Историја старог истока

Истоја старог истока                                                   в.и. авдијев

СТАРА МЕСОПОТАМИЈА

Херодот (480 -425.г.п.н.е.)

Ктесија са книда

Страбон  географија 1 век

Беросос (4 -3 в.п.н.е.) –свештеник Мардуковог храма – дело му сачувано код Ј. Флавија, Ј. Африканца, Александра Полихистора – о првим временима, потопу, патријарсима, сенехерибу, Навукодоносору

*открића

Хорсабад – двор асирског цара Саргона

Нинива – двор

Лагаш (Ширпурл)

Нипур – зикурати (куле)

Висећи вртови Семирамиде – Навукодоносора

Ур – југ Међуречја – у Сумеру

Ешнуна (средња месопотамија) – Акад

Мари, западно од Еуфрата – цар Хамураби

*клинопис

Даријев дворац у Персепољу

3 система писма/42 знака

Сумери (југ Мсптмје)> Вавилонцима> Асирцима> Персијанцима преносе писмо

Натпис Урукагина, управника Лагаша, 24-ти век п. Х.

Повеље, преписка цара Хмрбја са чиновницима у Ларси

Хамурабијев Законик

Стела јастреба – еанатума

Стела Гудее

Архива Марија

Легенда о Саргону првом

*етногенеза Предње Азије

Јафетиди – Сумери, Еламци, Хурити, Субарејци – дошли са истока (Елам), или са севера (по Б. Хрозном)

·         Природни услови

Тигар – из јерменских планина, јужно од језера Ван

Еуфрат – ист. Од Ерзерума, 2000 м надморске висине, везује Мсптмју са Јерменијом

(Урарту), Ираном, М. Азијом, Сиријом

Сумер – југ – култура Ел Обаида/Ур (прво раздобље) ;

 Урука (друго раздобље)

Акада – средњи део/семити – култура Џемет-Насре, близу Киша (треће раздобље)

Киш – јафетска група Субаарејци сев. Мсптмје, Хурити сев.зап. Међуречја, Сирије

Семити Акада и Сумери, оштро су се разликовали – по изгледу, језику – код Сум. Реч није добијала наставак, већ префикс на корен – аглутиназиван (близак туранском)

Акадски употребљава наставке; развијен – флективни сем. Језик

Семити Акада, сродни смтским племенима Сирије, Арабије; дошли а запада, планина

Сумери с истока – Елам

Вавилонска култура < сумерско-акадска                        писмо – доба Урука (4 в.п.Х.)

           (знак) – птица

-          Вода

-          Звезда

Апстрактни појмови (више знакова)

Планета

Киша

Рађати

Фонема (стране речи)

Брзопис ( у документима) – само најзначијнији део знака

                        Бик (глава бика)

А на глиненим таблицама знакови личе на клинове (клинасто писмо)

Од Сумера >Вавилоњани, Акад,Хети, Урарту, Сирија, египатски фараони

У Феникији, Персији – клинасто се упрошћава у алфабет

*Енума елиш – стварање света/Тијамат, таблице судбе, Мардук

Спев о Агушаји – сукоб богиња Иштар и Салту, бог Агушаји моли бога Еауа да их помири, и људима обзнани богињу Салту

Спев о Гилгамешу

Спев о Адапи – мудри владар Адапа позван је код бога Ануа, по савету оца не узима са стола ништа, ни јела ни пића (бесмртности) и враћа се на земљу као смртник

Спев о Етани – пријатељство орла и змије, вероломство орла, освета змије; на крилима орла Етана жели у небо по траву рођења – не може то да стекне

Катабаза бог. Иштар – да би схватила промену годишњих доба, узрок смрти, васкрс, песник ствара спев о богу Тамузу по кога је у доњи свет сишла Иштар (7 врата)

