субота, 07. септембар 2013.

Античко наслеђе, Илијада, Одисеја, Антигона

АНТИЧКО  НАСЛЕЂЕ                      Домазетовић                                                                                 


* 7 000 - 8 000 г.п.Х.
             Деукалионов потоп
             пре њега за време краља Фанеса - потоп
             удар афричке у европску плочу - одвајање Пиринејског полуо-
                                             стрва, смањење Тетиса (у Средоземно) море
   5 000 г.п.Х.
             Ноев (Сем, Хам, Јафет) потоп
             на Арарату арка, 150 м испод врха под снегом

*тада су се раздвојили континенти

* освајања 1 700 - 1 200. г.п.Х.
             Дионис (Рамзес Други) освојио је Индију (1 317 - 1250)
             Херакло - Европу и Африку (1 251 - 1210)
             Лаомедонт - М. Азију (1 250 - 1220)
             Херакло и Омфала освајају Балкан, убијају Лаомедонта
             Ахејци (Атриди) освајају Троју - 1 186.г.п.Х.
             уништени су Микена, Пил, Кнос, Дардан, Троја, Атина,
                                                                Спарта, Теба

* од 9 - 6 века п.Х.
          стварају се етно-културни блокови на Балкану - Илира, Трачана,               
          Келта у чији сатав улазе Дардани, Тројанци, Тебанци, Аутаријати, Трибали, Скордисци, Дачани, Мези, Македонци, Лиђани

* Нино је Белов син, Бели Алкејев, Алкеј Хераклов
         Вавилон - Семирамида (Нинова жена) гради град на Еуфрату у
         Сенарској земљи, вавилонска равница, после Тројанског рата,
         12 век п.Х.; језик је до тада (до Нина и Семираме) био исти за све







* миграције, 4 фазе:
            1. 4 000 - 2 5000
            2. 2 500 - 1 200
            3. 1 150 - 1 000
            4. 1 000 - нове ере

1. фаза - борба Титана (Крон) против браће (Зеус) - Хад, Посејдон, Ете-
            рови синови (стабло се гаси); незадовољни Хермес уз помоћ
            браће убија Зеуса, многи З. синови (сем Ареја) гину
            Посејдоново стабло се развија; влада светом све до Александра
            Македонског
            Полифемови наследници - Телегом добија Африку (жена му је
                            Ија, Инокова кћи, Океанова унука)
2. Посејдонов син Полифем, жена Гаатеа, деца
            Илир - Балкан, део Скитије (Хипербореја)
            Келт - средња Европа
            Галат - западна Европа
3. после Тројанског рата
            непосредно после
            дорске, еолске, јонске најезде (100 г. после рата)


ХЕРАКЛО
                  и Арголидска империја

Алкид, име по деди Алкеју, Персејевом сину
Херакло долази у престоницу Арголиде - Тиринт, влада 12 г., освајања (ст. 80)
убио етрурског краља Фауна, са Ф. женом добио Латина (родоначелника)
као Пелопов потомак у Меонији, Фригији служи краљицу Омфалу (чији је муж Тмол, ујак Хераклов) - да би окајао грехе што је убио сина тебанског краља Ифита
Тмолов отац је Бротеј, рођени брат Пелопов ( деда Хераклов)            
Омфала и Херакло имају децу: Атиса, Лама, Лаомеда, Тантала, Агелаја





а са Малидом (дворкињом код Омфале) Х. је имао: Клеодаја и Алкаја, родоначелнике Лиђана

Олимпијске игре у част еулидског краља Аугија, кога је Х. убио ( јер му је Аугије нанео увреду у време похода аргејске војске)
у походу на Лакедемон (Спатру) Х. врши преправку лозе враћајући престо Тиндареју
у Калидону, даје му краљ ћерку Дејаниру за жену
последња победа Х. је у походу на Ехалију, где од краља Еулита узима ћер Јолу за жену (зато га је, из љубоморе жена отровала)
* победио Минојце из Тебе
син Пелејеве унуке Алкмене (из Илирове лозе) и Амфиктриона, Деукалијоновог сина, Минојевог унука и чукунунука Кадмове сестре Европе
у Теби тада влада Креонт (Тебанци тада нису имали право да носе оружје)
Х. се жени Креонтовом ћерком Мегаром (основала град М. - Прокупље у Србији)
* арголидски војсковођа; напада Египат и покорава Дионисијеву грану владара
одлази у Либију; па у Скитију
Персејев унук Амфиктријон (Алкејев син), из нехата, је убио стрица Електриона;
протеран из Микене, бежи у Тебу; ту се жени Алкменом (Пелопова унука, пореклом од Јасона, Дардановог и Хармиониног брата; а и Персеј потиче од истог стабла - Дард., Јасон), која рађа близанце Херакла и Ификла
Х. је однешен на Олимп да буде посвећен Хери; као једногодишња беба убио је две змије; учили су га да вози бојна кола (отац); мечевању (Кастор), боксу (Аутолик), стрељаштву (Еурит), свирању на лири и певању (учитеља Лина је Х. убио у афекту); књижевности (Елмоп); познавао је филозофију и астрономију; прорицање из костију; никад није нападао први; као војсковођа био је познат по поштовању породичног стабла (враћао на власт прогнане); дозвољавао противнику да сахрано мртве; носио на себи кожу немејског лавА






МАКЕДОНСКА  ДРЖАВА (прва)

Дионис = Рамзес други = Македон краљ Египта

Македон је чукундеда Орфеја (проналазач азбуке, земљорадње...), са
                Јасоном и Аргонаутима у Колхиду по златно руно
                живот после смрти (Еуридика)
                убијен у атентату

држава се распала на :
               Мигдонију = Фригију (краљу Мигдону је краљ Пријам помо-              
               гао у борби против Амазонки; а онда је Миг. дошао у Троја-
               нски рат да помогне)
               Тракију, краљ Полиместар ујединио сев. и јуж. од Тракије до
               Босфора
               Мирмидонија, краљ Пелеј, син му Ахил; од Епира до Скопља
                                                                                                             (Јолк)
               Пеонија око Вардара
               Едонија, ток доње Струме
               Перхеби, око Прилепа
               Перија
               Меонија, испод планине Тмол


              Лиђани постају део Меоније, као и Ликијци (са краљем Глау-
               ком

* Пердика уједињује ове мини-државице и даје им стари назив Македо-
               нија; 729.г. постаје њен краљ; ту је добегао из Арга преко Или-        
               рије
               Дардан - Јасон - Херакло са (Омфалином слушкињом) Малио-
               ном има Алкеја (Лидска лоза, влада 505г.) и Клеодија - Арис-
               томаха (три сина - Темен - Архелај - Пердика, влада до 168.г.п.
               Филип и Александар







АЛЕКСАНДАР МАКЕДОНСКИ

*Филип влада 24 г.
* потомак Херакла, рођен у Кадмеји (Беотија)
*од 335.г.п.Х.
* из Амфипоља иде на Трачане; Трибале и Скорде (Србија); Персија
                                                                                                  (Персеполис)
* 327.г.п. Х. - са Кавказа у Бактријану, па у Индију (ту је савладао Пара
          два града - на прелазу Инда Александрија Никеја, на месту битке
          са Паром Александрија Букефала)
* М. Азија - Лузијана, град Сузи, женидба са Даријевом ћерком Статеј-
          ром (син Алек. Четврти); Олимпијске игре у Сузи
* 324.г.п.Х. - у Лариси гозба код Тесалца Медија (Алек. отрован)


ПЕРДИКА (<Пера Дика, прим. Н.Ј.)

Алексамдар му је на самрти дао прстен, (емилелт - титулу)
поделио Империју по сатрапима:
              Птоломеј - Египат
              Лаомедонт (из Митилене) - Сирија
              Филот - Киликија и Медија
              још 15 сатрапа
       
Селеуку - команда над коњаницима преторијанцима (пратио-
                                                                        цима на челу са Пердиком)




*Јасон и Дардан, браћа близанци, Етрурци (Мизија = Србија, Румунија
Бугарска), касније лоцирана у Италији
Јас (Есонов син, Кретејев унук, Кретеј је Ликов брат и краљ Тебе), изградио је Тир (Тирена, Тиринци)







*Мирина, краљица Амазонки, из истоименог града, по способности и бројности војске - чувена; учествовала у походима Кадмовог унука
Диониса у освајању М. Азије, Индије, Египта, Либије; са 20 000 војника напала је град Керну (Атлантида); поразиле су је Горгоне (Амазонке, са борбеним маскама, окрутне; краљица им је Медуза, око Тритонског језера у Либији - њу је убио Дионисов војсковођа Персеј, главу однео у Арг; она је била жена изузетне лепоте); Миринду (Миру) је убио трачки краљ Мопс; сахрањена у Тиру

* Ахил
           мајка Тетида (илирска дарданска лоза), била је Доридина и Нерејева (бог мора) кћи
           отац Пелеј
           отхранила га Хера
           Тетида на страни Ахејаца (мада је потомак Тројанаца)

*Хана Скалова "Топографска мапа...", Праг, 1965.

