња у праведност богова: призивао сам бога,
али он ми није показао своје лице...молио сам се својој богињи, али она није
чак ни главе дигла
Разговор
господара са робом – на све бесконачне и противречене жеље господара роб
одговара сервилном фразом, да господару мој да, покушавајући да нађе оправдање
за све жеље...на крају господар разочаран узвикује – и сад шта је добро;
подругљиво роб одговара: сломити мој врат и твој врат и бацити у реку, то је
добро. Ко је толико висок да се попне на небо, и ко толико велики да испуни
земљу? Господар расрђено: робе ја ћу те убити и натерати да идеш испред мене;
роб опомиње: само три дана идеш и ти после мене...
ЕГИПАТ
Херодот
Диодор
Страбон
Плутарх
из Херонеје (50-125.г.) – О Изиди и Озирису
Манетон
(4 -3.в.п.Х.) – свештеник за владе Птоломеја Сотера и Птоломеја другог
Филаделфа
Јосиф
Флавије
Еусебиј
*писмо
Коптско –
потомак староегипатског
Камена
розета – Шамполион
Натпис
фараона Нармерпалермски камен – имена владара до 5-те династије и догађаји
Торински
натпис – до 18-те династије (164 комадића, лошег квалитета)
Анали
Тутмеса трећег – у камену, храм Амона у Карнаку – походи
Анали
Рамзеса другог у Абу Симбелу, Луксору и Рамесеју – походи на СИрију, битка код
Кадеша
Државни
архив у Тел-ел-Амарни фараона Ехнатона
Мировни
уговори Рамзеса другог са хетским царем Хатушилашем трећим
Велики
папирус Харис, за владе Рамзеса четвртог о даровима храмовима Рмзса трећег
Натписи
на великим историјским скарабејима
Судски
протокол из Старог царства – књига прихода и расхода тебанског двора из Средњег царства; завера
против Рмзса трећег; пљачка гробница; завештања; уговори
Поука
хераклеопољског цара – о дражвној управи
Поука
Дуауфа, сина Ахтоа – о тешком животу сиротиње
Поука
Ипувера; Поука Нофер-реху – преврат, устанак робова крајем Средњег царства и
упад азијатских племена
Повест
Синухета –бекство египатског великодостојника у Сирију, опис узајамних односа
држава
Путовање
Уну-Амона у Сирију – невоље егип. посланика у доба опадања егип. утицаја у
Сирији
начин
живота егип. становништва
Химна
богу сунца Атону
Књига
(мртвих) васкрса
*3 декаде
династија
Од 1 – 11 дин. Старо царство (3 -6 дин.)
Од 12 – 19 дин. Средње царство (11 – 12 дин.)
Од 19 – 31 дин. Ново царство ( 18 – 20 дин.)
*писмо
вода
планина
округ, област (оранице подељене
каналима за наводњавање)
поједини
знаци спајани су у семантички цртеж – реченицу
апстрактни
полјмови – са сложеношћу језика, писмо се морало упрошћавати
знаци
који означавају речи – добијали су значење слога:
седење = сет (слог *сет)
ти
слогови претворили су се у алфабетне знаке
веза *са > слово *с
брежуљак слово
*к
24 гласа
– ознаке
Истовремено
остало је и сликовно приказивање
Корен –
менит < мен (слог, знак) + нит (алфабет) + група биљака
Египатско
писмо < алфабет + слоговно + сликовно
Курзив –
упрошћени спољни облик знака –
хијератско писмо
Демотика
– стенографија
Тот – бог
мудрости, божанске речи
Књига
мртвих -
Књига васкрса (изласка на дан *перем херу)
Садржи
мноштво басми, химни боговима; опис загробног света; човекове судбе после смрти
Претече
су Текстови пирамида, врата, саркофага
Састав –
главе нису логички повезане; зборник је гомила молитава, псалама, басми,
магијских заклињања, славопојки, величања, химни – већина има задатак да сачува
покојника од загробног света и да му осигура блаженство после смрти – Глава