*драмско песништво

Бог Егима моли брата Лила да васкрсне

Тужбалице – Изађе она на ширину (о Тамузу) – који постаје Мардук Вавилона

*религиозно филозофско песништво

Спев о страдању праведника – жали се на тешку судбину, прогони га несреће, анализира своје поступке – нема преступа, сумња у праведност богова: призивао сам бога, али он ми није показао своје лице...молио сам се својој богињи, али она није чак ни главе дигла

Разговор господара са робом – на све бесконачне и противречене жеље господара роб одговара сервилном фразом, да господару мој да, покушавајући да нађе оправдање за све жеље...на крају господар разочаран узвикује – и сад шта је добро; подругљиво роб одговара: сломити мој врат и твој врат и бацити у реку, то је добро. Ко је толико висок да се попне на небо, и ко толико велики да испуни земљу? Господар расрђено: робе ја ћу те убити и натерати да идеш испред мене; роб опомиње: само три дана идеш и ти после мене...

ЕГИПАТ

Херодот

Диодор

Страбон

Плутарх из Херонеје (50-125.г.) – О Изиди и Озирису

Манетон (4 -3.в.п.Х.) – свештеник за владе Птоломеја Сотера и Птоломеја другог Филаделфа

Јосиф Флавије

Еусебиј

*писмо

Коптско – потомак староегипатског

Камена розета – Шамполион

Натпис фараона Нармерпалермски камен – имена владара до 5-те династије и догађаји

Торински натпис – до 18-те династије (164 комадића, лошег квалитета)

Анали Тутмеса трећег – у камену, храм Амона у Карнаку – походи

Анали Рамзеса другог у Абу Симбелу, Луксору и Рамесеју – походи на СИрију, битка код Кадеша

Државни архив у Тел-ел-Амарни фараона Ехнатона

Мировни уговори Рамзеса другог са хетским царем Хатушилашем трећим

Велики папирус Харис, за владе Рамзеса четвртог о даровима храмовима Рмзса трећег

Натписи на великим историјским скарабејима

Судски протокол из Старог царства – књига прихода и расхода  тебанског двора из Средњег царства; завера против Рмзса трећег; пљачка гробница; завештања; уговори

Поука хераклеопољског цара – о дражвној управи

Поука Дуауфа, сина Ахтоа – о тешком животу сиротиње

Поука Ипувера; Поука Нофер-реху – преврат, устанак робова крајем Средњег царства и упад азијатских племена

Повест Синухета –бекство египатског великодостојника у Сирију, опис узајамних односа држава

Путовање Уну-Амона у Сирију – невоље егип. посланика у доба опадања егип. утицаја у Сирији

начин живота егип. становништва

Химна богу сунца Атону

Књига (мртвих) васкрса

*3 декаде династија

Од   1 – 11 дин.      Старо царство (3 -6 дин.)

Од  12 – 19 дин.     Средње царство (11 – 12 дин.)

Од  19 – 31 дин.     Ново царство ( 18 – 20 дин.)

*писмо

                 вода

                планина

               округ, област (оранице подељене каналима за наводњавање)

поједини знаци спајани су у семантички цртеж – реченицу

апстрактни полјмови – са сложеношћу језика, писмо се морало упрошћавати

знаци који означавају речи – добијали су значење слога:

                седење = сет (слог  *сет)

ти слогови претворили су се у алфабетне знаке

               веза  *са > слово  *с

               брежуљак  слово  *к

24 гласа – ознаке

Истовремено остало је и сликовно приказивање

Корен – менит < мен (слог, знак) + нит (алфабет) + група биљака

Египатско писмо < алфабет + слоговно + сликовно

Курзив – упрошћени  спољни облик знака – хијератско писмо

Демотика – стенографија

Тот – бог мудрости, божанске речи

Књига мртвих  -  Књига васкрса (изласка на дан *перем херу)

Садржи мноштво басми, химни боговима; опис загробног света; човекове судбе после смрти

