субота, 7. септембар 2013.

Рамајана, Шакунтала, Шахнаме, Рустем и Сухраб, Фирдуси

РАМАЈАНА
*прича о Рами коју мудрац Маркандеја говори Пандавама – о религији, филозофији, моралу; постанку света и неизбежном разарању
*краљевић Рама је неправедно патио, кад му је краљ Ракшана одвео жену Ситу
*Трећа парва Мхбхрт; сви учесници су инкарнисани богови – Рама=Вишну; ова парва је епизода рата Богова и Асура
*Мхбхрт је опис рата од тернутка када је Асур Мадха хтео да убије  новорођеног Брахму; све до разарања Света

БХАВАД ГИТА   -  УЗВИШЕНА ПЕСМА
*Шеста парва Мхбхрт
*Кришна и Арџуна: зашто да убијам своје у битци – Арџунина дилема...Кришна – не жалости се због убијања, јер живот се не прекида, већ претаче; мораш научити да подносиш задовољство и бол – то води у бесмртност; оно што постоји не може престати да постоји; тражи своју срећу у себи и у својим мислима, а не у плодовима својих дела...Арџ – шта човека наводи на грех...Кришт – жеља и гнев
*Кришт = Ахил – кад је видео да је његов крај дошао, повлачи се у јога медитацију, ловац га погоди у пет, умире
*успеси се јављају кад је за њих најпогодније време, а ишчезавају кад наиђу недаће

САКУНТАЛА                                                                                                      Калидаса

*натака – драмска представа, спис о настанку драме, из 1-ог в.; стварни настанак драме је пре нове ере – у Ригведама, У Мхбхрт, Рамајани, народним светковинама, мимским представама; сиже натака је из традиције херојског или љубавног карактера; од 5-10 чинова
*сачувано преко 370 драма; аутора око 180; најзначајнији: Калидаса, Шудрака, Бхарабхутија
*веза анти-грчког и снскртског позоришта (ком. Нарави) настала је у време похода Александра Великог
*разлика између Есхила и Калидасе (по С.Потабенку) – грчка је испуњена патосом борбе/ у индијској драми је мир, благостање, срећа; у грч је трагички расплет/ инд је неминовност среће
*раса – уметничко уживање – циљ је смиреност духа – најпре додирује емоције, па естетско уживање гледалаца, потпуно стапање овог осећања са најинтимнијим језгром бића – као катарса (само не трагичним догађајима већ и комичним ефектима) – која се не мора доживети само у пренапрегнутим трагичним сценама; раса има своју унутрашњу, тиху драматику-ананда (узвишена духовна срећа)
*процват драме 5 в.п.Х.
*у 1-ом в стварао је Бхаса (збирка са 13 драма)
Ашвагоса, један од најстаријих писаца (фрагмент рукописа написан на палмином лишћу)
Шудрака, краљ – Глинена колица ( о заплетима судбине младе куртизане)
*Калидаса, 4-ти в.; по предању био је слуга, живео код Чандрагупте...у његовој драми постоји деликатност осећања; збијеност стила мера и употреба језичких ефеката; сликање карактера и сензуалности; слојевитост значења, присност, живост карактера; ликови једноставно поступају, мудро казују; танана игра љубави, лелујава игра речи...богови режирају људску судбину, све има дубљу логику исмисао – али са карактеризацијом личности, која говори (песнички алузивно)
Душјанат (главни лик) нема ничег љубавно-авантуристичког као легенадрни Арџуна (који за време изгнанства није постио, већ се заљубљивао, а на свечаности где је било 1000 жена украо је Кришнину сестру); Душан није ни хазардер као Нал (који на коцки губи све); Душан је хармонична личност, његови мудрост и страст не искључују се; у љубави је романтик и песник али без претеривања, без баналности, реалан