*краљ Бели (Балкан), Данај (50 кћери), Египат (50 синова) - дошли из Африке да преузму власт (наследно право) од Илаховог потомка Пасехитионовог сина Пелазга из Арголиде (Балкан), око 2 000 г.п.Х.
("Прибеглице" Есхил - Ија, Аргова унука, Јасова кћи, преселила се у Египат, 4 генерације пре Данаја)
две гране Инаховог стабла, спојиле су се у време Данаја, када се његова ћерка Електра удала за Полифемовог сина Илира (Јасон, Дардан, Хармонија - удата за Агенора, сина Кадмовог)


када се Хриса, Ликанова чукунунука, Палантова унука, удала за Илировог и Електриног сина Дардана (она је донела аркадске светиње и Паладион, које су пренете у Троју)






* Балкан - Илира (грана Аркађана)
                  Трачани (родоначелници Трака, Кадм. чук.унука, Дионисова
                                                                                                          унука)
                  Пелазги
                  Феничани (од Ијиног стабла) - Агенор је основао Тир (по
                                   Салмонијевој ћерки Тири, синови Пелеј и Нелеј);
                                   Агенор бежи у Египат, наслеђује га брат Бели-си-
                                   нови Данај - Либија, 50 ћери; и Египат - 50 синова           
                                   (које су прве брачне ноћи побиле Данајеве ћерке),
                                   дошли су у Пелазгију; после трагедије Линкеј се
                                   жени Данајевом ћерком Хипемнестром и наслеђује
                                   таста назвавши Пелазге - Данајцима
                                   истовремено је отета Агенорова ћерка Европа (од
                                   Крићана), удата за Астериона - деца Миној, Сарпе-
                                   дон, Радамант
                                  браћа Кадмо (остао у Илирији + Хармонија Илиро-
                                  ва), Килик и Феник (једини се вратио), безуспешно
                                  траже сестру

*Дардан (један од 9 Илирових синова), две жене - Електра и Галатеја
              имао је и жену Хрису (4 сина, ћерка Идеја + Скамандар са Кри-
              та); за синове је Д. установио свешетенички ред (обреди као и
              кретски курети)
              Д. је назив Илирија променио у Дарданија

* Дарданци су славили Хекату (јунацима дарује славу, рибарима улов, пастирима стоку; хранитељица младежи; тера краљеве да буду праведни; борави крај огњишта и гробова; доноси болести; отклања зло) - зато их називају Хекатитима > Хетитима











1640.г.п.Х. Дардан прелази у М. Азију - створена Понтска империја око 2900.г.п.Х. - његов предак Понт, син Етеров; то је време потопа и Деукалиона и брата му Прометеја; време борбе Титана, када су убијени Крон и Прометеј; против Зеуса и браће му Посејдона, Хада, Етера

* Трој мења име Дарданије > Троја
   Ил (млађи син)мења име Троје > Илијон

када су Ахејци разорили Троју, дух илирско-дарданско-тројанског народа као словенских, македонских, српских, бугарских, румунских, хрватских и грчких претеча, није престао да постоји
у рат су дошли са стране једино из Етиопије, М. Азије, Арабије

*Гојко Вукчевић "О пореклу Илира"

* империје на Балкану:
           Понтска, Етрурска - краљ. Зеус, Етер, Посејдон, Понт, Форк
           Илирско-дарданска - Илир, Дардан > Хетитска држава
           Критско-Кадмејска - Дионис (Рамзес Други)
           Тројанско-дарданска - Лаомедонт
           Лидска - Херакло и Омфала
           Македонска - Македон и Александар Мак.
           Илирска - краљица Теута
           Византијско-илирска

*ратови против античке Троје:

1. Хераклова битка за Троју
              Лаомедонт је обећао Хераклу своју кћер Хесиону, али није од-
              ржао обећање; Херакло га је убио, али је поштедео само два сина - Титона и Подарка (Пријама) кога је поставио да влада под ок-
              риљем Омфале - тако се империја распала на балкански и ази-             
              јски део (Титонов)








2. ТРОЈАНСКИ РАТ (1186 .г.п.Х.)

Херакло је уграбио Хесиону, сестру Пријама и Титона, и удао је за
             пријатеља, краља Саламине Телемана
             отмица жене краља Спарте Менелаја - Хелене (спартанска
             принцеза, сестра Диоскура) - од Париса (Александра) сина При-     
                                                                                                            јамовог
             * отмице жена
              Крићани су отели Европу из Феникије
              Атињани - Аријадну са Крита
              Трачани - Оретију из Атине
              Спартанци - Хесиону из Троје
              Тројанци (Пријам, Парис) - Хелену из Микене (удату у Спарту
                                                                                                     - од Ахејаца)
            * Хелена спартанска, кћи Тиндареја
            Тезеј (води војску у Лакедемон, по наговору Пиротеја) и уграби
            Хелену (12-годишњу), сестру близанаца Кастора и Диоскура и
            Полиника; Тезеј је Хелену сакрио у Афидну - Декел је браћи
            открио где је, па су кренули да је врате - пљачкају Атику, поко-
            равају Атину, разарају Афидну; Хелену су удали за спартанског
            краља Менелаја - од њега је отео Парис (Троја) - тако започиње
            10-годишњи рат
            да би вратио Хелену (тетку своју) Парис креће код Менелаја
            (који је пре тога био у Троји да се очисти од грехова јер је убио
            дечијим мачем малог Антеја; и љубазно почашћен од Пријама)
            овај враћа част (гозба 9 дана, Менелај одлази на Крит да сахрани
            прадеду; Хелена бежи са Парисом (деца - три сина и ћерка);
            Парис је убио свог сина из првог брака са Ојноном - Корита, ко-
            ји је завео Хелену
            Тројански рат почиње 10 г. после отмице

* Одисеј, краљ острва Закинта (Итака - Брач), припада тројанској лози
            од оца Сизифа (предак ликијских краљева, владао у Арголиди,
            основао Коринт) и мајке Антиклеје (ванбрачна веза; отац Ау-
            толик, од оца Хермеса и Хионе; деда Јасонов)
          




            Одисеј, Нестор и Ајас - по савету Аполоновог свештеника Кал-
            ханта, тројанског одметника, одлазе на Скир код Ахила

* Ахејци се дуго сакупљају, јер немају водича
   то постаје Телеф (Мизија, Хераклов син, побеђује Ахејце, али га Ахил рани - то може да залечи само Агамемнон - отмица сина Ореста, претња Ага., пристаје под условом да Телеф доведе ахејске бродове до Троје - није ишао али је показао пут)

* независни савезници Агамемнона:
       1. Итака, Сам, Дулихаја - краљ Одисеј
       2. јужна Тесалија
       3. Локрида, Саламина - Велики и Мали Ајант (није поштовао Оли-
           мпљане; потицао је од Лелега, поштовали богињу Иду - Изиду);
           међусобни покољ и сплеткарење влада међу њима
       4. са Пелопонеза
           Спарта - Менелај
           Аргивљани - Диомед
           Пила - Нестор
                       Тебанци и Атињани држали су се по страни


*друго окупљање, опет у Аулиди; Ага. чека пророка Калханта да се врати из Делфа, Питија је тражила од Ага. да жртвује ћер Ифигенију (он неће), Менелај лукавством (удајом Ифигеније за Ахила) довлачи Ифигенију на превару

* састав снага:
1. тројанских -
                        Тројанци из града. Хектор
                        из Терије, Адрестије. Адрест
                        из Зелије. Пандар
                        Дардани. Енеја. Трачани (у саставу Дарданаца)
                        Перкоћани







                        Пелазги из Ларисе. Хипотеј и Пилеј (Арејева лоза)
                        Трачани са Хелеспонта. Пиреј
                        Трачани (Киконци) са Босфора. Еуфем
                        Пеонци из Амидона (далеко од Вардара). Пирхемо
                        Пафлагонци. Пилемон из енетске земље
                        Хализонци
                        Мишани. Хромис и Еном
                        Фригијци. Форикс и Асканије
                        Меонци. Метло и Антиф (Телеманови синови)
                        Карци из Милета. Амфион и Насто (са златним оклопом)
                        Ликијци са Дрима. Глаук, Сарпедон
                        Етиопљани. Мемнон (отац Титон, стриц Пријам)
                        Лелези из Педаса (околина Троје). Филак
                        Амазонке из Тракије. Пантесилеја




2. ахејских -
                       Беоћани (из 29 градова, 120 лађа)
                       Аспледонци из Орхомена (30 лађа)
                       Фокејци (9 град., 40 лађа)
                       Локрам (8 град., 40 лађа)
                       Абљани (6 град., 40 лађа)
                       Атињани (Дарданови потомци, 40 лађа)
                      Саламина (12 лађа). Ајас
                      Аргос (8 гард. - Тир, Епидаур, Егина; 80 лађа). Диомед и
                                                                                                         Стенел
                      Микена, Коринт, Сикион (100 лађа). Агамемнон
                      Лакедемоњани (Спарта, Аугија, Лај: 60 лађа). Менелај
                      Аркађани (Орхомен, Тегеја; 9 град. 60 лађа). Агапенор
                      из Пила (8 град. 90 лађа). Нестор
                      Епејци из Елиде (10 лађа)
                      Дулихејци (најамници из Италије, 40 лађа). Мегет
                     






