РАМАЈАНА
*прича о
Рами коју мудрац Маркандеја говори Пандавама – о религији, филозофији, моралу;
постанку света и неизбежном разарању
*краљевић
Рама је неправедно патио, кад му је краљ Ракшана одвео жену Ситу
*Трећа
парва Мхбхрт; сви учесници су инкарнисани богови – Рама=Вишну; ова парва је
епизода рата Богова и Асура
*Мхбхрт
је опис рата од тернутка када је Асур Мадха хтео да убије новорођеног Брахму; све до разарања Света
БХАВАД
ГИТА -
УЗВИШЕНА ПЕСМА
*Шеста
парва Мхбхрт
*Кришна и
Арџуна: зашто да убијам своје у битци – Арџунина дилема...Кришна – не жалости
се због убијања, јер живот се не прекида, већ претаче; мораш научити да подносиш
задовољство и бол – то води у бесмртност; оно што постоји не може престати да
постоји; тражи своју срећу у себи и у својим мислима, а не у плодовима својих
дела...Арџ – шта човека наводи на грех...Кришт – жеља и гнев
*Кришт =
Ахил – кад је видео да је његов крај дошао, повлачи се у јога медитацију, ловац
га погоди у пет, умире
*успеси
се јављају кад је за њих најпогодније време, а ишчезавају кад наиђу недаће
САКУНТАЛА
Калидаса
*натака –
драмска представа, спис о настанку драме, из 1-ог в.; стварни настанак драме је
пре нове ере – у Ригведама, У Мхбхрт, Рамајани, народним светковинама, мимским
представама; сиже натака је из традиције херојског или љубавног карактера; од
5-10 чинова
*сачувано
преко 370 драма; аутора око 180; најзначајнији: Калидаса, Шудрака, Бхарабхутија
*веза
анти-грчког и снскртског позоришта (ком. Нарави) настала је у време похода
Александра Великог
*разлика
између Есхила и Калидасе (по С.Потабенку) – грчка је испуњена патосом борбе/ у
индијској драми је мир, благостање, срећа; у грч је трагички расплет/ инд је
неминовност среће
*раса –
уметничко уживање – циљ је смиреност духа – најпре додирује емоције, па
естетско уживање гледалаца, потпуно стапање овог осећања са најинтимнијим
језгром бића – као катарса (само не трагичним догађајима већ и комичним
ефектима) – која се не мора доживети само у пренапрегнутим трагичним сценама;
раса има своју унутрашњу, тиху драматику-ананда (узвишена духовна срећа)
*процват
драме 5 в.п.Х.
*у 1-ом в
стварао је Бхаса (збирка са 13 драма)
Ашвагоса,
један од најстаријих писаца (фрагмент рукописа написан на палмином лишћу)
Шудрака,
краљ – Глинена колица ( о заплетима судбине младе куртизане)
*Калидаса,
4-ти в.; по предању био је слуга, живео код Чандрагупте...у његовој драми
постоји деликатност осећања; збијеност стила мера и употреба језичких ефеката;
сликање карактера и сензуалности; слојевитост значења, присност, живост
карактера; ликови једноставно поступају, мудро казују; танана игра љубави,
лелујава игра речи...богови режирају људску судбину, све има дубљу логику
исмисао – али са карактеризацијом личности, која говори (песнички алузивно)
Душјанат
(главни лик) нема ничег љубавно-авантуристичког као легенадрни Арџуна (који за
време изгнанства није постио, већ се заљубљивао, а на свечаности где је било
1000 жена украо је Кришнину сестру); Душан није ни хазардер као Нал (који на
коцки губи све); Душан је хармонична личност, његови мудрост и страст не искључују
