ЕНУМА ЕЛИШ - еп о стварању, Марко Вишић
"Кад горе на небу, Земља не имађаше име"
*теогонијски и космогонијски: о постању света, богова и људи; симболочне мисли
*сумерске, акадске концепције о постанку универзума од космичких сила (богова)
*сложеност и међуповезаност предања Блиског истока, од Сумера до Хебреја преко Канаанаца тј. Феничана, Угарићана који су баштинили богату културу Египћана, Смера, Бабилона
*филозофска порука митолошких предања о постанку света, космички принципи, обоготвореност тих принципа
*утицај блискоисточне мисли на јонске философе
*Велика мајка богова - Еуринома у загрљају с Вјетром у облику змије, рађа космичко јаје из којег настаје свет / мит код Пелазга
*хелиопољски мистериј - "Познавање Ра-ових стварања и обарања Апофиса" - Атум-Ра израња из животодајних вода Ну и ствара свет
*мемфијски мистериј - метафизички Нетер, Почело > бог Птах је афирмација живота кроз материју, Татенен (тата, Н.Ј.) у виду огња и влаге (воде) ствара свет
*Сумери (нема биљака, животиња, птица у настанку света); мит о "Лахару и Ашнан" - бог Ан ствара Анунакије (занимљиво је видети шта о стварању ишчитава у сумерским текстовима, па и о Анунакијима Захарије Сичин у "Дванаестој планети", "Степеницама ка небу" - прим Н.Ј.) на планини; Наму - Мајка која рађа Небо и Земљу - Ан, Ки - а ови Ен-Лила (Господар-зрак) и Ен-Кија (Господар-земља), а ови рађају флору, фауну
*акадско, бабилонско предање, Енума елиш, има све савременије богове за стварање света -
Апсу - хаотичне воде - Тијамат
Лахму, Лахаму > Ан-шар и Ки-шар > Ану и Еа > Мардук
*канаанско - угаритска космогонија (Феничана и Угарићана)
бог Ел - Баал (бели бог, Н.Ј.) - ствара примогенетске воде - Горње, слатке, мушки симбол и Доње, слане, женски симбол - Мајка Хубура ( у морепловаца ху - хук воде, бура - на мору, прим Н.Ј.) је океан слане воде као и Тијамат, а зове се и Мајка понора (понирати у воду, а и потонути у воду, у понор, понорница - прим. Н.Ј.)
*други феничански еп
Мајка богиња Бау ( као и пелашка Еуринома) израња из хаотичних вода и оплођује је бог Колпија у виду Северног ветра - Бореја (Офијон пелашки)
Никта, Ноћ у вези са Еребом, Тамом рађа Етер (ваздух), светло, Дан - код Хелена
*Хебреји - Библиј, Генеза
523.г.п.н.е. - Хошек - Тама, Техом - Бездан, Тоху-ва-боху, Хаос, хаотичне воде
Јхве из хаоса ствара небо (одваја Горње и Доње воде); звезде - дан од ноћи; птице, звери, људе
а
Мардук - располућује тело мајке богиње Тијамат - на небо и земљу, планете, сазвежђа, Месец (који ствара ноћ); док сунце Шамаш (ствара дан); дрвеће, биље, животиње
човек је настао из крви Кингуа, сина богиње Тијамат
*Философске основе постања:
визија/ исконски пар/ један родитељ/ духовни акт
1. визија - Египат: свет је рођен као сунчано дете из лотоса...или је крава...или Феникс...или јаје бога Геба, Гакача
2. исконски пар (Египат, Сумер, Хелени):
*Египат - Шу (ваздух) и Тефнут (вода) > Геб (глиб, расквашена земља, прим Н.Ј.)
