субота, 07. септембар 2013.

Махабхарата - Гита, Нал

МАХАБХАРАТА
*обележја културе – разлагање индивидуалности гашање и стапање са макрокосмосом
*река Ганг – 1200.г.п.Х. са Тибета и са Истока продро је скитски и монголски елеменат  задржао се у Пенџабу
*РИГВЕДЕ – настале у 2-ом б.п.Х. – химне Аријаца боговима: Индри, оцу људског рода; Агњи (огањ), бог жртвене ватре; Варуна(Уран), чувар светске правде
У доба брахманизма, 8-6 в.п.Х.; Аријци сус е померили са Пенџаба на осток – ведска митологија је потиснута, мада Веде остају свете књиге
*3 религије
Браманизам – брахма – највиша душа свете; циљ човековог бића, који је телом прикован за изворе бола, да се у низу реинкарнација ослободи патњи (главне теме етике – сеоба душе и еманципација – два типа: ослобођење од поновног рођења, одлази у Врховну Душу и Брахму; кад еманциповани не напушта тело а доживео је еманципацију (оригиналност Махабхарате)
Хиндуизам – реформисани брахманизам; из доба феудализма; 3 врховна божанства – Брама(створитељ); Вишну (Вишњи, Свевишњи, онај који одржава свет); Шива (онај који разара свет; браманизам или хиндуизам са идејама  о дхарми, самсари, кармама – спасење се задобија поштовањем богова спаситеља и приношењем жртава
Будизам ( Буда, творац прве бескласне, многонационалне организације; жене равноправне; Богови не постоје, то су илузије, ни бесмртне душе, душа је нарочито организована материја. Која се распада у своје елемента различитог квалитета; свест се сатоји из низа различитих манифестација, од којих се неке за живота могу одстранити)– види спасење у медитацији – побожна размишљања; разорни однос према брахмаизму Индокина, Тибет, Монголија, Кина, Кореја, Јапан; религија откровења; нирвана (појам позајмљен из каснијих религија – Брахма је првобитна стварност у коју се све враћа; 6.в.п.Х. – 6 век; хинајана, махајана, тантаизам,ламаизам;  живот је патња -4 основне: Патња, Постанак патње,Отклањање, Пут за отлањање патње; 12.в. потиснут од ислама
Ђаинизам – утемељио Будин савременик Маховира; аскетска религија
*Махабхарата – о племену Бхарат, 12000 индијских двостиха, од 4.вп.Х.- 4.века (Песма о краљу Налу, 6-то пев; Бхавад – Гита, 2-го пев);
Рамајана – о Рами и Сити
Панчатантра (Петокњижје) – збирка поучних прича, басана
Шакунтала – Калидасина драма; песме истог
*Мабхарата – еп о великој битци Бхарата, 7 пута дужи од Илијаде + Одисеје; северна (80000 строфа), јужна (100000 строфа) верзија;
*Прађма – парамита, зборник сутри (мања и увећана верзијајезик – санскрт (народни)
*Садржај – 1. Митови: настанак света
                                        Устројство (смрти)светског времена и поретка; порекло смрти
                                         Циклуси настанка и нестанка
                   2. филозофска објашњења
                   3. верски садржаји( људска судбина и живот)
                   4. лирске епизоде
Ова четири типа казивања (епика, мит, религија, филозофија, лирика) одсликавају друштвене слојеве(световна, духовна власт); стил живота; смена приповедача(краљева, духовних вођа – брахмана)
*6-та књига о Гити, битка на Курукшетри(850-650.г.п.Х.), трајала 18 дана
*Епизоде –
1-ва књига – о Шакунтали, мајка Бхарата; у 5-ом веку Калидаса пише драму
3-ћа књига – еп о Рами; у 3-ћем в.п.Х. Валмики саставља Рамајану; о потопу, о риби; о краљу Налу (Јудиштира/Пандава губи на коцки све, жену Драупади); о краљици Савитри; о Шјавани – испоснику коме су богови вратили младост
6-та, 19-та књига – о Кришни
*Алегорије, басне, параболе –
Човек у јами(6,11 књ.) = егзистенцијализам(баченост, беспомоћност, осећање стешњености, без ослонца)
О настанку смрти (7,12 књ.)            