се; у љубави је романтик и песник али без претеривања, без баналности, реалан
Сакунтала
– лепа, нема смелости да драгог пољуби у уста; није ни срчана (као Савитра која
се хвата у коштац са богом смрти Јамом да би спасла мужа); срдито напушта
Душана и двор не тражећи начина да љубљенога врати себи; није спремна да се
крваво свети као Медеја; није ни упорна, пре је као одбачена краљица Хермиона
(Шекспир, Зимска бајка) која у својој патњи постаје узвишена
*елементи
драме – мушки и женски: љубавна игра Сале и Душана...остварена љубав – заплет
радње (Сала губи прстен, Душан губи памћење; поновни сусрет – обновљен мотив
љубави); рађање детета...завршни део – човекова неутољива жеља да му живот
вечно траје и обнављасе
*Облак
гласоноша – Мегхадута
Поред Шакунтале
ово је најзначајније Калидасино дело
Садржи
110 строфа (од 4 стиха)
Прича о
чежњи полубога – јакше одвојеног од жене; о поруци коју јој шаље преко облака
(одломци
– о облаковом путовању до места у којем живи драга – 15 строфа; долазак облака
и предаја поруке – 63/110 стих)
Јакша је
кажњен на годину дана изгнанства; био је слуга Кубере, бога богатства; чувао је
златне лотосе на језеру Манаса, занемарио је дужност отишавши својој младој
супрузи; слонови су изгазили лотосе и оштетили језеро; јакша је неколико месеци
на планини бога Раме; са омршавеле руке спада му гривна; моли облак да пренесе
поруке драгој јер нит паучине, или наде држи цвет женског срца склоног да брзо
латице распе, кад живи раздвојено...опис пута (28/57 стих) – пун влажне љубави,
сиђи на реку и споји се с њом, пас велича јато тица, откривајућ пупак у облику
вира, први знак женине наклоности је немир пред љубавником...опис драге
(67,69,78,80,84-89,92,93,96)...порука: телом продире теби исцрпљен
(98-100,102-105/точак среће, 106-107/о превари, 108/далеко од очију)
ШАХНАМЕ -
КЊИГА КРАЉЕВА Абулкасим
Фирдуси(940 – 1020)
*еп,
летопис Ирана од почетка света до најезде Арапа и пада сасанидске државе у 7-ом
в.
*подвизи
најчувенијег јунака, легендарног Рустема, који краљу Каусу помаже у борби
против Туранаца
*од свих
прича најпознатија је и најлепша Рустем и Сухраб (2 књ., 3 део, 24 певања) –
Рустему се родио син, кога је касније не упознавши га убио у двобоју...Рустем
стиже у града Семарган, пошто је у лову остао без коња – Рахша; то је мала
кнежевина чији је владар вазал туранскога кнеза; на гозби се Риста опи не
могући више седети и оде у ложницу; после пола ноћи девица лика месечева,
прелепе пути (58 стих и даље), кћи краља семенганског...запроси је од краља, на
растанку скида оникс са мишице да да детету нерођеном; син Сухраб (168 стих),
одважан хоће да свргне Кеј Кауса иранског краља, борећи се на страни туранској
(као очев непријатељ); у борби савлада оца Рустема али га не убија, предах пре
двобоја (232 и даље), Рустем убија сина а овај тражи освету за свој живот
показујући оникс...његова смрт је воља
богова „као гром дођох а ко ветар одох“...мати сазнаје за смрт сина (79 ст. И
даље), умире следећег лета од туге
РУСТЕМ И
СУХРАБ Фехим
БАРЈАКТАРЕВИЋ
*Шахнама
– новоперсијска књ < трагови старе и средње књ и традиције
*Персие
(Грци називају једну провинцију)
Две
велике династије Ахеменида (6-ти в.п.Х.)