Сакунтала – лепа, нема смелости да драгог пољуби у уста; није ни срчана (као Савитра која се хвата у коштац са богом смрти Јамом да би спасла мужа); срдито напушта Душана и двор не тражећи начина да љубљенога врати себи; није спремна да се крваво свети као Медеја; није ни упорна, пре је као одбачена краљица Хермиона (Шекспир, Зимска бајка) која у својој патњи постаје узвишена
*елементи драме – мушки и женски: љубавна игра Сале и Душана...остварена љубав – заплет радње (Сала губи прстен, Душан губи памћење; поновни сусрет – обновљен мотив љубави); рађање детета...завршни део – човекова неутољива жеља да му живот вечно траје и обнављасе

*Облак гласоноша – Мегхадута
Поред Шакунтале ово је најзначајније Калидасино дело
Садржи 110 строфа (од 4 стиха)
Прича о чежњи полубога – јакше одвојеног од жене; о поруци коју јој шаље преко облака
(одломци – о облаковом путовању до места у којем живи драга – 15 строфа; долазак облака и предаја поруке – 63/110 стих)
Јакша је кажњен на годину дана изгнанства; био је слуга Кубере, бога богатства; чувао је златне лотосе на језеру Манаса, занемарио је дужност отишавши својој младој супрузи; слонови су изгазили лотосе и оштетили језеро; јакша је неколико месеци на планини бога Раме; са омршавеле руке спада му гривна; моли облак да пренесе поруке драгој јер нит паучине, или наде држи цвет женског срца склоног да брзо латице распе, кад живи раздвојено...опис пута (28/57 стих) – пун влажне љубави, сиђи на реку и споји се с њом, пас велича јато тица, откривајућ пупак у облику вира, први знак женине наклоности је немир пред љубавником...опис драге (67,69,78,80,84-89,92,93,96)...порука: телом продире теби исцрпљен (98-100,102-105/точак среће, 106-107/о превари, 108/далеко од очију)

ШАХНАМЕ      -    КЊИГА КРАЉЕВА                                    Абулкасим Фирдуси(940 – 1020)
*еп, летопис Ирана од почетка света до најезде Арапа и пада сасанидске државе у 7-ом в.
*подвизи најчувенијег јунака, легендарног Рустема, који краљу Каусу помаже у борби против Туранаца
*од свих прича најпознатија је и најлепша Рустем и Сухраб (2 књ., 3 део, 24 певања) – Рустему се родио син, кога је касније не упознавши га убио у двобоју...Рустем стиже у града Семарган, пошто је у лову остао без коња – Рахша; то је мала кнежевина чији је владар вазал туранскога кнеза; на гозби се Риста опи не могући више седети и оде у ложницу; после пола ноћи девица лика месечева, прелепе пути (58 стих и даље), кћи краља семенганског...запроси је од краља, на растанку скида оникс са мишице да да детету нерођеном; син Сухраб (168 стих), одважан хоће да свргне Кеј Кауса иранског краља, борећи се на страни туранској (као очев непријатељ); у борби савлада оца Рустема али га не убија, предах пре двобоја (232 и даље), Рустем убија сина а овај тражи освету за свој живот показујући оникс...његова  смрт је воља богова „као гром дођох а ко ветар одох“...мати сазнаје за смрт сина (79 ст. И даље), умире следећег лета од туге

РУСТЕМ  И  СУХРАБ                                                               Фехим БАРЈАКТАРЕВИЋ
*Шахнама – новоперсијска књ < трагови старе и средње књ и традиције
*Персие (Грци називају једну провинцију)
Две велике династије Ахеменида (6-ти в.п.Х.)