Арџуна, лутајући са браћом Хималајима, добија од Индре божанско оружје
*Вишнуов родослов (Харивамша) – апендикс, 19 књ.; 16000 стихова; збирка прича; стварање света; успостављање патријархалних и династичких лоза; генеалогија Вишњег (Хари – Господ); Кришнино рођење (аватар Вишњег); пропаст света у доба Кали-Југе
*ванвременска димензија (савремен)
*смисао – да поучи о људима, приликама уопште, сукобима *типови заплета: 1. Трагичан (рат сродника); 2. Сукоб јаких осећања (бес, страст – коцка, завист, верност, љубав); намере јунака су и намере богова (карма = судбина, фатум); 3. Сукоб дужности, обичаја и моралног осећања, сагледавања породица-појединац; 4. Сукоб моралне обавезе (обећања) и непредвиђених последица (избегавање узрока који воде последицама)
*радња
Свеобухватни океан брахма/брих =расти – из ње својом вољом произилази Махадева/велики бог, који ствара велико космичко јаје/анда; оно се разбија и из њега излази Брахма...све што је створено подлеже пропасти, вечни су Махадева и Брахма
У индијског филозофији специфично је стварање узастопно свтарање светова, све ствара на основу модела претходног света, који је разорен и од кога су преостале Веде/Види/Знање, које се стално дотерује, а то ради Апантаратама/разгонитељ мрака – кога је из свог мозга створио  Махадева...Брахма има многобројно потомство – 7 синова; најмлађи Дакша има 50 кћери, од  најмлађих  Дите и Дану воде порекло асури, а од осталих богови разних редова...Асури су старија бића богова, велике моћи и врло мудри, па су сматрали да им припада првенство, зато долази  до рата који траје 32000 г., на крају су Асури побеђени уз помоћ великих богова, који су разорили њихов Троструки град (Трипуру), у свемиру ротирао око Земље; град је уништен оружјен велике разорне моћи (пожари, златни облаци); Тарака побеђени вођа Асура, имао је три сина јогина, од Бога траже имунитет од смрти, али пошто тога нема, моле да направе три ротирајућа града у Свемиру, после 1000 г. градови би се спојили уништили божанства на Земљи, једним ударцем небеског оружја (ст. 97); унук Таракин а син Таракшакше Хари, јогин, тражи од Махадеве милост да направи језеро у коме ће се оживљавати мртви; ипак Махадева у лику Вишнуа разара град Асура и вођа богова постаје Индра (100 ст. о времену и крају)... ако у Свемиру не би могла да се успостави равнотежа Махадева разара свет – тако што га повлачи у себе, али помоћу Веда ће касније створити нови...еп је извор великих филизофских система самкхе(самкхија – број, рачунање је сазнање помоћу разума, законитостима, творац Капила) и јоге( јарам , повезивање, сазнање интуицијом, творац Хирања гарба) – оба система подразумевају познавање Веда...Маја – термин из Ригведе(ту означава натприродну силу) у Упанишадама  значи магијску моћ; Природа је илузија; Маја, а Бог је њен твораца, стварни свет познаје само Бог, оно што човек види је илузија...Нарајана – првобитно стварање има двоструку природу: материјални и животни део који се у спеву називају различитим именима; у самкхја систему – Пракрит/Материја, Пуруша/Душа; у јога систему – Брахма и Нарајана, животна сила Брахме, Врховна Душа Свемира – ствара и разара свет, у коме је животна сила бог Брахма...више варијанти стварања: биће Манаса ствара божанско биће Махат, које ствара велики лотос из кога произилази бог Брахма...Пракрит > материја, свест, 5 елемената; Пуруша >Мале душе за људе...у води је Врховни бог Нарујана који ствара Свемир
Махадева је створио:  Брахму, Вишну, Шиву, Време, Свемирску душу, друге богове (33333) различитог реда – Гандарве, Јакшасе, Ракшасе и људе које дели у 4 касте( Брахмани, Кшатрије, Вајшије, Шудре)
Меру –планина на којој живе богови
Амрита – храна богова, коју су приграбили Асури, долази до сукоба, то су две антагонистичке силе у сталном непријатељству  
*богови и људи