одбијања свих змија; да се не умре по други пут, Формула да човек не иструне;
да не доспе у божије губилиште; за удисање ваздуха и владања водом; претварање
у златног кобца; да се душа сједини са телом; вазнесења на небо поред бога Ра
Старински
ритуал у глави Отварања уста, облачења у чисто одело
Гл 125 –
посмртни суд над умрлим, мерење душе на теразијама (психо-стазија);негативна
исповест – покојник пориче да је учинио 42 греха
Он
заклиње своје срце да не говори против њега
*култ
сунца – блистав сунчев диск са тачком у средини
Ра – име
бога, улази у састав имена 4-те династије
Хафра,
Менкаура, ...................хелиопољски
5-та
династија гради храмове за соларни обред
Хорус у
виду сокола, диска са крилима
Амон – Ра
постаје врховни бог ( апсорбовао све локалне, соларне култове) ....тебански
Атон –
Ра култ једнога бога, апстрактног ( црте
које се јављају већ код Ра Хорахтеа, Амона) – Ехнатон у Ел – Амарни
*процват
књижевности у доба Срењег царства
Једноставност
и непосредност народних песама ( на зидовима гробница) – о раду; једнак
монотони ритам земљорадника, носача, пастира, орача, вршача; директан говор
Приче –
сижеи из народног живота; поглед на свет земљорадника; народни говор; зборник
прича – папирус Весткар – о чудесима при царском двору које врше чаробњаци;
фантастика, чудесно рођење царева 5-те дин. О браку соларног бога са
свештениковом женом
Прича о
двојици браће – мотив рђаве жене и невиног младића, кога она саблажњава;
тријумф праведника који је неправедно страдао
Прича о
правди и кривди
*митови
О Изиди и
Озирису
Спор
између Хоруса и Сета – пред судом богова,борба за власт, победа, тријумф
О
стварању света, месеца; истребљењу људи; како је велика чаробница бог. Изида
лукавством сазнала од бога Ра његово магијско име које садржи тајну моћ и
магијску силу
Путописи
–трговци у Сирији и Нубији, војска у Палестини и између прве и друге нилске
катаракте ( Та – Кемет = Црна земља = Египат, заштитник плодне земље бог воде и
биља Озирис – борба са богом пустиње и смрти, иностраних земаља, Сетом)
Горњи
Египат – уска дуга долина ( од прве катаракте до врха Делте, 700 км, ширине
20-50 км)
Доњи
Египат – делта, троугао наслоњен на Средоземно море (непрегледна мочвара, с-и
једини излаз преко Суеца превлака и Синајског полуострва у Палестину, Сирију)
Бели Нил
– извире из великих језера екваторијалне Африке
Плави Нил
– извире из језера Тан, Абисинија, оплакњује планине и носи минерале
Прича о бродоломнику
– елементи фантастике источних бајки; неџес, ситни трговац путује ка царевим
рудницима; лађу разбија бура; острво духа – раскошна природа, обиље и добри
господар, који трговца опрема богатством из земље Пунт
Повест
Синухета – угледни велможа побегао у Сирију да не буде умешан у дворску
интригу; на путу „спопала ме жеђ, почех да се гушим, грло ми је горело, рекох
то је укус смрти“ – реалистично – живот велможе у Сирији
Путовање
Уну-Амона ( доба Новог царства) – послат у Сирију кад је владао Амонов
првосвештеник Херихор, да купи дрво за храм – реалистично – прогоне га,
исмевају ( јер Египат није више моћна држава)
Религиозна
поезија – чудесни догађаји из живота богова и људи чији се живот тајанствено
укрштао са ванземаљским светом
Магијске
басме, верске химне, жртвене формуле, религ.-магијски текстови за заупокојене
