субота, 07. септембар 2013.

Будимска епархија - Венцловић

ВЕНЦЛОВИЋ и Будимска епархија - Медаковић

*Св Андрија - преписивачко-илуминаторска школа
                         води општи духовник Кипријан Рачанин
                         преписују се богослужбене књиге, украшавају цртежима, заставицама,                                                                                                                                            иницијалима
                         Г.С.В. је ученик -"јеромонах Гаврил, више Будими, Снт Андреји, от храма                                                                     светаго Луки пострижник"...надахнути песник, приповедач,                                                                                                                              преводилац
*Коморан 1840.г. - црква је примила Г.С.В  "јереја коморан. христијан", који је у оближњем Ђуру, написао своја позната дела, преводио и преписивао, са амвона је држао Коморанцима надахнуте проповеди, износећи и мане своје пастве; живописно је осликао душу Срба на Дунаву "славни проповедник из Снт. Андрије

* дела:     "Разгласник истинитог живота"
                "Пресађеница"
                "Мач духовни"
                "Разлучна слова поуштелна"
                "Великопостник"


СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ - кастелан Моровића, био је неко време заповедник Шиклоша (тврђава са подграђем и опатијом; бенедиктинци у 11 веку; 1191.г власништво породице Шиклошијевих); у династичко-грађанском рату био је на страни Фердинанда Хабсбуршког; мошти С.Ш. на брду Ђунтиру, пренете у 17 веку у Шишатовац

*Подунавље, Посавина, поморишје и Барања
земља од Мачве и Београда до пољских планина - од карпатских лука до аустријских брда

Срби добро војно организовани, одани и храбри са жељом да истерају Агарјане
Срби у 16 веку поседују богате руднике, земљу - Јакшићи, Бранковићи и други приспели племићи, ратоборни властелинчићи, кастелани, шајкашке вајде, ратници, ратари, пребези, духовници, трговци, пустолови, мартолоси

*Барања - све до жупаније Толне и широм Задунавља, у предтурско и турско доба насељена Србима - Срб Баја, Срб Алмаш, Срб. Гарчин, Срб Хидош, Срб Титош, Жумберак, Нана, Сечуј, Липова, Салка, Грабовац, Медина, Илочац, Бремен, Доброгост, Војслав, Мислен, Печух, Двор, Виљан Овчар
атари, равнице: Студенац, Карашица, Градац, Котлина, Царев виноград, Девечер, Калуђер, Под лугом, Шумарине, Поток Милановац, Буквик, Лунковићево брдо, Развале, Стар Сака, Дечко брдо
највише насељени Србима: Будим, Острогон, Коморан, Ђур, Срб Ковин, Чепелска ада

*турска освајања: 1526.г. Мохачка битка
                               1543.г. пад Будима
  сукоби Ф.Хабсбуршког и Јована Запоље - и освајања проредили су Србе

*успостављањем турске власти дошло је до нових насељавама Срба и сеоба,
као мартолоси (војни ред) у градовима Срби и муслимани (Срби) из Босне - највише их је у Острогону (1200 људи), Вишеграду, Вацу, Пешти, Будиму, Батасеку, стоном Београду, Баји, Мохачу

*Србима мартолосима, занатлијама, трговцима - турске власти омогућиле су посебну верску организацију сходно одлуци о обнови Патријаршије

Будимска епархија основана је много касније (100 год.) - у 17. веку седиште у будимском
 Табану

било је пет епархија: Београдско - сремска; Бачка, Славонска, Липовска, Вршачка

у централној Угарској - где су Срби имали друштвену, црквену и културну традицију и аутономију - духовни надзор делеили су епископ бачки (Сегедин) и славонски (Пожега)

у Будимској епархија у 18. веку било је - 3087 домова Срба; 46 храмова, 54 свештеника

* у 18. веку велики бечки рат и изгон Турака из Угарске; продор аустријске војске до срца српског Балакна; сеоба Срба 1690.г.; царске привилегије; оснивање Карловачке митрополије; нова формација Војне границе

*1692.г. у будимском Табану у Саборној цркви било је седиште архијереја Арсенија трећег - тада је Будим припадао хабсбурзима

*култ Св. Наума - последица сеоба из македоније и Епира; Цинцари

*зографи, иконописци, молери:
Христофор Жефаровић - у Бечу, у радионици Томаса Месмера, бакрорези...радио у Ђуру, Пешти, Кечкемету, Мишколцу, Токај, Шиклошу, Русији
Недељко Поповић, Георгије Раните - 1850.г. - сликарски руфет у Темишвару
Јован Четировић Грабован (1720-1790), родом из Грабовца код Охрида, живео у Осјеку
Теодор Симеунов Грунтович, 18. век, москопољска школа (источно византијски традиционализам)
Јован Поповић (1730-1780) - даровитост, иконостас Св. Николе у Сегедину
Васа Остојић (1720-1791) - руско украјински утицај
Стефан тенецки (1715-1795), образован у Кијеву, прихватио стил барока
Павел Ђурковић (1772-1830) - из Баје, портретиста
Михајло Живковић (1776-1825), бечки ђак
Арса Теодорови (1767-1826), бечки ђак, портретиста