Претече су Текстови пирамида, врата, саркофага

Састав – главе нису логички повезане; зборник је гомила молитава, псалама, басми, магијских заклињања, славопојки, величања, химни – већина има задатак да сачува покојника од загробног света и да му осигура блаженство после смрти – Глава одбијања свих змија; да се не умре по други пут, Формула да човек не иструне; да не доспе у божије губилиште; за удисање ваздуха и владања водом; претварање у златног кобца; да се душа сједини са телом; вазнесења на небо поред бога Ра

Старински ритуал у глави Отварања уста, облачења у чисто одело

Гл 125 – посмртни суд над умрлим, мерење душе на теразијама (психо-стазија);негативна исповест – покојник пориче да је учинио 42 греха

Он заклиње своје срце да не говори против њега

*култ сунца – блистав сунчев диск са тачком у средини

Ра – име бога, улази у састав имена 4-те династије

Хафра, Менкаура, ...................хелиопољски

5-та династија гради храмове за соларни обред

Хорус у виду сокола, диска са крилима

Амон – Ра постаје врховни бог ( апсорбовао све локалне, соларне култове) ....тебански

Атон – Ра  култ једнога бога, апстрактног ( црте које се јављају већ код Ра Хорахтеа, Амона) – Ехнатон у Ел – Амарни

*процват књижевности у доба Срењег царства

Једноставност и непосредност народних песама ( на зидовима гробница) – о раду; једнак монотони ритам земљорадника, носача, пастира, орача, вршача; директан говор

Приче – сижеи из народног живота; поглед на свет земљорадника; народни говор; зборник прича – папирус Весткар – о чудесима при царском двору које врше чаробњаци; фантастика, чудесно рођење царева 5-те дин. О браку соларног бога са свештениковом женом

Прича о двојици браће – мотив рђаве жене и невиног младића, кога она саблажњава; тријумф праведника који је неправедно страдао

Прича о правди и кривди

*митови

О Изиди и Озирису

Спор између Хоруса и Сета – пред судом богова,борба за власт, победа, тријумф

О стварању света, месеца; истребљењу људи; како је велика чаробница бог. Изида лукавством сазнала од бога Ра његово магијско име које садржи тајну моћ и магијску силу

Путописи –трговци у Сирији и Нубији, војска у Палестини и између прве и друге нилске катаракте ( Та – Кемет = Црна земља = Египат, заштитник плодне земље бог воде и биља Озирис – борба са богом пустиње и смрти, иностраних земаља, Сетом)

Горњи Египат – уска дуга долина ( од прве катаракте до врха Делте, 700 км, ширине 20-50 км)

Доњи Египат – делта, троугао наслоњен на Средоземно море (непрегледна мочвара, с-и једини излаз преко Суеца превлака и Синајског полуострва у Палестину, Сирију)

Бели Нил – извире из великих језера екваторијалне Африке

Плави Нил – извире из језера Тан, Абисинија, оплакњује планине и носи минерале

Прича о бродоломнику – елементи фантастике источних бајки; неџес, ситни трговац путује ка царевим рудницима; лађу разбија бура; острво духа – раскошна природа, обиље и добри господар, који трговца опрема богатством из земље Пунт

Повест Синухета – угледни велможа побегао у Сирију да не буде умешан у дворску интригу; на путу „спопала ме жеђ, почех да се гушим, грло ми је горело, рекох то је укус смрти“ – реалистично – живот велможе у Сирији

Путовање Уну-Амона ( доба Новог царства) – послат у Сирију кад је владао Амонов првосвештеник Херихор, да купи дрво за храм – реалистично – прогоне га, исмевају ( јер Египат није више моћна држава)

Религиозна поезија – чудесни догађаји из живота богова и људи чији се живот тајанствено укрштао са ванземаљским светом

Магијске басме, верске химне, жртвене формуле, религ.-магијски текстови за заупокојене ритуале – текстови пирамида из 5,6 династије – сакрални текстови који нс мсгијски начин треба да осигурају блаженство у доњем (оном) свету