и Нут (небо) > Озирис, Изида, Сетх, Нефтидх; а Озирис и Изида >
Хорус-па-хер
* Сумер - Ан (небо) , Ки (земља) + лил ( светли, зрачни простор) > Етер - Енлил и Ен-Ки, Еа (земља)
* Хелени - Уран (небо) и Геа ( земља) > Титани (Инемносине, последња Титанка, оличава свесно деловање, ум; а Темида, ред, хармонију у космосу), Киклопи, Оријаши
3. један родитељ -
*Египат - Атум-Ра (фатум, судба,прим. Н.Ј.) израња из воде Ну, на хумци, оточићу ствара Амона
*Сумер - Ан из вода Куру, на планини ствара Небо, Земљу
4. духовни чин - "нека буде"; божанска заповест, Логос
Ра, Птах (Египат)
Мардук (М есопотамија)
Јахве (Хебреји)
*дадох - сумерска теогонија - Нин-хурсаг и Енки - није само духовни акт стварања него и акт подвајања бога као бића духовног; у њој се види моћ Творца - познавање света чисте мисли, апстракције, спекулације - логоморфне а не само техноморфне и материјалне предоџбе
- материјални почета - биљке, животиње, птице, воде - Хубура, Ну, Океанос
лончарско витло - бог Кхнум из Елефантине
- духовна почела - Мисао, Реч, Атум-Ра, Јахве, Ху и Сиа, Мумму и Ме, Енем и Амат
* обоготвореност, принципи постојања
1. безвременост, вечност, бесмртност
2. пролазност, временост > време
3. објективност - извирање (постање, бивствовање)
увирање, престајање > материјални, хтонски принципи:
ватра (топлота)>суво
влаг (вода); хладно
земља, зрак
време, простор, кретање > безвременост, мировање - као покретачи света
*први принцип - супротности - Думуз и Инана (сумерски9
Тамуз и Иштар (бабилонски)
Озирис и Изида (египатски)
Баал - Алијан и Анат (канаански, угаритски)
Адон и Аштарта (сиријски)
Телепин и Кибела (хетитски)
*мушко-женски пар - Апсу/Тијамат
Атум/Ну
Океанос/Тетија
*силе светла - таме: Љубав - Мржња
Озирис - Сет (егпт)
Ра - Апофис (егпт)
Ахура Мазда -Ахриман (маздаизам ,Заратустра)
Зеус -Тифон (хеленски)
Кур - Нинурта (сумерски)
*јонски космолози - 6.век п.н.е.
Талет, Анаксимен, Анаксимандер
Хераклијт Ефешанин из М. Азије
рационалан приступ одвајања духа од материје; појаве су објект разматрања - превласт духовног над природним
код докласичара (од 8-5. века п.н.е.) - дух, склад,ред, лепота су највиши идеал
за разлику од источних народа код којих постоји јединство духовног и материјалног - овде је творац субјект, непроменљив, бог - субјективно, непроменљиво; победа интелекта, добра, разума над осећањима, духовног у природном - душа од тела, разлаз са митским и интуитивним
*сумерско - акадски еп о стварању (7. таблица - 125. стих):
херојска епопеја + догматска поема - борба млађих са старијим боговима, творац Мардук
4 верзије (немачка из Ассура, 11-9. век п.н.е., препис са бабилонског у Берлину)
Лангдонова (3,6. таблица) из Киша; 8,7. век п.н.е. у
Ашмолеанском музеју
Х.Расом, Џ.Смит; Асурбанипалова библиотека, 662-627. у
Ниниви, Бабилон
новобабилонски период из Сиппара (Акада)
* Прва династија 1900-1711.гп.н.е.
језик - староакадски (као у епу о Гилгамешу)
химничко-епски дијалекат
старе херојске поеме
постање - два предања (по Енума елиш)
1. сукцесиван ток и сређивање космичких сила
2. творац Мардук ствара свет по смакнућу Тијамат (две групе богова - Иггиги и Мардук су горњи, небески а Ануннаки и Тијамат су доњи, земаљски)
Мумму (Апсолутно биће) зачиње
Мисао - Логос -Реч
Вода (слатке воде, горње) Апсу, Тијамат (слане воде, доње); Огањ
Лахму и Лахаму; Ан-шар (небо) и Ки-шар (земља) - све су то старији богови > хаос
Ану; Еа и Енлил - млађи богови > космос: желе да развију из хаоса космос; старе статичке силе Анунаки желе да затру младе богове - Еа их прозре
Тијамат сачини чудовишну војску са сином Кингуом
младим боговима придружују се и старији Лахму и Лахаму Ан-шар и Ки-шар; требало је да против Тијамат изађу Ану и Еа, не смедоше, зато изађе Мардук - са оружјем: ватра, муња, ветар и по победи, он сређује космос:
Тијамат > Земља Небо
Сазвежђа < од предела где владају велики богови
одређује путање Сунца, Месеца, звезда, планета
уређује живот на Земљи
од Кингуа ствара човека (као роба који ће заменити бог.)
