субота, 07. септембар 2013.

Негативни јунак - Орест, Медеја и Антигона

НЕГАТИВНИ ЈУНАК

ОРЕСТ                                                     ЕУРИПИД

*Агамненонов двор у Аргу
Орест спава
Електра – човек све подноси на све се навикне; наводи родослов:
Менелај се ожени Хеленом, богу мрском
Агамемнон + Клитемнестра (кћи спартанскога краља Тиндареја и Леде; сестра Хелене Тројанске; три ћерке – Христометрида, Ифигенија, Електра, син Орест, од матере проклете – јер мужа смаче (убиство – Егист и 12 плаћених убица или Клитемнестра секиром у леђа док се купао; никада му није опростила што је жртвовао кћер Ифигенију, а по повратку из рата довео је Касандру са децом – кћи тројанског краља Пријама и Хекабе; пророчица; лепа да се Аполон заљубио, одбила га, зато је учинио да нико не верује њеним пророчанствима,   а била је у праву и за Париса и Хелену и за тројанског коња; Мали Ајант је обешчастио; као плен припаја Агамемнону – родила му близанце Теледана и Пелопа; убијена је са њим по повратку из рата, на гозби)
Орест (Феб га саветова) – матер погуби; Електра је помогла и Пилад; од тада дивља болест мучи Ореста – шест дана од убиства – крв мајке Ореста гони (Еумениде – осветнице); он не једе, не купа се, крије се, бол кад јења – плаче; нагло  са постеље скаче – као ждребац млад испод  јарма; тихо дише, слабо јеца, уздише; ако га пробуде – убиће га
Арго нас не прима, како ћемо завршити – каменовани, одрубљених глава
*има наде, из Троје се враћа Менелај
Хелена, због које су сунови под Илијем изгинули, кришом се враћа, јер би је могли каменовати, и радост јој је ћерка Хермиона...жали за сестром Клитемнестром, грди Електру – ова одговара да су брат (ко мртвац који нешто мало дише) и она – несрећни; Електра не жели на мајчин гроб; па Хелена шаље по Хермиони  задушнице (косу, млека са медом, вина, поруку )
Електра – очи ће ми од суза исцурити, кад брата луда видим ја
*Орест се буди, са пеном на устима; тражи од Елекрте да га телом подупре и косу куштраву са лива склони; коса прљава, изгледа као подивљао; тражи да га положи на кревет, па да га придигне и окрене – зловољан је
Електра каже да је дошао Менелај стриц
Орест прича са Осветницима (коса густа, очи крваве, скачу око њега – тако их он види); тада Електра види да се Оресту око замутило и да у бес запада – Орест се свађа са визијама – дах му сопи, скаче са кревета; говори сам са собом: да сам оца питао за савет, молио би ме да мач на матер не дижем; теши сестру и моли је да буде јака, јер никог сем ње, он нема
Електра каже да ће са њим у смрт, јер шта ће женско само
*збор – о Оресту и визијама – крви која га прогања
*Менелај се познаје по раскоши многој, он је 1000 лађа на Азију припремио – радује се дому, али је и несретан због Агамемнонове смрти од клитемнестрине руке; вест је примио од Флаука пророка (да је А. жена у купељи мрежом обавила); Менелај се барем радовао да ће загрлити Електру, Ореста и Клитемнестру ( Тиндарову кћер) – али је чуо за њену смрт; а орест је био чедо на рукама њеним кад сам у Троју кренуо
Орест моли Менелаја да га спасе; сусрет – Орест изгледа као дух и каже: да, јер зло ме уби; не спољашњост, већ унутра ме мучи, мори, свест ме мучи  да грозоту починих, туга ме убија, бес –материне крви осветник, три деве ме прогоне ( а почело је кад је надгледао сакупљање мајчиних костију код ломаче); Феб ме је саветовао и он га је слушао, шта год бози били – добри, зли