* српске цркве Будимске епархије:
Баја - седиште сегединског санџака; Срби муслимани, црква Св. Николе, Благовештенска
Бата - Паша санџак (Будим), јужно од Б.
Батања - источно Поморишје (населили Срби из Рашке); Чанадска жупанија (Арадска); посед храброг племића Димитрија Овчаревића из Ђуле (погинуо 1566.г. бранећи град)
Бреме(н) - југисток од Шиклоша
Будим - Пешта- српско до 1872.г.
                           Словени на левој обали Дунава - Пешт  (пећ)
                           13. век -  Монголи - Срби на другу брдовиту обалу > Нова Пешта = Будим (Табан) - "богохраними град Будим"

                           1241.г. - Татари - разарања - обнавља град краљ Бели четврти (1235-1270)
                           Жигмунд (1387-1434)
                           Матија Корвин (1458-1490)
                           1696/7.г. по попису јавља се породица Јовановић
                           Текелијанум - 1838.г., основао Сава Текелија

Будмир - северисток од Шиклоша; Велеики и Мали Б. - санџак Мохач (Сечуј); добра хрватског бана Адама Баћањиа
Вашархељ - северисток од Сегедина, на обали језера Ход, Чонградска жупанија
Вилањ - источни обронци Вилањског брега, крај Шиклоша, припало Евгенију Савојском
Грабовац (по грабовим шумама) - жупанија Толна, 1587.г. основали монаси манастира Драговића у Далмацији (где је завладала глад)...1684.г. Турци су, повлачећи се, побили монахе манастира у Грабовцу...18.јануара 1690.г. званично проглашена унија православних у Барањи...1703.г. куруци Фрање Ракоција у устанку спале Грабовац
Деч (Deszk) - пустара северзапад од Сегедина, испод Мориша, жупанија Чанадска, спахилук Ђорђа Бранковића...1735.г. досељавање ратара Срба...1746.г. када је развојачена Потиски-поморишка гараница, српски војници селе се у Деч, Сириг, Св. Иван
Дуна - ујварош < Дуна Пантелија - десна обала Дунава, југ од Чепелског острва, на путу Осјек Будим, Срби шајкаши
Дуна - Фелдвар (тврђава = вар) - жупанија Толна, шајкаши и мартолоси
Ђур - утврђење на горњем Дунаву, између коморана и Пожуна, шајкаши Срби
          Павле Бакић - врховни капетан шајкашких чета, добио од краља Фердинанда Ђур ( град му одузела ђурска бискупија)...челник Радослав "од Сријема Рајко" преселио групу Срба у Ђур; 17. век авантуриста четовођа Сава Темишварац
Илочац ( Илок) - у средишту Барање
Јегра -- северисток Маџарске, Хевешка жупанија; Срби из Рашке, Епира и Јегејске Македоније...парох Петар Витковић (1774.г. рођен у Јегри), проповедник, бранилац православља (ученик от Доситеја)
Калаз - север од Будима, на путу према Снт. Андреји, Вишеграду и Острогону...виноградарство и сточарство
Kоморан . на горњем Дунаву, шајкаши краља Матије Корвина; 1511.г.; 1690.г. повеља краља Леополда Првог, о повластицама...Јован Монастерлија...град припао Чесима
Липова (липе) - југзапад од Мохача, посед Е. Савојског (1687.)
Ловра - на Чепелском острву, југ од Српског ковина; ратари
Маџар - Чанад < Мали Чанад - десна обала Мориша, север од Српског Чанада; 16. век банатски племићи Овчаревићи
Маџар - Боја (Бојка) < Српска Боја - пустара исток од Шиколоша; припала грофу Адаму Баћањију...Срби из С. Боје расељени у Српски Титош; а у М. Боји су остали и после 1738.г.
Мајс/Мајш - југзапад од Мохача, пустара, посед Е. Савојског
* сви поменути градови и села, од 1730.г. колонизовани су Немцима Швабама и Маџарима
Медина - жупанија Толна, крај реке Шалриза, близу манастира Грабовац
Мишколц - северисток Маџарске
 Мохач - Барања, југ од тврђаве Сечуј...битка 29. 8. 1526.г. на мохачком пољу Шаторишту - учествовали српки племићи, а као угарски ратници Радич Божић и браћа Бакићи....Барања "српска земља ослобођена од Турака 1687.г. царском аустријаском војском...1733.г. укидањем Будимске епархије Мохач је седиште протопрезвитера - било је 25 цркава, 8 филијалних цркава, 3 капеле...1918.г. југ Барање припао Маџарима (Банатски Болман, Дарда, Јагодњак-Качфала); а од 1945.г. срушене цркве у Бар+тасеку, Борјаду, Ивандарди, Ланчаку, Липови, Печвару, Српском Хидошу, Српском Козару, Српском Титошу, Сигетвару, Вемену, а уступљене у  Вацу, Балашађармату, Доњој Нани, Српском Горчину)