*ликови у Епу
Апсу - мрачан, зао, нетрпељив отац, на планини Машу, слатка вода из њега извиру све воде, исконска сила, космичко почело, горње воде (аб зу)
Тијамат - црно/бела; добра, склона праштању ( прво певање); зла (треће певање) само у поређењу са Мардуком > у моралном смислу победа добра (М.) над злом (Т.)...у суштини она није зла, већ је олујна (море) у поређењу са Мардуком (пролеће)...она је чудовиште из мора (утицај сумерских предања - Нинпур - Нифара против које се бори бог сунца Нинурта, и акадских предања); она је станиште Доњих вода, тама, змијолика, хтонска = хаос = неиздиференциран, једнообразно стање некретања из којег израња Земља
(Библија, Ргведе) - ипак позитиван принцип, неопходан, покретачка снага
покретачка сила која мора да савлада те силе Таме; она и Апсу немају моћи - они су статички, неорганизовани...она пола мушко пола женско, има 4 ока, рогове и реп
Мумму - Апсолутно биће,тројство са Апсуом и Тијамат - гласник Апсуа, зло, саветује сатирање младих богова; зачиње у себи мисао - примогене воде/ огањ...
Лахму и Лахаму - деца Тијамат и Апсуа; не мешају се много у послове родитеља; њихова деца Ан-шар (жели да се одупре баби Тијамат, али препушта борбу млађим боговима - Еи, Ануу, Мардуку) и Ки-шар
Еа - апстрактан, без карактера, нема људске особине - то је у свим религијама Сунце
Ану - мудар, свезнајући, чаробњак, узима абзу (слатке воде) да би се родио у њима, он и Еа су организовани
Мардук - другоразредно божанство до 1900.г.п.н.е., доласком аморићанске династије постаје највише божанство; он је свршетак божанске еволуције;
редукција веровања и култова у корист једног бога...он се усуђује да изађе
пред Тијамат под условом да му богови дају прерогативе власти и 7 таблица судбе...најзад он је моћан да ствара свет...он је нов, сређен, организован, космос (као у хелиопољском мистерију списку Ан-Анум, Хесиодовој "Теогонији")...сунчано божанство као Индра, Ра, Зеус...Мардук је убивши Тијамат морао да навуче засун да она не би излила своје воде (Јахве затвори Техом са засуном и двоја врата - Стари завет)
Кингу - персонификације силе зиме што их у пролеће ништи младо Сунце
жртвени јарац одговоран за одлуку старих богова да униште млађе - јер од његовог теле створено је човечанство; његова смрт објашњава законитост Мардуковог узимања таблица судбине...иста свечаност, обреди, моћи - прате Мардуково, устоличење од стране богова, и Кингуово, од мајке Тијамат
*Еп - 7 таблица; 4 верзије, 125/165 стих, херојска епопеја, догматска поема (код З. Сичина - оно што се стварно догодило, као и код Хенкока у "Траговима богова" - прим Н.Ј.)
Прва бабилонска династија (1900 - 1711.г.п.н.е.), библијско наречје надовезано на акадски језик
*порекло епа- мешавина разних митова, легенди
- сумерски мит из Нипура - "Поема о стварању света": Енлила, бога светла убија олујна птица Зу (зима), његова душа лута у лику магарца...у живе га враћа син Нинурта (младо сунце), који је савладао чудовиште Асага, Енмашара, Зу...Нинурта = Мардук (иста оружја - Вихор, Мрежа; победа над чудовиштвима; ускрсава мртве богове)...Енлил као Мардук ( исти божански атрибути, преузима од Мардука творачку способност
- бабилонски - опис првобитног хаоса; стварање света; опис борбе млађих и старијих богова; опис чудовишта...епизоде доприносе живости, мисаоном јединству, уздизању личности Мардука (50 имена браће и очева припадала су Енлилу)
*око 1900.г.п.н.е. Сумери, под све јачим утицајем Западних Семита - Аморићана, ишчезавају; Семити преузимају баштину, па и Енума елиш; тако Мардук у акадској тј. старобабилонској верзији Епа, постаје јунак који се бори са Тијамат (Куру, сумерским)
Мардук < Енлул < Еа < Нинурта
*око 1000.г.п.н.е. - асирска држава месопотамија
Мардук > Ашур
*у египатској митологији Мардук < Асари = Озирис
* Мардук > Христ - исти су им смрт, васкрс, заробљен у доњем свету, положен ( са злочинцем) у гроб, стража, мајке и неке богиње (жене) оплакују
*значење Епа
- мит о Сунцу (истина о ванземаљцима Анунакима код З. Сичина, прим Н.Ј.)
- распра из астрономије (6. певање) - Мардук/Нибуру (Јупитер)...Кингу (Јарац)...