Менелај му пребацује да је доброту и правду заборавио
Орест – грађани ме не поздрављају, мрзе га, затварају му врата и терају из земље (нарочито Еакс, чијег је оца Паламеда, Ага дао каменовати под Тројом, а није био крив ; и Егистови другови га злостављају)
Град гласањем одлучује о судбини Ореста; Менелај га саветује да бежи
*иде Тиндар (ошишао се због ћерке); Ореста је стид од деде – од малена ме је одхранио, обасипао пољупцима, носио, као и Леда (баба), волели су ме као синове Диоскуре (Полидеука и Кастора)...Тиндар за Ореста каже: мрски гад
Менелај га брани; Тиндар Менелају : барбарине (после толико година у рату сам си то постао); Орест је после убиства очевог требао позвати мајку на суд – тако би остао прав и чист, овако му је коб као и мајчина – исти су, а он још и гори, јер мајку уби; Тиндар мрзи жене, као што је ћерка му била, али је и против крвне освете; ни Хелену не жели да види – не завидим ти зете (Менелају) због жене зле ( обе су му ћерке али Тиндареј је прави Спартанац); саветује Менелаја да се немеша и не брани Ореста и пта унука: какву душу имаш кад те је мајка сисом откривено молила да је поштедиш
Орест (се обраћа деди): знам проклет сам јер мајку убих, али прав сам јер оца осветих; главу рода бранити, лепше је но волети ону која храну пружа; мајка је варала оца (мужа) који у одбрану земље је отишао као војвода, и то би друге жене радиле – тај угуших обичај – и пошто је згрешила, да је не би казна стигла, она казни оца мог; и шта би ми отац рекао да га нисам осветио? Мајка ми је била неваљала, поносна – пореи је са Пенелопом а себе са Телемахом
Тиндар се љути – зариче се да ће у скупштини аргивској да наговори народ на најстрожу казну, нарочито за Електру – јер је наговорила брата, а о Агамемнону му сање причала, Егиста нападала
*Менелај је слуђен – не зна куда би се денуо
Орест тражи од стрица да му врати очев дуг – кад је отац уз тебе стао да осветлиш Хеленин образ, живот је дао, ти мене спаси ( живот ми је благо најдраже) јер сам једини син Агамемнонов
Менелај је спреман да помогне Оресту...јер пелазгијски Арго не могох свладат у боју, хоћу л моћи благим речима – заговара стрпљивост и мудрост
*долази Пилад (друг и вршњак Орестов) – отац га је отерао од куће, у граду све ври; саветује Ореста да бежи са сестром, мисли да Аргивци не би смели да их казне – припадају земљи фочанској; договарају се да се Орест суочи са народом ( а не каже за то сестри), али прво иде на очев гроб
*збор пева о браћи Тиндалида (браћа Атреј и Тигест, златно теле, заклана деца) – Менелај и Ага су Тиндалиди; највећи злочин је убити мајку
*гласник јавља Електри да је пелазгијски суд осудио обоје да гину; прича о историји брега Данајевог (Данај са 50 кћери је побегао у Аргос да се склони од 50 египатских синова који су нападали девојке; све Данајеве кћери поубијале су прве брачне ноћи египатске синове; осим Хипермнестре); гласник приказује
Галерија говорника – Талтибије, што са Агом смрви Фригију, говори дволично, јер је увек слуга моћнима
                                      Кнез Диодем – изгнанство је довољно
                                      Човек Аргивац, силом, не из Арга , сладак речима, срцем зао – да се каменују
