субота, 07. септембар 2013.

Гностичка јеванђеља

БИБЛИОТЕКА  НАГ  ХАМАДИ ------  ГНОСТИЧКИ ТЕКСТОВИ


*религиозни текстови, коптски (египатски језик писан ћирилицом)
                                                                               преводи грчких дела
*12 књига  / 40-сет текстова
*период од 500 год.
*преписи настали у 4-том веку/ пронађени 1945.г.
*рел. текст. различити - по ауторству
                                               месту
                                               времену настанка
*садрже стварне и скривене поруке писаца – произашле из тумачења
*обележја – отуђење од човечанства
                     уздизање идеалног поретка
                     начин живота – супротан уобичајеном  
*теме – разумевање постојања
             одговор на дилему човекову
             однос према друштву
             питања која је Исус поставио – преиспитивање вредности
                                                                   крај света > замена новим ( у коме је
                                                                                        идеално  -  стварно)
- проучавамо на који начин су уметнички обликовани одговори, њихов значај,
                                                     место, компарација; нпр, васкрс, шта је блага
                                                                                                              вест....


·  Тајна књига Јаковљева
·  Јеванђеље истине
·  Распра о ускрснућу
·  Јеванђеље по Томи
·  Јеванђеље по Филипу
·  О пореклу света
·  Прво откровење по Јакову
·  Друго откровење по Јакову
·  Гром : Савршени ум
·  Друга распра великог Сета
·  Откровење по Петру
·  Петрова посланица Филипу
·  Алоген
·  Јеванђеље по Марији
·  Јеванђеље по Јуди




*ГНОСТИЦИЗАМ 

·  у начелу, не у пракси, свет је добар – зло је болест, нешто страно
·  људи, појединци  су по природи узвишенији од већине
                                                                          њихова усредсређеност на унутрашњи
                                                                          живот – постао је једини начин постизања         
                                                                          мира и јединства са (Апсолутним)
                                                                                                             Свеукупношћу
*као религија данас живи у Ираку и Ирану > мандејци
* есени у Вади Кумрану < персијски дуализам (светло/тама; истина/лаж; Ахура Мазда/
                                             Ахриман ~  пророк Заратустра)
* библиотека Наг Хамади наставља тамо где се завршавају есенски текстови из Кумрана
* Иринеј < Барбел
*гностицизам – гноса = виши увид
                           синкретистичка нова религија; радикална струја хришћанства ( ослобађање
                                                                                 од зла кроз унутрашњу трансценденцију)
                            херметички текстови < египатска предања; то су иницијацијски дијалози
                                                                    Хермеса Трисмегистоса (појмови преузети из античке
                                                                    филозофије: Платон – разум/дух/пожуда; Плутарх –
                                                                    тело у земљу, душа на Месец, ум на Сунце; гност. –
                                                                    тело (хиле), душа (психе), дух (пнеума) - са сином
                                                                                                                                           Татом
                            текстови о Заратустри и деди му Зостријану
                            неоплатоничари (Плотин) < Платон – о души (идеализам)/ Идеје су бож.
                                                                                                                        Добро, Лепо...
                                                                                              божанска срећа
                                                                                              безбожничка беда (избећи смртни свет
                                                                                                                                                 Зла)
                                                          Стоици – материјалисти
                                                                           нема бесмртне душе; душевни мир се остварује
                                                                           моралним развојем; врлина се остварује прихвата-
                                                                           њем ствари > сагласје са природом; апатија – „без
                                                                           страсти“ – зло < од 4 страсти: уживање, жудња,
                                                                                                                               бол, страх

* у библиотеци Наг Хамади, гностичким текстовима - нема историјски испричаних догађаја
                           из живота Исуса, и о раду његових ученика; то су углавном изреке, параболе,
                           пророчанства, откровења, дијалози, поуке...