                      Кефалоњани (Итака, Сам, Закинта; 12 лађа). Одисеј
                      Етонци, 40 лађа
                      Крићани са Кноса (100 град., 80 лађа). Идоменеј, Мерион
                      Рођани (9 лађа). Тлеполем (син Хераклов)
                      Еурипилци (30 лађа)
                      Данајци (из Силе и Аглаје, 30 лађа). Ниреј
                      Пелазги/Мирмидонци из Аргоса (5 град., 50 лађа). Ахил
                      Филачани (5 град., 40 лађа). Протесилеј
                      Ферани (5 град., Јолк, 14 лађа). Еумел (Адметов син)
                      Мелибејци и тесалски М. (4 град., 7 лађа). Филоктет
                      Ехалијци (28 лађа). Махаон и Подалирај (браћа лекари)
                      Хиперијци (40 лађа)
                      Епиоњани (22 лађе)
                      Магнећани (40 лађа)

*укупно 29 народа на страни Ахејаца
               17 народа на страни Тројанаца
             ___________
              1217 лађа и 122 000 бораца



* Ахил је ишао први - сукоб са Тенедом, пустоши гград, убио Местора
                                                                                        (Пријамовог сина)
             разара Лирнес (брани га Енеја - вођа Дарданаца, син Анхиса,
             унук Троја, мрзео је рођака Пријама који га је гледао са презре-
             њем; Енеја - храбар, вешт ратник, рањаван више пута)
             Ахил креће на М. Азију - пустоши је ( у Теби је владао отац
             Хекторове жене Андромахе, А. убија њега и 7 синова;
             заробио Хрисеиду - кћер свештеника Хриса - припала Ага.
             по обичајном праву као заповеднику ахејске војске
             Брисеида - Минова жена, кћер краља Бриса из Педаса, њу је
             Ага. уступио Ахилу
  






* Велики Ајанта , рођак Ахилов, пустошио земље без заштите - Тракија
            Херонес, Босфор
            убија старијег Пријамовог сина Полидора
            Полидора млађег, послао је Пријам са благом за Тракију, Поли-
                                                                                                           мнестру               
            Ага. у Тракију шаље Одисеја - да набави храну, узалуд



* у зиму су пљачкали, одмарали, уређивали логоре и вежбали гађање на ничијој земљи - у храму Аполона тимберијског; Ахил се заљубио у Пријамову кћер Поликсену, по гласнику пита Хектора за сестру, овај му одговара - биће твоја кад се придружиш Тројанцима; Ахил се колебао ( ако приђе Трој. мораће да убије рођаке В. Ајанта...)


* у пролеће Хектор рањава Ахила у руку - повлачи се из борбе; у ствари свађа око Хрисеиде (отац, Аполонов свештеник донео је откуп - не прихватају - куга -  Ахил предлаже Ага. да врати хрисеиду, овај пристаје) и Брисеиде ( коју је Ага. узео Ахилу)

* Ага. нуди Ахилу Брисеиду, 20 најлепших Тројанки, своју кћер, 7 месенских градова- Ахил не попушта

* Патрокло (Ахилов брат од стрица ) узима му оклоп и оружје; убија га
Хектор; борбе око леша - Ахил каже да ће спалити Патрокла тек када донесе Хекторову главу, оружје и 12 Тројанаца за ломачу
Ахил седа у бојна кола (коњи Балија и Ксант); у борби под Тројом убија Полидора Мл. ( кога је водио са собом због уцене Пријама); Хектор жели да освети брата
у набујалом Скамандеру Ахил се умало утопио
код Скејских врата - двобој Ахила и Хектора - леш, кола и опрему - ломача






сваког дана три пута вуче А. Хекторово тело око ломаче - тајно у Ахилов шатор долази Пријам по сина ( Ахил тражи злато или кћер Поликсену), Хелену да врате Менелају - договор постигнут али није испуњен

Хектор је сахрањен у Теби (Кадмовом граду) код Едипове чесме, где је
рођена његова жена Андромаха, под Плаком; после разарања Троје, остаци Х. су пренети у М. Азију (Троја Нова)

Амазонке се придружују Тројанцима - Ахил убија краљицу Пантесилеју - угледавши је без кациге, искрено је зажалио због њене лепоте

Мемнон (изузетна лепота, храброст, одлучност, вештина) - убија га Ахил и креће на Скијска варата која чува

Парис - убија Ахила

Одисеј тек сутрадан са Итачанима слама отпор Тројанаца

В. Ајант убија Глаука и отима Ахилов леш; невреме прекида борбу; Ахил је спаљен уз почасти; урна поред Патрокла, у такмичењу за његово оружје и оклоп учествују В. Ајант (најлепши и најјачи после Ахила) и Одисеј - нема победника - Ага. додељује част Одисеју; В. Ајант се убија

Неоптолем (малолетни Ахилов син) наставља очевим стопама

*Филоктет (се и даље лечи) _ Одисеј и Диодем га налазе на острву Лемно, код Тебе; траже да се Ф. укључи у рат; Ф. изазива и убија Париса (П. умире од ране коју није хтела да залечи његова прва жена љубоморна на Хелену) - око које су се већ посвађали Пријамови Хелен и Дејфоб, кога Пријам сматра достојним Хелене; а Ахејци Хелена позивају на сарадњу; љут на брата пристаје да напусти град, као и Енеј;





како Парис скрнави храм Аполона тимберијског и прориче: "Троја пада када се једна Пелопова кост донесе у ваш логор, ако Неоптолем заузме тројанско поље, ако Атенин Паладијум буде укараден из Троје" - Ага.
је упутио мисије да изврше пророчанство

Троја је остала неосвојив бедем, све до Тројанског коња - који се приписује Одисеју - из захвалности за срећан повратак у домовину, дар Богињи - 22 јунака (Одисеј, Менелај, Диомед, Стенел, Атамант, Тоант, Неоптолем...) - Прјам је сумњао у коња, али одбегли ахејски роб Синан
је убеђивао Тројанце да је то дар

покољ - Пријам и Хекаба су се склонили, Полип њихов син бежи код њих, Неоптолем га пробада мачем, Пријам баца копље, промаши, искасапе га
Одисеј и Менелај одлазе у Дејфобову кућу у најкрвавију битку до сада - побеђују
Одисеј штити Антенорове синове (Глаука и Хеликона)
Менелај штити Антенора (жену му и синове)

Eнеј је оца Антилоха, на леђима изнео кроз Дарданску капију, испод
планине Иде; утврдио се у Пергаму; часни мир са Ага.; прелази у Трачки Пелен; влада преосталим делом Троаде и Дарданије
из Троје је изнео највеће светиње
(град Дардан на Косову)
прешао је преко Македоније, Епира (ту га примају брат од стрица Хелен и Андромаха Хекторова, који су заробљеници Неоптолемови - али Неоп. је Хелена оженио својом мајком Дездемоном и дао му краљевство над Молошанима, а себи је узео Андромаху; Неоптолема убија Орест, а Хелен обједињује краљевство и узима Андромаху;
изграђују нови Илион; после Хеленове смрти Андромаха са Пергамом - син из брака са Неоптолемом - одлази у М, Азију - оснивају град Пергам)
* Андромаха - кад је Неоптолем (Ахилов син) убио Хектора, по праву
му је припала А.
Хелена (Пријамовог сина), пријатеља свог Неоп. жени својом мајком Д.






Н. и А. одлазе у Јолк (скопље), где наслеђује деду Пелија; имају троје
деце: Мокота (епирска династија), Пергама, Пилеја
7 год. касније Н. убија Орест (Ага. син) у Делфима и по праву жени се
Андр.; а после његове смрти Андр. се жени Хелен (који је пре тога био муж Неоп. мајке Дездемоне); са њим Андр. има сина Кестрина
из Дарданије, дуго после Тројанског рата, у госте им стиже Енеја ( на путу за Италију)
после Хеленове смрти, Андр. са Пергамом (син са Неоп.) одлази у М.А.
где оснивају град Пергам


* од бројне Пријамове породице остају - Хелен; Скамандер, Полидор, Астианакт ( Нова Троја у М. Азији од узбеглих Тројанаца) и Дардан; снаха Андромаха и кћи Касандра

* 10 год. рата
      Етиопљани и Мемнон пале ахајске лађе
      Патрокло ступа у борбу и гине
      Антиоха (који је желео да заштити оца Нестора) убија Мемнон
      двобој Мемнона и В. Ајанта; Ахил не може да одоли - мења В.А.
      и убија Мемнона; јури према Скијским вратима и ту га Парис погађ
      у пету десне ноге; умире у страшним мукама; борба око леша траје 
      цео дан; В. А. проноси леш а штити га Одисеј; последња Ахилова
      жеља је била да В.А. жртвује Полексију на његовом гробу
      други кажу да су Ахилов леш узели Тројанци  и мењали га за злато
      дато у откуп Патрокловог леша
      Ахилова сахрана (тужбалице) - 17 дана
      тело му је балсамовано (амброзија), спаљен

* миграције  Тројанаца - у домовину су стигли Нестор, Менелај, Неоптолем
      1. у М.Азију код Тројанаца, вођа Титон - империја у Етиопији
          Арабији и М.Азији
      2. у Италију код Пафлагонаца из Енетске земље, вођа Антенор
          (мудри Пријамов саветник) > Венети





* "Пријамово благо" - Шлиман, 1868.г. нашао у М.А. Троју
          благо је у Пушкиновом музеју у Москви
          Пријам је Полидора послао сестри Инони и зету Полимнестру
          трачком краљу, који хоће да убије младића и отме му благо,
          зато тетка Инона подмеће сина Дејфоба, отац не знајући креће на
          њега, али га Полидор убије; остаје у Тракији и касније прихвата
          избеглице из Троје - младог Хекторовог сина Скамандра



* Енеја - последњи отпор у Троји у тврђави Пергам
            повлачи се на Иду
            Македонија, Епир, Јонско море, Италија-Сицилија, зап. Италија
            бура носи најпре у Африку - љубав са картагинском краљицом
            Дидоном
            враћа се у Италију; север - Лациј, жени се Латиновом ћерком
            Лавинијом; сукоб са краљем Турном
            Е. прихвата латински језик, наслеђује престо после Латина
            Етрурци (Банат и север-запад Румунија, јужно од Дунава) - сро-
            дници Енејини; помажу му против Турна, али у сукобу са њиме
            Е. гине
            Е. је повезан са родом Јулијеваца - царском династијом преко
Асканија (Е. и Креусин најстарији син), рођен у Троји, оснивач Алба
            Лонге - матице Рима; народ је Аск. прозвао Јулом (назив врхо-
            вног божанства латинског савеза Јупитер Латиарис = Мали Јупи.

