субота, 07. септембар 2013.

Историја старог истока

Истоја старог истока                                                   в.и. авдијев

СТАРА МЕСОПОТАМИЈА
Херодот (480 -425.г.п.н.е.)
Ктесија са книда
Страбон  географија 1 век
Беросос (4 -3 в.п.н.е.) –свештеник Мардуковог храма – дело му сачувано код Ј. Флавија, Ј. Африканца, Александра Полихистора – о првим временима, потопу, патријарсима, сенехерибу, Навукодоносору
*открића
Хорсабад – двор асирског цара Саргона
Нинива – двор
Лагаш (Ширпурл)
Нипур – зикурати (куле)
Висећи вртови Семирамиде – Навукодоносора
Ур – југ Међуречја – у Сумеру
Ешнуна (средња месопотамија) – Акад
Мари, западно од Еуфрата – цар Хамураби
*клинопис
Даријев дворац у Персепољу
3 система писма/42 знака
Сумери (југ Мсптмје)> Вавилонцима> Асирцима> Персијанцима преносе писмо
Натпис Урукагина, управника Лагаша, 24-ти век п. Х.
Повеље, преписка цара Хмрбја са чиновницима у Ларси
Хамурабијев Законик
Стела јастреба – еанатума
Стела Гудее
Архива Марија
Легенда о Саргону првом
*етногенеза Предње Азије
Јафетиди – Сумери, Еламци, Хурити, Субарејци – дошли са истока (Елам), или са севера (по Б. Хрозном)
·         Природни услови
Тигар – из јерменских планина, јужно од језера Ван
Еуфрат – ист. Од Ерзерума, 2000 м надморске висине, везује Мсптмју са Јерменијом
(Урарту), Ираном, М. Азијом, Сиријом

Сумер – југ – култура Ел Обаида/Ур (прво раздобље) ;
 Урука (друго раздобље)
Акада – средњи део/семити – култура Џемет-Насре, близу Киша (треће раздобље)
Киш – јафетска група Субаарејци сев. Мсптмје, Хурити сев.зап. Међуречја, Сирије

Семити Акада и Сумери, оштро су се разликовали – по изгледу, језику – код Сум. Реч није добијала наставак, већ префикс на корен – аглутиназиван (близак туранском)
Акадски употребљава наставке; развијен – флективни сем. Језик
Семити Акада, сродни смтским племенима Сирије, Арабије; дошли а запада, планина
Сумери с истока – Елам
Вавилонска култура < сумерско-акадска                        писмо – доба Урука (4 в.п.Х.)
           (знак) – птица
-          Вода
-          Звезда
Апстрактни појмови (више знакова)
Планета
Киша
Рађати
Фонема (стране речи)
Брзопис ( у документима) – само најзначијнији део знака
                        Бик (глава бика)
А на глиненим таблицама знакови личе на клинове (клинасто писмо)
Од Сумера >Вавилоњани, Акад,Хети, Урарту, Сирија, египатски фараони
У Феникији, Персији – клинасто се упрошћава у алфабет

*Енума елиш – стварање света/Тијамат, таблице судбе, Мардук
Спев о Агушаји – сукоб богиња Иштар и Салту, бог Агушаји моли бога Еауа да их помири, и људима обзнани богињу Салту
Спев о Гилгамешу
Спев о Адапи – мудри владар Адапа позван је код бога Ануа, по савету оца не узима са стола ништа, ни јела ни пића (бесмртности) и враћа се на земљу као смртник
Спев о Етани – пријатељство орла и змије, вероломство орла, освета змије; на крилима орла Етана жели у небо по траву рођења – не може то да стекне
Катабаза бог. Иштар – да би схватила промену годишњих доба, узрок смрти, васкрс, песник ствара спев о богу Тамузу по кога је у доњи свет сишла Иштар (7 врата)
*драмско песништво
Бог Егима моли брата Лила да васкрсне
Тужбалице – Изађе она на ширину (о Тамузу) – који постаје Мардук Вавилона
*религиозно филозофско песништво
Спев о страдању праведника – жали се на тешку судбину, прогони га несреће, анализира своје поступке – нема преступа, сумња у праведност богова: призивао сам бога, али он ми није показао своје лице...молио сам се својој богињи, али она није чак ни главе дигла
Разговор господара са робом – на све бесконачне и противречене жеље господара роб одговара сервилном фразом, да господару мој да, покушавајући да нађе оправдање за све жеље...на крају господар разочаран узвикује – и сад шта је добро; подругљиво роб одговара: сломити мој врат и твој врат и бацити у реку, то је добро. Ко је толико висок да се попне на небо, и ко толико велики да испуни земљу? Господар расрђено: робе ја ћу те убити и натерати да идеш испред мене; роб опомиње: само три дана идеш и ти после мене...