сазвежђа и станишта богова : Нинурта / Крон, Сатурн (Лира)...Енлил /Мардук / Зеус / Јупитер ( Рак)...Нергал/Ареј/Марс (Јарац)...Уту - Шамаш/Хелиос/Сол (Ован)...Син -Нанне/Селена/Луна (Бик)...Инанна -Иштар/Афродита/Венера (Риба)...Набу/Хермес/Меркур (Девица)
звезде стајалице - 3 зоне: унутрашња звезда/путања паралелна са севером - Енлил
средишња звезда/појас екватора - Ану
вањска звезда/паралелна са Ануовим појасом - на југ
*симболика бројева -12 чудовишта; 4 стране света, ока уха Мардукова, ветра; 7 сфера, планета, светских чуда, ветрова; 50 имена Мардукових
*херметичко дело
- део ритуала око новогодишње свечаности
- процесија од Мардуковог храма Есагила (зигурат, сграђен на небу, где су у дворани судбине већали богови) до Акхита ( статуа којој се народ моли неколоко дана); даље до Еуфрата, поново до Акхита, назад у Есагил, свештеници (уриггалу) четвртог дана рецитују "Енума елиш"
- уздизање локалног бога Мардука у врховно божанство Месопотамије, са највишим моралним квалитетима и највећим моћима
*имати име - значи постојати а то је суштина човека (нада - надати се)
добро име = добра судба ( одређивање судбе - смер, ток, домет живота, над чиме брине 50 богова сумерско-бабилонског пантеона, Анунаки и 7 планетараних
божанстава)
*аждаје, змајеви (< Тијамат) - духови воде, ватре
лахама, мушушше (Сумер, Гудеја 22. век п.н.е.)
Левијатан (7 глава) - порекло из канаанских-угаритских предања: бог Баал је заточен са змијоликим бићем Лвјтнм - опасује свет (Сумери - 3.в.п.н.е.), као и хеленски Океан
Рахаб (хаотично море, у Библији владар мора) - са њим се боре Баал, Јахве, Ела, Мардук
Људи шкорпије ( и у "Гилгамешу") - изглед страшан, поглед на њих доноси смрт, на планини Машу где Шамаш (Сунце) одлази
*човек риба (погледај Ернест Мулдашев "Од кога смо постали" - генофонд - Лемуријанци и Атлантиђани, прим. Н.Ј.)
Оаннес (Белос, свештеник бога Белог у Бабилону, помиње човека рибу од кога смо постали - он израња из Еритрејског мора, глава и ноге као у човека, тело рибе, глас људски - све је научио људе да раде)
Дагон (погледај Реља Новаковић о словенском богу Дагону, прим. Н.Ј.) - Филон из Библоса, и код Филистејаца бог има исте атрибуте; он је уствари угаритси- феничански бог, отац Баала (зато га библијски текстови мрзе)
Еа (сумерски) - творац универзума = Нудимуд (" за очеве своје створитељ би")
*таблице судбине (и код Захарија Сичина) - ко их поседује одређује ток, време; Тијамат их није смела узети и ставити на груди сини Кингуу
*Еа, први сазнаје (у "Гилгамешу") за уништење људи, зато говори Утнапиштаму (11. таблица)
* 4/5 певање Енума елиш је центар - стварање, уређење света
* 12.певање Гилгамеша (Херакло) - жали се Г. богињи сабитум Сидури: тумарам не би ли живот нашао за Енкидуа ( створила га Аруру = Нинлил)
*Утнапиштам = Ноа = Зиусудра (сумерс.) = Атрахасис (бабил.), одаје Гилгамешу тајну о травки вечне младости
* мит о Адапи (сумерс.) - син бога мудрости Еа; богови га саветују да ништа не једе код врховног бога Ануа ( који му нуди хлеб и воду живота), поучен Адапа одбија
*ватра, муња, 7 ветрова су у власти Мардука, а олујна кола вуче чудо-животиња Суруш
вртлог је оружје Тијамат; има задах од којег се Мардук штити црном машћу
*побеђена чудовишта (птица Зу) постају Мардукова пратња