Сасанида (3-ћи в.) обе су потекле из покрајине Персие
Старо име
Персије < Иран = земља Аријаца; некада обухватао Персију, Белуџистан,
Афганистан и северније крајеве где се персијски говорио
*снажан,
храбар, стасит народ, са великим политичким и душевним способностима (види се и
по великој и раз новрсној литератури)
*индоевропљани
– заједничке црте са Индијом, језици
ирански и индијски као два дијалекта
*језик –
3 периода:
1. стара
књ. – Авеста (Заратустрина библија) – страоперсијски (азбука од 48 слова, с
десна на лево)...свете књиге Зара вере, коментар на пехлеви језику - Зенд >
Зендавеста
Авеста – 5 делова: Јасна , Висперед,
Вендидад, Јашт ( Јаштови), Хорда Авеста (Мала Авеста) – све су литургијског,
верског карактера; нема књижевну вредност изузев Гата у Јасни; гате су песме –
најстарије и најнеразумљивије у Авести; Заратустрине речи, поуке вернима, имају
дубоко етичко осећање и верски полет...делови Авесте о световним стварима,
филозофији, медицини, праву – нису сачувани...Авста је важна за филологију,
религију, традицију...Јаштова – митолошки, легендарни, епски елементи пренети у
Шахнаму
Стари персијски натписи краљева Ахејменида
на високим пећинама у Багистану (Бехистуну) и Елвенду; оба места у Медији; на
рушевинама Персеполиса, у Накшим- Рустему; Екбатани, Сузи...521 – 338.г.п.Х. од
Дарија првог до Артаксеркса трећег Охуса, највише је Даријевих натписа
Бундехеш (темељ, основа) – верско дело,
космогонија, која се наслања на Авесту
Арта – Вираф –Наме (књига о А.В.) – опис
пута у рај и пакао (као узор Дантеу)
2. средња
књ. – пехлева (пахлави < паршави = партски > Партава је староперсијско
име за Партију), алфабет се развио из арамејског (17-19 слова, с десна на
лево), за време династије Сасановића (226-652), која је ујединила Персију;
после Селеукида и Арсакида земљу су покорили Арапи у 7.веку
Световна дела на пехлеви језику: Спомен
књига о Зерију и Књига о Ардеширу – епови, извор за Шахнаму
Худајнаме – књига владара(није сачувана)
3.
новоперсијски
*Парси –
присталице Заратустрине вере
Персија
постаје арапско муслиманска > новоперсијска литература – битка код Кадисија
(636), халиф Омар осваја зап., Салим – ист.П.
Прихватају
језик(писмо, метрику), веру – сачували су дих и схватање потпуно различите од
семитских Арапа; вера – протестанти у исламу – муслимани се држе суне
(традиција из Мухамедовог времена), Прси(Српи) су слободнији у тумачењу вере
> шиити (шизматици-секташи)...делови Прсије удаљени од Багдада(Београда)-
арапског центра власти, имали су слободу да гаје национални дух
*династија
Саманида (901-999.) – столују у Бухари, помажу развој литературе
Абу
– Шукур, Рудеги > епски стил, природност, једноставност – претходе Фирдусију
Смисао за
историјске догађаје Прса – бурна историја, ратна срећа и несрећа, владали
другима и били покорени
*још у
Авести из Заратустриног времена (7-ми в.п.Х.) – народна традиција и митске
династије Пишдадовци и Кејановци, митски ликови Гајо Марет (Адам) >
Гајумарт, постоје и као такве улазе у Шахнаму; те личности нису чисто иранске
већ аријске, из доба заједнице са Индијцима – из опште индоевропске митологије
*„Персика“ - писац Грк Ктесија (415.п.Х.), лекар на
двору краља Артаксеркса Мнемона; историја на темељу материјала у краљевим
архивама; поузданији је Херодот (450.п.Х.)
*Александар
Македонски (330.п.Х.) осваја Прсију, пропада царство Ахеменида, Прси остају под
диадосима Селеукидима и Партима све до новога царства под Ардеширом
(Артаксерксом) потомком Сасановим (226.г.)...тада је народна традиција потајно
живела, огледа се у именима: Зефир, Камад, Џамасп, Хусрев, Каус
*на прагу
традиције у пехлеви литератури:
Зефирова Спомен књига (500.г.) – о јунаку
Зефиру, најстарија скаска, бујна фантазија, чудна хипербола, јунак је касније у
Шахнами Исфендијар
Књига о јуначким делима Ардешира, сина
Бабекова (око 600.г.- историјска личност), као наш Марко Краљевић рађа се од
змаја, дружи са вилама; страни елементи – мудри Соломон је овде Џемшид
*у Авести
се не помињу ни Рустем ни отац му Дестан – Зал, порекло ове фамилије је на
истоку Ирана (слабо познате Заратустриној библији); то су полуварварски Систан
= Дрангијана и Забулистан = Арахисија...зал се рађа седе косе, одрасте у гнезду
чаробне птице Симурга = Феникса; син Рустем изводи чудесна дела
*цела
иранска традиција створена је пре пропасти сасанидске државе
*цароставници
(колико је ко владао) постојали су и пре Сасанида, а за Хусрева Првог Нуширвана
(531-579) написани су краљевски архиви; друга хроника прсиских владара настала
је у време Јездигирда Трећег (убијен 651.) до Хусрева Другог (Первиза), 7-ми в.