                                          Сасанида (3-ћи в.)   обе су потекле из покрајине Персие
Старо име Персије < Иран = земља Аријаца; некада обухватао Персију, Белуџистан, Афганистан и северније крајеве где се персијски говорио
*снажан, храбар, стасит народ, са великим политичким и душевним способностима (види се и по великој и раз новрсној литератури)
*индоевропљани – заједничке црте са  Индијом, језици ирански и индијски као два дијалекта
*језик – 3 периода:
1. стара књ. – Авеста (Заратустрина библија) – страоперсијски (азбука од 48 слова, с десна на лево)...свете књиге Зара вере, коментар на пехлеви језику - Зенд > Зендавеста
      Авеста – 5 делова: Јасна , Висперед, Вендидад, Јашт ( Јаштови), Хорда Авеста (Мала Авеста) – све су литургијског, верског карактера; нема књижевну вредност изузев Гата у Јасни; гате су песме – најстарије и најнеразумљивије у Авести; Заратустрине речи, поуке вернима, имају дубоко етичко осећање и верски полет...делови Авесте о световним стварима, филозофији, медицини, праву – нису сачувани...Авста је важна за филологију, религију, традицију...Јаштова – митолошки, легендарни, епски елементи пренети у Шахнаму
     Стари персијски натписи краљева Ахејменида на високим пећинама у Багистану (Бехистуну) и Елвенду; оба места у Медији; на рушевинама Персеполиса, у Накшим- Рустему; Екбатани, Сузи...521 – 338.г.п.Х. од Дарија првог до Артаксеркса трећег Охуса, највише је Даријевих натписа
     Бундехеш (темељ, основа) – верско дело, космогонија, која се наслања на Авесту
     Арта – Вираф –Наме (књига о А.В.) – опис пута у рај и пакао (као узор Дантеу)
2. средња књ. – пехлева (пахлави < паршави = партски > Партава је староперсијско име за Партију), алфабет се развио из арамејског (17-19 слова, с десна на лево), за време династије Сасановића (226-652), која је ујединила Персију; после Селеукида и Арсакида земљу су покорили Арапи у 7.веку
     Световна дела на пехлеви језику: Спомен књига о Зерију и Књига о Ардеширу – епови, извор за Шахнаму
     Худајнаме – књига владара(није сачувана)
3. новоперсијски
*Парси – присталице Заратустрине вере          
Персија постаје арапско муслиманска > новоперсијска литература – битка код Кадисија (636), халиф Омар осваја зап., Салим – ист.П.
Прихватају језик(писмо, метрику), веру – сачували су дих и схватање потпуно различите од семитских Арапа; вера – протестанти у исламу – муслимани се држе суне (традиција из Мухамедовог времена), Прси(Српи) су слободнији у тумачењу вере > шиити (шизматици-секташи)...делови Прсије удаљени од Багдада(Београда)- арапског центра власти, имали су слободу да гаје национални дух
*династија Саманида (901-999.) – столују у Бухари, помажу развој литературе
       Абу – Шукур, Рудеги > епски стил, природност, једноставност – претходе Фирдусију
Смисао за историјске догађаје Прса – бурна историја, ратна срећа и несрећа, владали другима и били покорени
*још у Авести из Заратустриног времена (7-ми в.п.Х.) – народна традиција и митске династије Пишдадовци и Кејановци, митски ликови Гајо Марет (Адам) > Гајумарт, постоје и као такве улазе у Шахнаму; те личности нису чисто иранске већ аријске, из доба заједнице са Индијцима – из опште индоевропске митологије
*„Персика“  - писац Грк Ктесија (415.п.Х.), лекар на двору краља Артаксеркса Мнемона; историја на темељу материјала у краљевим архивама; поузданији је Херодот (450.п.Х.)
*Александар Македонски (330.п.Х.) осваја Прсију, пропада царство Ахеменида, Прси остају под диадосима Селеукидима и Партима све до новога царства под Ардеширом (Артаксерксом) потомком Сасановим (226.г.)...тада је народна традиција потајно живела, огледа се у именима: Зефир, Камад, Џамасп, Хусрев, Каус
*на прагу традиције у пехлеви литератури:
     Зефирова Спомен књига (500.г.) – о јунаку Зефиру, најстарија скаска, бујна фантазија, чудна хипербола, јунак је касније у Шахнами Исфендијар
     Књига о јуначким делима Ардешира, сина Бабекова (око 600.г.- историјска личност), као наш Марко Краљевић рађа се од змаја, дружи са вилама; страни елементи – мудри Соломон је овде Џемшид
*у Авести се не помињу ни Рустем ни отац му Дестан – Зал, порекло ове фамилије је на истоку Ирана (слабо познате Заратустриној библији); то су полуварварски Систан = Дрангијана и Забулистан = Арахисија...зал се рађа седе косе, одрасте у гнезду чаробне птице Симурга = Феникса; син Рустем изводи чудесна дела
*цела иранска традиција створена је пре пропасти сасанидске државе
*цароставници (колико је ко владао) постојали су и пре Сасанида, а за Хусрева Првог Нуширвана (531-579) написани су краљевски архиви; друга хроника прсиских владара настала је у време Јездигирда Трећег (убијен 651.) до Хусрева Другог (Первиза), 7-ми в.