Текстови саркофага – прво накмаеним сандуцима, а у Новом царству то је зборник на папаирусу Књига изласка на дан ( васкрс) = Књига мртвих

Текстови пирамида – химне, славопојке боговима, Ра, Озирис, Нил

Химне царских дијадема – на дан зацарења, велика се бог водене пучине Собк

Химне Амону – Атону (уметнички реализам, једноставно и неизвештачено, слика снаге соларног бога)

Драма, верска – смрт и васкрс; Плач Изиде и Нефтиде

*царске химне (војни походи, грађевине, обожавање царске власти) – уметане у већа књижевна дела – Повест Синухета

Химна Синусрету трећем – заштитнику, који покорава туђе земље

Химне славопојке – Тутмеса трећег; Рмзеа другог – описује победе

Спев о битки код Кадеша – у свечаном и реторском облику описао победу над Хетима

*поуке

Поука Птахотепа – теше малог човека да бог уздиже угледног; молиоцу – стрпљења, не треба заборавити свој социјални положај; не понеси се; не буди незадовољан својом судбином, мирно чекај ред

Поуке Ипувера и Ноферехуа – устанак сиротиње крајем Средњег царства

Поука хелиопољског цара сину Мерика – Рау: како управљати државом, став према чиновницима, одабир помоћника, скупљање војске, чување граница

Поука цара Аменемхета првог – атентат на цара, ником не веруј

Сељскове жљлбе – опљачкани сељак моли велможу да му врати имање, стиже до цара, који, задивљен сељаковом красноречивошћу, дарује сељака

*световна и религиозно-филозофска поезија

Гозбена песма – позив на уживање, други свет не постоји:

                                Радосно проводи дан

                               Удиши мирис

                               Остави зло иза себе

                               Мисли на радост

                               Док не дођеш у земљу која воли ћутање

Разговор разочараног са својом душом – песимизам, смрт, избављење:

                             Смрт стоји данас предмном

                             Као мирис лотоса

                             Као небо чисто од облака

                             Као човек који жели опет да угледа дом

                             После дугих година у заробљеништву

*књижевни поступци – ритмички облик ( у поезији)

                                             Измељивање слика, реченица, речи

                                             Рефрени, асонанце, алитерације, унутрашња сазвучја, живе конкретне слике, компарације

ХЕТИТИ

*цареви/првосвештеници врше церемоније – заупокојени култ – соларно божанство – на рељефима Језили-каје (код Богазкеја) бог олује Тешуб грли цара

*велика богиња, мајка природа – култ рађања

*Тешуб – муња, сњкира

*Телепин – бог умируће и васкрсле природе, младић са јагњетом и двогубом секиром

*1000 богова хетске земље

*гатање по утроби животиња, лету птица

*асирско вавилонски утицај у књижевности

Узајамни утицај хетских племена М. Азије, Хурита Сирије и северне Месопотамије, егејских племена

Типично за Хете је ауторство: борба богова, од свештеника Хела; расправа о каоњарству од Митанва Кикулија

ФЕНИКИЈА – СИРИЈА

*Сирија – лежи на стецишту три континента – исток се граничи са сирско-месопотамском степом; север са М. Азијом; југ заједно са Палестином додирује Арабијско полуострво                                   

  *обала Сирије звала се Феникија – трговачким путевима везана са Медитераном, Кипром, Критом архипелагом Егејског мора

*етнички конгломерат – најстарији слој Хурити (Сирија = Хару)

На северу Хурити живе са Семитима (Хананцима)

Египћани колонизују Сирију /Феникију – у 14. Веку смењују их Хети

*10 – 9 век п.н.е. – процват Ф/С

Библос (север)

 Југ – Сидон (све Феничане, Израелци и Грци, називали су Сидонцима); храм бог. Астарте