ритуале – текстови пирамида из 5,6 династије – сакрални текстови који нс
мсгијски начин треба да осигурају блаженство у доњем (оном) свету
Текстови
саркофага – прво накмаеним сандуцима, а у Новом царству то је зборник на
папаирусу Књига изласка на дан ( васкрс) = Књига мртвих
Текстови
пирамида – химне, славопојке боговима, Ра, Озирис, Нил
Химне
царских дијадема – на дан зацарења, велика се бог водене пучине Собк
Химне
Амону – Атону (уметнички реализам, једноставно и неизвештачено, слика снаге
соларног бога)
Драма,
верска – смрт и васкрс; Плач Изиде и Нефтиде
*царске
химне (војни походи, грађевине, обожавање царске власти) – уметане у већа
књижевна дела – Повест Синухета
Химна
Синусрету трећем – заштитнику, који покорава туђе земље
Химне
славопојке – Тутмеса трећег; Рмзеа другог – описује победе
Спев о
битки код Кадеша – у свечаном и реторском облику описао победу над Хетима
*поуке
Поука
Птахотепа – теше малог човека да бог уздиже угледног; молиоцу – стрпљења, не
треба заборавити свој социјални положај; не понеси се; не буди незадовољан
својом судбином, мирно чекај ред
Поуке
Ипувера и Ноферехуа – устанак сиротиње крајем Средњег царства
Поука
хелиопољског цара сину Мерика – Рау: како управљати државом, став према
чиновницима, одабир помоћника, скупљање војске, чување граница
Поука
цара Аменемхета првог – атентат на цара, ником не веруј
Сељскове
жљлбе – опљачкани сељак моли велможу да му врати имање, стиже до цара, који,
задивљен сељаковом красноречивошћу, дарује сељака
*световна
и религиозно-филозофска поезија
Гозбена
песма – позив на уживање, други свет не постоји:
Радосно проводи
дан
Удиши мирис
Остави зло иза
себе
Мисли на радост
Док не дођеш у
земљу која воли ћутање
Разговор
разочараног са својом душом – песимизам, смрт, избављење:
Смрт стоји данас
предмном
Као мирис лотоса
Као небо чисто од
облака
Као човек који
жели опет да угледа дом
После дугих година
у заробљеништву
*књижевни
поступци – ритмички облик ( у поезији)
Измељивање слика, реченица, речи
Рефрени, асонанце, алитерације, унутрашња сазвучја, живе конкретне
слике, компарације
ХЕТИТИ
*цареви/првосвештеници
врше церемоније – заупокојени култ – соларно божанство – на рељефима
Језили-каје (код Богазкеја) бог олује Тешуб грли цара
*велика
богиња, мајка природа – култ рађања
*Тешуб –
муња, сњкира
*Телепин
– бог умируће и васкрсле природе, младић са јагњетом и двогубом секиром
*1000
богова хетске земље
*гатање
по утроби животиња, лету птица
*асирско
вавилонски утицај у књижевности
Узајамни
утицај хетских племена М. Азије, Хурита Сирије и северне Месопотамије, егејских
племена
Типично
за Хете је ауторство: борба богова, од свештеника Хела; расправа о каоњарству
од Митанва Кикулија
ФЕНИКИЈА
– СИРИЈА
*Сирија –
лежи на стецишту три континента – исток се граничи са сирско-месопотамском
степом; север са М. Азијом; југ заједно са Палестином додирује Арабијско
полуострво
*обала
Сирије звала се Феникија – трговачким путевима везана са Медитераном, Кипром,
Критом архипелагом Егејског мора
*етнички
конгломерат – најстарији слој Хурити (Сирија = Хару)
На северу
Хурити живе са Семитима (Хананцима)
Египћани
колонизују Сирију /Феникију – у 14. Веку смењују их Хети
*10 – 9
век п.н.е. – процват Ф/С
Библос
(север)
Југ – Сидон (све Феничане, Израелци и Грци,
називали су Сидонцима); храм бог. Астарте
Тир
- политички, трговачки центар за цара Хирама првог