                                     Човек ратар, нелеп лицем, ал људина – Ореста венцем треба окитити, јер је спречио да жене каљају постељу док је муж на војни
                                     Сам Орест – Пелазги од старине, сада Данајци, не робујте женама
Ипак их осудише – каменовањем
Орест измоли да се сами убију
Пилад плаче, Електра је вереница његова
Кад је саслушала гласника, Елекрта: о Пелазгијо...реже косу, на којој су јој сви завидели и небо и богови...прича о Пелопу(родоначелнику), сину Хермовом, управљачу кола Еномајевих, који је наговорио Миртила да извади чавле из точкова, Еномај се сруши и гине, Пелоп се жени удовицом, Миртил не доби награду већ смрт и зато прокуне Пелопа – то проклетство стиже Елејкрту и Ореста ( као у Едипу)
*долази Орест са Пиладом; опраштају се брат исестра пред смрт; Пилад хоће да се убије са Орестом, али да пре тога ојаде Менелаја – јер није реч одбране рекао за Ореста и Елекрту – хоће да убију Хелену
*Орест жели да се свети (екстернализациј) Менелају, сматрајући га кривим што га није заштиотио; себе назива снажним (божанска снага) за чин освете над Хеленом; Електра га подржава
Орест зна да је Клитемнестра одгајила Хермиону (Менелајеву и Хеленину кћер); Електра предлаже да је ухвате као таоца (ако стриц хтедне да освети Хелену, нека Орест мач под грло стави девојци); Електра каже за стрица: нит је срчан нит је јак...сви троје призивају дух Агамемнонов да им помогне, подсећају га да су због њега убили мајку
*Електра: драге ви Микењанке у земљи Пелазгији
Пожурује Ореста и Пелада да убију Хелену и истовремено говори о лепоти њеној ( и кад је леваницу за гроб сестри слала, одсекла је прамен косе, али је тада била лепа)
*Хелена: Пелазга, Аргос...грдно кољу ме...зове Зевса (власт вечиту), зове Менелаја
Електра подстиче: сеците, ништите, двоструким секирама (карактеристично оружје Срба), ону због које су толики падали под Тројом
Наилази Хермиона; Електра каже: да улети у мрежу, пређу; Хермиони је жао што су брат исестра осуђени и жели да им помигне; хватају је она двојица а Електра подстиче  да јој мач под грло ставе (јер Менелај треба да зна да се намерио на Људе – Људеји, а не на Фрижане
*збор – пева о Парису кобном са Иде, и о Илију
*један Фрижанин је очевидац Хелениног убиства; он говори о триглифима дорским, аргивском мачу (Орестовом), трему кедровом, Океану (великој Омировој води што окружује земљу и речним боговима са главом бика – Илју, граде фригијски...Иди, наша горо света...Дарданијо јадна ( због пропасти Илија - Аполон  и Посејдон су обзидали зидинама киклопским, као у Микени,али нису добили обећану награду, пропаст је стигла у лику лепе Хелене)...Фрижанин (који је лепезом хладио Хелену) испрекидано прича, неповезано (психолошки уверљиво јер је видео убиство), о Оресту (отац му је славни вођа) и Пиладу (сплеткар, ко Одисеј лукаво ћути, вешт рату, змај крвав, срце злопако) – обојица као два лава, два близанца, пришли су Хелени, позатварали послугу ( по кући, у стаје, у одаје амо, тамо); Хелена бежи, Орест је хвата за косу...Фрижанин дожива идску матер силну – Кибелу, богињу фригијску; стража притиче у помоћ, али тада се виде „колико смо ми, Фрижани слабији у боју од хеленског копља“, јер је Пилад све растара, ранио, поубијао
Наилази Хермиона, Хелена бежи – Фрижанин није видео шта је даље било