Брахма > Веде (украли му два Асура, Махадева их приморава да их врате) > 5 елемената: земља, вода, ваздух,ватра, етар; истовремено Мхдва ствара Време, Врховну Душу/Џива, која се дели и улази усва бића и ствари, тј. Унутрашња душа ( осми елемент „ја“ у живим бићима постаје Разум (преко чула опажа), Ум (врши избор);
Брахма > жива бића: Асуре, Богове, Полубогове, људе, животиње; људи су живели више хиљада година, ишли на небо код Богова и светаца, није било сексуалних односа, није било смрти; Боговисе услед све већег броја Праведника жале Брахми, угрожен им је положај; да не дође до угрожавања поретка уСвемиру, бог ствара жену помоћу жртвених обреда, доделио јој је пожуду и забаву, тако су се људи изопачили...смрт је постала самосталн и човеков однос према смрти  изменио је однос према животу; на онај свет воде два пута: пут Богова (у Небо) и пу Душа Умрлих (Пакао); једино мерило за повратак у живот је лично понашање током живота...еманципација је ослобађање душе од поновног рођења и достизање Брахме (12, 13 парва)
шема стварања и разарања –
небески мудрац Маркандеја долази у шуму Камјаки, обраћа му се Кришна на скупу, да исприча шта зна – опис стварања и разарања, потоп (153 ст.) – риба каже брахману да сачини барку и узме семена од сваке врсте; до разарања (суша, глад, ватре, ветрови, кише – потоп траје 12 дана) је дошло због изопачености људи; после потопа Творац повлачи све елементе у себе, одлази да спава, све нестаје; Маркандеја сам лута, на бананином дрвету нађе дечака који му каже: уђи у моје тело и одмори се, ушавши види Земљу, градове, реке, планионе, животиње; лутао је више столећа у том непомичном свету, онда је истиснут из тела, кроз уста, као ношен ветром, а дечак му каже: ја сам Нарајана, становник вода, и све док се велики Аскет Брахма не пробуди, ја нећу стварати нови свет, а оно што си видео била је илузија
*обнова рата на Земљи –
Борба два огранка династије Бхарата, и борба  Асура и млађих Богова од постанка Свемира до уништења...инкарнација – део божанстава силази у ембрион живог бића; на скупштини богова у двору Брахмином (планина Меру) настала је масовна инкарнација богова на Земљи, за свети рат против већ инкарнираних Асура; главна личност Кришна, инкарнација Вишњег (бог Нарајана ) > Јаје > Брахма > свет; из силабе Брх >  Апунтарату, познаваоца Веда, који ће на Земљи као Кришна Дијаипајана Вјаса бити родоначелник племена Брахма/Каурава и Пандава – главни учесници рата на Земљи (наставак рата богова на Небу)...највећа битка на Курском пољу Курукшетри (драматични двобој Карме и Арџуне) – ¼ спева, 25000 шлока/ 100000 осмераца; ¼ догађаји који су претходили битци, ¼ религијско филозофске и морално политичке расправе, ¼ епизоде као допуне и илустрације
Кришна Дваипајана Вјаса (Христ/Крста Двапут рођени/аријевац Високи, пим. Н.Ј.), син бога Нарајане, родио се на Земљи као син Брахмана Парашвре и девице Сатјавате, родоначелник Каурава и Пандава, породица чија је дела описао у Махабхарати (6ооооооооо стихова: 3000000000 за свет Богова, 15000000000 за свет Душа Умрлих,14000000000 за свет Полубогова, 1000000 за свет људи)... К.Д.Вјаса са слушкињом Шудром  рађа сина Видуру – Мудрог; а са краљицом Арубиком, сина Дхитараштру – Слепог, са  Амбаликом сина Пандаву – сви синови налик боговима, настављачи рода Бхарата
Панда има две жене, али пошто је у лову убио јелена, док се парио, осуђен је да нема порода – његова жена Кунта, помоћу мантре рађа децу са Боговима: са богом Правде – Јудиштира, Бхимасену/Снажног; Арџуну, најбољи у оружју...друга жена Мандва, на исти начин рађа близанце Накулу и Сахадеву
Синови Дхитараштре/Слепог названи су Каурава – изврешена легитимност власти над народом Куру
Пандуови синови су Пандаве, мада из истог племена Куру и равноправне Каураве – нису имали легитимност – то је довело до главног сукоба


БХАГАВАД – ГИТА/ ГИТОПАНИШАД
