недеља, 15. септембар 2013.

Slom nebeskog mlina

Слом небеског млина

Кад једном крочите на плато Гизе, више ништа није као пре. То што тамо видите, фасцинантније је него што вам се учини. До те мере да бар крајичком свести помислите: ко је ово направио? Испричаће вам, тамо, неку причу, али вео неверице остаће да лебди. И у Карнаку, и у Луксору и у Абу Симбелу, и свугде где ногом ступите. Истраживачи, египтолози, астрономи, физичари, залуђеници за ствар око пирамида, пронашли су безброј занимљивости на платоу Гизе.
Велика Кеопсова пирамида има 203 засебна слоја (степеници високо око 73 цм). Висина јој је 143.73 м, са полупречником 921.46 м, дужина основе по страни је 230.12 м.   Обложена је плочама површине 22 јутра – 115000 комада од по 10 тона. Њен врх је базна линија (тачка за утврђивање географских тачака о величини и облику Земље); која сече регион делте Нила на две половине. Дијагонале од врха Пирамиде, теку ка северо-истоку и северо-западу (у продужетку) до Средоземног мора, са којим чине троугао. Она је и геодетски маркер за врх Делте: врх је пол, периметар је Екватор. Однос радијуса и висине Пирамиде је 2 Пи ( 2 пута 3,14). Кад смо код Пи, да кажемо и ово. Сунчева пирамида у Теотихуанаку, Јужна Америка, има однос 4 Пи (висина 7.17 м, у размери 4 пута 3,14 са периметром основе – 893.91 м). Висина Велике пирамиде у Гизи, представља Северну хемисферу Земље у размери 1: 432000 (број 432 је фиксни, а то је вечита прецесија осе Земљине ротације око еклиптике – у којој се тачка пролећног еквиноција, 23. Марта, помера дуж појаса зодијака за 72 године – 1 степен; 2160 година – 30 степени; 4320 година – 60 степени).
Укупна тежине Велике пирамиде је 6,5 милиона тона; 2,5 милиона блокова постављено је у њену конструкцију на платоу на 13,1 јутро. Врх Пирамиде је тачно изнад основе центра, на 30 (29 степени, 58 минута, 51 секунда) географске ширине.
Најзанимљивија су тумачења око питања сврхе пирамида и Сфинге. Да то нису гробнице фараона, више нико ни не тврди. Зашто су настале? На питање како су настале, данас је тешко или немогуће одговорити! На платоу Гизе Сфинга лежи у правцу север- југ. Тежина блокова је око 200 тона ( у доњој зони). Та лежећа фигура симболизује праскозорје првог дана пролећа године 10 450. п.н.е.. Она гледа у правцу излазећег Сунца, 21. марта на еквиноцијско јутро, уочи сазвежђа Лава. На тај начин поручује нам о процесу, који траје мимо наших жеља и воље, неумитности Земљине судбине и онога што се са њом, током  „Дугог бројања“, дешава. А дешавају се промене, у којима ми Земљани учествујемо, али не можемо на њих да утичемо.
Пирамиде су настале, као врста поруке, по тумачењу Хенкока у „Траговима богова“, далеко савршеније цивилизације, него што је наша. И то због прецесије еквиноција (прецесија је кретање Земље, ротирајућег тела, због силе која настоји – Сунце, Месец – да промени смер осовине тела). Прецесија и катаклизмички поремећају, у вези са њом, о којој је овде реч, догодила се пре 10450 година! Тада је почело отапање ледених плоча (потоп) и до пораста нивос мора. Само у тој години положај на јужном небу Зодијачког сазвежђа Ориона, био је идентичан положају три пирамиде на платоу Гизе у Египту : под углом од 45 степени по дијагонали север-југ, с тим што је трећа Микеринова мало измештена, као и Сунчево „кученце“ ( звезда пратиља Сиријус). 
То није једино што су нам ти „уврнути“, моћни преци оставили као поруку. На различитим странама (света) Земље, њихове камене поруке стоје, као врста упозорења, о сазнањима које су имали, па су их и нама оставили. Поруке у камену налазе се у Боливији, Преуу, Чилеу, Мексику. Град Теотихуан, на језеру Титикака, има три објекта: Сунчану пирамиду (1,5 милиона тона тежине); Месечеву пирамиду (3 милиона тона); храм Квецекоатла, белог бога, и цитаделу. На том локалитету, приказана је мапа неба – слика Плејаде Влашића – са „Путем мртвих“. За те грађевине сматра се да су и низ повезаних рефлектујућих базена, некада напуњених водом, који су регистровали сеизмичке земљотресе по свету. О томе сведочи и материјал, лиску, уграђен у храмове. (Лискун се данас користи као изолациони материјал у електротехници.) У Мачу Пикчуу и Чичен Ицуу )Мексико, Јукатан), постављени су зигурати (зарубљене пирамиде), четири платформе са 91. степеником ( некада их је било 365). Сматра се да је то повезано са вером Маја, у белог бога Виракочу, који их је учио много чему, па и о бесмртности душе. А бесмтрност је , опет, у вези са сазвежђем Ориона ( такозвамо „место постојања“). И ови зигурати у Мексику, постављени су као скице на Земљи, слика сазвежђа Ориона на небу, у трнутку велике катаклизме у 11. миленијуму п.н.е. И у Гватемали је град, који су наследиле Маје, а око 1000 година пре њих Олмеци, од нама непознате високо развијене цивилизације, који представља модел сазвежђа Ориона на Земљи. И цртеж паука на платоу Наска, исто је Орион, у истом временском раздобљу.