957.г. саманидски намесник Абу Мансур, позва четири мобеда – свештеника  заратустријанца ( а не муслиманска) у Тус, да од народне традиције сачине дело – Књига владара (прозна Шахнама), коју је Фирдуси употребио; био је то приказ иранске историје од најстаријих времена до пропасти државе
ШАХНАМА  - огромна херојска епопеја...јегзгро свих народних предања ( из прозне Шхнм); 12000 стих. У епском метру мутекарибу
*идеја – као у Милтоновом „Изгубљеном рају“ или финској „Калевали“ – борба светла и таме; Милтон – анђели светла и мрака; Калевала – борба Фина и Лапа; Фирдуси пева о борби Иранаца против дивова касније Туранаца  > рефлекс Заратустрине вере (добро – зло/ Ормузд – Ахриман)
Судбина код Фирдусија је као у Есхила – моћна, неумољива; није фаталиста, већ увиђа да је човек мален, немоћан спрам вечитог поретка у свету, оног што мора бити
*садржај – обухвата све из прсскг митског, легендарног, историјског периода од Гаја Морета до пропасти Сасанида, више хиљада година; опевао је све најлепше и најважније иранске-аријске скаске и мите, легендарна и  историјска јуначка дела, много епизода, лирских уметака, анегдота, лирских рефлексија
50 владавина (Калевала – 50 руна)
Гајумарт – Сијамек – Хушенг (ватра као Прометеј) – Тахмурас = Дивократа (укротио Дивове, људе учи занатима, кроти им животиње)- Џемшид (влада 700.г., свет је као рај) – Дахака (Захака, арапски кнез влада по позиву Иранаца – склопио уговор са ђаволом, претестерио Џема, влада 1000.г.) – Феридун (влада 500.г., дели државу на три сина – Селма, Тура, Иреџа –Иран; С. ,Т. убију Иреџа, крвави ратови Туранаца са Иранцима) – Минушхир (син Ириџин, за његове владе јавља се породица кнежевска која ће верно служити престолу) – систански кнез Сам (као у Словена Само, прим.н.ј.) – син му Зал, унук Рустем – највећи прсски јунак;
Епизода о љубави Зала и Рудабе, кћери кабулскога краља, мајци Рустемовој
Мина(чхир) сину Невдеру препоручује кнежеве из систана, али Невдер не слуша; то искористи турански краљ, шаље сина Афрасијаба против Ирана да освети Селма и Тура...у рату Невдер пада у ропство – поново ратови трају за време 5 краљева (Зев, Гершаст – Пилидадовци; Кеј, Кубад, Кеј Каус, Кеј Хусрев – Кејановци велики)...Кеј Кубад влада у Истарху (Истар – дунав, бог Иштар, прим Н.Ј.) =Персепоље (српско поље)...Кеј Каус иде у Мазендеран (земља дерана, дивова), буде заробљен, Рустем пође да га ослободи, изврши 7 јуначких дела, савлада Белог Дива, ослободи К.Кауса; овај опет допада ропства у Хамаверану, ту му је вазал таст, да му кћер Судабу за жену, Рустем их обоје избави ропства...К.К. дође из Иблиса младић (ђаво) и наговори га да је толико силан да влада и небом (4 орла носе К.К. у небо, а пада у шуму из које га избави Рустем)...за Каусове владе Рустем убија и свога сина Сухраба – најлепша епизода Шахнаме и пуна тајанствене трагике са пуно песничке снаге
Мотив синоубиства у:
     Телегонији, грч киличара Еугамона, син Телегон убија оца Одисеја
     Германска песма о Хилдербранду (8.в.), отац убија сина Хадубранда
    Старе ирске баладе
     Руска прича о Јеруслану Лазаревићу