957.г.
саманидски намесник Абу Мансур, позва четири мобеда – свештеника заратустријанца ( а не муслиманска) у Тус, да
од народне традиције сачине дело – Књига владара (прозна Шахнама), коју је
Фирдуси употребио; био је то приказ иранске историје од најстаријих времена до
пропасти државе
ШАХНАМА - огромна херојска епопеја...јегзгро свих
народних предања ( из прозне Шхнм); 12000 стих. У епском метру мутекарибу
*идеја –
као у Милтоновом „Изгубљеном рају“ или финској „Калевали“ – борба светла и
таме; Милтон – анђели светла и мрака; Калевала – борба Фина и Лапа; Фирдуси
пева о борби Иранаца против дивова касније Туранаца > рефлекс Заратустрине вере (добро – зло/
Ормузд – Ахриман)
Судбина
код Фирдусија је као у Есхила – моћна, неумољива; није фаталиста, већ увиђа да
је човек мален, немоћан спрам вечитог поретка у свету, оног што мора бити
*садржај
– обухвата све из прсскг митског, легендарног, историјског периода од Гаја Морета
до пропасти Сасанида, више хиљада година; опевао је све најлепше и најважније
иранске-аријске скаске и мите, легендарна и
историјска јуначка дела, много епизода, лирских уметака, анегдота,
лирских рефлексија
50
владавина (Калевала – 50 руна)
Гајумарт
– Сијамек – Хушенг (ватра као Прометеј) – Тахмурас = Дивократа (укротио Дивове,
људе учи занатима, кроти им животиње)- Џемшид (влада 700.г., свет је као рај) –
Дахака (Захака, арапски кнез влада по позиву Иранаца – склопио уговор са
ђаволом, претестерио Џема, влада 1000.г.) – Феридун (влада 500.г., дели државу
на три сина – Селма, Тура, Иреџа –Иран; С. ,Т. убију Иреџа, крвави ратови
Туранаца са Иранцима) – Минушхир (син Ириџин, за његове владе јавља се породица
кнежевска која ће верно служити престолу) – систански кнез Сам (као у Словена
Само, прим.н.ј.) – син му Зал, унук Рустем – највећи прсски јунак;
Епизода о
љубави Зала и Рудабе, кћери кабулскога краља, мајци Рустемовој
Мина(чхир)
сину Невдеру препоручује кнежеве из систана, али Невдер не слуша; то искористи
турански краљ, шаље сина Афрасијаба против Ирана да освети Селма и Тура...у
рату Невдер пада у ропство – поново ратови трају за време 5 краљева (Зев,
Гершаст – Пилидадовци; Кеј, Кубад, Кеј Каус, Кеј Хусрев – Кејановци
велики)...Кеј Кубад влада у Истарху (Истар – дунав, бог Иштар, прим Н.Ј.)
=Персепоље (српско поље)...Кеј Каус иде у Мазендеран (земља дерана, дивова),
буде заробљен, Рустем пође да га ослободи, изврши 7 јуначких дела, савлада
Белог Дива, ослободи К.Кауса; овај опет допада ропства у Хамаверану, ту му је
вазал таст, да му кћер Судабу за жену, Рустем их обоје избави ропства...К.К.