Касандра (Пријамова кћи) - у Атенином храму силује је Мали Ајант, и
            доводи је у логор, али је Ага. узима за себе; М. Ајанта осуђују на каменовање али ће то избећи заклевши се да Одисеј лаже; Ага. са Каса-
            ндром одлази у Микену, где их убија љубавник Ага. жене, који
            је већ отерао Ореста
* Орест - да би осветио оца Ага., убио је мајку и њеног љубавника Еги-
            ста (он и Орест су истих година); прогоне га Ериније ( и у Дел-
            фима), у Атини му суде - мора да ожени Хармонију и једну год,






            је прогнан; пророк му саветује да из Тауриде (где је у храму
            свештеница, његова сестра Ифигенија) узме кип Артемидин
            тамо је био обичај да се транци жртвују Богињи
            Ореста је спасла Хрисеида, ћерка свештеника Хриса, која је са
            Ага., када је била у ропству - родила сина Хриса (Орестовог бра-
            та)
            Орест је обновио Троју, где су дошли народи Спарте и Микене -
            назвао је Еолијом (по Еолу, рођаку)
            4 генерације после Ореста у Троју долазе Јоњани, под Грасом,
            Орестовим унуком; они су са ширег простора Сплита (Салоне)
            Еољане су протерали у М.А. под вођством Орестовог унука Аре-
            лаја на Мраморно море
            истовремено су Хераклиди протерали из Тебе Тесамена, који је
            у сеобу повео народ на територији Грчке; остатак је са сином му
            Кометом отишао у М.А.          



* највише промена народа доживеле су Тесалија, Беотија, велики део Пелопонеза
Хелене зову Данајцим, Аргивцима, Ахејцима
Дорци су 80 г. после тројанског рата са Хераклидима заузели Пелопонез
Атењани су населили Јонију и већи део острва
Пелопонежани су прешли на Сицилију, Апенинско полуострво
Карци (народ Словеније и делом Аустрије)
Пафлагонци > Венети у Италији и на сев. Европе (Скитија)
Мишани, Мизијци (Србија, део Бугарске) отишли у М.А.

*Хомер еп завршава хекторовом и Патрокловом сахраном (кремацијом), а крај рата описују век касније:
             пропаст Троје - Аркин из Милета
             Енеида - Вергилије
             Хероина - Овидије
             Теогонија - Хесиод
             Ајант, Филоктет - Есхил





* Дионисово освајање Индије 1300
   уговори Диониса и хетитског цара
   Хамурабијев законик





* Орест се није могао ослободити гриже савести (Ериније), зато је на
            Аеропагу дигао жртвеник; али није смео да учествује у прино
            шењу жртви (по жељи деде му Тиндареја); није му помогао ни
            стриц Менелај; у Атини је пресуђено да годину дана буде у изг-
            нанству, да се ожени Хермионом и влада Микеном; пророк му
            је саветовао да мора однети кип Артемиде из Тауриде ( на ост-
            рву Лемно) - у том храму је био обичај ( увео га је Тоант, чуку-
            нунук Дионисов, син Тоанта Другог), да се жртвује странац та-
           уридској богињи, а свештеница је тада била Ифигенија; Ореста
           је спасла свештеникова ћерка Хрисеида (Ахил је заробио, Ага.
           је добио и са њом има сина Хриса - па су он и Орест браћа по
           оцу); Орест је територију Троје населио Спартанцима; Микења-
           нима и назвао је Еолијом
           4 генерације после Ореста на просторе Троје дошли су Јоњани са
           Грасом (Орестов унук) са простора Атине

Аполонова религија - Зеус је био врховни бог; Аполон је био органи-
затор, законодавац, даје награде, егзекутор (лук и стрела)













                                        ТЕБА/КАДМЕЈА
                                       династичке борбе


Дионис - Кадмов и Дарданове сестре Хармоније, унук
                његову мајку Семелу (Кадмову сестру) обљубио је Зеус
                земљотрес у Кадмеји; Семела гине (сахрана посмртних       
               остатака после тридесет година Д. освајања, али он је не сахрањује него је носи на Олимп међу богове, тада га је напао брат од тетке Пентеј па су га жене растргле -  баханалије, (Дион. тетка Агава у пијанству је
               растргла свог сина Пентеја) - тако су настале мистерије
               Дионис је однешен до
               планине Ликеје, у граду Ликосури чувала га је тетка Инона
               Дионис одлази на Крит код тетке Европе и сина јој Миноја
               постаје војсковођа - Египат, Индија
               Д. је Рамзес Други = Амон Ра; рођен у Илирији/Кадмеји/Теби
               на Криту (Крку, код тетке Европе) жени се Минојевом ћерком
               Аријадном; као зет одлази на краља Тегеја у Атину (Сплит.
               Солин), јер је овај мучки убио Мин. сина Андрогеја
               са војском иде на Персеја у Арг (Македонија) - П. се покорава
               (данак 7 момака и 7 девојака)
               Дион. и Мин. одлазе на Сицилију по Дедала (који је од Мин.
              затражио азил када се с братом посвађао око престола); краљ
              Сицилије, Кокал убија Мин. у купатилу; па је Д. пет год, држао
              Сиц. у опсади
              Дионис је владао као Рамзес Први и Други око 70 г.
              док је после Египта освајао Индију (20 г.), у Европи је као
              намесника оставио рођака Сета (који се осилио, прогласио
              краљем и покушао на гозби да запали палату у којој је угостио
              Диониса
              Д. је владао око 1337.г.п.Х. - његово царство обухватало је
              Балкан, М.А., Италију, Египат, Индију, Либију, Етиопију
              наследио га је у Египту син Орос (Ерос = Мернептах, 1251 -
              1231.гп.Х.) = Аполон (код Хелена, нарочито код Тројанаца)
            




              симбол је лав (атрибут бога Сунца и Тебанаца)
              на Балкану влада Д. син Македон; а касније Лаомедонт, Дарда-
              нов праунук, Тројов унук, Илов син
              убиством Орфеја (Македоновог праунука) распада се македо-
              нска држава
              на њеним развалинама ствара се моћно тројанско царство, које
              је подигао Лаомедонт > Херакло води ратове који унуштавају
              Троју
              
                           




* престо у Кадмеји Дионисије враћа Полидоровом малолетном сину
             Лабдаку, наслеђује га малолетни Лај - Едип (малолетни) - као
             тутори Лабдаку - Никтеј (Хијеријев син деда са мајчине стране)
             па његов брат Ликаон (Лабдак влада једну год. и умире), опет
             Ликаон (за малол. Лаја - влада 20 г., град Ликосура)
             Антиопу (Никтејеву ћерку), два сина Амфиона и Зета, Ликаон
             протерује из Кадмеје у Ликосури (Китерон), синови се сурово
             свете стрицу, њега и ћерку Дирку растргли су бикови; преузи-
             мају престо (за Едипа), опасују град зидовима, назив - Теба (по
             Зетовој жени)
             Америон - самоубиство - није могао да преживи трагичну суд-
             бину деце (12-стор.), жена Ниоба (Танталова кћи, Пелопова сес-
                                                                                                                    тра)
             Ликаон је установио култ ликијског Зеуса > китеронски З.
             Китерон, планина на којој је (25 кривина) Едип убио оца Лаја
             Дарданова ћерка Идеја, два сина Крета и Теукра; Крет - сина
             Олимпа ( погинуо од грома, сахрањен на Китерону > мења на-
             зив у Олимп, па и култ > Зеус Олимпски)
             после погибије Лика (деде по мајци) Лај одлази из Тебе у Елиду
             Пелопу; учи његовог сина Хрисипа, али га одводи као таоца
            






             (Пелоп га проклиње - да погине од синовљеве руке) натраг у Те-
             бу; жени се Јокастом (Креонтовом сестром, унуком Пентеја,
             Агавином чукунунуком); у Делфима пророчанство - син ће уби-
             ти Едипа на планини Китерон; када се враћао из Делфа (да би
             сазнао шта се догодило са Едипом) на планини је срео сина,
             ударио га а овај узвратио
             Едип је живео на Коринту код краља Полиба, сазнавши да му
             овај није отац кренуо је у Делфе
             Креонт на престолу Тебе - док Едип није одгонетнуо Сфингу,
             женидба са мајком, четворо деце
             куга у Теби; Е. шаље Креонта у Делфе - одговор: кад убица
             Лајев буде кажњен, куга ће нестати; Е. проклиње убицу; Креонт
             доводи пророка Тересија - Јока се убија; од пастира Едип
            сазнаје шта је било са њим као бебом - златном иглом копа себи
           очи; синови га затварају у палату да их не срамоти, ругају му се
           (Едип их проклиње), протерују га (Антигона с њим); плашећи
           се клетве договарају се да сваки влада једну годину; први је Ете-
           окле, Полиник је за то време у Аргу (ту се жени краљевом ћер-
           ком Аргијом); када се вратио у Тебу Етеокле га протерује