*Феничани
оснивају низ колонија по базену Средоземља – Кипар, приморје М. Азије; Егејско
море, Родос, Тасос, Самотрку, Троја, Микена, Тиринт
*култура
Алфабетни
систем, 13. век п.н.е. (једноставан и брз због пословних докумената -22 слова)
Културно
наслеђе Вавилона и Египта (вавилонско клинасто писмо у северносиријској
Рас-Шамри има 30 слова; + египатски хијероглифи, 24 слова у документима
Библоса, синајским>
Дали су
феничански алфабет од 22 сугласника – који је у основи свих система писма
*обредна
песма о јечму, магарцу, ждребцу, виновој лози
*богови
Мот (зрео
клас) пада под српом Анат (живот – смрт)
Баал и
син му Алијан (смрт и васкрс) – спев: за бога подигнут је храм у коме
проглашава победу над Мотом, богом смрти; ускоро Баал са сином Алијенон силази
у доњи свет, заупокојени обреди, борба богиње плодности Анат са богом смрти
Мотом, тргање за умрлим боговима, победа Баала нд Мотом и васкрс Б. > овај
мит је основа за култ бога Адониса (распрострањен у Сирији и Феникији)
*легенда
о Керету – историјска
Цар керет
на савет бога Ела иде у поход против племена Терахита на граници Арабије и
Палестине помињу се градови Ашдод, Кадеш, племе Зебулон – што сведочи о
расорострањености фен. Трговине и војне политике
ПАЛЕСТИНА
*извори
за историју Палестине – библија – зборник дела старојеврејске књижевности:
историјске књиге – историја израељског и јеврејског царства; митови Вавилона и
Феникије (стварање света, потоп); световна и религиозна поезија; поуке;
зборници; законодавци, социјално-политички говори пророка
Најстарији
део библије из 9-тог века п.н.е. – редактор користи реч елохим за богове >
елохист
8
в.п.н.е. – аутор богом назива Јахвеа – јахвист
7
в.п.н.е. – обе редакције спојене су у један зборник
Спиноза –
и библијска критика
Петокњижје (Пентатеух) и књига
Исуса Навина настали у 5-том веку п.Х.
Паралипоменон – 2-ги б.п.Х.
Књига пслма – Давид није
аутор, настала касније
Старији елогист (свештенички кодекс –
део Шестокњижја), настао после вавилонског
ропства
Библијски
текстови одражавају утицај старије ханаанске, вавилонске, египатске културе
*Књиге
пророка ( 8-ми в.п.Х.) –оштра изобличења
богаташа који живе у раскоши и богате се
на рачун сиротиње; пророци – незванично свештенство повезано са средњим слојем
становништва; буне се против експлоатације сиротиње _ Амос, Михеј, Исаија
*религија,
књижевност – Бет-Шан, храмови под егип. фараонима Сетијем и Рамзесом другим,
верно се клањају сир.феничанским боговима баалу – Дагону, Баалат – Аштарет
*обожавање
змије, камена, телета, змаја
Бог Јахве
(ватра, муња, ветар – пустињскњ силе) – бог рата
Анат,
Бетел, Ел-Елон, Ел-Садај
*библија
– религијски митови, историјске легенде, народни херојски еп, лирске песме
(псалми)
*утицај
египатске, ханаанске, вавилонске књижевности
АСИРИЈА
*култура
– наслеђе Вавилона и Сумера
Клинасто писмо, црте
религије, књижевна дела, елементи у уметности, научна
Знања
Од Сумера – имена, култ
богова, облик храма
Од Вавилонаца – епски спев
о стварању света, химне старим боговима Енлилу,
Мардуку; мере за новац; организација сржаве и право
*библиотека
цара Асурбанипала
*дворови
Асурназипала у Калаху и Саргона другог у Дур-Шурукину (Хорсабад) – 210 одаја,
30 дворишта – асиметрично, на улазу статуе „ламасу“ (генија фантастичних
чудовишта, крилатих бикова са људским главама)