Суштина је ведског знања, најважнија од свих Упанишада (6 парва Махабхарате)
Систем јоге који Господ преноси Арџуни, на бојном пољу Курукшетре, Арџуна треба да пренесе то учење на остале
*постоје три групе трансценденталиста: џњањи, јоги, бхакта/имперсоналиста, медитатор који се налази у односу са Богом на један од пет различитих начина: 1. Пасиван, 2. Активан као слуга,3. Као пријатељ, 4. Као родитељ, 5. Брачни љубавник; Арџуна и Господ су пријатељи
*сврха Гите је да избави човечанство из незнања материјалног постојања; човек треба да се разбуди до степена кад ће се питати зашто пати, испашта и нађе решење за невоље – људски живот започиње када се ова врста питања појави у човеку; од мноштва које се запита само један проникне у суштину разумевања свог положаја и за њега је Гита – бог
*предност Гите је разумевање пет основних истина: 1. Наука о Богу (бог – исвара); 2. Жива бића која су управљана (биће – џива); 3. Материјална природа (пракрти); 4. Време(кала); 5. Карма
Материјалну природу чине три везујуће силе: гуна врлине, гуна страсти, гуна незнања – изнад њих је вечно време Кала и комбинацијом ове три гуне под управом вечног времена одвијају се активности – Карма
*Гита треба да пробуди нашу свесност („Ја јесам“ господар свега што ме окружује и уживалац/материјална свесност се психолошки може поделити на два дела: живо биће је стваралац и уживалац, тј. Бог је једно и друго, а живо биће је само сарадник)...духовни свет се достиже на следећи начин: онај ко је ослобођен илузија, лажног угледа и погрешног дружења, ко разуме вечност, ко је свршио са материјалном пожудом, ослобођен двостраности среће и несреће и ко незбуњен зна како да се преда извишеном – тај је достигао духовни свет – тежња за именовањем и везаност за три силе материјалне природе, чини нас матзеријалним...свако ко се у трену смрти сећа Бога/Кришне, достиже одједном његову природу; „Којег год стања да се човек сети кад напусти тело, то ће стање неизоставно доћи“...Вишну/Крон има више врста енергије(бар три групе моћи Бога), једна је трансцендентална остале су материјалне – у трену смрти можемо да останемо у нижој енергији овог материјалног света, или се можемо превести у енергију духовног...да би разумео духовни свет, Бог је за човека створио ведску књижевност: прво је поделио Веде на 4 дела; па је објаснио у Пуранама; за мање способне написао је Махабхарату – Гиту; читава ведска књ. Сажета је у Веданта сутри, а за будућа покољења остављено је њено тумачење
*Гита – филозофско – религијски спев (Пој Узвишеног/Учење бога Кришне) – 700 строфа, јеванђеље нове вере кршнаизма (Кршна – Црни је био локално божанство или херој); уметнута у Махабхарату као  Певање о јунаку Бхишми...6 –та парва Махабхарате
Настала у 5 – 6. В.п.Х. , непознат аутор
*повод за настанак је Арџунина дилема: поштеникраљевић Јудхиштхира, поглавар племена Пандава и зли краљевић Фурјодхарма, поглавар братскога племена Каурава, стоје на Куровом пољу спремни за битку око престола; Јудин млађи брат Арџуна је у својим бојним колима са пријатељем Кршном, верним ратним другом – тада у противничком табору спази родбину, учитеље, пријатеље – зато не жели у бој; Кршна га саветује, просветљује га да му социјално – етичка, религијско – филозофска дужност налаже да узме учешће у боју – та поука је садржај Гите, која је послужила аутору да искаже кршнино откровење, тајно учење о :
Правој суштини Творца, природи човековој, човековим дужностима, путевина којима човек може постићи свој духовни мир, срећу, савршенство, ослобођење и спасење за живота или по смрти