*седморица против Тебе - Полиник од таста тражи помоћ, 7 војсковођа
           креће на Тебу - Тидеј, изазива Етеокла и друге на двобој; све по-
           бије; таст Адраст поставља војсковође на 7 капија тебанских;
           Тиресија пророкује - ако се богу Ареју принесе људска жртва
           Етеокле ће победити; Креонтов син Менекеј се добровољно уби-
           је; војсковође гину; да спречи крвопролиће Полиник зове брата
          на двобој; смртно се рањавају; Креонт преузима власт; мртве Ар-
          гивљане не сахрањују, ни Полиника











* други напад на Тебу - Тезеј, атински краљ, на молбу Адрастову,  
          да казни Тебанце због непоштовања богова - мртвих; Креонт је     
          ухваћен и убијен; мртви спаљени

Антигона - је оба брата достојно спалила; Хемон је требао да је убије;
          он се њом жени и одводи је на Китерон; син Меон (ХОМЕРОВ
          отац има знак змије на леђима, ознака краљевске лозе) долази у
          Тебу; Креонт наређује његово убиство, али посредује Херакло
          (родом Тебанац, ожењен Креонтовом ћерком Мегаром)
Лаодамент (син Етеоклов на престолу Тебе)



*трећи напад на Тебу - синови Седморице војсковођа заклели су се да
          ће осветити очеве - у Делфима Питонка каже: победиће Аргивља-
          ни ако Амфијарајев син (један од тројице преживелих војсковођа)
          Алкмеон води војску на Тебу
         Тиресија пророкује Лаодаменту - Теба неће бити разорена све док
          било ко од Седморице жив - то је Адраст ( који ће убрзо умрети
         чује да му је син погинуо на почетку борби под Тебом) - сви Теба-
         нци су по Тиресијевом савету ноћу напустили Тебу - на месту зау-
         стављања изградили су град Хестију; побегли у Илирију
         Аргивци су опљачкали и разорили град; Алкмеон (други Адрастов
         син) погођен очевом и братовом смрћу, криви мајку (коју је Поли-
         ников син Терсандар подмитио да Алкмеона наговори на поход на
         Тебу) и убија је (прогнан је од Аргивљана - Епигона из Арга)
Терсандар (Полиников) је на престолу Тебе  















четврти напад на Тебу - у току ТРОЈАНСКОГ рата, пљачке и походи на
        територију савезника, Ахил иде на Тебу, која је тада имала мало
        ратника - због заклетве Тиндареју да ће бранити мужа Хелениног
        (кћи Тинд.) од Менелаја, бројних кандидата - тако су се истородни
        народи, сродници по крви нашли на супротним странама, јер су ос-
        уђивали Парисов поступак; из истог разлога се Теба нашла на При-
       јамовој страни, а и због родословне повезаности тројанско-дардан-
       ске лозе са тебанском лозом - јер се син трој. краља Пријама, Хек-
       тор оженио Андромахом, ћерком тебанског краља Етиона;
       њега је Ахил убио, са седморицом синова, и сахранио засадивши
       му на гробу свето дрво брест;
       пророк саветује Тебанцима да из Троје донесу кости славног Етио-
       новог зета, Прикиног сина Хектора; које су касније однели у М.А.
       у Троју Нову


* пети напад на Тебу - за време свечаности Посејдону Онхестију, неки
       Тебанци су без разлога убили краља Орхомена, Климена; његов
       син нападне и савлада Тебу - данак, годишњи од 100 крава, плаћа-
       ли су све док Орхомењане и Минојце није покорио Херакло (син
       Пелејеве унуке Алкмене, из Илирове лозе, и Амфиктриона - Деука-
      лионовог сина, Минојевог унука, чукунунука Кадмове сестре Ев-
      ропе); најпре је сакупљачима данка одсекао уши, носеве, руке; па
      је пресрео Орхомењане, који су кренули на Тебу и победио их;
      разрушио Орхомен, гине му отац Амфиктрион; сад краљ Орхомена
      враћа данак - 200 крава


* Креонтова и Едипова лоза
      потичу од Илирове ћерке и Дарданове сестре  Хармоније и Кадма
     (Агеноров сина)             
     Креонт < од Кадмове ћерке Агаве (која је на Семелиној сахрани рас-
     тргла свог сина Пентеја) и Спартанца Ехиона
    




     Едип < од Кадмовог сина Полидора
     ове се гране спајају преко Јокасте, Креонтове ћерке и Антигоне,
     Едипове ћерке ( прва је Е. мајка, друга је кћи и сестра)

* Меон је направио заседу Тидеју, који све побије, а Меона поштеди; када су седморица Епигона напали Тебу, Тидеј настрада и Меон га уз почасти сахрани;
наследи престо у Фригији (Меонија, за време Херакла и Омфале) и ожени се Диндамином; кћер Кибела која се удаје за Атиса (Херакловог и Омфалиног сина); имају три сина - Лида (Лиђани), Миза (Мижани), Кара (Карани) - родоначелници, Хекторови унуци
   Меон се други пут жени Критеидом > син Мелесанген = ХОМЕР, Дионисов свештеник из Тебе; у рату је Хомер био у саставу Мирмидонаца као свешетеник, пророк  Меонац - тројански савзеник и као Ахејац (из морања јер је у Ахиловом табору); мада су његови Меонци били на страни Пријама, где је био и његов брат Боро (убио га  као тројанског савезника Идоменеј, Несторов син)
* Хомер је син краља Фригије Меона (син Тебанца Хемона, унук краља Тебе Креонта; Хемон и Антигона, Едипова ћерка су меоново родитељи; Креонтова и Едипова
* језик епова - винчански (меонски и еолски = илирски)
  јонски алфабет (варијанта источне гране) прихвата Атина 403.гп.Х. и она постаје званично писмо ("х" се изговара као "кс"/"пс"); Јонија
(територија Хрватске, Србије, Ц.Горе. Босне)
"Илијада", "Одисеја" писани дактилским хексаметром = јуначке песме у Србији, Ц. Гори; у еповима постоји велики број словенских речи
* китара и форминга (гусле) за певање у хексаметру (јуначке песме)
певачи - Фемије са Итаке
               Демодок из Феникије











* Македонија, Трачани, Илири < Пелазги = Скити (југ-источна Европа)
        4 наречја:
                       1. јонско (Хомер, Херодот, Хипокрит)
                       2. дорско (Пиндар, Алкаман, Симонид)
                       3. еолско (Алкеј, Сапфо)
                       4. атичко (Платон, Аристотел, Есхил, Софокле, Тукидид,
                                                                  Еурипид, Аристофана)


* Лај - директни потомак (чукунунук) Дарданове сестре Хармоније и мужа јој Кадма (Теба)
из Тебе су убрзо прогнани и Аутомантова деца - Фрикс (Фригиа - сев.
Албанија = Колхида) и Хела (удала се за Илировог сина Ауторијата; деца - Пеон, Едон, Алмон)

*куга међу Ахејцима
земљотреси (два мања, један велики)
поплаве ( у једној се скоро удавио Ахил)



* распад Друге Илирске државе 167.г.п.Х.

Аргон - зачетник славне Друге Ил. држ. (око 5. века п.Х.)
син Пинес и мајка Теута (моћна, али је уништило што је дозволила гусарење) - Рим се већ осилио и гуши Теуту
Димитрије Хваранин јој је био вазал, касније муж; против Рима, савезништво са Македонијом (Филип Пети, 207.г.п.Х.)
у исто време Ханибал растура Рим -

ХАНИБАЛ је био из ратничке породице Барка(с); отац Хамилкар био је чувени војсковођа - који није ратовао силом него интелигенцијом, био је софистициран и томе је подучавао и сина; живели су у друштву које је било трговачко, Картагина, као две одвојене класе; када је Рим





осилио Хамулкар је преселио своје трупе на територију Шпаније и основао тамо Нову Картагину - у почетку као место за обучавање трупа, убрзо је постао непобедив; убили су га у једном окршају домородачко племе у Шпанији; Ханибалу је припала дужност да настави рат против Рима; битка код Кане је највећа у историји (технички генијално изведена); највећи
противници Ханибалови у Риму били су Сципиони; Рим је слао своје изасланике, надмене и охоле да траже предају али је то Х. још више разбеснело, одлучио је да не чека већ да пошаље своју војску на Рим; прешао је Апенине у зиму (помогли су му као водичи домаћи Гали, једни, други су га немилосрдно пљачкали и убијали му војнике) са слоновима (који су касније сви угинули , па му нису ни послужили за борбу са Римом); од 46 000 војника преживело је 20 000..........)