*двор гори; Орест је са Хермионом на крову, хоће да је убије на Менелајеве очи (злих жена клати, никад нећу сустат ја)
*деус екс махина – Аполон (Феб) се обраћа Оресту и Менелају – Хелена је код њега са браћом близанцима, ту ће деловати на небу као права Зеусова кћи; а Орест ће на суд пред Аеропаг (Аркађани ће место назвати Орестијом по њему); ожениће Хермиону (сестру од стрица коју хоће да убије) он а не Неоптолем (Ахилов син) – који ће пасти од мача делфијског (Аполон је руком Парисовом убио Ахила)...Пилад нека ожени Елекрту – чека их сретан живот...Менелај нека оде у Спарту да влада, а Оресту нек преда Арг на управу

*све је било као што је Аполон рекао

*трагичари: Есхил, Еурипид, Софокле....................Твртко Куленовић
Највећи домет, антички златни, 5. в.п.н.е.
Трагедија настала из мита и задржала тематику и грађу (Есхилови „Персијанци“ – на немитској грађи);дух; универзалност; дубоку усађеност у античког човека
*драма <дроменон =радња*трагични јунак обележен трагичном кривицом, коју му шаље слепа и ирационална судбина
*радња  -  катарза – Аристотел – прочишћење
Постанак трагедије везан је за мит о богу Дионису (Бахусу) – бог плодности азијског порекла; њему насупрот је Аполон (разум, посматрање, одвајање)
Дете Диониса хтели су да убију Титани, дали му играчке да се забави; успева да их превари претворивши се неколико пута у разне животиње – ипак га убију( у обличју бика); тело су му разчережили, скували у котлу и појели, али им је измакло срце из којега се поново родио
баханткиње – жене, припаднице култа, почињале су ритуални чин игром до транса, у коме су растрзале, па прождирале жртвену животињу (симбол бика, Диониса) и тако се сједињавале са његовим принципом плодности; чистиле се од својстава условљених ограниченошћу и коначношћу индивидуалне егзистенције, од страха, стрепње, сумње и сажаљења
Хорска песма – дитирамб – претходила трагедији; певана на Дионисијевим свечаностима на Пелопонезу; творац  АРИОН
Атина – из хора се издваја учесник који разговара са хором
Песник – творац трагедије ТЕСПИД
Такмичења у Атини, с пролећа о Великим Дионисијама
ЕСХИЛ (13) -  песник драме која почива на поетској инспирацији (Оковани Прометеј); (Ђурић – код Есхила је проста трагедија – сизуација је под влашћу једне религиозне идеје...Едип гине због старога проклетства)
СОФОКЛЕ  (24)-  најраснији драмски писац; најпотпуније је остварен сукоб личности са силама подједнако легитимним (праведним, високе моралности)
ЕУРИПИД (5) – највећи филозоф сцене и онога што је највише трагично, сукоб је у људима – неразрешив и зато уводи појаву богова (деус екс махина)
*485/480.г.п.н.е.
Отац Мнесарх, мати Клита, земљопоседник на Саламини
Добро васпитан, добар рвач и песничар; сликар; жена Мелита, три сина: трговца, глумца и песника Есхила млађег
*интересовао се за учења софиста, јонских космолога; учитељи – Анаксагора, Сократ
*први поставља велике проблеме културе; Аристотел га хвали као песника који уме највише да понесе
*дубоко познаје срце људско
*отишао у Македонију (Дион, подножје Олимпа); умро код Амфипоља у Аретису, 406. У лову од ране коју су му нанели краљевски пси
*написао око 88 драма – 22 тетралогије – победио 5 пута
*верници су видели у њему хулника на бога и пусто зановетало које је уобразило да све зна боље од других; племићима је био опасан због критике аристократских идеала живота и симпатија за народ; демагози су га мрзели због његове духовне отмености; потпаљивачи рата због мирољубивости, умерености, благородности, човечности; практичари због његове усамљености
*уметност му има три главне особине –
Антроподикеју – човек је господар своје судбине мерило свију ствари (Протагора)...божанство је у срцу човековом – љубав према добру; величина, чистота, необорива племенитост
Психологија – сукобљавају се нагони међу собом – лавиринт људске душе, демонске страсти, опседнутости, нужности, слабости (Сократ – човеку је довољно знати шта је добро, па да то и чини – Еурипидова Федра: ми знамо шта је добро, разумемо то, ал не маримо...); много је важније познавати самога себе, него како је постао свет; много је веће јунаштво победити себе, него големо царство персијско...мотиви срца и вреле страсти
Реализам – Софокле: ја приказујем људе какви би требало да буду, а Еурипид – какви јесу
*етика – и сам је имао гипку машту, живу и несталну осетљивост, живу, немирну и нестрпљиву искреност; нагло, смело, непрестално радознало мишљење; он се није могао сачувати од противречности не само у својим схватањима о свету и о боговима, него и о оном што је судио о човеку
Морална лепота човекова – виша добра су :врлина, способност, племенитост, пријатељство, здраво потомство, слава, отаџбина..................Твртко Куленовић    