*Гита је постала еклектична антологија сваковрсних (често између себе неспојивих) учења, веровања и фолклора старе Индије у току 1000 г. – 1200/200.п.н.е.; ту је прастари фолклор Веда са његовим натуралистичким политеизмом; највећи део припада спиритуалистичком пантеизму и монотеизму старијих Упанишада (сачувано је око 200 из 8.в.п.н.е.); утицај теизма (приврженост, крајња оданост богу); учвршћено 6 каснијих ортодоксних система староиндијске мисли; учење о човековој материјалној природи, о три нити:врлина, страст, тама/незнање; видан утицај по питању човекове дисциплине знања (у Самклига је то одрицање сваког деловања – а у Гити је дисциплина деловања: ради без обзира на добит – карма –јога = Дух ( је неуништив, тело је расточиво, овај дуализам провлачи се кроз целу Гиту, стих о души ст. 20; стара брахманистичка, пантеистичка идеја о „души животворној“ која мртвој материји улива живот, рано је у староиндијској филозофији била потиснута песимистичком општеиранском идејом о боравку „вечне и чисте душе“ у трошном и грешном људском телу као врсти испаштања, изгнанства, пада са неба, одвајања од апсолутног Духа – ова идеја најбоље се изражава у религији гностицизма, опасног ривала младоме хришћанству)...реинкарнација (староиндијска самсара – кружни ток рођљња и смрти); пре појаве Гите то је метемпсихоза (сеоба душа9 старе античке мисли (Питагора, Емепедокле, Пиндар, Платон, орфичари – 6.в.п.н.е.; питагорејци: тело је робија душе); душа ће се сама ослободити те робије, после одређеног броја 1000 година), њено ослобађање зависи од карме: човековог личног напора – моралног, интелектуалног, религијског – код Индијаца, у гностицизму; ако неће рнкрнцију човек треба да се потпуно преда богу својом мишљу, духом, умом (старији метод) или љубављу (млађи метод)...у Гити сваки од напора носи назив јога (самообуздавање, самодисциплина, стицање потпуне власти над собом)...карма је оригинално решење Гите, јога – несебична социјална делатност човека (Гитина прагматична филозофија здраве памети „није криво дело, крив је сам човек“; три средства ослобађања: јога ума, јога срца, јога дела)
*Гита је и практични приручник морала у облику језгровитих, афористичних, практичних упутстава, писац казује како човек може постићи савршенство или ослобађање овде и сада својим личним напором, изградњом свога карактера или чврстога моралног става; како човек може стећи власт над самим собом, контролом над 5 чула и 5 органа за рад (говора, руковања, кретања, излучивања, размножавања), над својом материјалном природом; над нагонима, страстима, емоцијама /жудњом, гневом, радошћу, патњом, привлачношћу, одвратношћу); над психом и вољом; над свешћу и менталнишћу; над самосвешћу; над духом, перцепцијом; схватањима; мислима; интелектом; умом...одстранивши од себе страх, сумњу, пометеност духа човек постиже равнотежу духа, а то је Гита јога (ст. 28)...Мирослав Марковић, 1954./12 септ. 1997. –Н.Ј.
*Кришна – Арџуни (зашто да убијам своје) – не жалости се због убијања, јер живот се не прекида већ се претаче; мораш научити да подносиш задовољство и бол јер то води у бесмртност; оно што постоји не може престати да постоји; тражи своју срећу у себи и у својим мислима, а не у плодовима својих дела...Арџуна – шта човека наводи на грех? Кришна – жеље и гнев...Кришна/Ахил – кад је видео да му је дошао крај, повлачи се у јога медитацију, један ловац га погоди у пету и убија
„Успеси се јављају кад је за њих најпогодније време, а исчезавају кад наиђу недаће“
*Кришна/Крист
*АРџуна/Арију
*Кришна: није истина да нисмо постојани и да нас неће бити (тело је као одећа)...не жали оно што је неизбежно; дух је неуништив...царство земаљско и небеско (цар Лазар)...Увек буди стрпљив, свестан самога себе, и не буди везан ни за шта! Тебе се тиче само деловање, не и плодови тих напора...посвети се делу, али се не везуј за њега > човек постојана ума( који је одбацио жеље и задовољан је собом – влада чулима)...жудња > срџбу > помућује ум > слабљење памћења...има два пута: самкхи и деловање...4 врсте људи: који пате; трагају за знањем; теже напретку, бољем; који га (Будног) већ знају...