        Тир  - политички, трговачки центар за цара Хирама првог

*Феничани оснивају низ колонија по базену Средоземља – Кипар, приморје М. Азије; Егејско море, Родос, Тасос, Самотрку, Троја, Микена, Тиринт

*култура

Алфабетни систем, 13. век п.н.е. (једноставан и брз због пословних докумената -22 слова)

Културно наслеђе Вавилона и Египта (вавилонско клинасто писмо у северносиријској Рас-Шамри има 30 слова; + египатски хијероглифи, 24 слова у документима Библоса, синајским>

Дали су феничански алфабет од 22 сугласника – који је у основи свих система писма

*обредна песма о јечму, магарцу, ждребцу, виновој лози

*богови

Мот (зрео клас) пада под српом Анат (живот – смрт)

Баал и син му Алијан (смрт и васкрс) – спев: за бога подигнут је храм у коме проглашава победу над Мотом, богом смрти; ускоро Баал са сином Алијенон силази у доњи свет, заупокојени обреди, борба богиње плодности Анат са богом смрти Мотом, тргање за умрлим боговима, победа Баала нд Мотом и васкрс Б. > овај мит је основа за култ бога Адониса (распрострањен у Сирији и Феникији)

*легенда о Керету – историјска

Цар керет на савет бога Ела иде у поход против племена Терахита на граници Арабије и Палестине помињу се градови Ашдод, Кадеш, племе Зебулон – што сведочи о расорострањености фен. Трговине и војне политике

ПАЛЕСТИНА

*извори за историју Палестине – библија – зборник дела старојеврејске књижевности: историјске књиге – историја израељског и јеврејског царства; митови Вавилона и Феникије (стварање света, потоп); световна и религиозна поезија; поуке; зборници; законодавци, социјално-политички говори пророка

Најстарији део библије из 9-тог века п.н.е. – редактор користи реч елохим за богове > елохист

8 в.п.н.е. – аутор богом назива Јахвеа – јахвист

7 в.п.н.е. – обе редакције спојене су у један зборник

Спиноза – и библијска критика

                 Петокњижје (Пентатеух) и књига Исуса Навина настали у 5-том веку п.Х.

                 Паралипоменон – 2-ги б.п.Х.

                 Књига пслма – Давид није аутор, настала касније

                 Старији елогист (свештенички кодекс – део Шестокњижја), настао после вавилонског

                                                                                                                                                                    ропства

Библијски текстови одражавају утицај старије ханаанске, вавилонске, египатске културе

*Књиге пророка ( 8-ми в.п.Х.) –оштра  изобличења  богаташа који живе у раскоши и богате се на рачун сиротиње; пророци – незванично свештенство повезано са средњим слојем становништва; буне се против експлоатације сиротиње _ Амос, Михеј, Исаија

*религија, књижевност – Бет-Шан, храмови под егип. фараонима Сетијем и Рамзесом другим, верно се клањају сир.феничанским боговима баалу – Дагону, Баалат – Аштарет

*обожавање змије, камена, телета, змаја

Бог Јахве (ватра, муња, ветар – пустињскњ силе) – бог рата

Анат, Бетел, Ел-Елон, Ел-Садај

*библија – религијски митови, историјске легенде, народни херојски еп, лирске песме (псалми)

*утицај египатске, ханаанске, вавилонске књижевности

АСИРИЈА

*култура – наслеђе Вавилона и Сумера

                     Клинасто писмо, црте религије, књижевна дела, елементи у уметности, научна

                                                                                                                                                               Знања

                     Од Сумера – имена, култ богова, облик храма

                     Од Вавилонаца – епски спев о стварању света, химне старим боговима Енлилу,

                                                      Мардуку; мере за новац; организација сржаве и право

*библиотека цара Асурбанипала

*дворови Асурназипала у Калаху и Саргона другог у Дур-Шурукину (Хорсабад) – 210 одаја, 30 дворишта – асиметрично, на улазу статуе „ламасу“ (генија фантастичних чудовишта, крилатих бикова са људским главама)