ЕГИПАТ
Херодот
Диодор
Страбон
Плутарх из Херонеје (50-125.г.) – О Изиди и Озирису
Манетон (4 -3.в.п.Х.) – свештеник за владе Птоломеја Сотера и Птоломеја другог Филаделфа
Јосиф Флавије
Еусебиј
*писмо
Коптско – потомак староегипатског
Камена розета – Шамполион
Натпис фараона Нармерпалермски камен – имена владара до 5-те династије и догађаји
Торински натпис – до 18-те династије (164 комадића, лошег квалитета)
Анали Тутмеса трећег – у камену, храм Амона у Карнаку – походи
Анали Рамзеса другог у Абу Симбелу, Луксору и Рамесеју – походи на СИрију, битка код Кадеша
Државни архив у Тел-ел-Амарни фараона Ехнатона
Мировни уговори Рамзеса другог са хетским царем Хатушилашем трећим
Велики папирус Харис, за владе Рамзеса четвртог о даровима храмовима Рмзса трећег
Натписи на великим историјским скарабејима
Судски протокол из Старог царства – књига прихода и расхода  тебанског двора из Средњег царства; завера против Рмзса трећег; пљачка гробница; завештања; уговори
Поука хераклеопољског цара – о дражвној управи
Поука Дуауфа, сина Ахтоа – о тешком животу сиротиње
Поука Ипувера; Поука Нофер-реху – преврат, устанак робова крајем Средњег царства и упад азијатских племена
Повест Синухета –бекство египатског великодостојника у Сирију, опис узајамних односа држава
Путовање Уну-Амона у Сирију – невоље егип. посланика у доба опадања егип. утицаја у Сирији
начин живота егип. становништва
Химна богу сунца Атону
Књига (мртвих) васкрса

*3 декаде династија
Од   1 – 11 дин.      Старо царство (3 -6 дин.)
Од  12 – 19 дин.     Средње царство (11 – 12 дин.)
Од  19 – 31 дин.     Ново царство ( 18 – 20 дин.)

*писмо
                 вода
                планина
               округ, област (оранице подељене каналима за наводњавање)
поједини знаци спајани су у семантички цртеж – реченицу
апстрактни полјмови – са сложеношћу језика, писмо се морало упрошћавати
знаци који означавају речи – добијали су значење слога:
                седење = сет (слог  *сет)
ти слогови претворили су се у алфабетне знаке
               веза  *са > слово  *с
               брежуљак  слово  *к
24 гласа – ознаке
Истовремено остало је и сликовно приказивање
Корен – менит < мен (слог, знак) + нит (алфабет) + група биљака
Египатско писмо < алфабет + слоговно + сликовно

Курзив – упрошћени  спољни облик знака – хијератско писмо
Демотика – стенографија
Тот – бог мудрости, божанске речи