*епизода о К.К. сину Сијавушу и маћехи Судаби (заљубљена у пасторка, она га опањка оцу
*еп. – Сијавуш побеђује Афрасијаба, склапа мир за који отац К.К. неће да чује; Сијавуш бежи Ајаби, добија његову кћер за жену и покрајину да влада, после клевете Ајаба убија Сијавуша, његово посмрче Кеј хусрев тајно је доведено у Иран, опет рат – са дедом ајабом, побеђују га тек кад Рустем стигне, њега Див Екван баца у море, онда Рус убија Дива
*еп. – о љубави Бижена, Гивова сина, и Мениже, Афрасијабове кћери (источни Ромео и Јулија, срећан крај)
*К. Хусрев убија Пешенга(ујака), Ајабовог сина
Рат Иранаца и Туранаца бесни
К. Хусрев убија деду Ајабу и брата му Герзивеса (правог кривца за очево - Сивушино убиство)
Рус се пре тога одрекао славе и повукао – незадовољство животом подсећа на индијска схватања
*краљ Лухраст (14.в.) из споредне линије, свађа се са сином Гуштаспом – оде у Цариград, ожени  Китајун и ствара Визант; тражи данак од родне Прсје, отац му нуди престо и круну, пристаје ; пророк Заратустра – краљ и народ прихватају веру, али Турци – не, па се борба Иранац и Туранаца претвара и у верску
Исфиндијар, син Гуштаспин, највећи јунак поред Руса; штити Зртстрну веру, побеђује Туранце; влада у покрајини Балху; клевета, отац га баца у тамницу; сам креће у Забулистан, Туранци нападају, пустоше, одводе Гутине кћери Хумају, Бихавериду, побију пола војске; тек тада Гута изводи сина Инда из тамнице, али овај није ганут што му је деда и 38-ро браће побијено (нек отац освети свога оца), гане га смрт најмалђег Фершидверда; побеђује Туранце, Гута му обећава престо ако ослободи и сестре – Инд и то испуни, савладавши 7 чудеса; онда опет затеже...и шаље сина у Забулистан да окује Руса – овај не може да верује; у овој тешкој душевној борби Рус  покушава да уразуми краљевића, Инд заоштрава и дошло је до боја два највећа прсска јунака, Инд рани Руса и Рашу (коња), беже, птица Симург (словенски бог Симаргл) лечи Руса, даје му чудну стрелу од бреста судбине, Рус поново убеђује Инда да се окане борбе, узалуд, погађа га у очи (Заратустра је Инда учинио бесмртним сем у очи – Ахил у пету, Сигрид у плећку)...Русов полубрат Шегад намами га на јаме пуне убојитога оружја и Рус и Раша погину али пре тога рани смртно, Рус Шегу
*Бехмен (16) на престолу, жена му, Хумаја (17) има сина Дариба (Дарије 18-ти владар) – жени се грч принцезом – кад је отерао роди сина Искендера (Александра Македонског) – све митске личности, сем Александра – осваја Прсју за владе Дараја(19), ту владавину Фирдуси слика опширно, а следећу арсакидску (партску) оскудно, сумарно, збијено – од смрти А.М. до сасанидске династије
Ардершир (Артаксеркс) оснива нову народну династију Сасанида; Фирдуси је опширан и држи се историје
Лепо је опеван Бехрам – Пети – Гур витез, ловац, љубитељ гозби (35)
Хусрев Први – Нуширван (40), идел краљевске мудрости, праведности, манастир Бузурџмир, узор разборитости
Хусрев Други Первиз
Задњу (50-ту владавину) Јездегира Трећег, опева Фирдуси са доста туге због трагичног краја Јездиног
*Нелдске и „Ирански народни еп“   1896., 1920.