УРАРТУ ( Кавказ, Совјетски савез)

*Закавказје – Јерменија, Јужна Грузија

Језеро Ван, Урмија и Севан

*становништво – Јафетиди – Хети, Хурити, Субарејци, Еламит, Кашуби

Јермени – наследници урартских племена

*култура – хијероглифско писмо

                     Стубови „јонски“

                      Крилати бикови са људским главама

                    Обожавање дрвећа и брда

                   Бог Халд (Хад) – врховни, копље и штит

                   Попис богова: Мхер Капуси – бог. природе, плодности, заштитиница звери, биља;

                                              Тејшеб – бог олује, буре

                                              Ард – бог сунца

*урартска култура утицала је на Асирце

Мојсије Хоренски, Јерменин, 8 в., прича легенду о борби старог хероја Халка са Белом, предводником богова – полуџинова; и легенду о царици Шамираим, градитељки ванског канала

Култура САИСКОГ ДОБА (ЕГИПАТ)

*665.г. у Саису је владао Псаметих, потомак Тефнахта, од либијског аристократског рода (либијска област – западна Делта, север.нилска долина), прилив Либијаца у време 20/21.династије – Нехо – Псаметих други – Априје/Џах-иб-Ра – Ахмос други/Амазис

*утицај стре египатске културе (Либијци, Етиопљани, као и Хикси)

*мероитски алфабет < египатско демотичко писмо

*у Феникији поштују егип. богове – Хоруса, Тота, Птаха, Хатхор, Озириса

*дела сторојеврејске световне и верске књижевности у библији < егип. утицај

Монотеизам 18 и 19. династије, Амарна – Атон > Јахве

„Химна Атону“ >Давидов псалм

Егип. љубавна лирика  Песма над песмама

Егип. поуке, пророчанства > библија

*грчка култура < египатска

Илијада, опис града Тебе

Статуа Аполона < исте у саииском добу

Најамници, трговци, колонисти грчки су карика

*спаљивање жртве на олтару < долази из Ханаана

*култ бог. Неит, либијске, 26-та династија, јача у Египту у саиско доба

*кепец, брадати бог Бес < из Нубије и пунта

*продор странаца узрокује снажну реакцију у саиско доба – да се оживи слава Египта из Старог царства; уведено је низ забрана у религији и свакодневном животу (Египћани не љубе Грке у уста, не употребљавају нож, виљушку, лонац Грков, неће јести бика закланог грчким ножем)

Вештачки се одржава стари систем хијероглифа – поред модерне демотике

Копирају се Текстови пирамида; јача култа Изиде и Озириса; култ светих бикова Аписа, светих мачака бог.Бастет

*сижеи дела – о старим фараонима, Рамзесу другом; стил – фразеологија из Средњег царства;

*исход  јаза – одвајање:

                                             Демотика – од официјелне хијероглигике

                                             Народни језик – од мртвог књижевног

                                             Народни облици религије – од компликованих концепција свештенства

                                             Свежа, реалистична уметност – од понављања дела дела из старине

СТАРИ ИРАН

*висораван заштићена планинским гребенима, тврђава; севр.запад одвојена од Месопотамије планинама Загра, истоку  Благуј и Соломонове планине на западу деле од Инда; само југ.запад Ирана/Елам био је у вези са месопотамијовелика количина кише у делу који се граничи са Каспијским морем и Персијским заливом

*становништво – 2 век п.н.е. Касити/Косаји/Кисији/Каспији (по језику и обичајима сродни са Еламцима(насељавали велику територију – источно од Сумера у сливу реке Карон и Керха); сев. Живе племена Лулубејаца; Сарпуле између Багдада и Хамадана (на рељефу цар Анубаниније гази заробљенике, које Инана приводи); прастаро становништво Ирана, мрке коже сачувало се у југ.зап. делу – Хузистан; и на истоку у Белуђистану, можда су она некада живела у приморју од Елам до ушћа Инда

Међани и Персијанци први пут се помињу у аналима Салманасара (9.в.п.Х.)