*Упу (Нергал) = Кингу су божанства доњега света = Енмешар; божанства васкрснута, вегетација
*на Нову годину у Бабилону Мардук је са таблица утврђивао судбину - сви владари су морали да дођу
*Баб - Илу (Илијина) = Врата Бога
* богови стварају људе за слуге, да их замене у раду (код З. Сичина у рудницима Африке) у текстовима:
Поема о потопу (мајка Белит-или)
Ен-ки
Нин-мах
Лахар
Ашнан
"Кад горе на небу, Земља не имађаше име"
*теогонијски и космогонијски: о постању света, богова и људи; симболочне мисли
*сумерске, акадске концепције о постанку универзума од космичких сила (богова)
*сложеност и међуповезаност предања Блиског истока, од Сумера до Хебреја преко Канаанаца тј. Феничана, Угарићана који су баштинили богату културу Египћана, Смера, Бабилона
*филозофска порука митолошких предања о постанку света, космички принципи, обоготвореност тих принципа
*утицај блискоисточне мисли на јонске философе
*Велика мајка богова - Еуринома у загрљају с Вјетром у облику змије, рађа космичко јаје из којег настаје свет / мит код Пелазга
*хелиопољски мистериј - "Познавање Ра-ових стварања и обарања Апофиса" - Атум-Ра израња из животодајних вода Ну и ствара свет
*мемфијски мистериј - метафизички Нетер, Почело > бог Птах је афирмација живота кроз материју, Татенен (тата, Н.Ј.) у виду огња и влаге (воде) ствара свет
*Сумери (нема биљака, животиња, птица у настанку света); мит о "Лахару и Ашнан" - бог Ан ствара Анунакије (занимљиво је видети шта о стварању ишчитава у сумерским текстовима, па и о Анунакијима Захарије Сичин у "Дванаестој планети", "Степеницама ка небу" - прим Н.Ј.) на планини; Наму - Мајка која рађа Небо и Земљу - Ан, Ки - а ови Ен-Лила (Господар-зрак) и Ен-Кија (Господар-земља), а ови рађају флору, фауну
*акадско, бабилонско предање, Енума елиш, има све савременије богове за стварање света -
Апсу - хаотичне воде - Тијамат
Лахму, Лахаму > Ан-шар и Ки-шар > Ану и Еа > Мардук
*канаанско - угаритска космогонија (Феничана и Угарићана)
бог Ел - Баал (бели бог, Н.Ј.) - ствара примогенетске воде - Горње, слатке, мушки симбол и Доње, слане, женски симбол - Мајка Хубура ( у морепловаца ху - хук воде, бура - на мору, прим Н.Ј.) је океан слане воде као и Тијамат, а зове се и Мајка понора (понирати у воду, а и потонути у воду, у понор, понорница - прим. Н.Ј.)
*други феничански еп
Мајка богиња Бау ( као и пелашка Еуринома) израња из хаотичних вода и оплођује је бог Колпија у виду Северног ветра - Бореја (Офијон пелашки)
Никта, Ноћ у вези са Еребом, Тамом рађа Етер (ваздух), светло, Дан - код Хелена
*Хебреји - Библиј, Генеза
523.г.п.н.е. - Хошек - Тама, Техом - Бездан, Тоху-ва-боху, Хаос, хаотичне воде
Јхве из хаоса ствара небо (одваја Горње и Доње воде); звезде - дан од ноћи; птице, звери, људе
а
Мардук - располућује тело мајке богиње Тијамат - на небо и земљу, планете, сазвежђа, Месец (који ствара ноћ); док сунце Шамаш (ствара дан); дрвеће, биље, животиње
човек је настао из крви Кингуа, сина богиње Тијамат
*Философске основе постања:
визија/ исконски пар/ један родитељ/ духовни акт
1. визија - Египат: свет је рођен као сунчано дете из лотоса...или је крава...или Феникс...или јаје бога Геба, Гакача
2. исконски пар (Египат, Сумер, Хелени):
*Египат - Шу (ваздух) и Тефнут (вода) > Геб (глиб, расквашена земља, прим Н.Ј.)