дође из Иблиса младић (ђаво) и наговори га да је толико силан да влада и небом
(4 орла носе К.К. у небо, а пада у шуму из које га избави Рустем)...за Каусове
владе Рустем убија и свога сина Сухраба – најлепша епизода Шахнаме и пуна
тајанствене трагике са пуно песничке снаге
Мотив
синоубиства у:
Телегонији, грч киличара Еугамона, син
Телегон убија оца Одисеја
Германска песма о Хилдербранду (8.в.),
отац убија сина Хадубранда
Старе ирске баладе
Руска прича о Јеруслану Лазаревићу
*епизода
о К.К. сину Сијавушу и маћехи Судаби (заљубљена у пасторка, она га опањка оцу
*еп. –
Сијавуш побеђује Афрасијаба, склапа мир за који отац К.К. неће да чује; Сијавуш
бежи Ајаби, добија његову кћер за жену и покрајину да влада, после клевете
Ајаба убија Сијавуша, његово посмрче Кеј хусрев тајно је доведено у Иран, опет
рат – са дедом ајабом, побеђују га тек кад Рустем стигне, њега Див Екван баца у
море, онда Рус убија Дива
*еп. – о
љубави Бижена, Гивова сина, и Мениже, Афрасијабове кћери (источни Ромео и
Јулија, срећан крај)
*К.
Хусрев убија Пешенга(ујака), Ајабовог сина
Рат
Иранаца и Туранаца бесни
К. Хусрев
убија деду Ајабу и брата му Герзивеса (правог кривца за очево - Сивушино
убиство)
Рус се
пре тога одрекао славе и повукао – незадовољство животом подсећа на индијска
схватања
*краљ
Лухраст (14.в.) из споредне линије, свађа се са сином Гуштаспом – оде у
Цариград, ожени Китајун и ствара Визант;
тражи данак од родне Прсје, отац му нуди престо и круну, пристаје ; пророк
Заратустра – краљ и народ прихватају веру, али Турци – не, па се борба Иранац и
Туранаца претвара и у верску
Исфиндијар,
син Гуштаспин, највећи јунак поред Руса; штити Зртстрну веру, побеђује Туранце;
влада у покрајини Балху; клевета, отац га баца у тамницу; сам креће у
Забулистан, Туранци нападају, пустоше, одводе Гутине кћери Хумају, Бихавериду,
побију пола војске; тек тада Гута изводи сина Инда из тамнице, али овај није
ганут што му је деда и 38-ро браће побијено (нек отац освети свога оца), гане
га смрт најмалђег Фершидверда; побеђује Туранце, Гута му обећава престо ако
ослободи и сестре – Инд и то испуни, савладавши 7 чудеса; онда опет затеже...и
шаље сина у Забулистан да окује Руса – овај не може да верује; у овој тешкој
душевној борби Рус покушава да уразуми
краљевића, Инд заоштрава и дошло је до боја два највећа прсска јунака, Инд рани
Руса и Рашу (коња), беже, птица Симург (словенски бог Симаргл) лечи Руса, даје
му чудну стрелу од бреста судбине, Рус поново убеђује Инда да се окане борбе,
узалуд, погађа га у очи (Заратустра је Инда учинио бесмртним сем у очи – Ахил у
пету, Сигрид у плећку)...Русов полубрат Шегад намами га на јаме пуне убојитога
оружја и Рус и Раша погину али пре тога рани смртно, Рус Шегу
*Бехмен
(16) на престолу, жена му, Хумаја (17) има сина Дариба (Дарије 18-ти владар) –
жени се грч принцезом – кад је отерао роди сина Искендера (Александра
Македонског) – све митске личности, сем Александра – осваја Прсју за владе
Дараја(19), ту владавину Фирдуси слика опширно, а следећу арсакидску (партску)
оскудно, сумарно, збијено – од смрти А.М. до сасанидске династије
Ардершир
(Артаксеркс) оснива нову народну династију Сасанида; Фирдуси је опширан и држи
се историје
Лепо је
опеван Бехрам – Пети – Гур витез, ловац, љубитељ гозби (35)
Хусрев
Први – Нуширван (40), идел краљевске мудрости, праведности, манастир Бузурџмир,
узор разборитости
Хусрев
Други Первиз
Задњу
(50-ту владавину) Јездегира Трећег, опева Фирдуси са доста туге због трагичног
краја Јездиног
*Нелдске
и „Ирански народни еп“ 1896., 1920.