Касти, Лулубејци,Еламци и Гутијци су аутохтони у Предњој Азији – сродни са Урартима – језик индоевропски сродан санскрстском

*извори – натписи из доба Ахејменида (5-3 в.п.Х.)

Натпис на Бехистунској стени код  Керманшаха

Набонидова хроника (вавилонска)- о Кировом заузећу Вавилона

Ископине у Сузи, престоници Елама

Персепоље – персијских царева

Зенд-Авеста, персијски религијски зборник, легенде све до 10-11века(позната из Фирдусијевог епа Шах-Наме)

*пиктографија (самостално сликовно писмо) – потиче из Елама

*племена – Парсуа, Мадај (Међани ,образовали 6 племена)

Аријевци – племенити, угледни – општи назив за Персијанце

Зенд-Авеста; Вендидад (други део светог зборника)                

*Медија – област планине Загра; ујединитељ - вођа устанка Дејока, против Саргона, потучен али  основао град Екбатан (7 в.п.Х.)

*Персијско царство – Кир – 6 в.п.Х. – рат са Међанима; освајање Лидије, Кападокије, Јермније, Вавилона – мирољубив карактер

Камбиз, 526.п.Х. осваја Египат, обнавља храмове; у походу на Картагину ( феничанске саплеменике) није имао успеха

Дарије први, син Хистаспов – држава подељена на 23/24 сатрапије (области) и управници (< кхшатра-паван/чувари земље);  царски пут – од Егејског приморја М.Азије до центра Међуречја, на сваких 5км подигнуте су парасанге (царска станица са гостионицом); стајаћа војска – од коњаника-аристократа и 10000 „бесмртних“ пешака; телесна царева гарда 1000 војника   

*локалне језике потискује арамејски

*строперсијска религија – Ахура Мазда, творац неба и земље (Авеста, стар предања све до Сасанида, 3-ћи век )

Химна земљи – света брда, првобитне воде Ворукаша, језеро

Атар – бог ватре, добри, побеђује троглавог змаја Дахаку

Анхра Мајњу (Ахриман) – зли бог смрти

Даиве – у старини заштитнице (диве, виле), за Ксерксове владе постале зли духови

*дуалистичка религија приписана пророку Заратуштри – зороастризам

*Гандара – облатс на истоку, граничи се са Индијом

ИНДИЈА

*Кашмирска хроника, 12 в.п.Х.

*Веда, 2-ги миленијум п.Х. – књиге Индуса – Ригведе, најстарији део Веда

*Махабхарата, Рамајана

*Дхармашастра – зборници обичајног права, религијско-магијски ритуали

*зборник  закона од Апастамбе (4-ти в.п.Х.)

*закони Мануа (3-ћи в.п.Х.)

*Артхашастра 8наука о политици) од Каутила

*положај – полуострво одсечено Хималајима

Декан, централни део, најстарији, степске области, џунгле, висоравни, саване

Инд, Ганг – алувијалне равни густо насељене

Малабарска обала на југу најпогоднија за настамбу

*становништво – 220 различитих језика

Дравиди – Меланоиндуси (мрке пути, ниског раста, средишњи и јужни део Индије)

Мунда – најстарији становници, на Хималајима и у Чота-Нагпуру (језик близак индо-кинеској групи)

На југу – Чаталдруг (Мајсор), 4-ти в.п.Х.