и Нут (небо) > Озирис, Изида, Сетх, Нефтидх; а Озирис и Изида >
Хорус-па-хер
* Сумер - Ан (небо) , Ки (земља) + лил ( светли, зрачни простор) > Етер - Енлил и Ен-Ки, Еа (земља)
* Хелени - Уран (небо) и Геа ( земља) > Титани (Инемносине, последња Титанка, оличава свесно деловање, ум; а Темида, ред, хармонију у космосу), Киклопи, Оријаши
3. један родитељ -
*Египат - Атум-Ра (фатум, судба,прим. Н.Ј.) израња из воде Ну, на хумци, оточићу ствара Амона
*Сумер - Ан из вода Куру, на планини ствара Небо, Земљу
4. духовни чин - "нека буде"; божанска заповест, Логос
Ра, Птах (Египат)
Мардук (М есопотамија)
Јахве (Хебреји)
*дадох - сумерска теогонија - Нин-хурсаг и Енки - није само духовни акт стварања него и акт подвајања бога као бића духовног; у њој се види моћ Творца - познавање света чисте мисли, апстракције, спекулације - логоморфне а не само техноморфне и материјалне предоџбе
- материјални почета - биљке, животиње, птице, воде - Хубура, Ну, Океанос
лончарско витло - бог Кхнум из Елефантине
- духовна почела - Мисао, Реч, Атум-Ра, Јахве, Ху и Сиа, Мумму и Ме, Енем и Амат
* обоготвореност, принципи постојања
1. безвременост, вечност, бесмртност
2. пролазност, временост > време
3. објективност - извирање (постање, бивствовање)
увирање, престајање > материјални, хтонски принципи:
ватра (топлота)>суво
влаг (вода); хладно
земља, зрак
време, простор, кретање > безвременост, мировање - као покретачи света
*први принцип - супротности - Думуз и Инана (сумерски9
Тамуз и Иштар (бабилонски)
Озирис и Изида (египатски)
Баал - Алијан и Анат (канаански, угаритски)
Адон и Аштарта (сиријски)
Телепин и Кибела (хетитски)
*мушко-женски пар - Апсу/Тијамат
Атум/Ну
Океанос/Тетија
*силе светла - таме: Љубав - Мржња
Озирис - Сет (егпт)
Ра - Апофис (егпт)
Ахура Мазда -Ахриман (маздаизам ,Заратустра)
Зеус -Тифон (хеленски)
Кур - Нинурта (сумерски)
*јонски космолози - 6.век п.н.е.
Талет, Анаксимен, Анаксимандер
Хераклијт Ефешанин из М. Азије
рационалан приступ одвајања духа од материје; појаве су објект разматрања - превласт духовног над природним
код докласичара (од 8-5. века п.н.е.) - дух, склад,ред, лепота су највиши идеал
за разлику од источних народа код којих постоји јединство духовног и материјалног - овде је творац субјект, непроменљив, бог - субјективно, непроменљиво; победа интелекта, добра, разума над осећањима, духовног у природном - душа од тела, разлаз са митским и интуитивним
*сумерско - акадски еп о стварању (7. таблица - 125. стих):
херојска епопеја + догматска поема - борба млађих са старијим боговима, творац Мардук
4 верзије (немачка из Ассура, 11-9. век п.н.е., препис са бабилонског у Берлину)
Лангдонова (3,6. таблица) из Киша; 8,7. век п.н.е. у
Ашмолеанском музеју
Х.Расом, Џ.Смит; Асурбанипалова библиотека, 662-627. у
Ниниви, Бабилон
новобабилонски период из Сиппара (Акада)
* Прва династија 1900-1711.гп.н.е.
језик - староакадски (као у епу о Гилгамешу)
химничко-епски дијалекат
старе херојске поеме
постање - два предања (по Енума елиш)
1. сукцесиван ток и сређивање космичких сила
2. творац Мардук ствара свет по смакнућу Тијамат (две групе богова - Иггиги и Мардук су горњи, небески а Ануннаки и Тијамат су доњи, земаљски)
Мумму (Апсолутно биће) зачиње
Мисао - Логос -Реч
Вода (слатке воде, горње) Апсу, Тијамат (слане воде, доње); Огањ
Лахму и Лахаму; Ан-шар (небо) и Ки-шар (земља) - све су то старији богови > хаос
Ану; Еа и Енлил - млађи богови > космос: желе да развију из хаоса космос; старе статичке силе Анунаки желе да затру младе богове - Еа их прозре
Тијамат сачини чудовишну војску са сином Кингуом
младим боговима придружују се и старији Лахму и Лахаму Ан-шар и Ки-шар; требало је да против Тијамат изађу Ану и Еа, не смедоше, зато изађе Мардук - са оружјем: ватра, муња, ветар и по победи, он сређује космос:
Тијамат > Земља Небо
Сазвежђа < од предела где владају велики богови
одређује путање Сунца, Месеца, звезда, планета
уређује живот на Земљи
од Кингуа ствара човека (као роба који ће заменити бог.)