На другом крају света, у Камбоџи /култура  Кмера), налази се град од 15 храмова, Анкхор Вату (Анкх Хор= Бог  Хор-у-с  живи). Распоред храмова фрада, данас у непроходној џунгли, симболизује дазвежђе Змаја (Ориона) на Северном небу, у 11. миленијуму п.н.е.   
А у Јапану, потопљени град Јонагуни (острво Окинава) има исти распоред храмова, са сазвежђем Ориона.
Ова четири локалитета ( стара 10000 година) приказују један тренутак у историји  Земље, када је дошчо до „слома небеског млина“. Тај слом, пребацио је излазак Сунца, на дан пролећног еквиноција, из сазвежђа Девице у сазвежђе Лава. Тада се Сфинга загледала (постављена је) на платоу Гизе.
Зашто баш тада!?
Кроз свемир витламо брже од метка, 18,5 миља у секунди. Нагнути смо (Земљина оса) 23,50 степени вертикално, и тај угао, „косина еклиптике“ променљив је – од 22.1 до 24.5 степени – за три степена. Земља се око своје осе, окреће супротно од казаљке на часовнику, са осталим планетама Сунчевог система, креће се у смеру казаљки на часовнику. То колебање, од три степена, око своје осе и око Сунца је – прецесија. Сунце, у ствари Земља ( ми се крећемо, а чини нам се да Сунце излази и залази), кроз једну кућу Зодијака, пређе 30 степени за 2160. г.; 360 степени за 26000. г. . кроз цео циклус прецесије. Кас се Сунце „ врати“ на почетак циклуса, на Земљи се дешавају катаклизме. Цунами, померање плоча Азије и Европе, сударање Африке и Европе, померање Месеца због експлозија у Млечном путу...  У предањима је забележено око 600 легенди о катаклизмама на Земљи, а око 500 их је о потопу. Већина прича каже да је било „ четири пропасти света“ а пета је требало да буде 23. децембра 2012.г. атак Катаклизме описане у „Зен Авести“, код Тоби Индијанаца (Ј. Америка), у тевтонских племена (Германа, Скандинаваца), говоре о „Великој хладноћи“, сталној зими у Азији, Аустралији, на Новом Зеланду. У Европи, то раздобље познато је као „Вурм“, када је Земљина кора била под ледом дебљине шест милиона кубних метара. У том периоду нестало је 40 милиона животиња, изумрло 34 животињске врсте само у Сибиру; а нађене су и кости – око 20 000 мамутских кљова, које су преломљене и сабијене, као да је у једном тренутку бујица или ледник, понео гомиле животиња и спљескао их. Још се из желудца смрвљених мамута може утврдити, методом угљеника Ц-14, шта су јели непосредно пре несреће!
Геолози кажу да се међу катаклизме убраја и померање Земљине коре. По неким мапама, чија се веродостојност није могла потврдити у ранијим вековима када су објављене, него тек сад помоћу сателитских снимака, Антартик је лежао 30 степени северније него данас . Владало је лето, тропска клима, биљни и животињски свет био је богат. Онда је нешто померило континент.
Некад није постојало пет континената, него један, који се распао на више делова. Земљина кора налази се на житком слоју Литосфере, испод које су топли слојеви, све до Језгра које је ужарено. Пошто кора није чврсто повезана са Језгром и Литосфером, услед промена у Космосу, долази до померања Земљине коре. Фактори који доводе до померања су: прецесија, искошеност Земљине осе, центрифугално кретање Земље, гравитацијска снага Сунца, Месеца, планета, маса леда на Јужном полу ( у току године накупи се леда величине језера Онтарио). Када би се два или више фактора одиграла на Земљи – истовремено, поћела би катаклизма!
Ако пирамиде у Гизи и зигурати у Јужној Америци поручују о вези прецесије –„небеског млина“ и катаклизмама на Земљи, која је њихова веза са загробним животом, бесмртношћу и сеоби душа?
Судећи по свему, пирамиде су биле и места за иницијацију, припрему (врата) за загробно путовање, које се одвијало на небу. Оне су део религиозно-мистичног трагања за знањем о регији на небу, кроз коју душе путују после „земаљске смрти“. Ту регију су Египћани звали #скривени круг Дуата“, а она је укључивала сазвежђе Ориона, Лава и сам Млечни пут. Све ово ишчитавамо у „Текстовима пирамида, врата, саркофага“, „Књиге мртвих“, „Књиге о ономе што је у Дуату!. То су били приручници за путовање душе, а састојали су се од бајалица, клетви и свих других изговорених речи, које би биле од користи на путу у онај свет.
У Мексику – Паленке, провинција Чиапас – гробница господара Пакала, показује загробно путовање Пакалове душе. У Мачу Пикчуу, бели бог Виракоча припремао је Олмеке и Индијанце за загробни живот и сеобу душа. У граду Каласасаја, била је небеска обсерваторија за бележење еквиноција – „Капија Сунца“ ( чији су камени делови тешки око 10 тона); уједно и „Пут мртвих“ до одређеног сазвежђа на небу где живе бесмртни. И у Пума Пунктуу (Јужна Америка), постоји капија у облику крста са дршком ( у Египту познат као „Кључ Нила“ са значењем дух живота, вечни живот).     


Нема коментара:

Постави коментар