Књига мртвих  -  Књига васкрса (изласка на дан *перем херу)
Садржи мноштво басми, химни боговима; опис загробног света; човекове судбе после смрти
Претече су Текстови пирамида, врата, саркофага
Састав – главе нису логички повезане; зборник је гомила молитава, псалама, басми, магијских заклињања, славопојки, величања, химни – већина има задатак да сачува покојника од загробног света и да му осигура блаженство после смрти – Глава одбијања свих змија; да се не умре по други пут, Формула да човек не иструне; да не доспе у божије губилиште; за удисање ваздуха и владања водом; претварање у златног кобца; да се душа сједини са телом; вазнесења на небо поред бога Ра
Старински ритуал у глави Отварања уста, облачења у чисто одело
Гл 125 – посмртни суд над умрлим, мерење душе на теразијама (психо-стазија);негативна исповест – покојник пориче да је учинио 42 греха
Он заклиње своје срце да не говори против њега

*култ сунца – блистав сунчев диск са тачком у средини
Ра – име бога, улази у састав имена 4-те династије
Хафра, Менкаура, ...................хелиопољски
5-та династија гради храмове за соларни обред
Хорус у виду сокола, диска са крилима
Амон – Ра постаје врховни бог ( апсорбовао све локалне, соларне култове) ....тебански
Атон – Ра  култ једнога бога, апстрактног ( црте које се јављају већ код Ра Хорахтеа, Амона) – Ехнатон у Ел – Амарни
*процват књижевности у доба Срењег царства
Једноставност и непосредност народних песама ( на зидовима гробница) – о раду; једнак монотони ритам земљорадника, носача, пастира, орача, вршача; директан говор
Приче – сижеи из народног живота; поглед на свет земљорадника; народни говор; зборник прича – папирус Весткар – о чудесима при царском двору које врше чаробњаци; фантастика, чудесно рођење царева 5-те дин. О браку соларног бога са свештениковом женом
Прича о двојици браће – мотив рђаве жене и невиног младића, кога она саблажњава; тријумф праведника који је неправедно страдао
Прича о правди и кривди
*митови
О Изиди и Озирису
Спор између Хоруса и Сета – пред судом богова,борба за власт, победа, тријумф
О стварању света, месеца; истребљењу људи; како је велика чаробница бог. Изида лукавством сазнала од бога Ра његово магијско име које садржи тајну моћ и магијску силу
Путописи –трговци у Сирији и Нубији, војска у Палестини и између прве и друге нилске катаракте ( Та – Кемет = Црна земља = Египат, заштитник плодне земље бог воде и биља Озирис – борба са богом пустиње и смрти, иностраних земаља, Сетом)
Горњи Египат – уска дуга долина ( од прве катаракте до врха Делте, 700 км, ширине 20-50 км)
Доњи Египат – делта, троугао наслоњен на Средоземно море (непрегледна мочвара, с-и једини излаз преко Суеца превлака и Синајског полуострва у Палестину, Сирију)
Бели Нил – извире из великих језера екваторијалне Африке
Плави Нил – извире из језера Тан, Абисинија, оплакњује планине и носи минерале

Прича о бродоломнику – елементи фантастике источних бајки; неџес, ситни трговац путује ка царевим рудницима; лађу разбија бура; острво духа – раскошна природа, обиље и добри господар, који трговца опрема богатством из земље Пунт

Повест Синухета – угледни велможа побегао у Сирију да не буде умешан у дворску интригу; на путу „спопала ме жеђ, почех да се гушим, грло ми је горело, рекох то је укус смрти“ – реалистично – живот велможе у Сирији

Путовање Уну-Амона ( доба Новог царства) – послат у Сирију кад је владао Амонов првосвештеник Херихор, да купи дрво за храм – реалистично – прогоне га, исмевају ( јер Египат није више моћна држава)