*ликови у Епу
Апсу - мрачан, зао, нетрпељив отац, на планини Машу, слатка вода из њега извиру све воде, исконска сила, космичко почело, горње воде (аб зу)
Тијамат - црно/бела; добра, склона праштању ( прво певање); зла (треће певање) само у поређењу са Мардуком > у моралном смислу победа добра (М.) над злом (Т.)...у суштини она није зла, већ је олујна (море) у поређењу са Мардуком (пролеће)...она је чудовиште из мора (утицај сумерских предања - Нинпур - Нифара против које се бори бог сунца Нинурта, и акадских предања); она је станиште Доњих вода, тама, змијолика, хтонска = хаос = неиздиференциран, једнообразно стање некретања из којег израња Земља
(Библија, Ргведе) - ипак позитиван принцип, неопходан, покретачка снага
покретачка сила која мора да савлада те силе Таме; она и Апсу немају моћи - они су статички, неорганизовани...она пола мушко пола женско, има 4 ока, рогове и реп
Мумму - Апсолутно биће,тројство са Апсуом и Тијамат - гласник Апсуа, зло, саветује сатирање младих богова; зачиње у себи мисао - примогене воде/ огањ...
Лахму и Лахаму - деца Тијамат и Апсуа; не мешају се много у послове родитеља; њихова деца Ан-шар (жели да се одупре баби Тијамат, али препушта борбу млађим боговима - Еи, Ануу, Мардуку) и Ки-шар
Еа - апстрактан, без карактера, нема људске особине - то је у свим религијама Сунце
Ану - мудар, свезнајући, чаробњак, узима абзу (слатке воде) да би се родио у њима, он и Еа су организовани
Мардук - другоразредно божанство до 1900.г.п.н.е., доласком аморићанске династије постаје највише божанство; он је свршетак божанске еволуције;
редукција веровања и култова у корист једног бога...он се усуђује да изађе
пред Тијамат под условом да му богови дају прерогативе власти и 7 таблица судбе...најзад он је моћан да ствара свет...он је нов, сређен, организован, космос (као у хелиопољском мистерију списку Ан-Анум, Хесиодовој "Теогонији")...сунчано божанство као Индра, Ра, Зеус...Мардук је убивши Тијамат морао да навуче засун да она не би излила своје воде (Јахве затвори Техом са засуном и двоја врата - Стари завет)
Кингу - персонификације силе зиме што их у пролеће ништи младо Сунце
жртвени јарац одговоран за одлуку старих богова да униште млађе - јер од његовог теле створено је човечанство; његова смрт објашњава законитост Мардуковог узимања таблица судбине...иста свечаност, обреди, моћи - прате Мардуково, устоличење од стране богова, и Кингуово, од мајке Тијамат
*Еп - 7 таблица; 4 верзије, 125/165 стих, херојска епопеја, догматска поема (код З. Сичина - оно што се стварно догодило, као и код Хенкока у "Траговима богова" - прим Н.Ј.)
Прва бабилонска династија (1900 - 1711.г.п.н.е.), библијско наречје надовезано на акадски језик
*порекло епа- мешавина разних митова, легенди
- сумерски мит из Нипура - "Поема о стварању света": Енлила, бога светла убија олујна птица Зу (зима), његова душа лута у лику магарца...у живе га враћа син Нинурта (младо сунце), који је савладао чудовиште Асага, Енмашара, Зу...Нинурта = Мардук (иста оружја - Вихор, Мрежа; победа над чудовиштвима; ускрсава мртве богове)...Енлил као Мардук ( исти божански атрибути, преузима од Мардука творачку способност
- бабилонски - опис првобитног хаоса; стварање света; опис борбе млађих и старијих богова; опис чудовишта...епизоде доприносе живости, мисаоном јединству, уздизању личности Мардука (50 имена браће и очева припадала су Енлилу)
*око 1900.г.п.н.е. Сумери, под све јачим утицајем Западних Семита - Аморићана, ишчезавају; Семити преузимају баштину, па и Енума елиш; тако Мардук у акадској тј. старобабилонској верзији Епа, постаје јунак који се бори са Тијамат (Куру, сумерским)
Мардук < Енлул < Еа < Нинурта
*око 1000.г.п.н.е. - асирска држава месопотамија
Мардук > Ашур
*у египатској митологији Мардук < Асари = Озирис
* Мардук > Христ - исти су им смрт, васкрс, заробљен у доњем свету, положен ( са злочинцем) у гроб, стража, мајке и неке богиње (жене) оплакују
*значење Епа
- мит о Сунцу (истина о ванземаљцима Анунакима код З. Сичина, прим Н.Ј.)
- распра из астрономије (6. певање) - Мардук/Нибуру (Јупитер)...Кингу (Јарац)...