УРАРТУ (
Кавказ, Совјетски савез)
*Закавказје
– Јерменија, Јужна Грузија
Језеро
Ван, Урмија и Севан
*становништво
– Јафетиди – Хети, Хурити, Субарејци, Еламит, Кашуби
Јермени –
наследници урартских племена
*култура
– хијероглифско писмо
Стубови „јонски“
Крилати бикови са људским
главама
Обожавање дрвећа и брда
Бог Халд (Хад) – врховни,
копље и штит
Попис богова: Мхер Капуси –
бог. природе, плодности, заштитиница звери, биља;
Тејшеб – бог олује, буре
Ард – бог сунца
*урартска
култура утицала је на Асирце
Мојсије
Хоренски, Јерменин, 8 в., прича легенду о борби старог хероја Халка са Белом,
предводником богова – полуџинова; и легенду о царици Шамираим, градитељки
ванског канала
Култура
САИСКОГ ДОБА (ЕГИПАТ)
*665.г. у
Саису је владао Псаметих, потомак Тефнахта, од либијског аристократског рода
(либијска област – западна Делта, север.нилска долина), прилив Либијаца у време
20/21.династије – Нехо – Псаметих други – Априје/Џах-иб-Ра – Ахмос други/Амазис
*утицај
стре египатске културе (Либијци, Етиопљани, као и Хикси)
*мероитски
алфабет < египатско демотичко писмо
*у
Феникији поштују егип. богове – Хоруса, Тота, Птаха, Хатхор, Озириса
*дела
сторојеврејске световне и верске књижевности у библији < егип. утицај
Монотеизам
18 и 19. династије, Амарна – Атон > Јахве
„Химна
Атону“ >Давидов псалм
Егип.
љубавна лирика Песма над песмама
Егип.
поуке, пророчанства > библија
*грчка
култура < египатска
Илијада,
опис града Тебе
Статуа
Аполона < исте у саииском добу
Најамници,
трговци, колонисти грчки су карика
*спаљивање
жртве на олтару < долази из Ханаана
*култ
бог. Неит, либијске, 26-та династија, јача у Египту у саиско доба
*кепец,
брадати бог Бес < из Нубије и пунта
*продор
странаца узрокује снажну реакцију у саиско доба – да се оживи слава Египта из Старог
царства; уведено је низ забрана у религији и свакодневном животу (Египћани не
љубе Грке у уста, не употребљавају нож, виљушку, лонац Грков, неће јести бика
закланог грчким ножем)
Вештачки
се одржава стари систем хијероглифа – поред модерне демотике
Копирају
се Текстови пирамида; јача култа Изиде и Озириса; култ светих бикова Аписа,
светих мачака бог.Бастет
*сижеи
дела – о старим фараонима, Рамзесу другом; стил – фразеологија из Средњег
царства;
*исход јаза – одвајање:
Демотика – од официјелне
хијероглигике
Народни језик – од мртвог књижевног
Народни облици религије – од компликованих концепција свештенства
Свежа,
реалистична уметност – од понављања дела дела из старине
СТАРИ
ИРАН
*висораван
заштићена планинским гребенима, тврђава; севр.запад одвојена од Месопотамије
планинама Загра, истоку Благуј и
Соломонове планине на западу деле од Инда; само југ.запад Ирана/Елам био је у
вези са месопотамијовелика количина кише у делу који се граничи са Каспијским
морем и Персијским заливом
*становништво
– 2 век п.н.е. Касити/Косаји/Кисији/Каспији (по језику и обичајима сродни са
Еламцима(насељавали велику територију – источно од Сумера у сливу реке Карон и
Керха); сев. Живе племена Лулубејаца; Сарпуле између Багдада и Хамадана (на
рељефу цар Анубаниније гази заробљенике, које Инана приводи); прастаро
становништво Ирана, мрке коже сачувало се у југ.зап. делу – Хузистан; и на
истоку у Белуђистану, можда су она некада живела у приморју од Елам до ушћа
Инда
Међани и
Персијанци први пут се помињу у аналима Салманасара (9.в.п.Х.)