Религиозна поезија – чудесни догађаји из живота богова и људи чији се живот тајанствено укрштао са ванземаљским светом
Магијске басме, верске химне, жртвене формуле, религ.-магијски текстови за заупокојене ритуале – текстови пирамида из 5,6 династије – сакрални текстови који нс мсгијски начин треба да осигурају блаженство у доњем (оном) свету
Текстови саркофага – прво накмаеним сандуцима, а у Новом царству то је зборник на папаирусу Књига изласка на дан ( васкрс) = Књига мртвих
Текстови пирамида – химне, славопојке боговима, Ра, Озирис, Нил
Химне царских дијадема – на дан зацарења, велика се бог водене пучине Собк
Химне Амону – Атону (уметнички реализам, једноставно и неизвештачено, слика снаге соларног бога)
Драма, верска – смрт и васкрс; Плач Изиде и Нефтиде
*царске химне (војни походи, грађевине, обожавање царске власти) – уметане у већа књижевна дела – Повест Синухета
Химна Синусрету трећем – заштитнику, који покорава туђе земље
Химне славопојке – Тутмеса трећег; Рмзеа другог – описује победе
Спев о битки код Кадеша – у свечаном и реторском облику описао победу над Хетима
*поуке
Поука Птахотепа – теше малог човека да бог уздиже угледног; молиоцу – стрпљења, не треба заборавити свој социјални положај; не понеси се; не буди незадовољан својом судбином, мирно чекај ред
Поуке Ипувера и Ноферехуа – устанак сиротиње крајем Средњег царства
Поука хелиопољског цара сину Мерика – Рау: како управљати државом, став према чиновницима, одабир помоћника, скупљање војске, чување граница
Поука цара Аменемхета првог – атентат на цара, ником не веруј
Сељскове жљлбе – опљачкани сељак моли велможу да му врати имање, стиже до цара, који, задивљен сељаковом красноречивошћу, дарује сељака
*световна и религиозно-филозофска поезија
Гозбена песма – позив на уживање, други свет не постоји:
                                Радосно проводи дан
                               Удиши мирис
                               Остави зло иза себе
                               Мисли на радост
                               Док не дођеш у земљу која воли ћутање

Разговор разочараног са својом душом – песимизам, смрт, избављење:
                             Смрт стоји данас предмном
                             Као мирис лотоса
                             Као небо чисто од облака
                             Као човек који жели опет да угледа дом
                             После дугих година у заробљеништву
*књижевни поступци – ритмички облик ( у поезији)
                                             Измељивање слика, реченица, речи
                                             Рефрени, асонанце, алитерације, унутрашња сазвучја, живе конкретне слике, компарације


ХЕТИТИ
*цареви/првосвештеници врше церемоније – заупокојени култ – соларно божанство – на рељефима Језили-каје (код Богазкеја) бог олује Тешуб грли цара
*велика богиња, мајка природа – култ рађања
*Тешуб – муња, сњкира
*Телепин – бог умируће и васкрсле природе, младић са јагњетом и двогубом секиром
*1000 богова хетске земље
*гатање по утроби животиња, лету птица
*асирско вавилонски утицај у књижевности
Узајамни утицај хетских племена М. Азије, Хурита Сирије и северне Месопотамије, егејских племена
Типично за Хете је ауторство: борба богова, од свештеника Хела; расправа о каоњарству од Митанва Кикулија