Вишњи (бог „висока хрпта“/неба) помаже Индри против Шиве (зло); постаје бог жртве (поистовећује се са Нарајаном, Прађапатијем (пређашњим, претком)/Пурушом од чијих раскомаданих удова настаје човек...свето Тројство: Брафма, Вишњи, Шива...Вишњи спава на змији, путује на орлу...његови аватари(риба, коењача, вепар, лав човек Нарасимха; патуљак Рама; Кришна; БУда; Калкин; Васудева; Самакаршана/Баларама; Прадјумна; Анируда – тако јевишнуизам приграбио лавовски део епике и предања, а шивизму и култу богиње припао је део у хинду танатраистичкој предаји) -  доносе свету спас
*дела – доброте: чиниш јер ти је дужност, без жеље за плодом
               Страсти: чиниш из користи, себичности, с трудом и тегобом
               Незнања/таме: чиниш из обмане, не обазирући се на последице, губитке, увреде
Добар - несебичан, бодар, постојан, не прича о себи, не узрујава га успех и неуспех
Страствен – жељан плодова свога рада, завидан, суров, раздраган успехом, уцвељен поразом
Таман – намара, лишен оштроумља, тврдоглав, лажљив, завидан, лењ, неодлучан, нема храбрости
Типови људи – касте: 1. Брахмани – смиреност, склад, власт над собом, испосништво, знање, стрпљивост, чистота, правичност, вера
2. Кшатрије – одлучност, јунаштво, чврстоћа, спремност, срчаност, достојанство, даривање
3. Ваишије – вештина у земљорадњи и трговини
4. Шудре – они који врше своје дужности


ПЕСМА    О   КРАЉУ    НАЛУ
*2-га парва Махабхарате; 26 епизода
*потомци племена Бхарат, синови краља Курија: Јудиштир са браћом и њихов братанац Дурјодхарн боре се за престо; Дудан позове Јуду на коцкање (отмена забава Индуса) с тим да побеђени остави краљевство и оде; Дудан надигра Јуду (оставља жену Драупаду, која је уједно жена свој браћи Пандава) и оде у 12-годишње изгнанство у шуму – тамо му мудрац Вахадство прича о краљу Налу, да би му предочио променљивост среће...Ману, човек који је преживео потоп (у Гилгамешу...................)
*Нал – снаге силне, леп, упућен у вештине коњаничке, даровит у много чему...таст му Бхим, сличан Налу беше, али без порода – добије четворо деце, 3 сина и алем ћерку, Дамајанту/она која све савладава – танковита,  лепотом и ведрином, љупкошћу  славу задобија...Нал је чуо за Данину лепоту и заљубио се; једном ухвати лабуда – овај га моли да га пусти, а лабуд ће Нала код Дане хвалити...и она се заљубила и „од честог уздисања, замишљена..“(21 ст.)...хоће да се уда – на свадбу као просци долазе и „божији синови“(+,кад су видели Нала „лепотом је био налик на бога самог, сја ко сунце“, траже од њега да буде божији гласник, а он склопивши руке рече: како човек заљубљен, за другога такве речи може рећи, стога поштедите мене, бози...Дана „савршеном сја лепотом, врсна ликом и обличјем, удова најнежнијих, танкопаса гиздавица, лепобока, лепоока, сјајем ко да помрачује месец – кад види Нала, обузе је још јача љубав; каже му: клањам сњ боовима-просцима али тебе за мужа хоћу...Нал тражи да то понови пред боговима...опис дворане и просаца (ст. 25)...касније га не препознаје јер су богови узели Налов лик – пред њима признаје своју љубав и тражи помоћ; видевши њену чистоту, богови врате своја обличја и она позна Нала, „лепоока стидно за скут га ухвати и око врата стави венац цвећа“...Нал се заклиње „док у мени траје даха, да останем ја твој желим, твој и само твој, једино...добијају близанце, син и ћерка...Калиј, зли дух, хоће Дану за жену, богови га одвраћају, хвалећи Нала „све дужности зна и завете испуњава, зна Веде, непорочан живи, истину љуби,, чврст је у заклетви, у дому боговима приноси жртве; обузданост, испосништво, силни знањеи спокојство у души му врлој“; Калиј је чекао 12 г. да се Нал огреши (оскврни се – дотаче усном воду, помоли се ал заборави да спере ноге) и уђе у њега; Нал поче да се коцка са братом Пушкаром (ст.29 – у присуству Дане „није више онај исти), она неколико пута покуша да га одврати, узалуд, све је изгубио; она шаље близанце код својих и остаје уз Нала; Пушкар тражи Дану као улог, Нал неда; го огрнут с пола њене плахте три дана у околини града спава( гледајућ га голог где скуњене главе стоји, ст.31)...