Нови Сентиван - југ од Сегедина Острогон - тврђава са подграђем на Дунаву
Помаз - југ од Сент Андреје
Рац Алмаш < Српски Алмаш - југ од Чепелског острва, крај десног рукавца Дунава...у цркви је слика Катарине Ивановић "Св. Катарине"
Рац Мечка < Српска Мечка - север Барање, између Пешвара и Батасека; посед Сигфрида Бројнера (после протеривања Турака)
Сантово - пустара, југ од Баје
Сегедин - десна обала Тисе, 12. век...1445.г. Сабор угарски - присута Ђорђе Бранковић...1542.г. освојили га Турци...18. век права Срба брани сенатор Игњат Ракич...познат цех српских абаџија и јорганџија
Сент Андреја - север од Будима, на полошком побрђу. насеље на остацима римске Улкисиа Кастра на дунавском лимесу...Арсеније Чарнојевић се ту зауставио са моштима кнеза Лазара...по махалама народ је правио себи цркве: по пореклу и занату - на обали Св. Луки ( ту су биле мошти кнеза Лазара); у средишту; на југу Св. архангела Михајла > Пожаревачка и Св. Николе > Ћипровачка; на пијаци Благовештенска > Грчка и Преображенска > Табачка (по прерађевинама коже - табацима); Београдска > Саборна; Оповачка (Св. Николи); Збешка (< збег, засеок) - Силазак св. Духа
* занати и презимена - Сапунџија, Чизмаџија, Терзија, Табак, Ђурчија, Јапунџија, Бочкорија (опанчар > Опачић), Калајџија, Лончар, Колар
* еснафи и привилегије: кожари, чизмари и јорганџије (1695.); кројачи - сабова (1708.) и сапунџије (1715.)
на југисток С. Андреје је Ћипровачка (кујунџије) црква Св. Николи > петропавловска
Сечуј - на Дунаву, жупанија Барањска; 1695.г. епархија Печујско-мохачко-сечујско-сигетска...* 1748.г Верска комисија прелаже да треба забранити зидање цркава за шизматике /србе и православне), а да црквену општину треба новчано казнити, и новац употребити за помагање католичке цркве...и увек митрополит Павле Ненадовић после тога пише опширно писмо царици Марији Терезији, и годинама се чека на њен позитиван одговор, а тражи се и готовина у новцу за покриће трошкова градње
Сириг - старо средњовековно насеље, 1239.г. у Чанадској жупанији; паори, подложници
Српски Ковин < Српска Марка - Чепелско острво, југисток крај обале Малог Дунава - летњи дворац са црквом, 10. 10. 1444.г. краљ Угара Владислав одобрио Србима да се из места Кеве-Ковин у јужном Банату (где су избегли после паса Смедерева) населе на Чепелском острву...прва легалн аутономна ћелијица светосавског православља у угарским земљама - С. Ковин...Лацко и Марко Јовшић (трговци), ктитори цркве манастира Ново Хопово, 1576.г. - 1777.г. редукцијом манастира и цркава М. Терезије укинуто је Н. Хопово
Стони Београд - најчувенији и највећи град маџарског Задунавља, Алба Регалис, 12. век
Чип - село на Чепелском острву, 1776.г. црква Стефану Дечанском
Чобанац -испод обронака Пилишких брда, близу Полаза и С. Андрије; Срби из ресавског краја
Шарок - пустара у Барањи, исток од Шиклоша, окружен српским селима - Ивандарда, Илочац, Бремен, Мезедек, Мајс
Шиклош - тврђава, бенедиктинци, 11. век (1191.г. феудални посед Шоклошијевих); Јанош (син Матије) Корвин последњи владар...Стефан Штиљановић заповедник Шиклоша...војници Шиклоша придружили су се српским ратницима у Осијеку, са подвојводом Јованом Монастерлијом - 19. 8. 1691.г. добили битку код Сланкамена...1696.г. Шиклош са 23 села дат генералу Енесу Капрари
Жумберак (Шумберак) - север од Мохача. продат племићкој породици Шаушка - чисто српска села: Жумберак, Божук, Вемен, Борјад, Литоба, Маџарбоја, Иван-Шарок, Бремен, Будмир, Виљан

  

Нема коментара:

Постави коментар