Касти,
Лулубејци,Еламци и Гутијци су аутохтони у Предњој Азији – сродни са Урартима –
језик индоевропски сродан санскрстском
*извори –
натписи из доба Ахејменида (5-3 в.п.Х.)
Натпис на
Бехистунској стени код Керманшаха
Набонидова
хроника (вавилонска)- о Кировом заузећу Вавилона
Ископине
у Сузи, престоници Елама
Персепоље
– персијских царева
Зенд-Авеста,
персијски религијски зборник, легенде све до 10-11века(позната из Фирдусијевог
епа Шах-Наме)
*пиктографија
(самостално сликовно писмо) – потиче из Елама
*племена
– Парсуа, Мадај (Међани ,образовали 6 племена)
Аријевци
– племенити, угледни – општи назив за Персијанце
Зенд-Авеста;
Вендидад (други део светог зборника)
*Медија –
област планине Загра; ујединитељ - вођа устанка Дејока, против Саргона, потучен
али основао град Екбатан (7 в.п.Х.)
*Персијско
царство – Кир – 6 в.п.Х. – рат са Међанима; освајање Лидије, Кападокије,
Јермније, Вавилона – мирољубив карактер
Камбиз,
526.п.Х. осваја Египат, обнавља храмове; у походу на Картагину ( феничанске
саплеменике) није имао успеха
Дарије
први, син Хистаспов – држава подељена на 23/24 сатрапије (области) и управници
(< кхшатра-паван/чувари земље);
царски пут – од Егејског приморја М.Азије до центра Међуречја, на сваких
5км подигнуте су парасанге (царска станица са гостионицом); стајаћа војска – од
коњаника-аристократа и 10000 „бесмртних“ пешака; телесна царева гарда 1000
војника
*локалне
језике потискује арамејски
*строперсијска
религија – Ахура Мазда, творац неба и земље (Авеста, стар предања све до
Сасанида, 3-ћи век )
Химна
земљи – света брда, првобитне воде Ворукаша, језеро
Атар –
бог ватре, добри, побеђује троглавог змаја Дахаку
Анхра
Мајњу (Ахриман) – зли бог смрти
Даиве – у
старини заштитнице (диве, виле), за Ксерксове владе постале зли духови
*дуалистичка
религија приписана пророку Заратуштри – зороастризам
*Гандара
– облатс на истоку, граничи се са Индијом
ИНДИЈА
*Кашмирска
хроника, 12 в.п.Х.
*Веда,
2-ги миленијум п.Х. – књиге Индуса – Ригведе, најстарији део Веда
*Махабхарата,
Рамајана
*Дхармашастра
– зборници обичајног права, религијско-магијски ритуали
*зборник закона од Апастамбе (4-ти в.п.Х.)
*закони
Мануа (3-ћи в.п.Х.)
*Артхашастра
8наука о политици) од Каутила
*положај
– полуострво одсечено Хималајима
Декан,
централни део, најстарији, степске области, џунгле, висоравни, саване
Инд, Ганг
– алувијалне равни густо насељене
Малабарска
обала на југу најпогоднија за настамбу
*становништво
– 220 различитих језика
Дравиди –
Меланоиндуси (мрке пути, ниског раста, средишњи и јужни део Индије)
Мунда –
најстарији становници, на Хималајима и у Чота-Нагпуру (језик близак
индо-кинеској групи)
На југу –
Чаталдруг (Мајсор), 4-ти в.п.Х.