предлаже јој да оде од ње, она неће (ст.32); „и обоје једним плаштом огрнути, гладни жедни лутали су“...у колиби је она заспала аон,“ако са мном буде била, претрпеће муке силне“), одлучи да је напусти(узима пола њеног сарија, да се одене, одлази, више пута се враћа) – напослетку ридајући и Калијем сасвим скољен, он побеже, напустивши своју жену, сном свладану...Дамајанта тугује (ст. 34, што напусти мене верну...ја не тужим себе ради,...и тад тужна Д.)...напада је змија, спашава је ловац који поче да се удвара, јер Дана је прелепа жена, полунага, пуних бокова и груди, ногу савршених и тананих, лица налик на пун месец, свијених трепавица, медоточна збора – Дана се љути на ловца, проклиње га, он умире...она, чије очи ко лотоса цвет бијаше, зађе у гору и ту јадикује (ст. 36)...наилази на зараван коју нападну дивљи слонови, избегне смрт...долази на двор краља Субахуја, постаје слушкиња краљеве мајке (своје тетке)...Нал наилази на пожар у прашуми и из њега спасе змијског цара, који му помаже (отрује Калија, а Налу да друго обличје)...Нал постаје коњушар краља Ртупарна, тужи за Даном (ст. 38, где почива беспомоћна, гладна и жедна жена, сећа ли се свог глупака)...отац Бхим тражи кћер Д. и зета Н...брахман Судер види Дану у часу молитве (ст. 39 уштупу слична, груди заобљених, увек млада, очију ко локвањ крупни)...Судер је проналази и враћа кући а она мајци рече( одбацивши срамежљивост): истину ти мајко велим, ако желиш да поживим потруди се да доведеш јуначкога Нала мени...Нал тужи за Даном(ст. 43 – плачући рече: ако жена честита је и невоље кад допадне сама себе чуват уме...Дана је чула за Нала тог коњушара, зато примењује трик – хоће опет дасе уда...Налу срце обузима јад (ст. 44 – Дана заслепљена тугом)...Калиј напушта и дух и тело Налово (правда се да га је Дана проклела) и он престаје бити гневан...као коњушар довози свог краља да проси Дану, ова препознаје Нала по тутњу коња ( и пауни у палати, и слонови и коњици бојни чуше)...она га хвали (ст, 46 – ако Нала не угледам..не сећам се да ли икад лагао ме – стих 1072; ил је с другим неправедно поступио. Ни у шали никад није неистину говорио. Нал мој јесте милосрдан, јиначан, дружељубив, изнад свих владара, веран браку, евнух пред женама другим.) Дана шаље слушкињу Касану код коњушара да га искуша (ст. 49 – нити ико осим Нала зна где владар Нал пребива. Он свој облик изгубивши, несрећан по свету лута. Нал познаје само Нала, и ником се не открива...слушкиња га пита за рухо које узео од Дане – он плаче; доноси му близанце – он зарида из свег гласа, јер бол душу обузе му...кад изненада угледа Дану, узбуди се и проли сузе...уз помоћ змијског цара узима свој лик и са Даном се здружи...враћа се од таста, зове братза Пушкара да се коцкају, враћа краљевство (после 4 г. изгнанства) опрашта брату (ст 55), живи срећно....Владета Кошутић, Древни песници; 13. Септ. 1997.
*једна половина Мхбхрт (има 18 књига, 200000 стих.) испуњена је дуготрајном  борбом између Пандава и Каурав
* друга парва су епизоде – међу којима су најлепше о Налу, савитри и Бхавад Гита
*главна тема је сукоб аријевских племена – широка слика живота у древној Индији, верно приказан живот на двору саинтригама, заверама, преварама, незајажљивом похлепом; ту су различита религиозна, филозофска и морална схватања; приказана је тесна веза интереса и делања војне и свештене аристократије (спољна политика, ратна стратегија и тактика); патријархална породица осликана; жива и бујна природа; типови људи
*о краљу Налу – лепота телесна и карактерна, расположења љубавна и друга оба лика; опис шума, брда, напади слонова на караван; Налова вожња кочичије;       В. Ђурић


Нема коментара:

Постави коментар