*али 197.г.п.Х. Рим побеђује Македонце и постаје велика Империја



*Друга Илирска држава
       Прва Ил. држ. је Троада са Тројом - Илијем градом
       Друга је трајала од 5 - 2 века п.Х.; 15 краљева у две династије:
                 1. девет краљева (Сирхас, Бардинис, Грабос, Плеурат, Клит,
                     Глуак, Бардил Други, Моноунуис, Метилиос)
                 2. шест краљева, од 260.г.п.Х.(Плеурат Други, Аргон, Пинес
                     (малолетни) - влада краљ. Теута, брат му Скердилаид,
                     Тенције до 168.г.п.Х.)


  












*Словени у Европи

            Поморјани - између Висле и Одре
                                 река Прситица дели их на зап. и источне
            Вељићи (Љутићи) - зап. од Одре; међу њима у долини Укре -
                                Укрини;
                                4 фамилије - Ратари, Доленићи, Шћиропане, Кићане
            Раци, Рујнаци су живели са Поморјанима
            Стадорани - југ-зап. на реци Спреви у Хавољу
                                сложено, од много племена; највеће је Брежани
                                (доњи ток Хавоља до ушћа у Лабу); заједничко име
                                Гавољани
            Бодрићи (Рарози) - север-зап. од Ставора и Велића, на обали
                                Балтичког мора између река Реченице и Свећине,
                             где су протицале Бела, Лаба, Травник;
                             чине га : Варге (чувени поморци); Полабци (данас
                             Рацебуршци);  Глињани (између Лабе и Степенице);
                             Варни (уз Варнаву, дан. Роштохинци, Буцовци, Гус-
                             тровирци); Раци  = Рашани; Вагри; Кашуби (изумрли у
                             14. веку); Доленићи; Ратари (дан. Штетинци); Вили-
                             нићи (око Берлина, Брандербурга); Бризанићи (данас
                             Хавенбурци); Ере (Ерули, дан. Макленбуржани);
                             Бризнићи (дан. Пригнићани, Перлбергци); Хавољани
                             (дан. Ховербуржани); Рарози (дан. Штолџенци, Алка-
                             менци); Србићи (дан. Најбрандержани); Бодрићи (дан.
                             Макленбуржани, Шверинци); Вагри и Љубенићи (дан.
                             Љубегсци, Алдепбургсци); Рани и Рурани (дан. Руги-
                             јани); Гринићи (дан. Аненбургсци); Сораби и Серби
                             (дан Саксонци, Мисници, Лајбниц)
           Милчани - око реке Нише
           Намурани - ушће Србице у Мезу
           Обрићи
сва ова словенска племена непрестално су се борила против римске (Ахавенде) Империје, од 476.г.п.Х. до њене пропасти, а онда настивила





борбе са другим народима и међусобно, до уједињења Германије - са германских, скитских и малоазијских територија јуришале су Склавиније (војске племенских савеза) на челу са елитним коњичким јединицама - Сербима




ИЛИЈАДА                                                    Видо Латковић


            1. о срџби Ахилеја и поразима ахејским
                свештенику су отели кћер Ахејци и дали је Ага. - Аполон
                их казни кугом
                Ага. узима Ахилову Брисеиду - А. неће да учествује у рату
                (Тетида, мати А. жали се Зеусу, он јој обећава да ће штитити
                Ахила; Хера је тиме незадовољна - она воли Ахејце, препире
                се са зеусом
            2. желећи да отме Ахила, Зеус у сну наговара Ага. да иде у бој са
                Тројанцима
                набрајање лађа и чета са обе стране
            3. када се војска суочи Парис изазива ахејске јунаке, изалази
                Менелај; парис се упалши и побегне; грди га брат Хектор, па
                Парис враћа у двобој - победник добија Хелену
                Мен. умало не убије Париса, али овога избаци Атина, обави-
                вши га велом магле, и преноси га у његову кућу
            4. богови одлучују да Троја мора пропасти
                Тројанце храбри Аполон, а Ахејце Атена
            5. Ахејцима долази у помоћ Хера, Атена
                Тројанцима Арес - бог рата
      6/7/8. Зеус забрањује боговима да се мешају у рат, на брду Ида (ода-
                кле посматра битку) одређује Ахејцима пораз
                Хера и Атена желе да сиђу са Олимпа и помогну Ахејцима,
                Зеус забрањује   
            9. Ага. одлучује да пошаље посланике Ахилу,који прети да ће
                отпловити кући лађама







         10. ухођење војске (Одисеј и Диомед - тројанску, а Долон - ахеј.)
         13. Ахеј. би јако настрадали, како су их Трој. почели сећи, али им
               посејдом помаже
         14. Ахеј. побеђују; Хера желећи одвратити З. поглед од бојишта
               заводи га; Ахеј. напредују нарочито када Телемахов син Ајас
               каменом погоди Хектора и избаци га из трој. редова
         15. Зеус се буди и псује Херу, шаље по Аполона (да овај оздрави
               Хектора) и Посејдона (да се престане мешати у бој)
         16. Патрокло моли Ахила да га пусти у бој - А. му даје своје ору-
               жје; Троај. мисле да је то А.; Аполон наговара Хектора да уби-
               је Патрокла
         17. Трој. хоће тело Патроклово, Ахеј. не дају
         18. Ах. чувши за смрт Патр. удари у плач који допре до мајке му
               Тетиде (она обећава сину ново оружје, које ће му сачинити
               Хефест)
         19. Ах. на скупштини изјави да се више не срди на Ага. и да жели
               у бој; војска мора да руча пре боја; Ах. неће док не освети Пат.
               крепи га Атина, коњ Ксант људским гласом прориче му скору
               смрт
         20. Зеус допушта боговима да учествују; на страни
               ахејској-
                      Посејдон, Хермија, Хефест, Хера, Атена;
               тројанској -
                      Арес, Аполон, Артемида, Лета, Афродита
               Ах. убија Полидора, Пријамова сина; хотећи да освети брата
               Хектор излази, из двобоја Хек. спасе Аполон, маглом
         22. Хек. се сукоби са Ах., овај га убија, везује за борна кола (глава
               виси на доле) и вуче лађама
         24. Зеус поручује Ах. да преда Хек. тело
               Пријам долази по тело сина, које му Ах. лако преда









(анализа Илијаде)

* борбе
* припреме за бој у 2. певању
* у првој борби Диомед рањава Афродиту и Ареса; Тројанци доживљавају прави покољ
* најжешћа битка води се у 12/13. певању - око ахејских лађи, Зеус интервенише у корист Тројанаца
* трећа битка пред ахејским табором (11-15.), двострука градација -
Сарпедон руши претпрсје на ахејском бедему (12.); Хектор пробија каменом врата; оба пута Зеус не надгледа битке; Тројанци губе кад Посејдон и Хера (14.) користе Зеусово одсуство
* четврта битка у којој наступа Ахил са новим оружјем, песник измиче од приказа праве борбе богова
двобој Ахила и Хектора (20.), крајем 21.певања богови се склањају са бојног поља да би двобој јунака имао сасвим људски карактер


* Ахил је увређен због отете робиње Брисеиде, истрајан у настојањима да не учествује у боју
враћа се у бој из жеље да се освети Хектору (мада се с почетка наслађивао када је Зеус поражавао ахејце)
када Пријам љуби руку Ахилу - овај плаче
у 19.пев. мири се Ахол са Ага.
16. пев. Патроклија - после тога следи Ахилов захват у бој



Ивине белешке о Илијади

* Парис је био син тројанског краља Пријама и Хекабе
зачетник је тројанског рата; у ноћи пред његов долазак на свет Хекаба је уснила злослутан сан: родила је горућу бакљу која је запалила Троју






краљ Пријам се обратио врачу који му је протумачио сан - Хекаба ће родити сина који ће бити узрок пада Троје; Пријам одлучује да по рођењу дете однесу у дивљину на гору Иду и тамо га оставе; тамо је дете нашла медведица, која га је отхранила својим млеком, а затим га је прихватио Прикин пастир, који га је назвао Парис
* прави узрок рата је била свађа Богиња; богиња свађе Ерида увређена што није позвана на свадбу краља Пелеја и морске нимфе Тетиде, баца у салу златну јабуку са натписом "Најлепшој"; Хера, Атина,Афродита траже од Зеуса да одлучи, он пребацује то на пастира са Иде - Парис је био неодлучан и најпре је хтео да побегне, али богиње су га уцењивале:
Хера му је понудила власт над Азијом; Атина победу и славу у сваком рату; Афродита најлепшу жену на свету - зато је Парис пресудио у њену корист; најлепша жена, по мишљењу богова и људи, била је Хелена, кћи узвишеног бога Зеуса
пошто су мајка и отац туговали за Парисом одлучили су да направе гозбу, на којој ће победник игара добити најлепшег бика из П. стада; пошто је П. највише волео тог бика учествовао је на гозби  и победио најстаријег Прикиног сина Хектора и добио бика; увређени Прикини синови одлуче да убију Париса али он побегне на тло Теусовог жртвеника, где га је видела Прикина кћи, чаробница и рекла родитељима да је то њихов син, њен брат
када је отишао да врати посету спартанском краљу Менелају...опљачкао му је ризницу и узео лепу Хелену
Мен. тражи помоћ у Микени од брата Ага.
пред смрт Парис је извео подвиг осветивши Хектора, а убивши Ахила
Париса је ранио Филоктет и он је умро усамљен на гори Иди; хелена се удала за девера Дејфоба, а за Парисом је жалила једино његова прва љубав Ерена која се спалила заједно са њим