*најстарији
градови – Харапа (Пенџаб), слив Инда
Мохенџо-Даро
(провинција Синд)
*писмо –
старо хијероглифско, египатско
*Аријци
са Хиндукуша и Памира, арији, насељавају
Пенџаб и горњи Ганг
*обичај
спаљивања жене са умрлим мужем – Атхара-Веди (Рамајана)
*обичај
примогенитуре ( најстарији син наслеђује све)– Шакунтала, Калидаса – богати
трговац је погинуо у бродолому и нема наследника, страшно је што ће нестати род
Пуруа
*обичај
продаје деце – „арша“ (аршин), младожења плаћа за младу бика и краву
варварима
се не забрањујњ да продају или залажу
своје потомство, али за арије не сме бити ропства
*робови/дасе
– деле се на 4 групе( рођене у кући, купљене, заробљене, добијене у наслеђе)
*гортре –
најстарије родовске групе, егзогамне ( жена се не сме удати за човека исте
групе); раџас – вођа; брахман – свештеник; варна(боја) ознака за соц.групу
(бели-арији, тамни-инду)
*каста(португалски)
– чистота племенског порекла – боја код
Индуса: 4 касте
Брахмани – свештеници
Кшатрије – војници
двапут рођени Ариас (прве 3 касте)
Ваишија – земљорадници, занатлије,
трговци
Шудре - сиромаси
*Магада и
Кошала – северна Индија, најмоћније државе у 5-ом в.п.Х.
*327.г.п.Х.
. Александар Македонски, придружују му се у Гандари (Кандахар), некада под
влашћу персијских Ахеменида, код реке Хифазиса војска му је отказал послушност,
са једним делом вратио се преко пустиње Гедрозије и 323. Умро
*династија
Маурија – оснивач Чандрагупта
*Селеук,
један од Александрових војсковођа, учврстио се у Сирији, покушавао да освоји
Индију, пораз – уступа добар део своје државе – граница између Селеуковог и
Чандрагуповог царства је Хидуку
*Биндусар
(297.г.п.н.е.), син Чндргпте основао је велику државу (Авганистан, Белуџистан,
Декан)
*Ашока
(272. Г.п.Х.), син Биндусара – градитељ, дворци у Паталипутри, 500 манастира у
Кашмиру, нови град Шринагар; иригациони систем ; наследници задржавају државу
Магада
*Бактрија
око 250.г.п.Х., управљач Диодот отцепљује се; наследници Деметрије (190.)
0сваја Кабул, Пенџаб, Синд; Менандер иде до ушћа Ганга и Инда; око 155. Г.п.Х.
племена Скита упадају у северну Индију и ту образују индо-скитске државе
*култура - обожавање природе, култа предака – преци,
првобитна божанства, слободна од гнева, савршено чиста – непорочна, мрски им
спорови, обдарени врлинама ( цар Душјант); култ ватре
*религија
– Индра,бог заштитник цара на земљи
Праџапатри
бог неба
Будизам
се побунио у 6 в.п.Х. против браманаи касти
КИНА
*држава
Шан-Ин (18 -12 век п.Х.)
*царство
Чжоу (12 -8 век п.Х.)
*Књига
песама (Сиезин) – народне песме, обреди, радне песме – пуне гнева, устанци и
побуне
*књижевност
аристочрата
*анали –
Бамбусови, летопис из 12-8 века п.Х.
*историјске
белешке Сима Цана ( од најдавнијих времена до 2-ог века п.Х.)
*област
око Хоанхоа (Жута река), лесна и плодна земља
*становништво
– разнолико; неперестана борба Кинеза са освајачима из степа – сев.запад
граница са Тунгузима, Манџурцима, Монголима; југ.запад са племенима Ман; на
југу са племенима Бурме
*религија
Конфуције
– принцип, без новотарија; стална смиреност, потчињеност, спремност на
покоравање; велику улогу има васпитање
„само се
највећи научник и најгори идиот никад не мењају“
„мудрац
је строг преме себи и не захтева ништа од других, када је лоше среће, покорава
се судбини“
Таоизам
(даоизам < дао = пут) – Лао-цзе; мистичан и контемплативан религиски правац,
супротан Конфуцијевом – против богаћења, ратовања,
*материјалистичка
филозофија Ван Чуна – „небо је тело као и земља“ ; „међу бићима која носе крв у
својим венама нема таквих која не би умирала“
Нема коментара:
Постави коментар