МЕДЕЈА                                    ЕУРИПИДОВА
*нагло срце, неправду не трпи
*страшна, прека нарав, дивља ћуд, љутит бес
*свет је неправедан, живот нема чари
*жене – бића најжалоснија
*бој – порођај
*љубав, зла доноси
*
*побиће све који се њеним патњама подсмевају
*различита од гомиле
*браколомство – увреда без кривице

*мит о Медеји (Заморовски)  - кћи краља Ајата из Колхиде; чаробница, моћ добила од Хекате; златно руно – припадало је њеном оцу; Јасон је руно морао донети стрицу Пелију(отимање око царства) – Ајат ће дати руно, ако Јасон узоре поље бога рата плугом и огњеним биковима, посеје га змајским зубима свете змије бога рата(Ареса), кад из зуба никну војници да их побије; да би све то урадио помаже му Медеја(маст чини Ј. невидљивим; побегла је с њим поневши тело брата  Апсирта; отац је кренуо за њом; Јасон се жени с њом под притиском – обећао је; у Тесалији ново чудо – убила је Пелија; ипак се Јасон определио за Глауку, кћер корионтског краља Креонта; Медеја реагује; уточиште код Херакла(излечила га од лудила – убио жену и децу); па код атинског краља Егеја (отац Тезеја, са Ајтром) где је покушала да отрује Тезеја(налепом – отров) јер је имала сина Медуса са Егејем, престолонаследника, али је Егеј протера – прича о Медеји је део опсежног мита о Аргонаутима, а ушла је и у мит о Тезеју
*Јасон – син јолског краља Езона + Етеоклимена; унук Атаматова брата Кретеја, краља Јолка, чији син Езон није ступио на престо јер га је осујетио незаконити Кретејев син Пелиј;
Јасон је вођа славног похода у Колхиду – 50 (око 30) јунака Аргонаута; по наследном праву требао је постане краљ Јолка у Тесалији; престола се докопао стриц Јасонов Пелиј(полубрат Езонов); Јасон је као беба однешен у планину где га је васпитао Кентаур Хирон(учитељ многих јунака); помогао је Хери (у лику старице, губи сандалу у води, он је преноси – постаје му заштитница); стриц Пелиј тражи од Јасона да му донесе златно руно (било на леђима овна, који је у Колхиду на обалама Црног мора, Кавказ, на леђима донео ФРИКСА – сина краља АТАМАТА и богиње облака НЕФТИДЕ – Атамат се жени, други пут, тебанском принцезом Ином, кћи Кадма, која жели да убије Фрикса и Хелу , као жртву због неродице жита; мајка Нефтида шаље златоруног овна, који на плећима односи децу; Хела је пала у море и утопила се  (Хелеспонта – Дарданели), Фрикс стиже у Колхиду, одраста, жени се принцезом, 4 сина; Атаманта (уграби малог Диониса, сина Зеуса и Семеле; Хера шаље на њега лудило) – убија Леарха (сина свог са Ином), а хоће да убије и Мелихарха (али га Ина покуша да спасе, не успева и сњим у наручју скаче са стене), Атамант се убија)
*по Роберту Гревсу – у Тесалији се причало да је Пелије убио Јасонове родитеље, а малолетног сина(Промаха) разбио о зид; зато је Езон изврио самоубиство, бивољом крвљу, а жена се пробола ножем; Медеја у виду старице Артемиде уђе у Јолк; по њеном наговору три кћери Пелијеве пристају да га подмладе – у ствари га убију
Медеја је једина преживела Ајетова кћи, наследник коринтске краљевине; Ајет је привремено престо оставио Буну, узурпатор Коринт је престо отео, па умро; наследила га Медеја (и Јасон); 10 г. владају, кад се Јасон уверио да је Медеја отровала Коринта, хоће развод, имају 7 кћер, 7 синова
Зеус се дивио Кедеји због њене одлучности, заљубио се али га је она одбила; Хера јој је захвална(учинићу да ти деца буду бесмртна ако их положиш на мој жртвени олтар – тако је и било)...познато је име само једне кћери – Ериопида; најстарији син Медеј(Поликсен) владао је државом Медејом – Миђани; остали: Мермер,Фер,Тесал Алкимед,Тисандер,Арг – су каменовани у Коринту (јер је Медеја убила Глауку и Креонта – ззбог тога злочина Коринћани испаштају стално)
Други причају, заведени Еурипидом( кога су Коринћани поткупили са 15 сребрњака да их лиши крививе) да је Медеја убила двоје деце а остале запалила у двору, спасао се Тесал и Фер – чији је син Мермер наследио бабину спретност у трговању