* Хектор је био најомиљенији у Троји, увек на челу војске









Хомер и грчка херојска епопеја

* по Хомеру, мИкена је била престоница Ага., главног заповедника грчке војске под Тројом - киклопски зидови, лавља врата - та је култура била непозната већ античким историчарима, али се успомена на њу у усменој традицији митолошких прича
* микенска култура била је наставак критске (Минојска - према Миносу владару на Криту, палата у Кносу) у 3/4 векуп.н.е.
* око 2 века п.н.е. проширила се на критску културу према Троји (исток) и грчком копну
* развијала се под јаким утицајем прастарих култура са Еуфрата и Нила
значајну улогу у размени њихових добара одиграли су Феничани
* погрешно је мишљење о спонтаној Хомеровој поезији и самосталној
грчкој књижевности - развијала се она под утицајем Бабилонаца, Хетита, Феничана, Египћана

* постанак епске песме, 3 стадија
слбодна хорска импровизација, без сталног облика, широки народни слојеви - инперсонална поезија
у родовском друштву када су лов и рат карактеристике људског деловања песма се понавља у одређеном облику и задобија епску структуру
при распадању родовског друштва (рано класно друштво) постоје јуначке песме које се шире и понављају у одређеном облику примајући у себе елементе других епских песама - слевање песама око једне фабуле, стварање великог епа (сумерско-бабилонски еп о Гилгамешу,
староиндијски Махабхарата, Рамајана, Хомерови Илијада и Одисеја)

* певачи који су певали пре Хомера ( по Х. једни су и сами јунаци који су певали уз пратњу инструмената - Ахилеј; други имају сталан положај као певачи у властеоским породицама - Фемије, Одисеј; трећи су по средини властеоских и народних - Демокрит
певачи износе оно што су чули да се слави; приказама слика живота








морала је одговарати схваћањима друштва за које певају; догађаје морају опевати као да су сами у њима учествовали или чули од оица  пластично приказивање
аед не понавља већ готову песму, већ је импровизује, ако је већ готова он памти само опћи део, а грађу обликује на свој начин - та грађа су митолошке приче о боговима, херојима које се не схватају као измишљотина ећ истинита прича
* претхомерске кратке песме припадају различитим круговима прича
* мотиви концентрације - једна окосница око које се сабирају поједини мотиви: велики рат, рат Аргејаца против Тебе; Кентуара потив Етеољана; Ахејаца против Троје; заједничка експедиција да би се заробило благо - Аргонаути; одисеја; заједнички лов - .лидонски вепар

* Јоњани, после Еољана дошли у М.А. из Атике, заузели средњи део и отоке; дорско-еолска група имала је смисла за лирско-музичке облике; а Јоњани за разговор и прагматичност - у античку књижевност унели су епопеју, положили темељ новели, повести, филозофији, драми, роману



*Хиперборејци - народ који живи северно од постојбине хладног ветра Бореја/буре; у сев. областима Европе, Азије; радосни, безбрижни

*Аријевци - становници Арголиде, Аргоса покрајине и града на сев-исток Пелопонеза; центри културе у 2 веку п.н.е. - Микена, Тиринт; врховно божанство Хера, магна матер; оснивач првог краљевства Инахос, пре и за време тројанског рата краљ Аргоса био је Агамемнон

*Кирка - највећа и најопаснија чаробница, ћерка бога Сунца и Персеиде
њена противница Сцила, кћи мегарског краља Ниса, коју је Кирка зачарала да буде чудовиште са 7 глава









Пелазги - старобалкански народи, отишли у М.А., медитеранска острва, Блиски исток


Аргонаути - морнари племићког порекла, који су на лађи Арго, под заповедништвом Јасона из Јолка (М.А.) стигли из Егеје у Колхиду (источна обала Црног мора) у 13 веку п.н.е.   




ОДИСЕЈА                         (Ивине белешке)

1. певање
         Богови одлучују да се О. већ једном врати кући, љегову жену
         Пенелопу просе млађахни просци и расипају О. благо; богиња
         Атина им прети
2. пев.
         Атина се појавила О. сину Телемаху (у људском облику) краља
        Ментора - каже му да сазве грађане да отерају те силне просце; она
        прибави лађу Тел. да иде и тражи оца
3. пев.
        на путу наилазе на Нестора, који ништа не зна о О. али зна за Ага.
        смрт и упућује их на Мен. који је и сам дуго лутао морима; после
       два дана стижу у Спатру код Мен.; Тел. и Писистрат
4. пев.
       Мен. управо жени сина и удаје ћерку; Тел. и Пис. је лепо примио,
       не зна много о О. али им прича своје доживљаје; просци одлучују
       да убију Тел. - то чује Пен. и моли Атину да јој врати сина
5. пев.
      О. је на отоку Огигији 7 год. код нимфа Калипсо; Зеус јој наређује
      да га пусти, што јој није по вољи али се покорава; даје му нешто
      хране; 18 дан пловидбе Посејдон дигне буру, скрха му лађу, али га







    спасе поморска богиња и он исплива на оток Схеруји
6. пев.
    на наговор бог Атине, ћерка краља Алкиноја - Наусикаја, док је пра-
    ла рубље пронађе О., па он крене са њом у град
7. пев.
    О. успе да наговори краља А. и краљицу Арету за брод да се врати
8. пев.
    краљ прави гозбу где је О. успео победити све у рвању; затим певач
    пева песму о љубави, а касније о коњу којим су Ахејци преварили
    Тројанце и спомиње О., на то краљ пита О. ко је и шта је
9. пев.
    О. прича како је одбродио до Троје, са 12 другова допловио до Кик-
    лопског острва, до пећине Полифема (он кад се врати у два дана по-
    једе 6 људи); О. опије Пол. вином, на спавању му избије око и побе-
    гне
10. пев.
    О. је прошао многа места: острво краља Еола; па су му Лестригонци
    уништили лађе и побили људе; код Кирке
11. пев.
    О. креће у подземни свет код пророка Тиресија, на уласку жртвује
    жртву - напије се крви; Тир. му каже шта га још чека у животу; среће
    мајку и јинаке - Ага., Ахил, Патрокло, Ајас - син Геламонов, Херакло
12. пев.
    О. креће према Триначкоме острву - где је бог Хелија имао своје ста-
    до, закољу пар говеда иако је О. строго забранио; Хелије се жали З.
    који их је на даљем путовању све подавио, само О. стиже до Калипсо
    и острва Огигије
13. пев.
   кад је то испричао сви га часте, а када је заспао они га одведоше до
   Итаке и тамо га оставиоше; када се пробудио Атина му (у виду псти-
   ра) каже где је, саветује га да убије просце; претвара га у просјака
14. пев.
   О. се запути свињару Еунеју, који га препозна, лажно се представи,
   свињар не верује, О. прича како ће се О. вратити




15. пев.
    Атина наговара Тел. да се врати на Итаку; добио је дарове од Мен. и
    Хелене; повео је са собом врача Агејца Теоклимена; сутра су стигли
    на Итаку, Тел. оде до свињара
16. пев.
    пошто је свињар јавио Пени да јој је син стигао жив, Атина претвара О. поново у краља и се са сином договара како ће кућу и Пени да осло-
    боди просаца
17. пев.
    Тел. прича мајци шта је раио и где је био; О. проси од просаца, сви
    по нешто дају, осим Антонија, О. остаје на двору
18. пев.
    појавио се просјак Ир па се он и О. боре, О. побеђује, Пени се љути
    што су се рвали на двору
19. пев. слушкиња препознаје О.(по белегу на нози), али јој он прети да
    не каже ником; О. и Тел. су сакрили оружје просаца; Пени жели да се
    просци такмиче у стрељању - изабраће победника
20. пев.
    просци смишљају како ће убити Тел.; Теоклимен им прориче смрт
21. пев.
    Пени захтева да кроз ушице 12 секира О. стрелом простреле јабуку
    Тел. је умало успео - али га отац спречава (још сам довољно снажан
    да управљам кућом, не треба ми замена) и чини то сам; свињарима
    Еумеју и Филетију О. се открива
22. пев.
    када је то урадио, стрелом уз помоћ Тел. побија просце, ту победу
    одредила је Атина
23. пев.
    Пени сазнаје да се О. вратио, окупа се а Атина га учини опет јаким
    О. јој у току ноћи исприча све што је доживео на путу
24. пев.
    душе посаца намере се на Ахилову и Ага. душе; О: одлази оцу Лае-
    рту; Еупит наговара народ да убије О., али отац убија Еупита и тиме
    се бој заврши, јер Атина помири О. са народом








* ликови - Одисеј
               мудар, лукав, опрезан, хладнокрвно расуђује, преваром се
               спашава из пропасти, радознао, некористиљубиво жедан за
               новим сазнањима - најплеменитије црте његове; сизифовска
               природа огледа му се у Киклопији, у измишљеним причама
               пред Еумејом и Пенелопом; брачна верност и љубав према
               домовини дају му снагу да стрпљиво подноси све опсности
               и понижења
               Пенелопа
               симбол брачне верности, мудра, осећање личног достојанства
               Наузикаја и Телемах
               су новина у делу, племенити карактери из сталежа потчиње-
               них показују да се пошло даље од бруталног газдовања старих
               времена
                                                                                 Видо Латковић
 


* Одисеја      (Н.М. Ђурић)