ФЕНИКИЈА – СИРИЈА
*Сирија – лежи на стецишту три континента – исток се граничи са сирско-месопотамском степом; север са М. Азијом; југ заједно са Палестином додирује Арабијско полуострво                                   
  *обала Сирије звала се Феникија – трговачким путевима везана са Медитераном, Кипром, Критом архипелагом Егејског мора
*етнички конгломерат – најстарији слој Хурити (Сирија = Хару)
На северу Хурити живе са Семитима (Хананцима)
Египћани колонизују Сирију /Феникију – у 14. Веку смењују их Хети
*10 – 9 век п.н.е. – процват Ф/С
Библос (север)
 Југ – Сидон (све Феничане, Израелци и Грци, називали су Сидонцима); храм бог. Астарте
        Тир  - политички, трговачки центар за цара Хирама првог
*Феничани оснивају низ колонија по базену Средоземља – Кипар, приморје М. Азије; Егејско море, Родос, Тасос, Самотрку, Троја, Микена, Тиринт
*култура
Алфабетни систем, 13. век п.н.е. (једноставан и брз због пословних докумената -22 слова)
Културно наслеђе Вавилона и Египта (вавилонско клинасто писмо у северносиријској Рас-Шамри има 30 слова; + египатски хијероглифи, 24 слова у документима Библоса, синајским>
Дали су феничански алфабет од 22 сугласника – који је у основи свих система писма
*обредна песма о јечму, магарцу, ждребцу, виновој лози
*богови
Мот (зрео клас) пада под српом Анат (живот – смрт)
Баал и син му Алијан (смрт и васкрс) – спев: за бога подигнут је храм у коме проглашава победу над Мотом, богом смрти; ускоро Баал са сином Алијенон силази у доњи свет, заупокојени обреди, борба богиње плодности Анат са богом смрти Мотом, тргање за умрлим боговима, победа Баала нд Мотом и васкрс Б. > овај мит је основа за култ бога Адониса (распрострањен у Сирији и Феникији)
*легенда о Керету – историјска
Цар керет на савет бога Ела иде у поход против племена Терахита на граници Арабије и Палестине помињу се градови Ашдод, Кадеш, племе Зебулон – што сведочи о расорострањености фен. Трговине и војне политике

ПАЛЕСТИНА
*извори за историју Палестине – библија – зборник дела старојеврејске књижевности: историјске књиге – историја израељског и јеврејског царства; митови Вавилона и Феникије (стварање света, потоп); световна и религиозна поезија; поуке; зборници; законодавци, социјално-политички говори пророка
Најстарији део библије из 9-тог века п.н.е. – редактор користи реч елохим за богове > елохист
8 в.п.н.е. – аутор богом назива Јахвеа – јахвист
7 в.п.н.е. – обе редакције спојене су у један зборник

Спиноза – и библијска критика
                 Петокњижје (Пентатеух) и књига Исуса Навина настали у 5-том веку п.Х.
                 Паралипоменон – 2-ги б.п.Х.
                 Књига пслма – Давид није аутор, настала касније
                 Старији елогист (свештенички кодекс – део Шестокњижја), настао после вавилонског
                                                                                                                                                                    ропства
Библијски текстови одражавају утицај старије ханаанске, вавилонске, египатске културе
*Књиге пророка ( 8-ми в.п.Х.) –оштра  изобличења  богаташа који живе у раскоши и богате се на рачун сиротиње; пророци – незванично свештенство повезано са средњим слојем становништва; буне се против експлоатације сиротиње _ Амос, Михеј, Исаија
*религија, књижевност – Бет-Шан, храмови под егип. фараонима Сетијем и Рамзесом другим, верно се клањају сир.феничанским боговима баалу – Дагону, Баалат – Аштарет
*обожавање змије, камена, телета, змаја
Бог Јахве (ватра, муња, ветар – пустињскњ силе) – бог рата
Анат, Бетел, Ел-Елон, Ел-Садај
*библија – религијски митови, историјске легенде, народни херојски еп, лирске песме (псалми)
*утицај египатске, ханаанске, вавилонске књижевности

АСИРИЈА
*култура – наслеђе Вавилона и Сумера
                     Клинасто писмо, црте религије, књижевна дела, елементи у уметности, научна
                                                                                                                                                               Знања
                     Од Сумера – имена, култ богова, облик храма
                     Од Вавилонаца – епски спев о стварању света, химне старим боговима Енлилу,
                                                      Мардуку; мере за новац; организација сржаве и право
*библиотека цара Асурбанипала
*дворови Асурназипала у Калаху и Саргона другог у Дур-Шурукину (Хорсабад) – 210 одаја, 30 дворишта – асиметрично, на улазу статуе „ламасу“ (генија фантастичних чудовишта, крилатих бикова са људским главама)