*најстарији градови – Харапа (Пенџаб), слив Инда

Мохенџо-Даро (провинција Синд)

*писмо – старо хијероглифско, египатско

*Аријци са Хиндукуша и Памира, арији, насељавају  Пенџаб и горњи Ганг

*обичај спаљивања жене са умрлим мужем – Атхара-Веди (Рамајана)

*обичај примогенитуре ( најстарији син наслеђује све)– Шакунтала, Калидаса – богати трговац је погинуо у бродолому и нема наследника, страшно је што ће нестати род Пуруа

*обичај продаје деце – „арша“ (аршин), младожења плаћа за младу бика и краву

варварима се не забрањујњ да продају  или залажу своје потомство, али за арије не сме бити ропства

*робови/дасе – деле се на 4 групе( рођене у кући, купљене, заробљене, добијене у наслеђе)

*гортре – најстарије родовске групе, егзогамне ( жена се не сме удати за човека исте групе); раџас – вођа; брахман – свештеник; варна(боја) ознака за соц.групу (бели-арији, тамни-инду)

*каста(португалски) – чистота племенског порекла – боја код  Индуса: 4 касте

            Брахмани – свештеници

            Кшатрије – војници                                                          двапут рођени Ариас (прве 3 касте)

            Ваишија – земљорадници, занатлије, трговци

            Шудре - сиромаси                                                                 

*Магада и Кошала – северна Индија, најмоћније државе у 5-ом в.п.Х.

*327.г.п.Х. . Александар Македонски, придружују му се у Гандари (Кандахар), некада под влашћу персијских Ахеменида, код реке Хифазиса војска му је отказал послушност, са једним делом вратио се преко пустиње Гедрозије и 323. Умро

*династија Маурија – оснивач Чандрагупта

*Селеук, један од Александрових војсковођа, учврстио се у Сирији, покушавао да освоји Индију, пораз – уступа добар део своје државе – граница између Селеуковог и Чандрагуповог царства је Хидуку

*Биндусар (297.г.п.н.е.), син Чндргпте основао је велику државу (Авганистан, Белуџистан, Декан)

*Ашока (272. Г.п.Х.), син Биндусара – градитељ, дворци у Паталипутри, 500 манастира у Кашмиру, нови град Шринагар; иригациони систем ; наследници задржавају државу Магада

*Бактрија око 250.г.п.Х., управљач Диодот отцепљује се; наследници Деметрије (190.) 0сваја Кабул, Пенџаб, Синд; Менандер иде до ушћа Ганга и Инда; око 155. Г.п.Х. племена Скита упадају у северну Индију и ту образују индо-скитске државе

*култура   - обожавање природе, култа предака – преци, првобитна божанства, слободна од гнева, савршено чиста – непорочна, мрски им спорови, обдарени врлинама ( цар Душјант);  култ ватре

*религија – Индра,бог заштитник цара на земљи

Праџапатри бог неба

Будизам се побунио у 6 в.п.Х. против браманаи касти

КИНА

*држава Шан-Ин (18 -12 век п.Х.)

*царство Чжоу (12 -8 век п.Х.)

*Књига песама (Сиезин) – народне песме, обреди, радне песме – пуне гнева, устанци и побуне

*књижевност аристочрата

*анали – Бамбусови, летопис из 12-8 века п.Х.

*историјске белешке Сима Цана ( од најдавнијих времена до 2-ог века п.Х.)

*област око Хоанхоа (Жута река), лесна и плодна земља

*становништво – разнолико; неперестана борба Кинеза са освајачима из степа – сев.запад граница са Тунгузима, Манџурцима, Монголима; југ.запад са племенима Ман; на југу са племенима Бурме

*религија

Конфуције – принцип, без новотарија; стална смиреност, потчињеност, спремност на покоравање; велику улогу има васпитање

„само се највећи научник и најгори идиот никад не мењају“

„мудрац је строг преме себи и не захтева ништа од других, када је лоше среће, покорава се судбини“

Таоизам (даоизам < дао = пут) – Лао-цзе; мистичан и контемплативан религиски правац, супротан Конфуцијевом – против богаћења, ратовања,

*материјалистичка филозофија Ван Чуна – „небо је тело као и земља“ ; „међу бићима која носе крв у својим венама нема таквих која не би умирала“