*Шахнама
Нема
главног јунака
Ни главне
радње
Има
јединство идеје – борба светла и таме( дивова – Туранаца)
*еп је
јединствена целина јер је огледало народне традиције, прошлости и веровања
Све карактеристике
епа:
Опширност (мирно, потанко, достојанствено
или драматично само у неколико потеза, дубоко усечених у душу читаоца,
опис рата)
Понављања (као у Хомера, 1001-ој ноћи,
српској епици)
Догађаји и људи (пластично, као да их
видимо)
Објективност и наивност излагања (митска
географија, анахронизми, чуда, више силе, предсказања, гатања, снови,
прорицања)
Војске се бију колико јунаци – мејдани
Дублета ( 7 чуда Руса и Инда)
Понављање мотива ( два рата К.Хусрева против
Ајаба, деде; други је копија првог)
Противречности (Сијавуш убијен, Рус опустоши
Туран, Сијавушин син мирно расте на турском двору)
Верна слика времена сасанидског доба
Јунаци Фирдусијеви нису типични (као у
Дакакији или Мхбхрти)
Индивидуалисти – Сам и Зал су од лозе
Неримана, у Забулистану вазали прсских краљева
Русова – натрпиродна снага, живи 500
г., прави човек, природан добродушан, са људским
Слабостима – превише
једе, пије, весели се; краљу веран, свестан своје снаге, по-
Носан на славу,
користи превару да се спасе, у превеликој
ревности уби сина
Фирдуси
(као и Хомер са Хектором) описује објективно туранске јунаке
*женама
скромно место
*малобројне
слике из морскога живота (као у Нибелунзима, за разлику од Хомера и Камоиншеве Луизијаде, где се море често
помиње) – бојеви су на висоравнима, у планинама
*еп
Строго
епски карактер – Илијада
Трагичко
драматски елементи – Нибелунзи
Пуни
лирике – Фингал и Темора
Претрпана
дидактиком – Мхбхрта
Сви ови родови
заступљени су у Шахнами (ст.44), али су лирска места субјеткивна и објективна;
говори о себи о својој старости, беди, рефлексије о смрти, судби, пролазности
Дидактични
елементи у другој половини Шахнаме – кратке сентенце, пословице (као у Осману,
Бесном Роланду)
Нема
филозофско теолошких расправа (као у лавиринту Мхбхрте)
*стални
епитети, поређења (нису надуго и нашироко изведени као у нашој народној
поезији); хиперболе су сличне индијским
*стихово
– правилни, крепки, лепи
*језик –
удешен према ономе што описује:
Скала људских осећања (од
најузвишенијег до најсмешнијег, од најстрашнијег до најнежнијег)
У првом делу епа – тон –
титански патос, а чим затреба постаје блажи, мекши (љубав Зала и Рудабе)
Поред песимизма, резигнације,
има (ређе) смешних и подругљивих места (опис јуначких дела Руса)
Језик је свугде природан, чист,
племенит, са мало арапских речи
Фина вештина с којом Фирдуси
открива душу јунака – дубоки психолог, спољашња и унутрашња пластика, песничко
оживљавање мртвих и заборављених јунака и периода; у главним цртама држао се
народних традиција, али је и слободно поступао (испуштао, скраћивао) – све
добило јачи ефекат, дошло на своје место, добило бољу прегледност и лепшу
целину
*спевови
по угледу на Шахнаму – многобројни
У Барзу
–Нами (Рус се бори са унуком, али се препознају); 12 век, већа од Шахнаме;
говори о ратовима са Словенима – Дивовима, краљ Див Секлаб
*Грузија
= Георгија
*преко
Кавказа Шахнама је утицала на руске белине – по Владимиру Васиљевичу Спасову
(1868.) руске белине су у целости са истока и бледа су слика источних песама и
прича; имена су истична (Јеруслан
Лазаревић је Руслан =Рустам; Зал > Залазар >Лазар > К. Каус
>Киркоус)
*наше
јуначке песме су од индијских и прсиских скаски (И. Руварац, 1884.)
*Шахнама
– вредна за изучавање културе, историје, фолклора, упоредне књиж.; верна слика
културних прилика Сасановића; слика старих обичаја и веровања; прастаре скаске
Сличности
јунака (мотивске) : Рустем са Хераклом, Ахилом (антич.), Рамом и Кармом
(индиј.), Сигфридом (немач.), Роландом (фрнц.), Сидом (шпанским), Свјатогором и
И. Муроморцем (рус), М. Краљевићем (срп)...Дахаку – Фауст и Минотаур (људско
месо, данак); а кад је прикован Дахаку за стену – Прометеј...краљ Феридун и
синови – Лир и кћери...К.Каус – Дедал и Икар...Исфандијар – Ахил,
Сигфрид...Сијавуш и Судаби – Федра и Хиполит...мотив Рустем и Сухраб –
Хилдебранта, Телегонија, у Осијановој песми о Картону, Волтеровој Анријади,
Ђурађ Сенковић и Иво...сукоб браће – Предраг и Ненад; ујака и сестрића – М.