24 књиге
1 део (1 - 4 књ.) - О. нема код куће, на острву Огигије је код Калипсо
           Атина наговара Тел. да иде старцу Нестору у Пил и краљу Мен.
           у Лакедемон
2 део (5- 13 књ.) - О. се враћа; Посејдон га опази, 5-ти дан пусти буру
          О. се једва спасе на острву Слевиону, код Феачана, краљ Алкиној
          прича на двору шта је све доживео:
          - код Киконаца                                            - Скила и Харибда
          - острво Лотофаг                                         - ост. Тринакија
          - Киклопи                                                       ( Хелијева говеда)
          - на Еоловом острву                                    - Калипсина Огигија
          - код Лестригонаца                                      - Феачани га возе на Ит.
          - острво Ееја код Кирке
          - подземни свет
          - опет Ееја





3 део (13 - 19 књ.) - О. смишља освету: дошавши на Итаку, као просјак
          једино се открива сину, на двору га препознаје пас Арг, од радо-
         сти скапава, па га позна Еуриклија (по ожиљку на колену)
4 део (20 - 24 књ.) - О. се освећује; пошто одапне лук кроз 12 мушица
         од секира, ода се просцима (још држећи лук), и све их поубија,
         освећује се неверним слугама, одаје се Пенелопи; оцу Лаерту кога
        налази у врту; Итачане који су уз просце савлада; сви се мире

* идеја помирења завршава оба епа

* Аристотел композицију Илијаде назива простом
                                           Одисеје     -       преплетено

* у Одисеји место борби и трпњи претежу карактери (О. и Пен.)
* низ препознавања: О. - Алкиној; О. - Телемах; Арг (пас) - О.;
          Еуриклоија - О.; О. - Филитије, Еумеј (свињари); О. - Пен.;
          Одисеј - Лаерт
* у Одисеји су више опевани људи него јунаци; то је послератно доба,
         ратници се враћају кући; властеоски живот у дворовима; палате
        са двориштима, ризнице и споредне зграде; прави социјални живот

* Ахил - тип једљива и љутита човека
  Одисеј  - мудар и смотрен, супротност Ахилу и Ајанту; оличење је
         трпљења и подношења; а на отворену борбу у први ред ставља
         домишљатост, превејан, обазрив, смотрен
         истрајан је и у злопатништву - никада не подлеже искушењу: про-
         мућуран, мукотрпан човек чију стрпљивост никакво искушење не
         може сломити; али та стрпљивост не прелази у пасивну резигна-
         цију, већ је напор племените воље који има циљ - повртака огњи-
         шту; његова страст (мање жестока од Ахилове, али не мање укоре-
         њена) је љубав према породици
         безгранична истрајност у свима опасностима
         беседнички дар (дипломат ахајске војске) - главна морална вред-
         ност О. карактера - владање речју, важи као знак духовног сувере-
         нитета 





АНТИГОНА - Софокле                          (Твртко Куленовић)

* трагедије античке, највећи домет 5 век п.н.е., "златни век"
* настала из мита и задржала тематску грађу (Есхилови "Персијанци"
на немитској грађи); дух, универзалност, дубоку усађеност у ант. човека
* драма < дроменон (радња)
* таргични јунак је обележ "трагичном кривицом" коју му шаље слепа и ирационална судбина
* радња
*  Аристотел - катасра (еутарсис) = очишћење
постанак трагедије , мит о богу дионису Бахус/латински); бог плодности азијског порекла - насупрот њему је Аплон (разум, посматрање, одвајање)
дете Д. хтели су да убију Титани, па су му дали играчке да се забави; иако их је успео преварити претворивши се неколико пута у разне животиње, успеју да га убију ( у обличју бика); тело су му расчеречили, скували у котлу и парче по парче појели, али им је измакло срце из кога се поново родио

* баханткиње - жене припаднице култа, почињале су ритуални чин игром до транса у коме су растрзале па прождрирале жртвену животињу (симбол бога) и тако се сједињавале са његовим принципом плодности, чистиле се од својстава условљених ограниченошћу и коначношћу и ндивидуалне егзистенције, од страха, стрепње, сумње и сажаљења

* дитирамб - хорска песма (претходила трагедији) певана на Д. свечаностима на Пелопонезу, творац Арион
* Атина - из хора се издваја учесник који води дијалог са хором
* Теспид - песник, творац трагедије
              Есхил (13), Софокле (24), Еурипид (5)
              највећи трагичари, награде, с пролећа о Великим и Градским
                                                                          дионисијама у Атини






ЕСХИЛ
            песник драме која почива на поетској инспирацији (Оковани
                                                                                                   Прометеј)
СОФОКЛЕ
           најраснији драмски писац, најпотпуније је остварен сукоб
           личности и сукоб лич. са силама подједнако легитимним
           (праведним, високе моралности); написао око 130 драма, сачу-
           вана само 1/4: Ајант, Електра, Цар Едип, Антигона, Едип на
           Колону, Трахињанке, Филиктет
ЕУРИПИД
           највећи филозоф сцене, и онога што је највише трагично,
           сукоб је у људима - неразрешив; он зато уводи појан богова
           (деус екс махина, Медеја)

* Тронски о Софолку:
          јасна драмска композиција - експозиција (полазна ситуација,
          план понашања јунака); разрада (извршавање плана, друга радња
          расте, успорава, прекретница у радњи, катастрофа која доводи до)
          расплета
          * ток догађаја мотивисан (карактером јунака "Карактер је човеко-
          кова судбина", Хераклит, којим руководе богови)

Цар Едип -
         Креонт (отаџбина, Теба)
         отац Лај, мајка и жена Јокаста
         убија оца јер му је рекао да се склони спута
         решава Сфингину загонетку (о човеку); постаје краљ Тебе, жени
         се са мајком (4-оро деце, Антигона, Исмена, Етеокле, Полиник)
         старац Тиресија, врач му не одаје тајну већ гласник који га је од
         Лаја као бебу добио
         Јока се обесила, Едип иглом из њене хаљине избоде себи очи
         * таргични јунак не одваја етичку судбину од егзистенцијалне;
         част, живот и морал су једно
         * Едипова трагичност је у (пробијању свода) томе што до краја
         непоколебљиво, немилосрдно распетљава замку судбине у коју





         је бачен, док се она не претвори у омчу за њега

Антигона -
        плод родоскрвнућа (довољно за трагичну судбину)
        Етеокле и Полиник су заратили око власти у Теби и обојица поги-
        нули; КРеонт (ујак) преузима власт и наређује да погребу Етеокла
        који је бранио Т., а Полиник да се препусти лешинарима; ко прек-
        рши наредбу биће кажњен смрћу; А. жели да оплаче обојицу и зо-
        ве у помоћ Исмену (радња се отвара техником "паралелног вође-
        ња" јунака) - дава лика су супротстављена трагички и етички; Исм.
        неће, мада је племенита и мила (хоће да дели разум са Ант. - охола
        осорна, цинична); Ант. је кришом обавила обред, ипак мора да бу-
        де кажњена - жива зазидана у пећину
        Креонтов син Хемон, Вереник Ант., моли оца да је поштеди (тако
        К. постаје трагичан лик) и моли га Тиресија, кад најзад пристане,
        касно је, А. се обесила, Х. се крај ње пробо мачем, а мати Еуриди-
        ка убиће са за сином
        * трагика Антигоне - је у директном изазивању власти и судбине
        * подједнака легитимност - Креонт није негативац, он дубоко веру-
        је да је у праву, без злих намера да поквари срећу јунаку




М. Ђурић о "Антигони"
       * сударају се аутократска, умна уаслепљеност (К.) и свеобухватни
        животни принцип(А.)
       они којима је поверено чување и унапређивање људске заједнице
       треба да бдију над поштовањем соц. императива, али морају пазити
       да те наредбе и импертаиви не вређају људско достојанство и да не
       противрече соц.-етичком императиву човечанства уопште

* карактери - то обележава Софоклове трагедије
       психолошки исцрпљује до последњих дубина, не спуштајући се до








     реалног живота, ако Еурипид
     Софокле воли да, поред реалног јунака црта карактере супротне
     природе, да би у што бољем контрасту истакао јачину карактера
     главног јунака
     * увео је јунакиње - женске ликове, дао је женску нежност, пожр-
    твованост (Антигона); немирну љубав (Текмеса); живахност и ла-
    умност (Јокаста); самосионост и охолост (Клитемнестра); осветн-
    ичку огорчрност (Електра); прељубничку љубав (Федра); љубомо-
    ра (Дејанира, Хермиона, Прокрида); али није приказао патолошки
    феномен љубави
    * Софокле нарочито воли "трагичку иронију"
    * позоришне новине: увео сценографију (поз. сликарство); трећег
    глумца; повећање хора са 12 на 15 чланова; код Есхила хор пева о
    вечној истини наспрам варљивом људском мишљењу, код Софокла
    хор не утиче на радњу, само је посматрач
    * код Есхила је проста трагедија - ситуација под влашћу једне рели-
    гиозне идеје, код Софокла је заплетена, сложена - ситуације се мења-
    ју од сцене до сцене; задржава моћ богова али оно што покреће дога-
    ђаје преноси у личности, која је сведена на сопствене снаге: Едип
    (код Есхила) у миту стрда због старога проклетства, код Софокла је
    страсна, смела испитивачка природа, која истражује скривене ствари

    и у себи налази кривца и тешка грешника

Нема коментара:

Постави коментар