УРАРТУ ( Кавказ, Совјетски савез)
*Закавказје – Јерменија, Јужна Грузија
Језеро Ван, Урмија и Севан
*становништво – Јафетиди – Хети, Хурити, Субарејци, Еламит, Кашуби
Јермени – наследници урартских племена
*култура – хијероглифско писмо
                     Стубови „јонски“
                      Крилати бикови са људским главама
                    Обожавање дрвећа и брда
                   Бог Халд (Хад) – врховни, копље и штит
                   Попис богова: Мхер Капуси – бог. природе, плодности, заштитиница звери, биља;
                                              Тејшеб – бог олује, буре
                                              Ард – бог сунца
*урартска култура утицала је на Асирце
Мојсије Хоренски, Јерменин, 8 в., прича легенду о борби старог хероја Халка са Белом, предводником богова – полуџинова; и легенду о царици Шамираим, градитељки ванског канала

Култура САИСКОГ ДОБА (ЕГИПАТ)
*665.г. у Саису је владао Псаметих, потомак Тефнахта, од либијског аристократског рода (либијска област – западна Делта, север.нилска долина), прилив Либијаца у време 20/21.династије – Нехо – Псаметих други – Априје/Џах-иб-Ра – Ахмос други/Амазис
*утицај стре египатске културе (Либијци, Етиопљани, као и Хикси)
*мероитски алфабет < египатско демотичко писмо
*у Феникији поштују егип. богове – Хоруса, Тота, Птаха, Хатхор, Озириса
*дела сторојеврејске световне и верске књижевности у библији < егип. утицај
Монотеизам 18 и 19. династије, Амарна – Атон > Јахве
„Химна Атону“ >Давидов псалм
Егип. љубавна лирика  Песма над песмама
Егип. поуке, пророчанства > библија
*грчка култура < египатска
Илијада, опис града Тебе
Статуа Аполона < исте у саииском добу
Најамници, трговци, колонисти грчки су карика
*спаљивање жртве на олтару < долази из Ханаана
*култ бог. Неит, либијске, 26-та династија, јача у Египту у саиско доба
*кепец, брадати бог Бес < из Нубије и пунта
*продор странаца узрокује снажну реакцију у саиско доба – да се оживи слава Египта из Старог царства; уведено је низ забрана у религији и свакодневном животу (Египћани не љубе Грке у уста, не употребљавају нож, виљушку, лонац Грков, неће јести бика закланог грчким ножем)
Вештачки се одржава стари систем хијероглифа – поред модерне демотике
Копирају се Текстови пирамида; јача култа Изиде и Озириса; култ светих бикова Аписа, светих мачака бог.Бастет
*сижеи дела – о старим фараонима, Рамзесу другом; стил – фразеологија из Средњег царства;
*исход  јаза – одвајање:
                                             Демотика – од официјелне хијероглигике
                                             Народни језик – од мртвог књижевног
                                             Народни облици религије – од компликованих концепција свештенства
                                             Свежа, реалистична уметност – од понављања дела дела из старине