Краљевић и Змај Огњени Вук...краљевић Дараб бачен у реку – Мојсије...мајка му
Хумаја – Семирамида
Еп нема
савршену композицију и дивну пластику Хомера, али је психолошки дубок,
мотивисан, грандиозан у опевању догађаја, узвишен у трагици судбина
АБУЛ
КАСИМ МАНСУР ФИРДУСИ
*935/6
*из
дихканске породице – ниже племство, које је и после арапског освајања очувало
своја имања, независност; добро познавали народну прошлост, традицију
*Фирдуси
= Рајски (араб.) < парадаида = рај (стрпрсски)
Право име
Мансур, Ахмед, Хасан и Абул – Касим (што је кунја – назив по имену оца) = Отац
Касимов
*из града
Туса – Ф. Туска, предграђе или Шадаб, Резан, Баж – Тус је престоница покрајине
Хутасан, најнапреднија варош Прсје
*самоук,
учитељ и пријатељ Хасан...у Тусу је радила комисија за редакцију прозне Шахнаме
– то је пресудно утицало на Фирдусија; као и песник Дакики, који је певао о
прсској епској традицији (био из Туса, живео на двору саманидског владара,
заратустријанац, убио га роб 975.г.)
*Фирдуси
долази у Газну на Махмудов двор, 35 г. ради за шаха али добија плату у
сребрњацима које је из поноса поделио платвши пиво (живео је Т. Тасо код
Алфонса Другогод Есте)...Ф одлази у Мазендеран, Багдад где га абасидски калиф
Кадир Билах(991-1031.) лепо прима, ту је опевао Јусуфа и Зулејха
*био је
шиит (обожавалац огња, заратустр.)
* иде у Кухистан
(јер Махмуд тражи његово изручење) код Насир – Леке
*враћа се
у Тус, 1020.г. умире, није био сахрањен по обичају заратустр. Вере (као
Молијер)- проклет
* еп је
започет у доба саманидске династије око 975.г. више од 20 г. пре Махмудова
ступања на престо; 999 г. кад је Махмуд заузео Хурасан еп је завршен; као
Турчин Махмуд није много ценио борбу опевану у епу...побегавши Ф се склонио код
најљућих Махмудових непријатеља – династије Бујида (владали у зап. Областима
Прсје – држали Багдад) – фанатични шиити
*као
лиричар – потресна елегија о смрти сина...о красотама Мазендерана...лепи
стихови у славу вина...апострофе о пролазности и ништавности славе, моћи...увек
природан, једноставан, без извештачености
*карактеристике
епа: мајсторски стих...песничка обрада познате легенде...карактери ванредно
лепо оцртани...појединости љупке и оригиналне
*Сакунтала
– да је посве разумемо треба веровати у оно у шта Индија верује
*мотивисање
и многе психолошке финоће – јунаци нису безбојни већ људи од крви и меса што даје
објективност > романтичност
*арамејски
(семитска група језика), дијалекти
Сирски
Библијско арамејски
(погрешно зван халдејски)
* периоди
у историји Прсје
Индо – аријски
Старо – ирански
Асирски утицаји (око
1000 г.п.Х.)
Медијска периода
(700.г.п.Х.)
Староперсијска или
ахеменидска (550.п.Х.)
Међувлада од освајања
Александра Македонског до Сасанидске обнове (330 -226.)
Сасаниди (226.п.Х. –
652.г.)
Муслиманска (од пада
Сасанида до данас)
*Прси су
претрпели две велике инвазије – грчку( А.М. до збацивања Парта, доласка
Сасанида- 5,5 векова) и арапску
(уништили сасанидско царство, избацили заратстр веру)
Нема коментара:
Постави коментар