*Шахнама
Нема главног јунака
Ни главне радње
Има јединство идеје – борба светла и таме( дивова – Туранаца)
*еп је јединствена целина јер је огледало народне традиције, прошлости и веровања
Све карактеристике епа:
    Опширност (мирно, потанко, достојанствено или драматично само у неколико потеза, дубоко усечених у душу читаоца, опис  рата)
    Понављања (као у Хомера, 1001-ој ноћи, српској епици)
    Догађаји и људи (пластично, као да их видимо)
    Објективност и наивност излагања (митска географија, анахронизми, чуда, више силе, предсказања, гатања, снови, прорицања)
    Војске се бију колико јунаци – мејдани
    Дублета ( 7 чуда Руса и Инда)
   Понављање мотива ( два рата К.Хусрева против Ајаба, деде;  други је копија првог)
   Противречности (Сијавуш убијен, Рус опустоши Туран, Сијавушин син мирно расте на турском двору)
   Верна слика времена сасанидског доба
   Јунаци Фирдусијеви нису типични (као у Дакакији или Мхбхрти)
         Индивидуалисти – Сам и Зал су од лозе Неримана, у Забулистану вазали прсских краљева
         Русова – натрпиродна снага, живи 500 г., прави човек, природан добродушан, са људским
                          Слабостима – превише једе, пије, весели се; краљу веран, свестан своје снаге, по-
                          Носан на славу, користи превару да се спасе, у превеликој  ревности уби сина
Фирдуси (као и Хомер са Хектором) описује објективно туранске јунаке
*женама скромно место
*малобројне слике из морскога живота (као у Нибелунзима, за разлику од Хомера и  Камоиншеве Луизијаде, где се море често помиње) – бојеви су на висоравнима, у планинама

*еп
Строго епски карактер – Илијада
Трагичко драматски елементи – Нибелунзи
Пуни лирике – Фингал и Темора
Претрпана дидактиком – Мхбхрта
                                Сви ови родови заступљени су у Шахнами (ст.44), али су лирска места субјеткивна и објективна; говори о себи о својој старости, беди, рефлексије о смрти, судби, пролазности
Дидактични елементи у другој половини Шахнаме – кратке сентенце, пословице (као у Осману, Бесном Роланду)
Нема филозофско теолошких расправа (као у лавиринту Мхбхрте)
*стални епитети, поређења (нису надуго и нашироко изведени као у нашој народној поезији); хиперболе су сличне индијским
*стихово – правилни, крепки, лепи
*језик – удешен према ономе што описује:
                Скала људских осећања (од најузвишенијег до најсмешнијег, од најстрашнијег до најнежнијег)
                У првом делу епа – тон – титански патос, а чим затреба постаје блажи, мекши (љубав Зала и Рудабе)
               Поред песимизма, резигнације, има (ређе) смешних и подругљивих места (опис јуначких дела Руса)
               Језик је свугде природан, чист, племенит, са мало арапских речи
               Фина вештина с којом Фирдуси открива душу јунака – дубоки психолог, спољашња и унутрашња пластика, песничко оживљавање мртвих и заборављених јунака и периода; у главним цртама држао се народних традиција, али је и слободно поступао (испуштао, скраћивао) – све добило јачи ефекат, дошло на своје место, добило бољу прегледност и лепшу целину
*спевови по угледу на Шахнаму – многобројни
У Барзу –Нами (Рус се бори са унуком, али се препознају); 12 век, већа од Шахнаме; говори о ратовима са Словенима – Дивовима, краљ Див Секлаб
*Грузија = Георгија
*преко Кавказа Шахнама је утицала на руске белине – по Владимиру Васиљевичу Спасову (1868.) руске белине су у целости са истока и бледа су слика источних песама и прича; имена су истична (Јеруслан  Лазаревић је Руслан =Рустам; Зал > Залазар >Лазар > К. Каус >Киркоус)
*наше јуначке песме су од индијских и прсиских скаски (И. Руварац, 1884.)