*дело
Медеја, у лудој страсти према своме Јасону...сад зове клетве, веру, дану десницу и ко сведоке зове богове, да виде како Јасон њој сњ одужи. Без хране лежи, сва болу се предала...па мрзи децу, не мари да гледа их. Ах, да им само какво зло не направи...та нагло срце има, оно зло, неправду не трпи. Знам је добро, па ме зато страх...страшна је. Ко сњоме борбу заметне, тај не однесе победу (дадиља)...(васпитач) – већ спазих је како сече очима ту децу, ко да спрема зло. А добро знам: не прође гнев је пре но што сруши некога...(дадиља): даље од ње децо, клоните се добро дивље ћуди и љутита беса, ускипеле материна гнева...јесу страшна у силника срца, много траже, а мало слушају, срдњу своју тешко савлађују...права мера свугде побеђује...(Медеја) – у оку људском, правичност не борави. Та срце човеку још ни познао ниси а већ га мрзиш, мада зло ти не скова...живот за ме чара нема...јер онај ко ми беше све...испао је подлац најгори...ми, жене смо још бића најжалоснија...за скупо благо, мораш мужа купити. А од те беде, још је већа беда то што мужу ниси друго него робиња...јер просца не смеш одбити, а с мужем растанак срамоту доноси...треба пророчки да имаш ум да мужу у свему угодиш...мужа ако домаћи намуче, он оде од куће и срце засити...ми смемо гледат само њега јединога. Кажу да је за нас живот безбрижан, а они с копљем у бој иду јуначки. Будале. Више волим трипут окршај, но једа, само један мучан порођај...да, истина је да је жена плашљив створ, за борбу слаба, дршће кад заблиста мач, но погазиш ли права њене ложнице, тад нигде од ње лавице свирепије...мужа мрзим, да,...колико зала љубав доноси...ја многе стазе знам да воде пропасти...тад лукаво и тајно, покољ чинићу. Ал ако другог за ме нема излаза, тад мач потегнућу, ма мрети морала и побићу све, са бесном смелошћу...нико читав неће мене вређати...зар мојим да се патњама подсмевају...(Јасон) – не мари за њене речи да је он најгори човек...замера Медеји што је хулила на царску кућу; каже да је молио Креонта да је не протера, али „ти не мариш од свог лудовања...Мада на ме омрзну, ја никад не бих зло ти мого мислити“...
Креонт је тера, са децом, зато што је се прибојава(што да кријем то)
Медеја мисли да је Јасон бестидан – јер га је она спалсла; оца свог и завичај је изневерила, ослишкујући срце више него ум; убила је пелија (Јасоновог стрица), „а за сав напор мој ти издаде ме...да деце немаш бар, опростила бих ти...никоговићу, ти сву ми наду закопа...ко другу да се теби обратим, ал каквој твојој да се надам помоћи. А, упитан показаћеш се ружнији...(Јасон) – да уклоним се бесу твога језика (отужује је да се заљубила у њега и зато га спасла)...жени се Глауком (Креонтова кћи) не због друге деце „и наша доста су ми, не приговарам, већ да лепши живот имамо, без оскудице, да децу према роду одгајим, и нову да изродим...теби деца не требају...ал ви сте жене такве: док је уз вас друг на брачном одру, од вас нико срећнији; а кад вам љубав какво зло поремети, тад ви у нашим намерама најбољим, зло видите“...(Медеја) – у многом ја сам различита од гомиле...не прави се предамном и леп и речит...да ниси нитков ти би ме известио о браку том, а ти с леђа сврши све...Јасон јој нуди помоћ, она одбија...жали се Егеју: увредио ме ал без моје кривице...Егеје јој пружа уточиште; она саопштава своје намере – убиће Глауку и „пород свој уморићу јер то оног онде највише ће ујести“...опрашта се од деце – узалуд су биле муке око њих и наде њене; не може да гледа у сјајне очи дечије...па ипак, зар подсмех још да дочекам, бет одмазде кад пустим своје душмане...“децо, дајте мајци ручице (гледа, љуби их и плаче). О руке премиле, о слатке главице, о драги стасе, красно лице детиње. О, слатки загрљаји ти, о нежно тело, слатки даше детињи...Руко, не дршћи и на децу не мисли, ни да их љубљаше ни да си мајка им. Заборави их бар за овај кратки дан, па после плачи (убија их)...да ојадим тебе“...из Коринта одлази у Атику...