СТАРИ ИРАН
*висораван заштићена планинским гребенима, тврђава; севр.запад одвојена од Месопотамије планинама Загра, истоку  Благуј и Соломонове планине на западу деле од Инда; само југ.запад Ирана/Елам био је у вези са месопотамијовелика количина кише у делу који се граничи са Каспијским морем и Персијским заливом
*становништво – 2 век п.н.е. Касити/Косаји/Кисији/Каспији (по језику и обичајима сродни са Еламцима(насељавали велику територију – источно од Сумера у сливу реке Карон и Керха); сев. Живе племена Лулубејаца; Сарпуле између Багдада и Хамадана (на рељефу цар Анубаниније гази заробљенике, које Инана приводи); прастаро становништво Ирана, мрке коже сачувало се у југ.зап. делу – Хузистан; и на истоку у Белуђистану, можда су она некада живела у приморју од Елам до ушћа Инда
Међани и Персијанци први пут се помињу у аналима Салманасара (9.в.п.Х.)
Касти, Лулубејци,Еламци и Гутијци су аутохтони у Предњој Азији – сродни са Урартима – језик индоевропски сродан санскрстском
*извори – натписи из доба Ахејменида (5-3 в.п.Х.)
Натпис на Бехистунској стени код  Керманшаха
Набонидова хроника (вавилонска)- о Кировом заузећу Вавилона
Ископине у Сузи, престоници Елама
Персепоље – персијских царева
Зенд-Авеста, персијски религијски зборник, легенде све до 10-11века(позната из Фирдусијевог епа Шах-Наме)
*пиктографија (самостално сликовно писмо) – потиче из Елама
*племена – Парсуа, Мадај (Међани ,образовали 6 племена)
Аријевци – племенити, угледни – општи назив за Персијанце
Зенд-Авеста; Вендидад (други део светог зборника)                
*Медија – област планине Загра; ујединитељ - вођа устанка Дејока, против Саргона, потучен али  основао град Екбатан (7 в.п.Х.)
*Персијско царство – Кир – 6 в.п.Х. – рат са Међанима; освајање Лидије, Кападокије, Јермније, Вавилона – мирољубив карактер
Камбиз, 526.п.Х. осваја Египат, обнавља храмове; у походу на Картагину ( феничанске саплеменике) није имао успеха
Дарије први, син Хистаспов – држава подељена на 23/24 сатрапије (области) и управници (< кхшатра-паван/чувари земље);  царски пут – од Егејског приморја М.Азије до центра Међуречја, на сваких 5км подигнуте су парасанге (царска станица са гостионицом); стајаћа војска – од коњаника-аристократа и 10000 „бесмртних“ пешака; телесна царева гарда 1000 војника   
*локалне језике потискује арамејски
*строперсијска религија – Ахура Мазда, творац неба и земље (Авеста, стар предања све до Сасанида, 3-ћи век )
Химна земљи – света брда, првобитне воде Ворукаша, језеро
Атар – бог ватре, добри, побеђује троглавог змаја Дахаку
Анхра Мајњу (Ахриман) – зли бог смрти
Даиве – у старини заштитнице (диве, виле), за Ксерксове владе постале зли духови
*дуалистичка религија приписана пророку Заратуштри – зороастризам
*Гандара – облатс на истоку, граничи се са Индијом