сазвежђа и станишта богова : Нинурта / Крон, Сатурн (Лира)...Енлил /Мардук / Зеус / Јупитер ( Рак)...Нергал/Ареј/Марс (Јарац)...Уту - Шамаш/Хелиос/Сол (Ован)...Син -Нанне/Селена/Луна (Бик)...Инанна -Иштар/Афродита/Венера (Риба)...Набу/Хермес/Меркур (Девица)
звезде стајалице - 3 зоне: унутрашња звезда/путања паралелна са севером - Енлил
средишња звезда/појас екватора - Ану
вањска звезда/паралелна са Ануовим појасом - на југ
*симболика бројева -12 чудовишта; 4 стране света, ока уха Мардукова, ветра; 7 сфера, планета, светских чуда, ветрова; 50 имена Мардукових
*херметичко дело
- део ритуала око новогодишње свечаности
- процесија од Мардуковог храма Есагила (зигурат, сграђен на небу, где су у дворани судбине већали богови) до Акхита ( статуа којој се народ моли неколоко дана); даље до Еуфрата, поново до Акхита, назад у Есагил, свештеници (уриггалу) четвртог дана рецитују "Енума елиш"
- уздизање локалног бога Мардука у врховно божанство Месопотамије, са највишим моралним квалитетима и највећим моћима
*имати име - значи постојати а то је суштина човека (нада - надати се)
добро име = добра судба ( одређивање судбе - смер, ток, домет живота, над чиме брине 50 богова сумерско-бабилонског пантеона, Анунаки и 7 планетараних
божанстава)
*аждаје, змајеви (< Тијамат) - духови воде, ватре
лахама, мушушше (Сумер, Гудеја 22. век п.н.е.)
Левијатан (7 глава) - порекло из канаанских-угаритских предања: бог Баал је заточен са змијоликим бићем Лвјтнм - опасује свет (Сумери - 3.в.п.н.е.), као и хеленски Океан
Рахаб (хаотично море, у Библији владар мора) - са њим се боре Баал, Јахве, Ела, Мардук
Људи шкорпије ( и у "Гилгамешу") - изглед страшан, поглед на њих доноси смрт, на планини Машу где Шамаш (Сунце) одлази
*човек риба (погледај Ернест Мулдашев "Од кога смо постали" - генофонд - Лемуријанци и Атлантиђани, прим. Н.Ј.)
Оаннес (Белос, свештеник бога Белог у Бабилону, помиње човека рибу од кога смо постали - он израња из Еритрејског мора, глава и ноге као у човека, тело рибе, глас људски - све је научио људе да раде)
Дагон (погледај Реља Новаковић о словенском богу Дагону, прим. Н.Ј.) - Филон из Библоса, и код Филистејаца бог има исте атрибуте; он је уствари угаритси- феничански бог, отац Баала (зато га библијски текстови мрзе)
Еа (сумерски) - творац универзума = Нудимуд (" за очеве своје створитељ би")
*таблице судбине (и код Захарија Сичина) - ко их поседује одређује ток, време; Тијамат их није смела узети и ставити на груди сини Кингуу
*Еа, први сазнаје (у "Гилгамешу") за уништење људи, зато говори Утнапиштаму (11. таблица)
* 4/5 певање Енума елиш је центар - стварање, уређење света
* 12.певање Гилгамеша (Херакло) - жали се Г. богињи сабитум Сидури: тумарам не би ли живот нашао за Енкидуа ( створила га Аруру = Нинлил)
*Утнапиштам = Ноа = Зиусудра (сумерс.) = Атрахасис (бабил.), одаје Гилгамешу тајну о травки вечне младости
* мит о Адапи (сумерс.) - син бога мудрости Еа; богови га саветују да ништа не једе код врховног бога Ануа ( који му нуди хлеб и воду живота), поучен Адапа одбија
*ватра, муња, 7 ветрова су у власти Мардука, а олујна кола вуче чудо-животиња Суруш
вртлог је оружје Тијамат; има задах од којег се Мардук штити црном машћу
*побеђена чудовишта (птица Зу) постају Мардукова пратња
*Упу (Нергал) = Кингу су божанства доњега света = Енмешар; божанства васкрснута, вегетација
*на Нову годину у Бабилону Мардук је са таблица утврђивао судбину - сви владари су морали да дођу
*Баб - Илу (Илијина) = Врата Бога
* богови стварају људе за слуге, да их замене у раду (код З. Сичина у рудницима Африке) у текстовима:
Поема о потопу (мајка Белит-или)
Ен-ки
Нин-мах
Лахар
Ашнан
Нема коментара:
Постави коментар