* ЈЕВАНЂЕЉЕ ИСТИНЕ  (140 – 180.Г.)
                                            префињен и дирљив опис Исусове личности и дела
                                            реторички стил; текст варира
                                            3 велика излагања (3 тематска одељка):
                                                         *опис рођења Грешке < од Оца, није одговоран
                                                           Исус – учитељ
                                                           Исусова смрт



                                                          *откровење Ј. Истине води до сједињења са
                                                                               Оцем~човек се буди, престаје да буде
                                                                               незналица; радостан је и ужива
                                                          *циљ повратка извору ~ починак у Оцу (процес
                                                                               реинтеграције – опојан мирис нежно
                                                                                                           привлачи )
  
* РАСПРА О ВАСКРСЕЊУ ( 2 ВЕК)
                                                               писмо о животу по смрти
                                                               васкрс појединца = одбацивање личног идентитета
                                                               Исус одговара на питања Региноса:
                                                                        *васкрс је ствар вере да се у стварности догодило
                                                                                         као и И. победа над смрћу
                                                                        * у трену смрти верник доживљава одвајање
                                                                                         унутрашњих „живих удова“ (ума,
                                                                                         мисли) од телесних ~ одело светлости
                                                                        * рана црква је проповедала васкрс зе све, кад Исус
                                                                                         по други пут дође ~ у Распри верник
                                                                                         треба да практикује ослобођење од
                                                                                         непријатељских сила свемира ( свој
                                                                                         лични васкрс)


* ПРВО И ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ ЈАКОВЉЕВО  „Ја сам странац, син Очеве расе“ (Исус)

                                Јаков Праведни, велики углед, надилази Петра; прати гностика који
                                улази на врата небеског краљевства
·         Прво – пре мука
·         Друго – муке, смрт






1.      Јаков је забринут због мука које чекају Христа/ Исус – није – јер све има своје
                                место  у свемиру ; распеће, васкрс
               2.   Исус Јакову говори низ формула, које би требало да му помогну у борби
                                          са злим силама ( које се супротстављају Ј. успењу)
                                          упутства о тајном преношењу знања
                                          значај жена, као ученица                                  
2.      Јаковљева опомена ученицима (он није апостол) – уживао је углед; јеврејске
                      власти злостављају га; муке
              *Исусово распеће и Јаковљеве муке > победа над силама таме









*ГРОМ : САВРШЕНИ УМ

*јединствен и необичан текст
* откровење дато од женске особе
* у првом лицу; 3 врсте изјава ( ја сам, обрати пажњу на мене,
                                                      слушајте ви неваљалци)
* паралеле Грому – Химна Христова (из Дела Јованових)
                               Гинза Р, књ. 6/ Књига Динанукта (мандејска)
                               Бхавад Гита 9 у Махабхарати



* АЛОГЕН ( алијен – странац) = Сет / онај од друге расе                                       3 – ћи век
                     прима божанску посету, има „виђења“; све бележи за сина Месоса
·         како надвладати страх и незнање           
·         остварити духовно „јаство“ са божанским
                     2 дела  -  1. пет откровења женског божанства Јоел ( о божанским моћима
                                                                                                              еона Барбела)
                                     2. Алогеново уздизање ( Бог је трострука, духовна, невидљива Моћ;
                                                                               набрајање шта све Бог није); уздижући се
                                                                               верник стиже до знања, живота и постојања
                                                                               које је непостојање)
                                                      





* ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ФИЛИПУ  „Много је животиња на свету, које носе људски облик!“

                            збирка  17 Исусових изрека
                            Филип (са Томом и Матејом) уживао је велики углед међу гностицима
                                         као прималац и чувар откровења
                            *састоји се од неких прича о Исусу ( натприродно висок; 3 Марије следб.;
                                         72 боје = бела; Јосип, крст)
                                         дели људе на слободне мушкарце ( не греше, не боје се тела нити
                                                                                                       га воле)
                                                                 слободне девице ( нису оскрнављене сексом)
                                                                 робове ( греше, не знају ништа о унутарњем злу које
                                                                              заробљава)
                                                                 оскрнављене жене ( живе у браку)
                                                                 животиње (они који увек морају да остану изван,
                                                                                                                                             испод)
                                          први и други – поседују светлост, васкрс, крст, Свети Дух





                            * егзистенцијална болест човечанства  је последица расцепа на полове -
                                          одвајање андрогеног јединства; Исус долази да би ујединио Адама
                                          и Еву (небеска половина)
                            * иницијација = брачна ложница ( Бог је дао 5 фаза: отајство, крштење,
                                                                                      помазање, еухаристија – дати хвалу
                                                                                      причест/ то је неразумевање Исусовог
                                                                                      учења, јер Бог није тражио И. мучење,    
                                                                                      патњу, жртву; откупљење)



* ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЈУДИ
                                  Јуда је први мученик; није починио самоубиство; каменовала га
                                  Дванасторица  
                                  лик – гневан, агресиван, пакостан, јер Исус исмева ученике; Јуда
                                  их оптужује да су починили грехе у Исусово име; Дванаесторица -
                                               неразумни, обожавају лажне богове
                                *сложен свет ранохришћанског покрета (свако питање – важно –
                                               о природи Бога; значај Исусовог учење; страдања мученика)
                             





                                 * Исус поверава Јуди – о мистеријама Царства; о Богу светла изван
                                               Света хаоса и смрти, који је припремио вечни дом зеленила
                                               и светла
                               


                                * мучеништво – „Шта чиниш, чини брже!“
                                                            „Знам ко си и одакле си дошао!“
                                                            „Казаћу ти мистерије Царства. Моћи ћеш да стигнеш
                                                                         тамо, али претрпећеш силну патњу!..На жртву
                                                                          ћеш принети тело у којем сам се настанио!“(Јуди)
                                                             кад Јуда предаје Исуса његова судбина запечаћена је –
                                                                          он зна да ће бити каменован; васкрснути у духу;
                                                                          да умире само његово смртно ја ( исто по
                                                                          Марији, по Јовану, Истине; и Будино – они који
                                                                          постану свесни своје патње и схвате је као унврзл.
                                                                          ослобађају је се); Исус каже:




                                                                         Бићу спасен и спасићу
                                                                         Бићу ослобођен и ослободићу
                                                                         Повредићу и бићу повређен
                                                                         Јешћу и бићу поједен
                                                                         Ја сам светлост који ме виде
                                                                         Огледало који ме знају
                                                                         Ја сам врата онима који куцају
                                                                         Ви, који ме пратите, погледајте себе у мени
                                                                                                            Док вам говорим
                                                                         Ви који сте видели моје патње, нека су вам
                                                                                                             Јасне ваше муке
                                                                         Јер ћете онда моћи да не патите
                                                             



                                 *Петру Исус: иди од мене Сотоно!                             
                                 *љуби Јуду – издаја је део божијег плана
                                                        Исус контролише све, Сатану који улази у Јуду, издају,
                                                                 говори војницима кога да хапсе






                                 * „Дух је оно што оживљава, тело не помаже ништа“ – постоји шири
                                                        Универзум од овог ограниченог света – ту обитава бесмрт.
                                                        света врста...крај времену
                                     Бог не жели жртве, мучеништво/ најбоља жртва је чиста савест и душа
                                                         ослобођена жудње – Порфирије
                                                         али Творац Земље је ниже биће – Саклас /ограничено, које
                                                         каже – ајде да направимо човека по обличју својему –
                                                         множина..„иђаше по врту, кад захлади пита Адама и Еву, где 
                                                         су били(као да не зна) – јер по Јуди у обликовању
                                                         Универзума, Бог је заповедио нижим анђелима да стварају
                                                         / Прва Пентада – Аутоген/Самородни и 4 анђела, из другог
                                                         Облака...Друга Пентада – Сет=Христ и 4 анђела...Аутоген
                                                         ствара Адама > 72 свтлћ.тела > 72 по 5 = 360 свет.тела..../
                                                         Адам се појављује у нижем свету – материје у ком Аутогени
                                                         ствара анђеле да владају хаосом (12-сторица и 5 владара
                                                         над заборавом; Саклас и 6 анђела) – космогонија
                                    човеково тело умире – дух не/Исус позива све људе да наставе да
                                                         трагају за Духом у себи – зависи од наших дела – ако се
                                                         окрећемо себи наћи ћемо Дух у себи (присетити се – Платон)
                                                         ко живи у лажној побожности, насиљу – у часу смрти,
                                                         Дух га напушта
                                     нема кривице Римљана, за Исусову смрт криви Јевреји – писари;
                                                         ученици – убице и блуднице које стоје у олтару Јрслм храма



*ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ТОМИ (Јуда Тома Дидим – близанац)                    2-ги век

·         збирка 114 Исусових изрека
·         Тома, брат Исусов, утемељио цркву на истоку – Едеса;
                                                          проповедао у Индији
·         3 целине –
                      препознај самога себе (божанско порекло)
                      спасење  > свлачење свега од овога света
                      идеални гностички ученик је „самац“/ а жена
                                     ако постигне „мушкост“ самачког
                                                                                 постојања








* ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАРИЈИ ИЗ МАГДАЛЕ

                            писац, жена, не Марија – следбеник Платона и стоика из нехришћанске
                                                                                           заједнице са источног Медитерана
                            2 целине / 4 дијалога
                                               1. целина - дијалог Спаситеља, васкрслог и ученика ( крај
                                                  материјалног света; природа греха – људи не препознају духовну
                                                   природу своју)
                                               2. Спаситељево откровење Марији – да останемо истинска
                                                   бића божија, следимо његово учење – трагање за миром и
                                                   духовношћу у себи „нађите мој мир у себи“; која је природа
                                                   прорицања; уздизање душе до крајњег одморишта- битка
                                                   против рђавих сила
                             дијалози (4) 
                                              1. Спаситељ, ученици,
                                              2. ученици - разлаз                                        
                                                    * сукоб Марије и Петра ( и код Томе близанца, по Египћанима,
                                                    Пистис Софија) – одсликава напетост  унутар раног хршћ.
                                                   лик Маријин – миљеница, поседује знање; надмоћна у
                                                   подучавању – засновано на визији, примљеном откровењу,
                                                   способношћу да улије снагу преплашеним ученицима и
                                                   усмери их ка Добру
                                                   Петар и Андрија нападају је, јер је жена – отпор према
                                                   Спаситељевом учењу – Леви је брани/ потврда учења
                                                3. дијалог Спаситеља и Марија – она ћути
                                                4. дијалог душе и Сила света – душа се повлачи у спокој
       * радикално тумачење Исусовог учења о духовном знању
       * одбацује страдање и смрт као пут ка вечном животу – основна питања (4):


                            садржај и значење Исусовог учења – чувајмо бесмртне душе
                                           материјални свет, тело – зло/окончати – све свом корену
                                           греха нема – мешање онога што не треба да се меша (дух/мат.)
                                           патња – обмана (телесна опажања варљива)
                                           суђење – не погани оно што улази у уста, већ оно што из њих
                                                           излази     
                           
                           природа спасења – Исусово страдање није само по себи спасоносно >
                                                              спасоносно је откровење о истини (блага вест) коју
                                                              пружа спас; не треба страдати ради задобијања
                                                              спасења, нити људи заслужују да страдају јер
                                                              греше – Бог није зао, гневан, строг
                                                           


                                                             Исусу је мучеништво страно (он посматра са стране
                                                              и осмехује се), јер се бол и страдање односе на пропа-
                                                              дљиво тело не и на Дух – истинско, унутарње ја
                                                              на свету постоје силе зла које се опиру јеванђељу
                                                              (доброј вести о Царству) – вера у јвнђ води људе од
                                                              страдања, учећи их да превазилазе страсти и победе зло 
                            
                            вредност пророчког ауторитета - ( не треба прихватити спољни аутор.
                                                                 већ открити истину због слободе душе) – учитељ
                                                                 не треба да доминира, већ да доведе ученика на свој
                                                                 ниво; ауторитет = духовна достигнућа; правилан однос
                                                                 према Богу/Добру захтева етичку осетљивост и праксу,
                                                                 развијање духовног живота унапређује морални (М.М.
                                                                 не плаши се прогона, има унутарњи мир – пружа утеху
                                                                 ученицима, била независних схватања и подржавала је
                                                                 Исуса сопственим снагама (Лука)
                                                                 Петар је духовно закржљао – преплашен,
                                                                 арогантан, неук)
                            
                            улога жена и робова -
                                       *3 типа жене – Марија, девица мајка (несношљива сексуалност
                                                                 која фрустрира жене)
                                                                 Марија уз Магдале, курва покајница ( искупљена
                                                                 женска сексуалност)
                                                                 Ева, искушеница грешница (довела човечанство пред
                                                                 суд смрти, а жене у потчињеност, послушност)
                                         *жена може бити вођа – ако је постојане вере, духовна, морално
                                                                чврста, предана у ширењу „добре вести“, помаже
                                                                другима...“Ако можеш да поднесеш цео јарам Господњи
                                                                бићеш спашен; ако не можеш, чини оно што можеш!“
                                                                жене могу да подучавају и проповедају
                                          * М.М. посрнула или апостол – Диодор са Сицилије: Делфско про-
                      рочиште бирало је девице за Пророчице, све док једна
                      није била обешчашћена – закон да свештеница буде
                      старија од 50 г.
   у канонским јеванђељима лик М.М. – Јован – она је васкрслог
                      Исуса побркала са вртларом, а И. јој каже: не дирај ме,
                      још нисам изашао из тел

Нема коментара:

Постави коментар