*Шахнама – вредна за изучавање културе, историје, фолклора, упоредне књиж.; верна слика културних прилика Сасановића; слика старих обичаја и веровања; прастаре скаске
Сличности јунака (мотивске) : Рустем са Хераклом, Ахилом (антич.), Рамом и Кармом (индиј.), Сигфридом (немач.), Роландом (фрнц.), Сидом (шпанским), Свјатогором и И. Муроморцем (рус), М. Краљевићем (срп)...Дахаку – Фауст и Минотаур (људско месо, данак); а кад је прикован Дахаку за стену – Прометеј...краљ Феридун и синови – Лир и кћери...К.Каус – Дедал и Икар...Исфандијар – Ахил, Сигфрид...Сијавуш и Судаби – Федра и Хиполит...мотив Рустем и Сухраб – Хилдебранта, Телегонија, у Осијановој песми о Картону, Волтеровој Анријади, Ђурађ Сенковић и Иво...сукоб браће – Предраг и Ненад; ујака и сестрића – М. Краљевић и Змај Огњени Вук...краљевић Дараб бачен у реку – Мојсије...мајка му Хумаја – Семирамида
Еп нема савршену композицију и дивну пластику Хомера, али је психолошки дубок, мотивисан, грандиозан у опевању догађаја, узвишен у трагици судбина

АБУЛ КАСИМ МАНСУР ФИРДУСИ
*935/6
*из дихканске породице – ниже племство, које је и после арапског освајања очувало своја имања, независност; добро познавали народну прошлост, традицију
*Фирдуси = Рајски (араб.) < парадаида = рај (стрпрсски)
Право име Мансур, Ахмед, Хасан и Абул – Касим (што је кунја – назив по имену оца) = Отац Касимов
*из града Туса – Ф. Туска, предграђе или Шадаб, Резан, Баж – Тус је престоница покрајине Хутасан, најнапреднија варош Прсје
*самоук, учитељ и пријатељ Хасан...у Тусу је радила комисија за редакцију прозне Шахнаме – то је пресудно утицало на Фирдусија; као и песник Дакики, који је певао о прсској епској традицији (био из Туса, живео на двору саманидског владара, заратустријанац, убио га роб 975.г.)
*Фирдуси долази у Газну на Махмудов двор, 35 г. ради за шаха али добија плату у сребрњацима које је из поноса поделио платвши пиво (живео је Т. Тасо код Алфонса Другогод Есте)...Ф одлази у Мазендеран, Багдад где га абасидски калиф Кадир Билах(991-1031.) лепо прима, ту је опевао Јусуфа и Зулејха
*био је шиит (обожавалац огња, заратустр.)
* иде у Кухистан (јер Махмуд тражи његово изручење) код Насир – Леке
*враћа се у Тус, 1020.г. умире, није био сахрањен по обичају заратустр. Вере (као Молијер)- проклет     
* еп је започет у доба саманидске династије око 975.г. више од 20 г. пре Махмудова ступања на престо; 999 г. кад је Махмуд заузео Хурасан еп је завршен; као Турчин Махмуд није много ценио борбу опевану у епу...побегавши Ф се склонио код најљућих Махмудових непријатеља – династије Бујида (владали у зап. Областима Прсје – држали Багдад) – фанатични шиити
*као лиричар – потресна елегија о смрти сина...о красотама Мазендерана...лепи стихови у славу вина...апострофе о пролазности и ништавности славе, моћи...увек природан, једноставан, без извештачености
*карактеристике епа: мајсторски стих...песничка обрада познате легенде...карактери ванредно лепо оцртани...појединости љупке и оригиналне
*Сакунтала – да је посве разумемо треба веровати у оно у шта Индија верује
*мотивисање и многе психолошке финоће – јунаци нису безбојни већ људи од крви и меса што даје објективност > романтичност
*арамејски (семитска група језика), дијалекти
                       Сирски
                       Библијско арамејски (погрешно зван халдејски)
* периоди у историји Прсје
                       Индо – аријски
                       Старо – ирански
                       Асирски утицаји (око 1000 г.п.Х.)
                       Медијска периода (700.г.п.Х.)
                       Староперсијска или ахеменидска (550.п.Х.)
                       Међувлада од освајања Александра Македонског до Сасанидске обнове (330 -226.)
                       Сасаниди (226.п.Х. – 652.г.)
                       Муслиманска (од пада Сасанида до данас)
*Прси су претрпели две велике инвазије – грчку( А.М. до збацивања Парта, доласка Сасанида- 5,5 векова)  и арапску (уништили сасанидско царство, избацили заратстр веру)         



Нема коментара:

Постави коментар