ИНДИЈА
*Кашмирска хроника, 12 в.п.Х.
*Веда, 2-ги миленијум п.Х. – књиге Индуса – Ригведе, најстарији део Веда
*Махабхарата, Рамајана
*Дхармашастра – зборници обичајног права, религијско-магијски ритуали
*зборник  закона од Апастамбе (4-ти в.п.Х.)
*закони Мануа (3-ћи в.п.Х.)
*Артхашастра 8наука о политици) од Каутила
*положај – полуострво одсечено Хималајима
Декан, централни део, најстарији, степске области, џунгле, висоравни, саване
Инд, Ганг – алувијалне равни густо насељене
Малабарска обала на југу најпогоднија за настамбу
*становништво – 220 различитих језика
Дравиди – Меланоиндуси (мрке пути, ниског раста, средишњи и јужни део Индије)
Мунда – најстарији становници, на Хималајима и у Чота-Нагпуру (језик близак индо-кинеској групи)
На југу – Чаталдруг (Мајсор), 4-ти в.п.Х.
*најстарији градови – Харапа (Пенџаб), слив Инда
Мохенџо-Даро (провинција Синд)
*писмо – старо хијероглифско, египатско
*Аријци са Хиндукуша и Памира, арији, насељавају  Пенџаб и горњи Ганг
*обичај спаљивања жене са умрлим мужем – Атхара-Веди (Рамајана)
*обичај примогенитуре ( најстарији син наслеђује све)– Шакунтала, Калидаса – богати трговац је погинуо у бродолому и нема наследника, страшно је што ће нестати род Пуруа
*обичај продаје деце – „арша“ (аршин), младожења плаћа за младу бика и краву
варварима се не забрањујњ да продају  или залажу своје потомство, али за арије не сме бити ропства
*робови/дасе – деле се на 4 групе( рођене у кући, купљене, заробљене, добијене у наслеђе)
*гортре – најстарије родовске групе, егзогамне ( жена се не сме удати за човека исте групе); раџас – вођа; брахман – свештеник; варна(боја) ознака за соц.групу (бели-арији, тамни-инду)
*каста(португалски) – чистота племенског порекла – боја код  Индуса: 4 касте
            Брахмани – свештеници
            Кшатрије – војници                                                          двапут рођени Ариас (прве 3 касте)
            Ваишија – земљорадници, занатлије, трговци
            Шудре - сиромаси                                                                 
*Магада и Кошала – северна Индија, најмоћније државе у 5-ом в.п.Х.
*327.г.п.Х. . Александар Македонски, придружују му се у Гандари (Кандахар), некада под влашћу персијских Ахеменида, код реке Хифазиса војска му је отказал послушност, са једним делом вратио се преко пустиње Гедрозије и 323. Умро
*династија Маурија – оснивач Чандрагупта
*Селеук, један од Александрових војсковођа, учврстио се у Сирији, покушавао да освоји Индију, пораз – уступа добар део своје државе – граница између Селеуковог и Чандрагуповог царства је Хидуку
*Биндусар (297.г.п.н.е.), син Чндргпте основао је велику државу (Авганистан, Белуџистан, Декан)
*Ашока (272. Г.п.Х.), син Биндусара – градитељ, дворци у Паталипутри, 500 манастира у Кашмиру, нови град Шринагар; иригациони систем ; наследници задржавају државу Магада
*Бактрија око 250.г.п.Х., управљач Диодот отцепљује се; наследници Деметрије (190.) 0сваја Кабул, Пенџаб, Синд; Менандер иде до ушћа Ганга и Инда; око 155. Г.п.Х. племена Скита упадају у северну Индију и ту образују индо-скитске државе
*култура   - обожавање природе, култа предака – преци, првобитна божанства, слободна од гнева, савршено чиста – непорочна, мрски им спорови, обдарени врлинама ( цар Душјант);  култ ватре
*религија – Индра,бог заштитник цара на земљи
Праџапатри бог неба
Будизам се побунио у 6 в.п.Х. против браманаи касти
КИНА
*држава Шан-Ин (18 -12 век п.Х.)
*царство Чжоу (12 -8 век п.Х.)
*Књига песама (Сиезин) – народне песме, обреди, радне песме – пуне гнева, устанци и побуне
*књижевност аристочрата
*анали – Бамбусови, летопис из 12-8 века п.Х.
*историјске белешке Сима Цана ( од најдавнијих времена до 2-ог века п.Х.)
*област око Хоанхоа (Жута река), лесна и плодна земља
*становништво – разнолико; неперестана борба Кинеза са освајачима из степа – сев.запад граница са Тунгузима, Манџурцима, Монголима; југ.запад са племенима Ман; на југу са племенима Бурме
*религија
Конфуције – принцип, без новотарија; стална смиреност, потчињеност, спремност на покоравање; велику улогу има васпитање
„само се највећи научник и најгори идиот никад не мењају“
„мудрац је строг преме себи и не захтева ништа од других, када је лоше среће, покорава се судбини“
Таоизам (даоизам < дао = пут) – Лао-цзе; мистичан и контемплативан религиски правац, супротан Конфуцијевом – против богаћења, ратовања,
*материјалистичка филозофија Ван Чуна – „небо је тело као и земља“ ; „међу бићима која носе крв у својим венама нема таквих која не би умирала“







Нема коментара:

Постави коментар