АНТИГОНА                                                         СОФОКЛЕ

*цар Едип – Креонт, отаџбина Теба                               (Тронски)
Отац Лај, мајка и жена Јокаста – пророчиште у Делфима: син ће убити оца; убија га (није се у двоколици склонио са пута); решава сфингину загонетку; постаје краљ Тебе, жени удову краљицу (своју мајку) и имају 4-творо деце(Антигону, Исмену, Полиника, Етеокла); тајну му одаје гласник који га је од Лаја као бебу добио...Јока се обесила, Едип, иглом њене хаљине пробада себи очи и са Антигоном одлази на свето брдо Колон да умре
Трагички јунак не одваја етичку судбину од егзистенцијалне; част, морал = живот
Едипова трагичност је у (пробијању свода) томе што је до краја непоколебљив, немилосрдно распетљава замку судбине у коју је бачен, док се она не претвори у омчу за њега
*Антигона – плод родоскрвнућа
Етеокле и Полиник – завада око власти (Етеокле крши договор да свако влада једну годину и уступи власт, Полиник га напада), обојица гину, ујак Креонт, преузима власт, наређује да се погребе Етеокле а Полиник остави зверима, ко прекрши биће кажњен смрћу(жив остављен у пећини); Антигона зове Исмену да ожале брата (радња се отвара техником паралелног вођења јунака – два лика су супротстављена, трагички и обичан), Исмена неће, мада је мила и племенита( хоће да дели казну са Антигоном – охола, осорна, цинична); Антигона сма обавља обред, кажњена је; Креонтов син Хемон, моли да му поштеди вољену жену(тако и сам постаје трагичан); моли и врач Тиресија (који на Едипово питање о својој судбини, ништа није хтео да каже), кад најзад Креон пристане, касно је – Антигона се у пећини обесила, хемон се пробо мачем, мати му Еуридика, убиће се за сином
*трагика (М. Ђурић)је у директном узазивању судбине и власти; Креонт није негативан – он дубоко верује да је у праву, без злих намера да поквари срећу јунаку...сударају се аутократска, умна заслепљеност и свеобухватни животни принцип; Антигона – они којима је поверено чување и унапређивање људске заједнице, треба да бдију над поштовањем соц. Императива, али морају пазити да те наредбе не вређају људско достојанство и да не противрече етичком принципу – људски су закони изнад божијих
Карактери обележавају Софоклову трагедију – психолошки исцрпљује до последњих дубина не спуштајући се до реализма свакодневног живота; воли да слика контрастне ликова; увео је јунакиње, дао женску нежност, пожртвованост(Антигона); немирну љубав(Текмеса); живахност и лакоумност(Јокаста); осионост и  охолост(Клитемнестра); осветничку огорченост(Електра); прељубничку љубав(Федра); љубомору(Дејанира, Хермиона, Прокида); али није показао патолошки феномен љубави
Софокле нарочито воли трагичку иронију

Позоршне новине – увео скенографију(позоришно сликарство); трећег глумца; повећање хора(12-15), код Есхила хор пева о вечној истини наспрам варљивом људском мишљењу, код Софокла хор је неутралан; код Есхила Едип страда због проклетства, код Софокла је он страсна, смела испитивачка природа, која истражује скривене ствари и у себи налази кривца и тешка грешника.


Нема коментара:

Постави коментар